субота, 14.11.2026, 05:50 -> 20:06
Рат у Украјини – 1.725. дан. Председници Русије Владимир Путин, Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп и Кине Си Ђинпинг, састаће се 19. новембра у Шенжену на маргинама самита АПЕК-а, потврдио је Кремљ.
Руски дронови су напали један од објеката групе Нафтогас у Полтавској области, изазвавши пожар великих размера, потврдио је вршилац дужности председника Управног одбора Нафтогаса Украјине Сергеј Федоренко.
Нагласио је да се ове недеље напади на инфраструктуру Нафтогаса дешавају готово свакодневно.
(Укринформ)
Председник Украјине Володимир Зеленски изјавио је да ће Данска Украјини упутити значајан пакет помоћи у вредности од 645 милиона евра, који ће, између осталог, обухватити муницију калибра 20 милиметара за борбене авионе "Ф-16", намењену обарању млазних дронова "шахед".
Зеленски је, у разговору са новинарима, рекао да ће Данска издвојити и око 200 милиона евра за производњу дронова, као и додатна средства за заједничку производњу.
Додао је да је с данским званичницима договорен и посебан пакет енергетске помоћи за Херсонску област, где је енергетска ситуација посебно тешка.
Председник је рекао да је с Данском разговарао и о обезбеђивању 800.000 комада муниције за авионе "Ф-16", што би, према његовим речима, било довољно за шест месеци.
(Унијан)
Једна особа је погинула, а десет је повређено у ракетном руском удару на Павлоград, известила је Дњепропетровска регионална државна администрација.
У нападу су оштећене стамбене зграде, образовна установа и вртић.
(Укринформ)
Две особе су погинуле, а једна је повређена у нападу руских снага дроном на објекат критичне инфраструктуре у граду Мења, у Черниговској области на северу Украјине, саопштиле су локалне власти.
Начелник Корјуковског регионалног административног округа Павло Мирошниченко навео је да су страдала двојица мушкараца старости 42 и 45 година
У одвојеним руским нападима на Прилуцки и Нижински округ Черниговске области оштећени су објекти електроенергетске инфраструктуре, због чега је око 150.000 корисника остало без електричне енергије.
(Укринформ)
Руски председник Владимир Путин састаће се са кинеским колегом Си Ђинпингом и америчким Доналдом Трампом 19. новембра у Шенжену на маргинама самита АПЕК-а, објавио је портпарол Кремља Дмитриј Песков.
"Постигнут је договор о одржавању трилатералног састанка између председника Путина, председника Сија и председника Трампа 19. Овај састанак ће се одржати у Шенжену на маргинама самита АПЕК-а", рекао је Песков.
(Интерфакс)
Председник Володимир Зеленски је рекао да је током преговора америчка страна питала Украјину да ли је спремна да повуче трупе из контролисаног дела Донбаса у замену за чланство у НАТО-у.
Према речима председника, Американци су прво покренули питање да ли би се Украјина повукла из Донбаса ако би се придружила НАТО-у.
"Више пута сам рекао: Украјина се не повлачи и не предаје своје земље терористима. Американци су поставили питање: "А ако Украјина буде у НАТО-у, хоће ли се Украјина повући из Донбаса?" Ово је био први пут. Разговарамо са партнерима о свеобухватном пакету безбедности који нам могу понудити током преговора: конкретне гаранције безбедности од НАТО-а и ЕУ, јака украјинска војска – а то је одговарајући број војника, оружје, финансијска подршка за одређени временски период – и План просперитета, односно план опоравка подржан новцем са јасним изворима", рекао је Зеленски новинарима.
Према његовим речима, ако америчка страна ово потврди заједно са другим колегама из НАТО-а, онда ће питати јавност за мишљење.
"Да ли да то прихватимо или не? Немам право да то не урадим по свом нахођењу. Али потребне су нам конкретне информације, које још немамо, и све је то у фази дискусије", рекао је Зеленски.
(Укринформ)
У руском удару на Вознесенивски округ Запорожја, повређено је 22 људи, укључујући троје деце,известила је Војна управа.
Удар је оштетио стамбену зграду и прозоре образовне установе.
(Украјинска правда)
Русија је током преговора о окончању рата у Украјини поново изнела захтев да НАТО повуче своје трупе и војне базе на положаје које је имао 1997. године, да се одрекне даљег проширења и обустави војне активности у Украјини, источној Европи, Јужном Кавказу и централној Азији, пише Њујорк тајмс, позивајући се на документ који су руски представници дистрибуирали током преговора у Абу Дабију.
Према писању америчког листа, у документу датираном од уторка, Москва је затражила и да Велика Британија и Француска искључе могућност коришћења свог нуклеарног оружја у одбрани других европских земаља, као и да Запад обустави испоруке наоружања Украјини.
Русија је, како се наводи, поручила и да би Украјина могла да постане чланица Европске уније само под условом да не учествује у заједничкој одбрамбеној политици тог блока. Копију непотписаног документа Њујорк тајмсу је доставила особа укључена у преговоре, док је његову аутентичност потврдила још једна особа упозната са разговорима.
Према њиховим наводима, документ представља почетну преговарачку позицију Москве, али су руски званичници наговестили да би председник Русије Владимир Путин ипак могао да покаже одређену флексибилност.
Амерички лист оцењује да поновно изношење захтева за повлачење НАТО снага на положаје из 1997. године показује да Москва није значајније одустала од својих основних безбедносних циљева, које је изнела још у децембру 2021, два месеца пре почетка напада на Украјину. Такав захтев односио би се и на Пољску и балтичке земље Естонију, Летонију и Литванију, које су постале чланице НАТО-а након 1997. године.
Пољски премијер Доналд Туск изјавио је да би прихватање руских услова представљало директну претњу безбедности Пољске. Преговори у Абу Дабију окупили су америчке, руске и украјинске званичнике, први пут у непосредним разговорима од фебруара.
Према извору америчког листа, специјални изасланици америчког председника Доналда Трампа, Џаред Кушнер и Стив Виткоф, позвали су руску страну да представи конкретне предлоге, укључујући кораке којима би Москва допринела смањењу тензија. Кушнер и Виткоф састали су се у четвртак у Москви са Путином, који је, према речима његовог саветника за спољну политику Јурија Ушакова, поручио да руски предлог из 2021. године и даље одражава његов приступ европској безбедности. Амерички изасланици потом су у Даблину разговарали са председником Украјине Володимиром Зеленским.
Кушнер је том приликом истакао да би Европљани морали да буду укључени у преговоре о сваком будућем споразуму. "Њујорк тајмс" наводи и да су руски представници током разговора у Абу Дабију изнели став да би послератни безбедносни поредак у Европи требало да се заснива на моделу из времена Хладног рата и Варшавског пакта, када су Сједињене Америчке Државе и Совјетски Савез имали јасно разграничене сфере утицаја.
Према руском тумачењу, такви аранжмани доприносили су смањењу ризика од сукоба. Амерички представници су, међутим, указали да су се околности од краја 2021. године значајно промениле и позвали Москву да размотри нове предлоге усмерене ка будућности, уз конкретне кораке за смањење напетости.
Према наводима Њујорк тајмса, економски подстицаји које су Путиновој администрацији понудили Трампови изасланици за сада нису довели до уступака руске стране.
Русија је и уочи напада на Украјину, у децембру 2021. године, изнела низ захтева према НАТО-у, међу којима су били повлачење снага на положаје из 1997. године и одустајање од даљег ширења Алијансе.
Према најавама, Трамп и Путин требало би да се састану наредне седмице на самиту Азијско-пацифичке сарадње у кинеском граду Шенжену, што би био њихов други сусрет лицем у лице током актуелног Трамповог мандата.
Руско Министарство одбране саопштило је да су руске снаге извеле нападе на украјинске положаје у, како су навели, "Доњецкој Народној Републици, Харковској и Сумској области, наводећи да су украјинске снаге претрпеле губитке у људству и војној техници".
Према саопштењу тог министарства, јединице групе "Центар" наставиле су офанзивне операције у Доњецкој области, где су напале украјинске положаје у близини насеља Курицино, Новоиверскоје, Очеретино и Сергејевка, пренео је Интерфакс.
Руска војска тврди да је украјинска страна на том подручју изгубила више од 335 војника, четири оклопна возила, седам аутомобила, једну самоходну артиљеријску јединицу и две станице за електронско ратовање.
Ресорно министарство је навело да је група "Север" побољшала своје положаје у Харковској области, где је дејствовала у близини Дергачија, Љутовке и Мартовоја, као и у Сумској области, код насеља Битица, Вакалившчина и Радковка. Према руским подацима, украјинске снаге изгубиле су више од 175 војника, пет возила, артиљеријски топ и станицу за електронско ратовање.
Група "Запад" је напала украјинске положаје код Просјанке у Харковској области, као и код Мајака и Рајгородока у Доњецкој области. Руско Министарство одбране тврди да је украјинска војска на том подручју изгубила више од 200 војника, једно оклопно возило, 17 возила и две станице за електронско ратовање.
Према истом саопштењу, група "Југ" је заузела повољније положаје и напала украјинске снаге код Дружковке, Краматорска, Новоселовке, Славјанска и Черевковке у Доњецкој области.
Руска војска наводи да је украјинска страна изгубила до 130 војника, 16 возила и један артиљеријски топ. Група "Дњепар" побољшала је положаје на линији фронта и напала украјинске јединице код Преображенке у Запорошкој области и града Запорожја.
Према наводима руског Министарства одбране, погинуло је до 30 украјинских војника, а уништени су и тенк, оклопно возило, 15 возила и три станице за електронско ратовање. Наводи о губицима потичу из саопштења руског Министарства одбране и нису независно потврђени.
Финска је одбацила руски захтев да напусти НАТО који је наводно предложен у оквиру мировних преговора о Украјини, а фински министар одбране Анти Хаканен поручио је да чланство те земље у Алијанси није предмет преговора, пише Политико.
"Таква питања ни на који начин нису предмет преговора. Русија то зна. Апсолутно је нечувено уопште предлагати тако нешто", изјавио је Хаканен. Финска, која са Русијом дели границу дугу 1.340 километара, придружила се НАТО-у 2023. године у спољнополитичком заокрету изазваном руском инвазијом на Украјину.
Немачки лист Билд пренео је да је руски предлог изнет током преговора у Абу Дабију ове недеље садржао предлог да Москва задржи окупиране украјинске територије, преузме контролу над новим деловима територије, демилитаризује луке у Украјини, уклони НАТО базе са Балтика и да Финска напусти НАТО.
Русија је заузврат предложила повлачење свог нуклеарног оружја из Белорусије и уздржавање од распоређивања ракета средњег домета у тој земљи, навео је Билд.
Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је данас да Русија жели да спроведе "хуманитарну операцију" у Костјантиновки, на истоку Украјине, под изговором евакуације цивила, како би преузела контролу над градом и отворила пут за даље напредовање ка Краматорску и Славјанску.
Он је током разговора са новинарима рекао да Москва предлаже напуштање града под изговором заштите становништва, што би, према његовим речима, руским снагама омогућило да га заузму, пренео је Укринформ.
Зеленски је навео да Украјина настоји да евакуише цивиле, али да се у самој Костјантиновки воде борбе. "Ако одустанемо од Костјантиновке, њихови следећи кораци биће други градови у Донбасу. После Костјантиновке, биће Краматорск и Славјанск", рекао је Зеленски.
Говорећи о ранијој операцији евакуације цивила из Олешкија, Зеленски је рекао да су људи спасени уз посредовање америчке стране, посебно захваљујући иницијативи прве даме САД Меланије Трамп.
Међутим, он је додао да је Русија ту ситуацију искористила за јачање својих војних положаја. Украјина је америчкој страни доставила списак од седам до осам насеља у којима су цивили, укључујући децу, остали заробљени, али Русија није предложила сличне операције у тим местима, навео је Зеленски.
Према његовим речима, руске снаге већ годину и по дана нису успеле да заузму Костјантиновку. Такође је рекао да су, према украјинским проценама, руски војни губици у октобру износили 54.000 погинулих и тешко рањених, што је, како је навео, највећи месечни број губитака за Русију током готово пет година рата.
Председница Европске комисија Урсула фон дер Лајен је указала да су званичници у Даблину разговарали и о Украјини, понављајући подршку тој земљи.
"Поздрављам обновљени замах ка постизању праведног и трајног мира. Снажно европско присуство је од кључног значаја за одбрану интереса Украјине, као и интереса саме Европе", истакла је она.
Према речима председнице ЕК, најбољи начин да се Русија доведе за преговарачки сто јесте да се настави са пружањем подршке Украјини, као и да се одржи максималан притисак на Москву.
"Због тога ћемо ускоро предложити наш 22. пакет санкција, а пре наредног заседања Европског савета, Европска комисија ће изнети предлог за покривање финансијског дефицита Украјине за 2027. годину", закључила је Фон дер Лајен.
Премијер Словачке Роберт Фицо изјавио је синоћ да је Европска унија смогла храбрости да се договори о делегацији за преговоре о Украјини, поздравивши договор о томе ко ће представљати Европу у преговорима са Украјином, Русијом и САД.
"ЕУ је коначно смогла храбрости. Ово је огроман корак напред", рекао је Фицо након неформалног самита ЕУ у Даблину, поновивши да Словачка неће учествовати у даљем кредитирању Украјине, али да је спремна да настави са пружањем хуманитарне помоћи, преноси ТАСР.
Према његовим речима, европску делегацију чиниће два представника Европског савета, један представник Европске комисије и представници пет земаља - Уједињеног Краљевства, Немачке, Пољске, Италије и Француске.
"Сматрам изузетно важним помаком то што је Европска унија коначно нашла храбрости да формира делегацију која намерава да учествује у преговорима са Украјином, Русијом и Сједињеним Државама", рекао је Фицо, додајући да су лидери ЕУ у Даблину водили тешку расправу о овом питању, јер је "недостајало храбрости да се овој групи додели мандат".
Он је, међутим, напоменуо да ће се о мандату који ће бити додељен европским представницима тек разговарати на састанку "Коалиције вољних" у Берлину, који је заказан за четвртак, 19. новембар.
У том контексту, најавио је да ће Словачка присуствовати састанку у својству посматрача. Фицо је оценио да ће бити веома тешко постићи договор током преговора о окончању рата у Украјини.
"Али морамо показати да је Европа међу онима који подржавају мир, а не рат", нагласио је он.
Кијев тврди да је погодио једну од највећих руских рафинерија нафте у Волгограду, као и погоне за производњу и сервисирање дронова у Ростову на Дону.
Руске власти саопштиле су да су у украјинском нападу дроном на индустријску зону Волгограда погинуле четири особе, а две повређене. Москва тврди и да је у Црном мору погодила брод који је превозио оружје за Украјину.
Специјални изасланик председника САД Џаред Кушнер рекао је да Вашингтон ради на постизању договора о највећој размени заробљеника од почетка рата.
На дипломатском плану, европски лидери договорили су да у преговорима учествују представници пет европских земаља и институција ЕУ.
Кремљ поручује да ће одлуку о укључивању Европљана донети када процени њихову спремност да допринесу миру.
