УНХЦР: У Хрватску се вратило 133.000 Срба

Представник УНХЦР у Хрватској Теренс Пајк рекао је да се "у Хрватску до сада вратило око 133.000 Срба, што је отприлике половина оних који су избегли током рата", истичући да су главне препреке повратку тешкоће у запошљавању и обнови.

Пајк је на конференцији о ревитализацији руралних заједница у подручјима од посебног државног старања, одржаној у Загребу, рекао да се за повратак изјашњава "мањи број од око 57.000 Срба из Хрватске који су још у статусу избеглице".

Напоменувши да по регионалном споразуму четири земље, који се спроводи од 2012. до 2016. године, треба решити случајеве 8.500 повратничких породица у Хрватску, Пајк је додао да становање не значи и одрживи повратак.

Хенрик Офштад, амбасадор Норвешке која је ове године донирала значајна средства у програм, изјавио је да пројекти који нису скупи и подстичу напоре на локалном нивоу дају "запањујуће резултате".

"Загреб је главни град Хрватске у коме се доносе одлуке, али је он удаљен од руралних подручја повратка, због чега се из загребачке перспективе не може стећи реална слика стања", рекао је Офштад, указујући на конкретне примере тешкоћа с којима се суочавају повратници.

"Дуготрајно је и скупо укњижити се у власништво некретнине, јавне службе још нису довољно од помоћи повратницима, а како фали информација, не зна се какве су потребе повратника и локаних средина", рекао је Офштад.

Председница удружења Ми из Сплита, Нивес Ивеља, подсетила је на бројне активности од 1994. године у шта су биле укључене и амбасаде Холандије, Белгије и Норвешке, као и УН, УНХЦР, УНДП и бројне међународне невладине организације.

"У 40 локалних заједница спровели смо 55 пројеката вредних од 11.000 до 30.000 евра, као и бројне курсеве едукације и семинаре", рекла је Ивеља.

По речима Драгана Багића с Филозофског факултета у Загребу, мора постојати међузависност између развоја и повратка.

"Заговорници равномерног развоја региона у Хрватској су пре свега представници Срба у Хрватској", рекао је Багић истичући да због повратника бројне локалне средине добијају средства.

Багић је додао да је кроз развојне програме на подручја од посебног државног старања, кроз средства агенција УН, УСАИД-а, других организација и владе Хрватске, уложено минимално 200 милиона евра.

Представници локалних средина и невладиних организација које делују у њима говорили су о тешкоћама и постигнутим успесима, било кроз друштвене, било кроз економске активности.

Нивес Ивеља је у изјави за Танјуг програм оценила успешним.

"За нас су повратак и ревитализација повратничких крајева врло важни и зато је важно да се пронађе енергије, и у заједници и код повратника, што није лако", додала је Ивеља.