Руски дрон погодио електрични воз код Лозове; Путин: Неонацизам у основи савремене украјинске државности

Посета специјалних изасланика америчког председника Доналда Трампа Стива Виткофа и Џареда Кушнера Кијеву и Москви за сада је одложена, рекао је извор за Тас.

"Мало је вероватно да ће се посета одржати пре краја августа. То значи да постоје разлози за њено одлагање“, рекао је извор агенције.

Извор је раније за Тас наговестио да би Виткоф и Кушнер могли да посете Кијев и Москву пре краја августа.

Према речима руског министра спољних послова Сергеја Лаврова, руски председник Владимир Путин је спреман да поново прими изасланике америчког лидера, мада, како је навео раније остаје питање какве ће предлоге донети Кремљу.

О могућем путовању Виткофа и Кушнера у Украјину и Русији говори се већ неко време. Фајненшел тајмс је 31. јула, након разговора са Трампом, објавио да би двојица америчких изасланика требало да отпутују у Украјину „у наредним данима“.

Неколико дана касније, 8. августа, извор руске агенције навео је да би њихове посете Кијеву и Москви могле да буду организоване у року од седам до десет дана.

(Танјуг/Тасс)

Украјина није играла никакву улогу у експлозији гасовода "Северни ток" и сарађује у истрази о том случају, рекао је новимарима у Кијеву Володимир Зеленски.

Гасоводи Северни ток 1 и 2 између Русије и Немачке оштећени су у експлозијама у септембру 2022. године, а два Украјинца су у притвору због сумње да су умешане у диверзију.

(Reuters)

У Харковској области руски дрон погодио је електрични воз на релацији Лозова–Харков, при чему су две особе погинуле, а пет је повређено, саопштили су украјински званичници.

Инцидент се догодио на станици Лиманивка, у тренутку када је воз био заустављен због опасности од напада дроновима, преноси Украјинска правда.

Према речима украјинског министра реконструкције, инфраструктуре и саобраћаја Николаја Калашника, већина путника и чланова посаде била је евакуисана на безбедну удаљеност од железничке инфраструктуре.

Међутим, део људи остао је у близини воза, а једна путница је страдала у нападу.

Градоначелник Лозове Серхиј Зеленски навео је да је међу повређенима и дете.

Калашник је додао да је руска страна касније поново напала исти електрични воз, док су спасилачке екипе радиле на месту првог напада.

Према његовим речима, није било нових жртава.

(Українська правда)

Снаге беспилотних система Оружаних снага Украјине погодиле су руске авионе Су-33 и МиГ-29, као и осам радарских комплекса, положаје дивизиона ПВО система С-400.

Роберт Бровди, познат под надимком "Мађар“, командант украјинских беспилотних система додао је у обајви на Фејсбуку да је 11 од 14 циљева је неутралисано у Ростовској области и Краснодарскј Покрајини Руске Федерације, а остала три на Криму.

(Укринформ)

Норвешка влада саопштила је да планира да пружи додатних 85 милијарди норвешких круна (око 7,8 милијарди евра) финансијске подршке Украјини у фискалној 2027. години, у складу са износом који је дат и ове године.

Норвешки премијер Јонас Гар Стере је у саопштењу истакао да ће донација Норвешке бити намењена и за војне и за хуманитарне трошкове у Украјини, преноси Ројтерс.

Стере и лидери из нордијског и балтичког региона ненајављено су данас посетили Кијев у знак подршке Украјини у њеном рату са Русијом, када је најављен наставак помоћи тој земљи.

"Подршка и обнова Украјине није само помоћ. То је инвестиција у безбедност саме Европе", рекао је Стере.

Руски председник Владимир Путин изјавио је јуче да је Кијев отворио "Пандорину кутију" својим нападима на руске економске циљеве, и да ће Москва узвратити ударац на "најосетљивије економске секторе" Украјине.

(Танјуг)

Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је данас да се коридор могућности за мировне преговоре са Русијом отвара од самита Г20, који ће се одржати у децембру у Сједињеним Америчким Државама, до краја лета следеће године.

"Коридор могућности за окончање рата је од Г20 у Сједињеним Америчким Државама до краја лета 2027. године, јер тада почињу председнички избори у САД. Верујемо да је данас ово најактивнија фаза у којој дипломатија може довести до окончања рата. То је од краја ове године, до краја лета 2027. године", рекао је Зеленски на конференцији за новинаре, преноси Укринформ.

Украјински председник је нагласио да руски председник Владимир Путин жели стално да демонстрира силу, да не жели да се упушта у било какав дијалог и да жели максималну ескалацију.

Последња рунда трилатералних разговора између Украјине, САД и Русије одржана је у Женеви 17. и 18. фебруара, а Кијев се нада посети представника америчког председника Доналда Трампа, Стива Виткофа и Џареда Кушнера, након њихових бројних посета Русији, наводи Укринформ.

(Укринформ)

Владимир Путин је изјавио да глорификација нацизма која се дешава у Украјини представља само део озбиљнијег проблема, а да је главни проблем то што је неонацистичка идеологија стављена у основу савремене украјинске државности.

"Запањујуће је шта се тренутно дешава у Украјини. Глорификација нацизма је само пола проблема. Али прави проблем је што је ова неонацистичка идеологија данас темељ украјинске државности. Глорификују се људи који су убили стотине хиљада Пољака, Јевреја и Руса – стотине хиљада", рекао је Путин, преноси Спутњик.

Путин наводи да борба против русофобије и жеље да се уништи све руско у Украјини "представља један од разлога за спровођење специјалне војне операције у Украјини".

"Данашње украјинске власти ставиле су неонацизам у основу своје државне идеологије. То је ужасно. И ми се са тиме нећемо мирити. Управо то је један од разлога за спровођење специјалне војне операције – борбе против неонацизма, а за нас, против русофобије и покушаја искорењивања свега руског, наше културе, наше историје", нагласио је Путин.

Према његовим речима, значајно је да чак и земље које не гаје симпатије према Русији обраћају пажњу на глорификацију нацизма у Украјини.

"Упркос добро познатој русофобији у политици Пољске, пољске власти данас ипак обраћају озбиљну пажњу на фундаменталне темеље данашње украјинске државности. Пре свега мислим на идеологију неонацизма", додао је руски председник.

Путин је рекао да су пољске власти, вероватно одговарајући на очигледан захтев свог друштва, по том питању заузеле принципијелан став.

Говорећи о ставу пољског премијера Доналда Туска о гасоводима "Северни ток", Путин је рекао да су његови мотиви повезани са економском исплативошћу.

"Знате, дуго познајем господина Туска, током припрема за изградњу ‘Северног тока 2’ и за време саме изградње. Господин Туск је и тада био премијер и јасни су ми мотиви који стоје иза става актуелне пољске владе. Мотиви су веома једноставни – економска исплативост", каже Путин.

Руски председник је додао да је други крак гасовода "Северни ток" могао да прође кроз Пољску, али је, да би се минимизирали ризици, изабрана рута по дну Балтичког мора.

"Имамо један крак гасовода који пролази кроз Пољску, ‘Јамал-Европа’, и припремљен је други крак, такође кроз Пољску. Градитељи су чак тамо поставили потребне објекте. Али на крају смо одлучили да други крак прође по дну Балтичког мора како бисмо смањили ризике", подсетио је Путин.

(Танјуг)

Володимир Зеленски је рекао да су ратни напори Украјине додатно компликовани због финансијског јаза у сектору одбране од 27 милијарди долара.

"Потребно је најмање 8 милијарди долара за „нормалан почетак“ 2027. године, плус још око 20 милијарди долара за војне плате, исплате породицама погинулих, као и за друге трошкове, додао је председник Украјине.

(Reuters)

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров изјавио је да ће Москва узети у обзир деловање русофобичних елита у земљама НАТО-а и ЕУ.

Лавров је рекао за портал Вести да западне земље покушавају да се прикажу да нису одговорне за русофобију и војну помоћ Украјини, али је поручио да у томе неће успети.

"Можда су већ обавезне на основу Члана 5 и сматрају да имају право да изврше колективни напад уместо колективне одбране? То је за њих веома непријатно питање", навео је Лавров.

(Tанјуг)

Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је да би 300.000 Руса, који ће бити мобилисани на јесен, могли да отворе нове правце на фронту на истоку Украјине или у Черниговско-Кијевској области.

Зеленски је рекао за Униjан да је руски председник Владимир Путин наредио својој војсци да до краја ове године заузме целу територију украјинске Доњецке и Луганске области.

Украјински председник је оценио да је немогуће да се тај циљ оствари до тог рока.

Зеленски је навео да руске снаге врше највећи притисак на правцу Константиновке у Доњецкој области.

Зеленски је рекао у јулу да, према подацима украјинске обавештајне службе, Путин припрема нову мобилизацију у Русији после парламентарних избора заказаних за 21. септембар, наводећи да ће мобилизација обухватити од 300.000 до 500.000 војника.

(Танјуг)

Балтичке земље покушавају да се мешају у изборе за руску Државну думу, изјавио је данас високи званичник руског Министарства спољних послова Максим Рајдер.

Рајдер је рекао у интервјуу за РИА Новости да поједине балтичке земље, упркос међународним обавезама у погледу људских права и својој наводној посвећености демократији, покушавају да изврше притисак на Русе који живе у тим земљама како би их спречили да изразе своју вољу на предстојећим изборима за руску Државну думу.

Рајдер, који је заменик председника Изборне комисије Министарства, навео је да највећу забринутост изазивају земље у којима је, како је оценио, "клиничка русофобија заразила велики део владајуће елите".

"То укључује не само Летонију, Литванију и Естонију, већ и Пољску, Холандију и Чешку", рекао је Рајдер не искључујући могућност провокација на бирачким местима у иностранству на дан избора.

Избори за Државну думу биће одржани током три дана, од 18. до 20. септембра.

За Русе у иностранству биће отворено 312 бирачких места у 152 земље.

(РИА Новости)