Јутарњи лист: Од војне победе до економског пораза

У анализи под насловом "Хоће ли Хрватска у миру изгубити оно што је крваво стекла у рату", ауторке Јелене Ловрић, поставља се питање шта ће на крају остати од "Олује", преноси Танјуг.

"Њени се резултати, ослобађање земље и територијална целовитост не бране споменицима ни војним парадама, него се државни суверенитет и слобода данас бране на економском плану", порука је коментaторке.

Ауторка упозорава да ће Хрватска, уколико не избегне економску катастрофу и не постане успешна, постати неслободна држава која о својој судбини више неће моћи суверено да одлучује.

И све то, истиче Јелена Ловрић, упркос помпезној книнској цркви и грандоманском Туђмановом споменику, који треба да буде подигнут у Книну поводом годишњице војно-полицијске акције "Олуја", коју Хрватска ове године обележава 4. августа у Загребу, а 5. у Книну.

Подсећа се, наиме, да ће две деценије од "ослобађања и враћања у корпус хрватске државе", Книн ове године обележити реализацијом три "гигантска пројекта": отварањем Музеја Домовинског рата, затим нове велелепне цркве, како се наводи, наводно највеће у Хрватској, те откривањем "дивовског споменика" Фрањи Туђману.

И све то у граду који је, како се истиче, неславни рекордер по сиромаштву, где четвртина становништва, скоро 6.000, живи од социјалне помоћи, "грдни милиони су улупани у мегаломанске објекте који никога не могу запослити ни нахранити".

Три капиталне инвестиције у Книну, добрим делом финансиране су, напомиње ауторка, из државног буџета, иако су потпуно економски непродуктивне.

"Начин на који треба да се слави 'Олуја', не питајући за цену и оправданост трошкова, више је него јасан сигнал да Хрватска још није свесна у каквој се тешкој економској ситуацији налази", наводено је у коментару и додаје да ни поглед на грчку драму у Хрватској, изгледа, никога није опаметио.

Уз констатацију да Хрватска, 28. чланица Европске уније, још није тако тежак проблем као Грчка, истиче се да она ни Европи ни међународним факторима није ни толико важна.

Ауторка текста, међутим, упозорава да, ако је Атина изложена немилосрдном диктату, јер се увалила у дугове које не може да врати, онда засигурно ни према Хрватској, нађе ли се у сличној ситуацији, Европа неће имати баш никакве милости.

Указује и да ће се о Хрватској, уколико њен дуг постане неуправљив, одлучивати изван ње и неће се тицати само реформи, него ће Брисел "под своју шапу ставити и оно највредније што она има".

А Хрватска, баш као и Грчка, има врло занимљиву имовину, истиче се у анализи.

"Хоће ли Хрватска у миру изгубити оно што је у рату крваво одбранила? Сачувала је сувереност и изборила слободу. Сада се на економском плану сужава могућност њеног функционирања као суверене државе. Копни слобода да управља својим одлукама. Господар је своје територије, али је све мање господар своје будућност", наводи Ловрићева.

И уместо да све то пробуди аларме у Хрватској, додаје ауторка, власт и опозиција нагањају се о начину обележавања "Олује", чија ће прослава бити већа и боља – владина парада у Загребу или, као и досад, углавном десничарски дернек у Книну.

Ловрићева подсећа и да је Хрватска ових дана добила потврду да има најскупљу и најлошију политичку елиту, да се за политичаре троши више, а за сиротињу мање него у другим државама Европе.

Истовремено, додаје ауторка, Светски економски форум објавио је истраживање према којем је хрватска влада шеста најгора по ефикасности у читавом свету, у друштву Венецуеле, Аргентине, Либије, Анголе и Чада.