Грчки парламент усвојио споразум, нереди на улицама

Тик иза поноћи, са 229 гласова "за" и 64 "против" и шест уздржаних гласова, грчки парламент изгласао је низ законских предлога, који су услов за трећи пакет стране помоћи Атини.

Око 30 посланика владајуће Сиризе, укључуjући донедавног министра финансиjа Jаниса Варуфакиса, није гласало за предложене мере. Закон је одобрен захваљуjући подршци проевропских опозиционих партиjа.

Посланици су о документу гласали поjединачно на пленарноj седници скупштине.

Суштина пакета помоћи најзадуженијој земљи еврозоне јесте да се наредне три године, из европских и међународних фондова, у опоравак грчке привреде уложи 86 милијарди евра.

Цена тога је да Атина повећа порезе, смањи пензије, реформише тржишта рада, пензиони систем, банке, администрацију, правосуђе...

Грчка је обавезна и да се од приватизације државних предузећа и друге имовине створи фонд од 50 милијарди евра, са седиштем у Атини – као јемство за отплату дугова, али из којег ће се финансирати пројекти за раст привреде.

Синоћ су противници мера штедње гађали полицију димним бомбама испред зграде парламента у Атини.

Полиција је одговорила сузавцем демонстрантима, који су почели да беже са трга Синтагма, на којем се окупило око 12.500 људи, преноси Танјуг.

Током протеста запаљени су контејнери и возила телевизијских екипа, али су се демонстранти убрзо мирно вратили на трг, док је неколико стотина њих остало под полицијским надзором, а око 30 их је приведено.

Непосредно пре сукоба с полицијом, демонстранти су носили транспаренте с натписима "Укините пакет помоћи!" и "'Не' политици ЕУ, ЕЦБ и ММФ-а!" 

Протест су предводили синдикат радника у јавним службама ПОЕ-ОТА, комунистички синдикат ПАМЕ, левичарска група ANTARSYA и омладина Сиризе. 

Посланици грчког парламента су, у међувремену, почели расправу и касније после поноћи изгласали закон о строгим мерама штедње које међународни кредитори захтевају од Атине у замену за доделу трећег пакета помоћи. 

Уочи дебате у парламенту, премијер Ципрас позвао је на јединство и поручио посланицима да подрже законске мере како би изашли у сусрет захтевима поверилаца и да не дозволе да мере "прођу" само захваљујући подршци опозиције. 

Ципрас је нагласио да остаје на месту премијера због тога што има парламентарну групу на коју може да се ослони и да би му, у противном, било тешко да обавља ту дужност.

Грчки премијер је рекао и да треба расправити да ли је дилема постављена пред владу споразум или "грегзит" – на месту или није.

"Ако неко мисли да је та претња реална, мора да размотри и последице несклапања споразума", рекао је грчки премијер. 

Говорећи о алтернативама које Грчка има пред собом, Ципрас је рекао и да би прихватање плана немачког министра финансија Волфганга Шојблеа, који предвиђа и привремени излазак Грчке из еврозоне на најмање пет година, са собом носи и елемент који би срушио владу.

Иначе, државни сектор у Грчкој је у једнодневном штрајку и противи се мерама предвиђеним споразумом са повериоцима о наставку финансијске помоћи тој земљи. То је највећи штрајк од доласка Сиризе на власт.

Од јутрос је поремећен јавни превоз у Атини, у којој само повремено саобраћају возови у подземној железници. Саобраћајна гужва је била и на улицама главног града, наводи Бета.

Железнички саобраћај биће у прекиду док траје штрајк. Болнице и домови здравља раде, али са смањеним бројем запослених.

Грчки премијер је суочен с отвореном побуном чланова владе и своје странке док покушава да прикупи подршку за споразум с еврозоном о тешким мерама којим би земља избегла економски колапс и излазак из еврозоне.

У међувремену, више од половине чланова Централног комитета Сиризе потписало је саопштење у коме оштро критикује нови договор који је Атина постигла са страним кредиторима и описује га као "удар европских лидера на њихову земљу".