Грци лењ народ – мит или стварност?

Челник Еврогрупе Јерон Дајселблум и немачки министар финансија Волфганг Шојбле створили су својим оштрим коментарима утисак да нови левичарски лидери Грчке нису спремни да сносе свој део терета, а немачки таблоид Билд недавно је покренуо кампању против споразума са Грчком под мотом "Нема више милијарди за похлепне Грке", преноси Танјуг.

Предузетник из Атине Јоргос Колијас сматра да је реаговање земаља ЕУ на покушај Грчке да поново преговара о дугу било "предвидиво".

"Веома је лако, али исто толико и погрешно, користити за Грке стереотипе попут 'лењи' и 'користољубиви', а тај тренд се види и у покушајима карикирања грчког министра финансија Јаниса Варуфакиса, и то не његових предлога, већ њега лично", указује Колијас.

Сличне оптужбе могле су се чути још 2010. године, када је шведски министар финансија Андерс Борг рекао да Швеђани и други порески обвезници не би требало да плаћају уместо Грка, који, како је казао, иду у пензију чим напуне 40 година.

Подаци Евростата из 2012. године, међутим, показују да просечан Грк добија прву пензију када наврши 57,8 година, што је непуних годину и по пре старосног просека у ЕУ, који износи 59,1 годину.

Просечан Словенац одлази у пензију са 56,6 година, док је у Италији та граница 58 година.

Британац чек од пензије добије са 58,3 године, Француз 58,9, док Немци прве пензионерске дане дочекају у 61. години, а Швеђани тек у 63. години.

Када је реч о трошковима Грчке за исплату пензија, подаци Евростата показују да та земља јесте на првом месту у Европи по проценту БДП-а који одлази у те сврхе.

Волстрит џорнал је, међутим, прошлог месеца те податке упоредио са бројем грађана старијих од 65 година у свакој европској земљи и дошао до другачијег закључка.

Амерички дневник је установио да су трошкови по глави становника у Грчкој нижи од европског просека и далеко иза оних у Немачкој, Ирској и Италији.

Истовремено, подаци Организације за економску сарадњу и развој показују да су Грци вредни и да имају најдуже радно време у Европи – чак 42 сата недељно, што је више у поређењу са европским просеком од 37,2 сата недељно.

Португалци недељно на послу проведу 39,3 сата, а Шпанци 38 сати, док Французи раде 37,5 сати.

Италијани су 36,9 сати недељно на радном месту, док су Немци 35,3 сата, а у Холандији се ради свега 30 сати недељно.

Стручњаци податке о грчком радном времену са незадовољавајућим резултатима, тумаче мањом ефикасношћу, као и природом радних места у Грчкој, где се велики број људи бави пољопривредом, угоститељством или туризмом.

Чињеница је, међутим, да Грчка има и мање празничних дана од Немачке, Француске или Шведске.

Би-Би-Си примећује и да лењост у прошлости није приписивана Грцима и да су средином 19. века, најчешће Британци Немце описивали као "тупаве и тешке људе".