Прошек не може у ЕУ?

Хрватске пољопривреднике и произвођаче хране, пред улазак у Европску унију, брине могућност да неке од својих традиционалних производа неће моћи да продају под њиховим именима, јер их је заштитио неко други. Прве забране имена најављене су у продаји вина.

Европска унија је пресудила да од 1. јула, када Хрватска постаје њена чланица, више неће смети да продаје нека своја вина под традиционалним називима, ни у Европи па чак ни код куће, јер су имена слична или иста са онима које је већ регистровао неки други регион.

Чувени хрватски дезертни прошек звучи као италијански просеко, вино које се производи у регионима Венето и Фријуљи Венециа Ђулија.

Није помогло убеђивање Хрвата, поносних на свој производ, да су вина различита јер је прошек слатко, а просеко пенушаво вино, нити да је њихово вино вековна традиција, а просеко производ с краја 20. века. Италијани су били бржи и заштитили свој производ као регионално добро.

Хварски винар Андро Томић истиче да се прошек прави већ 2.000 година.

"Откад је винове лозе на нашим острвима, у Далмацији се прави и вино. А кад се прави вино увек има грожђа које се суши и вене и од њега се прави слатко вино - прошек", објашњава Томић.

Хрватски винари, који су подржавали чланство у ЕУ јер им отвара огромно европско тржиште, ово доживљавају као велики удар и на посао и на традицију. Због тога се придружују све већој армији евроскептика у земљи која се много жртвовала ради чланства и сада је надомак циља.

"Свака кућа која је икада правила вино, правила је и прошек. Не много, можда 10, 20 или 50 литара. Правили су га да се попије за значајније догађаје као што су рођења, крштења, свадбе и празници. За њих је прошек велики понос, да им сад одузмете прошек то би било као да сте им одузели море", истиче Томић.

Проблем није ограничен само на прошек. И чувени истарски теран је, према регистрацији, словеначко вино па ће Хрвати ће своје морати да преименују.

"Истра није само хрватска. Она је и словеначка и италијанска, и најбоље би било да теран остане овде свима нама. Али, постоји и разлика између нашег и словеначког терана. Наш се прави од сорте теран, а њихов од рефоска", наводи енолог из Истре Морис Цивитико.

Хрватима остаје нада да ће њихова држава умети да искористи процедуре пред бирократијом Брисела које омогућавају да се један производ, ако се докаже да је на више места традиционалан, на више места и региструје под сличним именом, на пример хрватски прошек.