Читај ми!

Седамнаест година после Дејтона

Босна и Херцеговина је, седамнаест година после потписивања Дејтонског споразума, дубоко подељена земља. Ипак, годишњицу мировног споразума дочекује са новом парламентарном већином, која ће покушати да заврши посао који није успела у протекле две године.

На данашњи дан, 1995. године, парафиран је Дејтонски споразум који је донео мир Босни и Херцеговини, и створио правни, политички и уставни основ за функционисање земље. Седамнаест година после, БиХ је дубоко подељена: Бањалука сматра да је тај споразум једини могући основ опстанка БиХ, док Сарајево тражи његову измену. За разлику од Федерације, у РС је нерадни дан.

Данас, нико од потписника споразума није жив. Оргинални документ БиХ је изгубила, па је Французима плаћено да пошаљу оверену копију.

Изворни тумач споразума је Високи представник међународне заједнице. Како су се смењивали, доносили су наредбе за које би многи рекли да су више биле засноване на Бонским овлашћењима него на Дејтонском споразуму.

У Републици Српској сматрају да само децентрализована Босне и Херцеговине може да опстане.

"Ја сам више него уверен да, ако не дође до даље децентрализације и враћања наметнутих надлежности и укидања беспотребних институција да ће се она, практично, сама изнутра распасти", истиче декан Правног факултета у Бањалуци Витомир Поповић.

Годишњицу мировног споразума БиХ дочекује са новом парламентарном већином која ће покушати да заврши посао који није успела у протекле две године.

Лидер Странке независних социјалдемократа Милорад Додик најављује да ће у договору са коалиционим партанерима предложити да већ у року од неколико дана, на првој следећој седници, Савета министара разматра сет од 10 до 15 нових закона.

Са друге стране, председник ХДЗ БиХ Драган Човић каже и да је став хрватске стране да убудуће представници једног народа не могу другом народу бирати чланове Председништва БиХ. Подсећа на постојеће решење према којем представници једног народа не могу другом народу бирати чланове Дома народа Босне и Херцеговине.

Уместо Странке демократске акције Сулејмана Тихића у нову већину ушао је Савез за бољу будућност Фахрудина Радончића.

Радончићу се нуди место министра безбедности, а пре оснивања странке, као власник компаније Дневни аваз, словио је за једног од најутицајнијих људи у БиХ. Пред нову шесторку изашао је са занимљивом идејом.

"За десет година треба да се кандидујемо као Босна и Херцеговина за одржавање Зимских олимпијских игара", предлаже Радончић.

Када се подвуче црта, 17 година после Дејтона, БиХ има нову већину, опозицију из које Сулејман Тихић најављује да ће блокирати договоре нове шесторке, економску кризу, пола милиона незапослених и два међународна представника, једног високог, другог специјалног.

Број коментара 5

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 27. септембар 2024.
21° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи