Додик: Неправедно судство у БиХ

Правосудне институције БиХ нису равноправно процесуирале ратне злочине који су почињени од стране Срба и оне које су починили Бошњаци, наводи се у осмом полугодишњем извештају Републике Српске, који је председник Милорад Додик са посебним писмом упутио Савету безбедности УН, амбасадорима и другим међународним званичницима.

Високи представник Валентин Инцко поднеће Савету безбедности УН, у уторак, 13. новембра, редовни полугодишњи извештај о стању у БиХ.

Инцко је раније изјавио да ће његов извештај за последњих шест месеци предочити узроке лошег стања у БиХ, као и да га највише брине то што званичници РС отворено и јавно заговарају распад државе, оспоравају државне институције и надлежности, посебно правосуђа, а однедавно и Оружаних снага БиХ.

Међутим, у документу Српске је истакнуто да, нажалост по БиХ, чак и читаву генерацију након рата национална и верска припадност жртава игра значајну улогу у начину на који се оне третирају.

Напомиње се и да је, у процесу постконфликтне обнове и помирења, признавање и поштовање патње свих жртава пресудно за упешну трансформацију од сукоба до трајног мира и стабилности.

"Тек када дође до таквог признања и помирења, БиХ ће моћи да настави са процесом зацеливања рана и преласка на трајан мир и стабилност", поручено је у Осмом извештају Српске СБ УН.

Подсећа се, наиме, да су међу најварварскијим зверствима у рату у БиХ, она која је над Србима почнио одред 'Ел муџахид'.

Одред "Ел муџахид", како је потврдио Међународни кривични суд за бившу Југославију (МКСЈ), починио је масовне ратне злочине, укључујући рутинска убиства српских заробљеника.

"Међутим, и припадници одреда и њихови надређени у 3. корпусу и подређеним јединицама, као што је командант 3. корпуса Сакиб Махмуљин, прошли су некажњено за ове језиве злочине", наводи се у документу.

У делу извештаја РС који се тиче последица сукоба у БиХ, истиче се да анализа процесуирања ратних злочина у БиХ, нажалост, открива неравноправност у начину на који правосуђе БиХ третира злочине против Бошњака и злочине против Срба.

Додаје се да, иако је утврђено да су бошњачке снаге починиле небројена зверства над Србима у околини Сребренице, судске институције БиХ нису никога оптужиле за ове злочине.

Са друге стране, током процесуирања Насера Орића пред МКСЈ игнорисана су многа најтежа кривична дела која су против Срба у источној Босни починиле јединице такозване армије БиХ под Орићевом командом.

Наводи се и да је Суд БиХ правоснажно осудио свега пет Бошњака за ратне злочине против српских цивила, а да су у међувремену правоснажно осуђена 62 Србина за ратне злочине против бошњачких цивила.

"Срби којима је изречена правоснажна осуђујућа пресуда за ратне злочине против бошњачких цивила осуђени су на укупно 1.028 година затвора. Насупрот томе, Бошњаци којима је изречена правоснажна осуђујућа пресуда за ратне злочине против српских цивила осуђени су на укупно 56 година затвора. Дакле, на сваку годину затвора изречену Бошњаку за ратне злочине против српских цивила, долази више од 18 година затвора изречене Србину за ратне злочине против бошњачких цивила", наводи се у документу.

МКСЈ је у завршеним предметима осудио Бошњаке на свега 41,5 годину за ратне злочине против Срба, док те казне иносе 902 године за Србе из Републике Српске за ратне злочине против Бошњака (у сврхе овог поређења, доживотна казна рачуна се као 50 година затвора).

"То значи да на сваку годину затвора коју је МКСЈ изрекао једном Бошњаку за ратне злочине против Срба долази 22 године затвора по Србину за ратне злочине против Бошњака", истиче се у извештају.