Пуцњава у Кијеву, обрачун специјалаца СБУ и ГУР-а; Медведев: Берлин заслужује ударе на војне погоне

Естонски министар одбране Хано Певкур саопштио је да подноси оставку након открића да је држава издвојила 70 милиона евра за артиљеријску муницију за Украјину компанији која претходно није продала ниједну гранату.

Певкур је навео да лично није био упознат са проблемима у вези са набавком муниције, али да је спреман да преузме одговорност за исход.

"Лидер мора да има снаге и храбрости да преузме одговорност. Иако министар не броји чарапе и метке, нити води преговоре о уговорима, коментари Државне ревизорске институције отварају питање политичке одговорности", навео је Певкур у објави на Фејсбуку у којој је најавио оставку.

На Певкура су вршени притисци да поднесе оставку након што је естонско тужилаштво покренуло кривичну истрагу о процесу набавке муниције, који су пратили велики пропусти у роковима испоруке и испорука неквалитетних производа.

Набавку је финансирала ЕУ у оквиру програма јачања украјинских залиха оружја вредног више милијарди евра, у тренутку када је на тржишту владала несташица артиљеријских граната.

Естонска агенција за набавку наоружања исплатила је 2024. године велике авансне износе, како би обезбедила испоруке, компанији која је, према наводима, била мало позната.

Естонски званичници задужени за одбрану покренули су и судски поступак против добављача.

Певкур је навео да је естонска агенција за набавку одбрамбене опреме у име међународних донатора реализовала уговоре вредне око 400 милиона евра.

Kyiv independent/Tanjug

Росавијација је издала Обавештење за мисије у ваздушном простору (НОТАМ) у којем се наводи да сви документи које је Украјина објавила у вези са ваздушним простором Русије немају правну снагу и да крше Kонвенцију о међународном цивилном ваздухопловству, саопштено је из ове агенције.

Агенција је навела да, у сарадњи са другим федералним и регионалним органима власти, спроводи додатне мере за безбедно коришћење ваздушног простора Русије, преноси ТАСС.

Између осталог, ради се на подизању нивоа заштите објеката транспортне инфраструктуре на земљи.

"Ваздушни саобраћај Русије и његова земаљска инфраструктура настављају са планираним радом, примајући и отпремајући летове, укључујући и летове страних авио-компанија", наводи се у саопштењу.

Украјина је раније званично обавестила Међународну организацију цивилног ваздухопловства (ICAO) да руски ваздушни простор представља опасност за цивилну авијацију због појачане војне активности и позвала све да га избегавају, саопштио је министар спољних послова те земље Андриј Сибиха.

Tanjug/TASS

Сједињене Америчке Државе и Украјина настављају преговоре о могућности да Кијев добије лиценцу за производњу ракета за систем противваздушне одбране "патриот", изјавио је амерички државни секретар Марко Рубио, додајући да ће Вашингтон наставити да помаже Украјини у мери у којој то дозвољавају америчке залихе и капацитети.

Рубио је, како се наводи у саопштењу америчког Стејт департмента, рекао да је доступност пресретача ракета постала "потреба број један у области одбране на планети", не само за Украјину већ и за друге земље.

Он је нагласио да америчке залихе наоружања морају да буду довољне пре него што Вашингтон буде у могућности да помогне другим земљама.

"Увек морамо да гледамо на Америку као на приоритет", рекао је Рубио, додајући да су САД током претходних неколико година пружиле Украјини више помоћи него било која друга земља и да ће наставити да је подржавају у оквиру сопствених могућности.

(Танјуг)

Украјинска државна компанија Нафтогаз саопштила је да су на њен захтев норвешке власти заплениле руски брод, како би обезбедиле да Москва испуни своје неизмирене обавезе.

Нафтогаз од 2016. године води правни поступак против Русије, тражећи накнаду због експропријације његове имовине након што је Руска Федерација 2014. године припојила Крим, пренео је Ројтерс.

Арбитражни трибунал у Хагу наложио је у априлу 2023. године Русији да Нафтогазу исплати 4,22 милијарде долара (око 3,59 милијарди евра), уз камату и судске трошкове, као накнаду за имовину заплењену на Криму, али Москва до сада није извршила уплату.

Нафтогаз је саопштио да је заплену брода 31. августа наложио Окружни суд Норд-Тромс и Сења.

Реч је о броду "Професор Молчанов", који је у власништву Русије и користи се за комерцијална експедицијска крстарења, укључујући путовања до норвешког архипелага Свалбард.

"Русија не може да избегне одговорност једноставним одбијањем да поштује међународну арбитражну одлуку", рекао је вршилац дужности извршног директора Нафтогаза Сергеј Федоренко.

Према судском налогу, брод не сме да напусти своју садашњу локацију, а гувернер Свалбарда дужан је да предузме потребне мере како би спречио његово померање.

Нафтогаз је навео да координира мере принудног извршења у више јурисдикција, укључујући Сједињене Америчке Државе, Француску, Велику Британију и Финску, где је руска имовина замрзнута.

Русија улаже жалбу у овом процесу, наводећи да јој није достављено обавештење о поступку.

(Танјуг)

Амерички председник Доналд Трамп изјавио је да жели самит са Русијом и председником Владимиром Путином када буду спремни да постигну мировни споразум са Украјином .

(Reuters)

Председница Европске комисије (ЕК) Урсула фон дер Лајен изјавила је да ће Европска унија и НАТО појачати притисак на Русију након што је Берлин Москву означио као одговорну за покушај напада дроном на теретне авионе на аеродрому Лајпциг/Хале у Немачкој, оценивши да је реч о новој ескалацији на територији Уније.

"Желим да будем веома јасна шта је ово било. Био је то напад уз употребу материјала војног квалитета, који су на територији Европске уније извели руски оперативци. То нећемо толерисати", рекла је Фон дер Лајен, наводи се у саопштењу Комисије.

Она је изразила пуну солидарност ЕУ са Немачком и поручила да, уколико је сврха напада била да Еропа преиспита подршку Украјини, то није постигнуто.

"Застрашивање неће успети. Зато се данас састајем са генералним секретаром НАТО-а. Јединствени смо. Европа и НАТО не само да ће задржати притисак на Русију, већ ћемо га повећати", рекла је она.

Фон дер Лајен је навела да ЕУ неће престати да врши притисак на Москву све док Русија, како је рекла, "не престане да бомбардује и убија невину децу, мушкарце и жене у Украјини".

(Танјуг)

Немачки канцелар Фридрих Мерц обећао је украјинском председнику Володимиру Зеленском да ће Немачка наставити одлучно да пружа цивилну и војну помоћ Украјини, саопштила је немачка влада након телефонског разговора двојице лидера.

"Канцелар је нагласио да Украјина може да рачуна на одлучан наставак немачке цивилне и војне подршке", рекао је портпарол немачке владе у саопштењу, пренео је Ројтерс.

Током телефонског разговора, Мерц је обавестио Зеленског о покушају напада дроном на аеродром Лајпциг/Хале прошлог месеца, за који Берлин тврди да је одговорна Русија.

Истовремено, украјински председник Володимир Зеленски изјавио је након разговора са Мерцом, да је Украјина близу коначног договора са Немачком о сарадњи у области дронова.

(Reuters)

Некада узорни односи између Русије и Немачке сада се налазе на тачки смрзавања, захваљујући немачкој страни, изјавио је руски амбасадор у Берлину Сергеј Нечајев.

Према његовим речима, практично све кључне области билатералне сарадње стављене су на чекање.

"Једини сектор, рекао бих, који је још увек оперативан су војна гробља. И знамо да у том сектору постоји извесна сарадња и ценимо ту сарадњу", навео је руски амбасадор, преноси Спутњик.

Коментаришући инцидент са дроновима у Лајпцигу, за који је Берлин окривио Москву, Нечајев је рекао да Немачка нема доказе нити оправдања за оптужбе Русије за умешаност у инцидент на аеродрому.

"Неки докази, материјални докази, стручна мишљења - у основи, чврст аргумент. Ако нам је изнета тако озбиљна оптужба, онда би требало да постоји чврст аргумент, поткрепљен материјалним доказима и аргументима. Тога нема. Стога је све ово у најмању руку збуњујуће", рекао је Нечајев.

Одлука Немачке да затвори Генерални конзулат Русије у Бону и Руски дом у Берлину представља нови корак ка коначном уништењу руско-немачких односа, а "антируске потезе Берлина" Москва неће оставити без "оштрог одговора", саопштило је данас Министарство спољних послова Русије.

(Танјуг)

Висока представница Европске уније (ЕУ) за спољну политику и безбедност Каја Калас изјавила је да се став Москве није променио и да ЕУ и њени партнери морају да наставе да подржавају Украјину, посебно у јачању њене способности да се брани, као и да појачају притисак санкцијама на руски војно-индустријски комплекс.

"Москва се није променила", рекла је Калас, наводећи да Русија наставком бомбардовања "врло јасно показује да не жели мир".

Калас је, говорећи након састанка министара спољних послова држава чланица Уније у Ирској, рекла да су министри имали "веома садржајну" дискусију, не само међу 27 чланица ЕУ, већ и са представницима Украјине, Канаде, Исланда, Норвешке, Велике Британије и Швајцарске.

Она је, наводи Гардијан, истакла да је важно да ЕУ и њени блиски партнери "заједно одговоре на безбедносне изазове".

"Наш непосредни фокус остаје да Украјини пружимо оно што јој је потребно да се одбрани", рекла је она.

Калас је навела да ће ЕУ наставити финансијски да помаже Украјини, али и да ради на пооштравању санкција усмерених на руски војно-индустријски комплекс.

На питање да ли земље ЕУ могу додатно да подрже Украјину испоруком система за пресретање ваздушних и ракетних напада, што украјински председник Володимир Зеленски и власти у Кијеву често траже, Калас није желела да износи детаље.

Она је рекла да ће државе саме саопштити шта могу да учине, али је истакла да "постоји конкретан напредак" по том питању.

На питање одакле би требало обезбедити средства за додатну помоћ Украјини у рату против Русије, Калас је рекла да би, у идеалном случају, новац "требало да дође из Русије, јер она наноси ову штету".

Она је навела да због тога поједине земље предлажу да се поново размотри могућност коришћења замрзнуте руске имовине и додала да ће разговори о томе бити настављени.

(Танјуг)

Председник Украјине Володимир Зеленски изјавио је да влада припрема свеобухватан пакет мера као одговор на промену руске тактике напада, која је сада усмерена на масовну употребу дронова ради исцрпљивања цивилног живота и економске активности.

Зеленски је то објавио на Телеграму, наводећи да ће бити ажурирани системи за упозоравање на претње како би грађани јасно разумели на шта и на који начин треба да реагују.

Према његовим речима, биће уведена два нивоа означавања конкретне претње - жути и црвени ниво.

"Генералштаб и Ваздухопловне снаге Оружаних снага Украјине, заједно са владом, Министарством одбране, Министарством унутрашњих послова и Државном службом за ванредне ситуације Украјине, на недељном нивоу одређиваће који показатељи претње ће бити проглашени жутим и црвеним нивоом узбуне. Основно за жути ниво биће напад дроновима, док ће црвени ниво означавати ракетну опасност, укључујући претњу балистичким нападима, као и масовне нападе", рекао је Зеленски, преноси Суспилне.

(Танјуг)

Генерални секретар НАТО-а Марк Руте изјавио је данас да руски хибридни напади неће ослабити јединство чланица Алијансе нити их приморати да обуставе подршку Украјини.

Руте је то рекао у Бриселу током заједничког обраћања са председницом Европске комисије Урсулом фон дер Лајен, коментаришући инцидент са дроном на аеродрому Лајпциг/Хале у Немачкој.

Он је оценио да Русија све чешће прибегава, како је навео, необазривим потезима и да је ниво претње коју представља очигледан.

"Видимо све више дронова и пројектила који прелазе ваздушни простор на источном крилу, стварајући нове ризике. Истовремено, повећавају се злонамерне активности усмерене директно против наше територије - од пожара у фабрикама које производе одбрамбену опрему за Украјину до руског хибридног напада у Лајпцигу", рекао је Руте.

Он је нагласио да НАТО "у потпуности стоји уз Немачку", како у оквиру Алијансе, тако и заједно са европским партнерима.

 Руте је рекао да савезници раде даноноћно на јачању безбедности и поручио да би Москва погрешила уколико верује да претњама може да подели НАТО савезнике или заустави војну и другу подршку Украјини.

"Наше јединство је непоколебљиво, а наша подршка Украјини јасна. Савезници су се договорили да ове године Украјини пруже најмање 70 милијарди евра помоћи, а исто толико и наредне године", рекао је Руте.

Немачка влада и надлежни органи сматрају да би иза покушаја саботаже дроном на аеродрому Лајпциг/Хале могле да стоје руске обавештајне службе.

(Танјуг)

Руско Министарство спољних послова позвало је Бернда Финкеа, отправника послова Немачке у Москви, након јучерашњих антируских акција и изјава, саопштило је то министарство.

Немачки министар спољних послова Јохан Вадефул објавио је јуче одлуку о затварању руског Генералног конзулата у Бону 18. септембра и раскиду споразума о активностима Руског дома у Берлину. Штавише, руски амбасадор је позван у немачко Министарство спољних послова, а пооштрене су и контроле уласка за руске држављане.

Берлин је ове мере повезао са наводном умешаношћу Русије у инцидент са дроном који је носио експлозив на аеродрому у Лајпцигу, али немачке власти нису пружиле никакве доказе о кривици Москве.

Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова изјавила је у студију Известија на Источном економском форуму да ће Русија одговорити на непријатељске акције Немачке. Руски председник Владимир Путин је коментарисао изјаве Немачке против Русије у вези са дроном у Лајпцигу фразом: "Где су докази?".

На аеродрому у Лајпцигу 5. августа откривен је дрон натоварен експлозивом. Откриће је направљено у близини украјинског теретног авиона. Немачки министар унутрашњих послова Александар Добринт изјавио је да би се инцидент могао сматрати могућим хибридним нападом.

(Известија)

Украјина ће овог месеца добити нове пакете система противваздушне одбране (ПВО) из Немачке, саопштио је председник Володимир Зеленски након разговора с немачким канцеларом Фридрихом Мерцом.

Рекао је да су он и Мерц разговарали о руском нападу на аеродром у Лајпцигу.

"То је нова руска ескалација и важно је што је Немачка реаговала. Фридрих ме је информисао о предузетим мерама. Са своје стране сам га уверио да је Украјина спремна да помогне својим стручним знањем, искуством или на друге начине тамо где је то Немачкој потребно", навео је Зеленски на Фејсбуку.

Према његовим речима, тимови већ завршавају текст споразума о дроновима, који би, између осталог, требало да додатно ојача капацитете за заштиту и Немачке и Украјине.

"Разговарали смо о садржају споразума и о томе када ћемо моћи да га потпишемо. Договорили смо лични састанак. Такође сам захвалио Фридриху на поузданој немачкој подршци и лидерству у заштити живота Украјинаца и Украјинки - овог месеца стижу нови пакети ПВО система из Немачке", најавио је Зеленски.

(Танјуг)

Једна особа је погинула, а шест је повређено у руском нападу на украјински град Дњепар, саопштио је  начелник Дњепропетровске обласне војне управе Олександр Ганжа.

У нападу су оштећена складишта прехрамбене робе једног трговинског ланца, а након удара избио је пожар, навео је Ганжа на Телеграму. 

(Укринформ)

У украјинским нападима у осам општина у Белгородској области рањено је шест особа, међу којима су и мајка и двогодишње дете, саопштила је регионална оперативна група. 

"Осам општина је под нападом украјинских оружаних снага. Шест људи је повређено, укључујући двогодишње дете", наводи се у саопштењу које преноси Тас.

У Белгородском округу, напади украјинских оружаних снага оштетили су опрему у једном предузећу и административној згради, у Валујском округу, опрему у једном комерцијалном објекту и приватној кући а у Грајворонском округу, стамбену зграду, приватну кућу, аутомобил и далековод. 

У нападима у Ракитјанском округу оштећене су приватне куће, један друштвени објекат, четири аутомобила и гасовод а у Краснојарском округу, кров приватне куће.

(Тас, Танјуг)

Шеф председничког кабинета, бивши начелник Главне обавештајне управе, Кирило Буданов, изјавио је да ће се Државни истражни биро бавити ситуацијом са пуцњавом у Кијеву између представника војне обавештајне службе и Службе безбедности Украјине.

Саветник председника Украјине Дмитро Литвин рекао је новинарима да је председник Володимир Зеленски рекао "релевантним руководиоцима структура" да изађу са обраћањем јавности.

Канцеларија главног тужиоца покренула је претходну истрагу.

(Украјинска правда)

Украјински председник Володимир Зеленски је на Телеграму објавио да су руски "шахеди" напали универзитет у Кијеву током наставе.

"Срећом, студенти су били у склоништу – 160 студената", навео је Зеленски.

(Унијан)

Служба безбедности Украјине известила је да руска Федерална служба безбедности (ФСБ) планира терористички напад у Кијеву. Међутим, током истраге, група појединаца напала је истражни тим СБУ. Напад је спречила јединица специјалних снага "Алфа". Нападачи су приведени, наводи се у саопштењу СБУ.

Конкретно, у саопштењу Службе безбедности наводи се да руска ФСБ припрема терористички напад "против једног од лидера руског опозиционог политичког националног покрета, који је стигао у Украјину поводом Дана независности Украјине". Међутим, напад је спречен у сарадњи са Главном обавештајном управом Министарства одбране Украјине.

Штавише, како је касније објаснила СБУ, у оквиру преткривичне истраге терористичког напада који је организовала руска ФСБ, службеници СБУ су спровели хитне истражне радње ради прикупљања и евидентирања доказа.

"Током претреса на једној од адреса, група појединаца извршила је оружани напад на истражни тим СБУ. Покушали су да ометају истражне радње и блокирали су пролаз полицајцима својим возилима", наводи се у саопштењу.

Стога је распоређена специјална јединица из Центра за специјалне операције "Алфа" СБУ како би спречила напад и осигурала безбедност учесника. Службеници за спровођење закона употребили су смртоносну силу како би сузбили оружани отпор.

"У инциденту је било повређених међу онима који су пружали отпор. Нападачи су приведени", наводи се у саопштењу.

Такође је објављено да је током почетних истражних радњи утврђено да притворени припадају јединици Украјинских одбрамбених снага. Од њих су заплењени оружје и документи.

Тренутно се утврђују све околности инцидента, улога сваког од његових учесника и решава се питање коначне правне квалификације њихових поступака.

Након ових догађаја, Кијевска градска државна администрација је на Телеграму објавила да је полиција у Кијеву блокирала саобраћај у улици Јурија Шумског. То је приморало на преусмеравање јавног превоза.

У међувремену, како је известила Украјинска правда, у блокираној Шумској улици у Дњепровском округу Кијева дошло је до "сукоба између СБУ и ГУР-а".

Према изворима Украјинске правде, три припадника ГУР-а су рањена.

На друштвеним мрежама јутрос су се појавили извештаји о пуцњави између ГУР-а и СБУ у Дњепровском округу Кијева и да је она некако повезана са нестанком Степана Каплунова, заменика команданта за борбена дејства јединице ГУР-а "Руског добровољачког корпуса".

Тај корпус је објавио јуче да су њиховог заменика команданта за борбени рад, Степана Каплунова отела непозната лица у дворишту једне куће.

(Унијан, Украjинска правда)

Градоначелник Кијева Виталиј Кличко известио је да је седам особа рањено у руском нападу на престоницу Украјине.

У Шевченковском округу Кијева, руски дрон је погодио шестоспратну стамбену зграду, а напад је изазвао и пожар на територији образовне установе у Голосејевском округу. Поред тога, у Шевченковском округу је оштећен и медицински објекат.

Према Кличковим речима, у непријатељском нападу су оштећене и просторије једне од медицинских установа. Неки од прозора су поломљени. За сада нема повређених међу пацијентима или особљем.

(Укринформ)

У руском граду Перму, избио је пожар у фабрици одбрамбене опреме "Протон-М", која производи ракетне моторе, објавио је Телеграм канал Астра, преноси Укринформ.

Руско Министарство за ванредне ситуације пријавило је пожар у производном предузећу у селу Нови Љади и да је његова површина 2.100 квадратних метара.

Нема информација о жртвама.

Локалне објаве на друштвеним мрежама, позивајући се на очевице, пишу да се инцидент односи на фабрику "Протон-Перм моторс", која се налази у близини села.

Напомиње се да је "Протон-М" једно од највећих предузећа у руској ракетно-свемирској индустрији и специјализовано је за производњу ракетних мотора на течно гориво.

Производи моторе за лансирне ракете "протон" и "ангара". Фабрика је део државне корпорације "Роскосмос" и интегрисане структуре "Енергомаш".

(Укринформ)

Немачка заслужује потенцијалне ударе на своја предузећа која производе војну опрему за милитанте у украјинским оружаним снагама, изјавио је заменик председника Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев.

"Берлин је изнео оптужбе за недоказани напад на аеродром у Лајпцигу. Узимајући у обзир неонацистички, изразито русофобни курс садашњег руководства Немачке, измишљена диверзија је најслабији облик казне за њихове грехе. Заслужују директан удар на све немачке објекте за производњу војне опреме за Бандерову клику. И сасвим могуће и на неколико других локација у Берлину", написао је Медведев, на Макс каналу и Телеграму.

Такође, запретио је и Кијеву одмаздом због, како је навео, претњи украјинског председника Володимира Зеленског цивилном ваздухопловству у руском ваздушном простору.

"Не преговарамо са терористима и на њихове акције одговарамо одмаздом", упозорио је Медведев.

Нагласио је да свака терористичка активност има спонзоре, међу којима је навео лидере западних земаља, пре свега европских држава.

(Известија, РИА Новости)

Руске оружане снаге су током ноћи напале четири објекта енергетске инфраструктуре у Одеси и Одеској области, који су подржавали рад украјинских лука, саопштило је руско Министарство одбране.

Поред тога, Министарство наводи да је у луци Одеса погођена фабрика која производи беспилотне чамце, шест резервоара за гориво намењених украјинским оружаним снагама и складишта са војном опремом.

Такође, руске оружане снаге извеле су синоћ напад дроном на логистички центар Чајка у Кијевској области, који је у власништву групе "Алфа девелопмент".

Према подацима руског Министарства одбране, у складиштима центра је смештена и дистрибуирана страна роба двоструке намене, укључујући компоненте за беспилотне летелице дугог и средњег домета.

(Известија)

Руска војска је покренула масовни комбиновани напад на Одесу, што је резултирало бројним повредама и великим разарањима. Данас Одеса слави Дан града.

Према дописнику Унијана, узбуна за ваздушни напад оглашена је око два сата јутрос, а снажне експлозије су убрзо почеле да одјекују градом. Телевизијски канали су известили да је град нападнут, укључујући и навођене бомбе и беспилотне ракете "бандерол". Људи су такође упозорени на балистичку претњу.

Локалне власти су замолиле становнике да остану у склоништима, јер је град под масовним непријатељским нападом. Већ је пријављена штета на инфраструктури и уништење стамбених зграда. Очевици су пријавили пожаре на друштвеним мрежама.

"Била је то тешка ноћ за Одесу. Непријатељ је покренуо још један масован напад на град. Инфраструктура је оштећена. Тренутно се зна да је осам људи повређено, укључујући дете. Две особе су хоспитализоване", известио је начелник Одеске војне полиције, Сергиј Лисак.

Према његовим речима, оштећена је стамбена зграда са 24 спрата, а станови на неколико спратова су уништени. Прозори на суседним зградама су разбијени. Аутомобили, пословне зграде и две образовне установе су оштећени.

"Специјалисти настављају да процењују последице напада у неколико делова града. Службе за ванредне ситуације и комунална предузећа раде на терену. Електропривредна предузећа покушавају да што пре обнове снабдевање струјом. Формирани су тимови за хитне интервенције како би пружили неопходну помоћ", рекао је Лисак.

(Унијан, Укринформ)

Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да ће се Русија и Кина договорити о трајном безвизном режиму између две земље.

Песков је рекао за Тас, одговарајући на питање да ли кинески председник Си Ђинпинг подржава предлог руског председника Владимира Путина за успостављање трајног безвизног режима између две земље, да ће Пекинг и Москва разговарати о том питању и да ће се договорити.

На састанку са кинеским председником у Бишкеку 31. августа, Путин је изјавио да је Русија спремна да сарађује са Кином како би безвизни режим између две земље постао трајан, ако Пекинг то сматра могућим и корисним.       

Путин је 1. децембра 2025. године потписао декрет којим се кинеским грађанима дозвољава да путују у Русију без визе до 30 дана до 14. септембра 2026. године, на основу принципа реципроцитета. Кина је претходно увела сличан безвизни режим за Русе.

Обе стране су потом међусобно продужиле овај безвизни улазак до краја 2027. године.

Кинески амбасадор у Москви Џанг Ханхуеј рекао је да је туристички проток из Кине у Русију повећан за готово 50 одсто у првом кварталу 2026. године захваљујући укидању виза.

(Танјуг, Тас)

Постоји могућност да на предстојећем самиту Азијско-пацифичке економске сарадње у Кини буде одржан трилатерални састанак кинеског председника Си Ђинпинга, америчког председника Доналда Трампа и руског председника Владимира Путина, изјавио је Путинов помоћник Јуриј Ушаков.

"Си је, као домаћин, поменуо да ће Трамп, по свему судећи, доћи. Доћи ће и Путин који је такође позван. И ако се све буде одвијало како је речено, могао би се организовати трилатерални састанак", рекао је Ушаков, преноси Спутњик.

Самит Азијско-пацифичке економске сарадње одржаће се у кинеском граду Шенжену 18. и 19. новембра. Путин се јуче на маргинама самита Шангајске организације за сарадњу (ШОС) у Киргистану састао са турским председником Реџепом Тајипом Ердоганом и јерменским премијером Николом Пашињаном, а у понедељак се састао са Сијем, као и са индијским премијером Нарендром Модијем.

(Спутњик, Танјуг)