Вујановић: Москва се неће противити уласку Црне Горе у НАТО

Вујановић верује да се Русија неће томе противити, већ да ће разумети да је суверено право Црне Горе да определи своје чланство у Алијанси, преноси Танјуг.

Шеф државе за Телевизију Црне Горе тврди да на одлуку да он не иде у Москву, на прославу 70 година од победе над фашизмом, није утицао нико из Европске уније или западних центара моћи, већ да је то потпуно "домаћа одлука" на коју не очекује негативне реакције из Русије.

Координациони одбор за обележавање јубилеја донео је одлуку према којој ће председник државе говорити на обележавању победе над фашизмом у Подгорици, а Вујановић наглашава да 9. маја треба да буде у држави и искаже поштовање према антифашизму Црне Горе, као и да томе не може подредити ништа, па ни учешће на војној паради у Москви.

Сматра да је дужност председника да буде на обележавању једног тако великог догађаја и додаје да не може да замисли да неко у Црној Гори сматра да он треба да буде у Москви, а не у Подгорици.

Вујановић истиче и да је на Координационом одбору апсолутно имао подршку председника Скупштине Ранка Кривокапића и председника владе Мила Ђукановића.

Иначе, одлука да Вујановић не прихвати позив Русије и 9. маја у Москви не присуствује војној паради изазвала је бурне реакције и оштро поделила политичку сцену и лаичку јавност у Црној Гори.

Питање је да ли је то, како једни мисле, недопустив гест омаловажавања сопствене државе, али и улоге Совјетског Савеза у сламању фашизма у Другом светском рату, или је заправо реч о стратешки важном, прагматичном потезу који ће погурати Црну Гору у евроатлантским интеграцијама и убрзати њен пријем у НАТО.

Руски амбасадор у Црној Гори Андреј Нестеренко изјавио је претходно да је Вујановић на позив руског председника Владимира Путина прво потврдио да ће доћи на прославу у Москви, а да је након састанка Координационог одбора за обележавање јубилеја донета другачија одлука којом је, каже, "веома изненађен".

Нестеренко је истакао да не зна за пример у пракси међународних односа да шеф државе донесе одлуку која се ставља на његов званични формулар, а затим ту одлуку преиспитује група функционера, додавши да се поставља питање како се могу на таквим принципима градити билатерални односи на највишем нивоу.