Лајчак: Опасно отварати питање граница на Балкану

Мирослав Лајчак је, након састанка са шефом дипломатије Црне Горе Игором Лукићем, рекао да је за његову државу апсолутно неприхватљив сваки покушај било каквог отварања питања граница, преноси Танјуг.

Ова Лајчакова изјава односи се на недавно отварање граничног проблема Суторина између Црне Горе и Босне и Херцеговине.

"То питање у овом тренутку може да буде веома опасно и све државе у региону треба да воде своју владу и свој парламент према будућности, а не да враћају уназад. Наша држава такву идеју ресолутно одбацује", прецизирао је Лајчак.

Спор око територијалне припадности Суторине Босне и Херцеговине настао је након документа о разграничењу Босне и Херцеговине и Црне Горе, који је потписан у мају 2014. године, према којем Суторина остаје у саставу Црне Горе.

На основу тога документа, посланик СДП БиХ Денис Бећировић покренуо је у Заступничком дому Парламентарне скупштине БиХ, резолуцију о Суторини, којом се иницира, поништење међудржавног договора двеју држава.

Према писању црногорских медија, овај спор је супротан мишљењу Бадинтерове комисије из 1991. године, којим се границама новонасталих држава након распада Југославије, сматрају за републичке границе.

Гранична криза између Босне и Црне Горе је продубљена након што је црногорски председник Филип Вујановић одбио да пошаље новог амбасадора у Сарајево услед претензија Босне на регион Суторине, који се тренутно налази унутар црногорских граница, а споразум који дефинише границу између двеју држава тек треба да буде ратификован од Парламента БиХ.

Свако настојање да се пронађе правни основ захтева за промену садашњег стања Суторине је јалово и значи само изазивање проблема и тешкоћа, првенствено за БиХ, сматра академик, професор Мухамед Филиповић.

Филиповић је за подгоричку Побједу рекао да је са тог гледишта иницијатива Бећировића авантуризам и производња проблема тамо где их нема и где могу само штетити БиХ.

"Нико у босанској јавности све до пре месец или два дана није мислио да би питање граница између Босне и Херцеговине и Црне Горе, а посебно питање Суторине, могло постати спорно у односима између две земље", рекао је Филиповић.

Према његовим речима, Суторина је као босанска територија помињана у радовима неких маргиналних људи, непознатих у науци и небитних у политичким и поготово међународним правним питањима.

Спор је постао актуелан када је група босанских академика, интелектуалаца и НВО-а објавила извештај пре пар месеци у којем је наведено да кратак појас црногорске обале и његова ближа околина, звана Суторина, законски припада Босни.

Та група тврди да постоје чврсти докази да је територија била део Босне до Другог светског рата и да је сада Суторина "де јуре" босанска територија.

Иначе, спорно подручје Суторине и њене околине укључује пет села, као и реку Суторину, по којој регија носи име.

Најважније, спорно земљиште се налази на пар километара од црногорског приморског града Херцег Новог.

Ако би се територија уступила Босни, то би држави омогућило други излаз на Јадранско море, суплементаран њеном појасу обале од 24 километра у подручју Неума.