Шта је запалило Словенију

Међу Словенцима круже позиви на други "општенародни устанак" против политичке елите 11. јануара. Протести су изненађење за све који Словенију доживљавају као доброг ђака који је урадио све домаће задатке. Економска криза показала је, међутим, да је земља углавном живела од старе славе и да нема довољно новца да се идила одржи. Зато има много повода за протесте.

Најједноставнији одговор на питање "шта је запалило Словенију" био би - нови радари у Марибору. За само две седмице у граду са 100.000 становника наплаћено је безмало 30.000 казни за брзу вожњу, па су Мариборчани почели да протестују против радара и да траже смену градоначелника Франца Канглера.

Сумњиво им је, кажу, то што новац не иде у градску касу, него приватнику са којим се градоначелник, познат по злоупотребама положаја и корупцији, договорио о обнови мариборских саобраћајница.

Протести су уследили и у другим градовима, јер Канглера сматрају оличењем свих мана словеначких политичара.

"Ми имамо неки минимални заједнички циљ. То је да се Словенија очисти од корупције и да се уведе непосредна демократија", каже писац и члан Мреже за директну демократију Ленарт Зајц.

На протестима је тражена и смена градоначелника Љубљане. Против Зорана Јанковића јесенас је, иначе, покренута истрага због малверзације приликом градње спортско-трговачког центра.

"Нема проблема, ако траже моју смену, ишао бих опет на изборе. Победио сам пролетос са преко 60 одсто гласова и опет сам спреман. Протести су нормални кад су људи незадовољни, јер у Словенији нема посла. Можда ће из протеста израсти нека нова политичка странка, а онда одржати ванредни парламентарни избори", каже Јанковић.

Избори ништа не би променили 

Ванредни парламентарни избори сада, међутим, не би Словенији донели промену политичке сцене коју демонстранти желе.

"Победила би или опозиција или позиција, а то није оно што демонстранти желе. Они захтевају да се институције промене", указује економски аналитичар и публициста Радо Пездир.

Словеначки протести разликују се од оних у другим европским државама у економској кризи, јер се не протестује против мера штедње, него против понашања политичара које је довело до кризе.

"Мислим да би појединци који имају проблема са законом морали сами да оду из политике, која би тако стекла веће поверење и могућност да предузима и непопуларне мере штедње", каже министар за привредни развој Словеније Радован Жерјав.

Демонстранти кажу да због корумпираних политичара, страни инвеститори заобилазе Словенију, док премијер Јанез Јанша каже да улагања нема тамо где се протестује.

"У праву су обе стране. Нереди, истина, остављају утисак несигурности, али је такав начин изражавања воље народа одраз демократије којим се указује на оно што треба да се мења", сматра извршна директорка Удружења менаџера Словеније Соња Шмуц.

А треба да се мења, кажу Словенци, све што њихову државу разликује од оне коју су им обећавали када су се пре двадесет две године одлучили да крену својим путем.

Ако ништа друго, Словенци су протестима показали да греше сви они који мисле да им није својствено да незадовољство изражавају тако јавно и гласно. На то од сада мора да рачуна свака будућа власт у Словенији.