Повлачење тужбе и страх од јавности

Председник Хрватске Иво Јосиповић рекао је да би се могло наћи политичко и морално оправдање да Хрватска повуче тужбу за геноцид против Србије пред Међународним судом правде у Хагу, али да у политичким круговима постоје елементи страха од могућих реакција, односно хоће ли јавност разумети разлоге.

Правно је, како сматра Јосиповић, углавном јасно како ће се тај предмет завршти. Потребно је учинити додатне напоре, пре свега у решавању проблема несталих, додао је хрватски председник.

"Крене ли суђење, обе државе ће морати да се суоче с многим неугодним стварима. Ако неко мисли да ће суд у Хагу функционисати тако што ће Хрватска ударати по Србији као да је врећа за бокс, јако се вара. И друга ће страна ударати и, колико видим, добро је припремљена", рекао је Јосиповић у интервјуу за Јутарњи лист.

Јосиповић је навео да је одлука о судбини тужбе у надлежности владе и да ће он подржати сваку њену одлуку.

Оцењујући недавну прву званичну посету Београду и сусрете са председником Србије Томиславом Николићем, Јосиповић каже да мисли да је током те посете пуно тога договорено.

"Договорили смо, на пример, да се осуђени Вељко Марић из лошег премести у бољи затвор. Договорили смо нека начела за будућа поступања у сличним случајевима, која могу олакшати многе људске судбине. Отворен је нови пут комуникације хрватске заједнице с председником Николићем", навео је Јосиповић.

Такође, додао је да су привредници двеју земаља имали врло успешан састанак.

"Разговарали смо о многим практичним питањима, али наравно да ће та питања у завршници решавати владе. Њих, на пример, треба питати зашто се неке од међувладиних комисија састају врло ретко, неке последњи пут пре две године, и зашто су закључци најчешће формалне природе.

На директно питање зашто се те комисије не састају, Јосиповић је рекао да не зна, али је додао да мисли да са обе стране стоји "блокада, страх како ће реаговати јавност и опозиција ако се не остваре максимална очекивања".

"Овога тренутка тај страх као да је са наше стране нешто већи. Премда, постоје неки проблеми, на пример питање сукцесија, за које је очито да их Србија кочи. У сваком случају, уверен сам да се могло урадити много више", напоменуо је Јосиповић.

Број несталих осетно смањен

Председник је рекао и да има помака у решавању питања несталих, али да има још и пуно судбина које нису откривене. Број несталих је, према његовим речима, осетно смањен и данас се трага за још 1.689 особа, укупно Хрвата и Срба.

Упитан какве су биле реакције на његов говор у српском парламенту, Јосиповић је рекао да је био "веома добро примљен", што су посланици показали дуготрајним аплаузом.

Каже да је својим наступом хтео да покаже да је Хрватска модерна и отворена земља, која је свесна прошлости, али да то, како је рекао, није препрека да у добрим стварима не сарађује са Србијом на обострану корист.

Истакавши да су разговорили у Београду били јако добри он се посебно осврнуо на сусрет са Николићем и позитивну атмосферу у Београду.

"Морам рећи да је председник Николић - наравно, уз неке ставове с којима се не можемо сложити, али то је нормално као што и ми имамо ставове с којима се он не слаже, показао за мене изненађујућу отвореност и добру вољу", рекао је хрватски председник.

Према његовим речима, било је лепо видети како су кроз цели Београд биле постављене стотине хрватских заставица, уз велике на неколико места. "Нити једна није скинута, ни оштећена. Није било никаквих протеста поводом мог доласка", навео је Јосиповић.

Он је указао и да је медијска пажња била веома велика, сасвим супротно од оног што су тврдили хрватски медији.

"Начин на који су о мојој посети Србији известили поједини медији сугерише се да у делу хрватске јавности постоји одређен отпор према било каквом контакту са суседном државом. У Србији такав отпор према Хрватској нисам приметио", навео је хрватски председник.

Обострана искреност, искорак напред

За председника Николића је рекао да је био врло срдачан домаћин.

"Разговарали смо сасвим отворено. Он је мени врло отворено рекао што мисли да су проблеми на страни Хрватске, а ја сам њему на исти начин, без задршке, изложио наше примедбе. Та обострана искреност можда представља и највећи искорак у односу на досадашње стање", рекао Јосиповић.

Хрватски председник је рекао да је током заједничке посете хрватској заједници у Војводини Николић врло пажљиво саслушао њихове проблеме. Како је додао, он је примио Србе избегле из Хрватске, који су ми предали листу својих захтева.

А на опаску да је та листа била исписана ћирилицом, Јосиповић је рекао да њему то апсолутно није био проблем.

"Драго ми је што је знам. Морам рећи да су многи од тих захтева потпуно основани и разумни", рекао је Јосиповић, а као пример навео је навео обрачун радног стажа у Хрватској који се не признаје, затим неисплаћивање неких пензија, стамбено збрињавање", закључио је Јосиповић.

Прилика да се заврши прича о ћирилици

Јосиповић сматра да хрватска влада има прилику да затвори причу о ћирилици, проучивши да сложене друштвене проблеме није могуће решавати медијским порукама ни "забијањем главе у песак".

Јосиповић оцењује да његово учешће у томе није нужно, али да ће се укључити ако види да ситуација није добра, или да се заоштрава.

Он је рекао да су га противници ћирилице позвали на округли сто који ће на тему Вуковара и ћирилице бити одржани у Загребу, наводећи да су противници ћирилице окупљени око "Штаба за одбрану хрватског Вуковара" долазили два пута на Пантовчак.

"Лично сам настојао да им објасним да Хрватска, као демократска држава за коју су се и они борили, мора уважавати различитости и поштовати мањинска права. Подсетио сам их да је више од 10.000 Срба учествовало у одбрани Хрватске. Такође, да је ћирилица била и хрватско писмо и да проскрибовање писма нема смисла", рекао је Јосиповић.

Јосиповић наводи да му се учинило да имају одређено разумевање за такав приступ, али да је очито да су се на дуже стазе поколебали. "Свеједно, мислим да се њихови аргументи морају чути како би се проблеми покушали решити без ексцеса", навео је Јосиповић.

Он је нагласио да је ескалација насиља недопустива и да би било "страшно да се након плоча почну разбијати главе".

"Сукобе око ћирилице видим као манифестацију генерално поремећених међунационалних односа. Начелно сматрам да је за њих у свакој држави најодговорнији већински народ - рекао сам то и сада у Србији у разговорима с председником (Томиславом) Николићем - али свој део одговорности има и мањина", рекао је Јосиповић.

Упитан шта се замера српској мањини у Хрватској, Јосиповић је рекао да би политички представници српске заједнице требало да размисле о моделима међунационалних односа.

"Мањини као таквој ништа. Али, политички представници српске заједнице свакако би требали размислити о моделима међунационалних односа који фактично не воде у раздвајање и сегрегацију. На пример, представници Срба у Вуковару противе се пројекту норвешке владе о стварању такозване заједничке школе", рекао је Јосиповић.