Генерални секретар НАТО-а Марк Руте оценио је да је напад на воз у Украјини показао колико је очајан постао руски председник Владимир Путин.
"Русија постаје све безобзирнија док наставља свој страшни рат против Украјине“, додао је Руте.
(Reuters)
понедељак, 14.09.2026, 05:50 -> 12:29
Рат у Украјини – 1663. дан. Локалне власти саопштиле су да су две особе погинуле, а да је 14 рањено у нападу на регион Херсона. Седам особа повредили су дрононови у Сочију и руској Белгородској области. Шефица дипломатије Европске уније Каја Калас и француски министар спољних послова Жан-Ноел Баро оценили су да је руски напад на воз у близини украјинско-пољске границе има за циљ застрашивање и поделе међу Европљанима.
Генерални секретар НАТО-а Марк Руте оценио је да је напад на воз у Украјини показао колико је очајан постао руски председник Владимир Путин.
"Русија постаје све безобзирнија док наставља свој страшни рат против Украјине“, додао је Руте.
(Reuters)
Савезно тужилаштво Немачке подигло је оптужницу против 57-годишње пословне жене из Берлина Илоне В, осумњичене да је достављала осетљиве информације официру руске војне обавештајне службе ГРУ, објавио је Шпигел.
Према наводима из оптужнице, која има 74 стране, Илона В, немачко-украјинска држављанка, оптужена је за шпијунажу у корист Русије.
Првобитна сумња да је реч о "посебно тешком случају" шпијунаже, како наводи Шпигел, није потврђена.
Илону В. су службеници Федералне канцеларије криминалистичке полиције ухапсили 21. јануара у Берлину, а истовремено су претресене куће двоје бивших запослених у немачком Министарству одбране са којима је, према наводима истраге, била у контакту.
Према истрази, Илона В. је од новембра 2023. године наводно достављала осетљиве информације контакту у руској амбасади у Берлину.
Немачка контраобавештајна служба утврдила је да је тај мушкарац био официр ГРУ који се представљао као заменик аташеа.
Савезно тужилаштво терети Илону В. да је систематски прикупљала информације о учесницима политичких скупова у Немачкој.
Према писању Шпигела, међу информацијама које је наводно прикупљала били су детаљи са "НАТО разговора" одржаног у новембру 2023. у хотелу Адлон у Берлину, као и са Немачко-украјинског пословног форума у децембру 2025. године.
На том догађају В. је, према наводима, седела неколико метара иза немачког канцелара Фридриха Мерца и украјинског председника Володимира Зеленског.
Према истраживању Шпигела, Илона В. била је веома активна у Берлину.
Тај недељник наводи да је водила је компанију која је пружала услуге у области односа са јавношћу, као и удружење посвећено промоцији међународног разумевања, а годинама је присуствовала пријемима и догађајима на којима су учествовали амбасадори, високи дипломате и истакнути политичари.
У управном одбору њеног удружења били су пословни људи и бивши посланици СПД и ЦДУ.
Њен адвокат Мартин Шислер није желео да коментарише оптужбе.
Уколико оптужница буде прихваћена, Илони В. ће се судити пред сенатом за државну безбедност Апелационог суда у Берлину.
(Tanjug/Spiegel)
Руске трупе су погодиле два теретна брода у Црном мору, објавила је aгенција Интерфакс.
Како напомиње Ројтерс, и Русија и Украјина међусобно су нападале извозне терминале и бродове за превоз жита, што је ескалација која је створила највеће ризике за трговину на Црном мору у последњих четири и по године рата.
(Reuters)
Кремљ је саопштио да су лидери Кине и Индије рекли Владимиру Путину да су спремни да помогну у окончању сукоба у Украјини и да је руски председник веома позитивно реаговао на тај предлог.
Портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је да се разговор одржао на маргинама самита БРИКС-а у Њу Делхију и да је Русија отворена за сваку земљу која користи свој утицај да подстакне Кијев да покаже "већу флексибилност“.
Познат је став Москве која каже да је спремна да настави мировне преговоре, али уз потпуну контролу над остатком Доњецке области у источној Украјини. Кијев је небројено пута одбацио територијалне уступке.
(Reuters)
Портпарол Кремља Дмитриј Песков је, упитан да прокоментарише извештаје да је руски дрон у недељу погодио путнички воз на граници Украјине са Пољском, чланицом НАТО-а, рекао да руска војска делује широм територије Украјине и да ће наставити да то чини. преноси Ројтерс.
(Reuters)
Француски министар спољних послова Жан-Ноел Баро сматра да је руски напад на воз у близини украјинско-пољске границе изведен је са циљем застрашивања и поделе Европљана.
Баро је то рекао на Европском арктичком самиту у Финској.
Руски дрон је у недељу погодио путнички воз на граници Украјине са чланицом НАТО-а Пољском, који се налазио иза композиције у којој је био бивши британски премијер Борис Џонсон и друге европске дипломате.
(Reuters)
Напад руског дрона на воз на граници Украјине са чланицом НАТО-а Пољском у недељу имао је за циљ да уплаши западне земље које подржавају Кијев, оценила је шефица спољне политике Европске уније Каја Калас.
"Мислим да би требало да делујемо супротно. Требало би да покажемо да смо ту за Украјину и да се не плашимо“, рекла је Каласова новинарима у Рованијемију, у Финској, где је присуствовала самиту о арктичкој стратегији.
(Reuters)
Две особе су погинуле, а 14 је рањено у нападима руских снага на Херсонску област у Украјини за протекла 24 сата, саопштио је шеф Херсонске регионалне државне администрације Александар Прокудин.
"Руске снаге су гађале критичну и друштвену инфраструктуру, као и стамбене делове насеља у том региону, оштетивши седам стамбених зграда и 13 приватних кућа", додао је Прокудин у објави на Телеграму.
(Танјуг)
Председник Украјине Володимир Зеленски затражио је од посланика Врховне раде да без одлагања подрже смену украјинског државног тужиоца.
Главни тужилац Руслан Кравченко, прошле недеље поднео је оставку на функцију, након што је истрага о корупцији стигла у његову канцеларију.
Против њега није подигнута оптужница нити је означен као осумњичени у било којој истрази, али су антикорупцијски органи оптужили његовог подређеног да је помагао у вођењу криминалне групе за преваре.
Односи између украјинских антикорупцијских тела и других органа за спровођење закона били су под сталним притиском током протекле године, а Кравченко је изјавио да је потписао "обавештење о сумњи" против шефа Националног антикорупцијског бироа (НАБУ), једног од тела која истражују његову канцеларију.
Он је тврдио да је шеф Бироа Семјон Кривонос фалсификовао службена документа како би стекао "незакониту корист у изузетно великом обиму" и оптужио га за фиктивно усвајање детета ради "избегавања законске одговорности пред судом".
Према украјинском закону, Зеленски треба да поднесе званичан захтев парламенту да прихвати Кравченкову оставку. "Постоји само један пут за овог државног тужиоца - смена са функције. То сам му и рекао", написао је Зеленски на Телеграму.
(Reuters)
Противвзадушна одбрана оборила је или неутралисала 85 од 108 руских дронова током ноћног напада на Украјину, саопштиле су украјинске ваздухопловне снаге.
Како се додаје, погоци су забележени на седам локација.
(Українська правда)
Пет особа, укључујући једно дете, повређено је у Сочију када су пали остаци украјинских дронова, саопштиo je Штаб за ванредне ситуације Краснодарског краја.
"Једна одрасла особа је хоспитализована, док су остали примили сву неопходну медицинску негу амбулантно“, наводи се у саопштењу штаба за ванредне ситуације.
Једна жена и њена ћерка повређене су у нападу беспилотне летелице на Шебекино у Белгородској области.
Како је навело руско Министарство одбране, руски системи противваздушне одбране оборили су током ноћи 399 украјинских беспилотних летелица.
(Известия)
Украјински министар спољних послова Андриј Сибиха рекао је да је неопходно повећати притисак санкција на Русију након руског ваздушног напада на воз у близини граничног прелаза Јаходин - Дорохуск са Пољском.
Андриј Сибиха је, током заједничке конференције за новинаре са министром спољних послова Пољске Радославом Сикорским, упозорио да се "руски удари већ спроводе директно у близини украјинско-пољске границе", преноси агенција УНН.
"Данас је изведен удар на граничном прелазу Јаходин - Дорохуск, а Путинов терор буквално куца на врата Европске уније и НАТО-а. Зато данас нису довољне парцијалне одлуке, потребне су снажне санкције, континуирана војна подршка Украјини и максимално интензивирање притиска на Русију. Москва мора да схвати да сваки нови чин агресије само повећава цену рата", казао је Сибиха.
Рекао је да је са Сикорским "још једном разговарао о приступу да се не чекају велики пакети санкција, већ да се усвоје одговарајући пакети санкција против агресора, против Русије, након сваког удара, сваког масовног удара на Украјину".
Сибиха је навео да би једна од области политике санкција требало да буде ограничавање могућности Русије да производи балистичке ракете и дронове.
"Морамо лишити Русију могућности производње балистичких ракета и дронова и ограничити јој приступ војним технологијама. И ту још увек постоји велики потенцијал. Нажалост, Русија је научила како да заобиђе санкције. Нажалост, Русија наставља да користи елементе производа произведених у западним земљама, у европским земљама, у производњи и балистичких ракета и дронова. И ми смо ове информације пружили нашим европским партнерима", навео је Сибиха.
У руском нападу о коме је говорио Сибиха била је погођена локомотива путничког воза у Волињу, око два километара од границе са Пољском, а у том нападу нико није повређен.
(Танјуг/УНН)
Пољски премијер Доналд Туск изјавио је синоћ да ће наредне недеље и месеци бити "период веома интензивираних акција" Русије, као и да се не може искључити да би ескалација могла да утиче и на територију Пољске.
Туск је, током конференције у владином Центру за безбедност, након руског напада на украјинско-пољску границу, рекао да "ескалација руских акција постаје чињеница", као и да су "примери тога све ближи" пољској граници, преноси РМФ24.
Додао је да покушај паралисања граничног саобраћаја није први такав случај. "Морамо бити свесни да ћемо од данас деловати много агресивније. Знамо и можемо очекивати да ће наредне недеље и месеци бити период веома интензивираних акција Русије. Нажалост, не можемо искључити да ће ова ескалација утицати и на нашу територију", рекао је Туск.
Он је казао да се нада да се најгори могући сценарио може избећи, али да не искључује да би Русија могла да користи још софтициранију опрему.
"Напади вечерас показују да су Руси спремни да користе опаснију опрему него икада раније. Мислим на млазне дронове. Њихов домет и прецизност су алармантни. Наравно, Украјина, која је веома добро припремљена за одбрану од дронова, такође није у стању, благо речено, да се 100 одсто ефикасно бори против њих", казао је Туск.
Руска беспилотна летелица јуче ујутро је погодила железничку инфраструктуру у близини граничног прелаза Украјине и Пољске, Јагодин-Дорохуск. Дрон је погодио локомотиву путничког воза који је саобраћао од Кијева до Варшаве. У нападу није било повређених нити погинулих, а у тренутку удара, воз се налазио два километра од границе са Пољском у Волињу.
(РМФ24, Танјуг)
Русија је напала Одесу и њена предграђа вођеним авио-бомбама, рањене су 24 особе. Погинулих и рањених је било у нападима на Краматорск и Славјанск.
Бивши британски премијер Борис Џонсон, саветник немачког канцелара Фридриха Мерца, Гинтер Заутер, као и саветници за безбедност из других европских земаља били су у композицији на линији Кијев–Варшава испред воза чију је локомотиву два километра пре украјинске границе са Пољском погодио руски дрон. У другом возу који се налазио на станици Јагодин у време напада био је бивши шеф ЦИА Дејвид Петреус.
Украјинска железница је упозорила да је мета руског напада могао бити дипломатски воз који је напустио станицу раније него што је предвиђено.
Због претњи од руских дронова Пољска је евакуисала више од 600 људи близу границе с Украјином.
Украјински дронови напали су Нижњекамск у руској Републици Татарстан, рањено је 14 људи.
Председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп позвао је украјинског лидера Володимира Зеленског да престане с нападима на руску нафтну инфраструктуру. Нагласио је да су удари украјинских снага довели до несташице дизел-горива у свету.
Русија је одбила предлог украјинског председника Зеленског да одрже директне преговоре о окончању рата на маргинама предстојећег самита Групе 20 у Мајамију.
Територијално питање и даље је највећа препрека за постизање мировног договора у Украјини, истиче саветник америчког председника Џаред Кушнер. Указује да би, уколико би Кијев пристао на повлачење на линију Донбаса, већина осталих елемената споразума била усаглашена, али да Украјина за сада то не жели да прихвати.
Помоћник руског председника Јуриј Ушаков каже да Русија није пооштрила свој став о решавању украјинске кризе, њени захтеви остају исти. Додаје и да би желели да ти захтеви буду испуњени пре или касније, а да је пожељно што пре.