Извор: РТС

Зеленски: Очекујемо масовни руски напад; Лавров: У чему је моћ, брате

Рат у Украјини – 1617. дан. Украјинске снаге погодиле су једну од највећих рафинерија нафте у Русији, удаљену више од 1.500 километара од границе, која годишње преради 13 милиона нафте. Руска војска гађала је дроновима два брода за превоз сувог терета у мору источно од Одесе.

Власјук: Украјина није у стању да сама производи дронове-пресретаче

Кијев није у стању да производи дронове-пресретаче за циљеве велике брзине и у потпуности зависи од западних испорука противваздушних ракета способних да их пресретну, изјавио је украјински комесар за политику санкција Владислав Власјук.

"Научили смо како да правимо пресретаче (за беспилотне летелице `геран`) и како да се на неки начин боримо против њих. Брже беспилотне летелице је тешко оборити пресретачима. Стога се више ослањамо на противваздушно наоружање", рекао је комесар.

Опширније Краће

Зеленски: Ноћас је највероватније масовни руски напад

Украјински председник је упозорио у вечерашњем обраћању да је управо ове ноћи велика вероватноћа масовног руског удара, који се припрема већ неколико дана.

"Био је извештај команданта Ратног ваздухопловства Оружаних снага Украјине, Анатолија Кривоножка. Руси су се пре неколико дана припремили за масовни удар, и баш ове ноћи постоји велика вероватноћа да ће удар бити изведен“, наводи Зеленски на Телеграму.

Поручује да је важно да наши партнери у потпуности разумеју шта се дешава и да заштита живота људи директно зависи од њихове спремности или невољности да помогну ракетама противваздушне одбране . То се пре свега односи на Сједињене Државе и оне партнере који имају ракете "патриот“ и могу њима да подрже нашу одбрану, напомиње  Зеленски.

Позвао све регионе Украјине да послушају сигнале за узбуну у ваздуху.

(Укринформ)

Опширније Краће

Зеленски и Туск разговарали о одбрани

Председник Украјине Володимир Зеленски и премијер Пољске Доналд Туск састали су се у Лублину, где су разговарали о унапређењу билатералних односа, безбедносној сарадњи и координацији са европским партнерима након недавне посете украјинског председника Сједињеним Америчким Државама.

Портпарол украјинског председника Сергиј Никифоров саопштио је да су међу главним темама разговора били нормализација односа двеју земаља, одговор на инциденте усмерене против Украјинаца у Пољској, сарадња у области одбране и усклађивање ставова са европским савезницима после разговора Зеленског с председником Сједињених Држава Доналдом Трампом у Вашингтону.

Међу њима су наставак војне сарадње, као и теме везане за заједничку историју које су последњих година изазивале несугласице између Варшаве и Кијева.Међу њима су наставак војне сарадње, као и теме везане за заједничку историју које су последњих година изазивале несугласице између Варшаве и Кијева.

Пољски медији истичу да је ово први сусрет Зеленског и Туска на територији Пољске од погоршања односа две земље услед спорова око историјских питања.

Зеленски је последњи пут боравио у Пољској у децембру прошле године.

(Укринформ)

Опширније Краће

Када би Виткоф и Кушнер могли да стигну у Кијев

Изасланици америчког председника Доналда Трампа, Стив Виткоф и Џаред Кушнер, могли би да стигну у Кијев у наредне две седмице након бројних посета Русији, изјавио је председник Украјине Володимир Зеленски за Аксиос.

Председник је нагласио да жели да са њима детаљно разговара о идејама за обнављање мировних преговора ради окончања рата, као и да својим очима виде ситуацију у Украјини.

Напоменуо је да Кушнер и Виткоф и даље желе да постигну прекид ватре како би дали простора за дипломатију.

Међутим, Зеленски је напоменуо је да не мисли да ће Путин пристати на обуставу непријатељстава.

(AXIOS)

Опширније Краће

Бродови више не пристају – колико Украјина губи

Сваки дан застоја у лукама Велике Одесе одлаже испоруку украјинске робе за приближно 70 милиона долара.

Три луке Велике Одесе су у јуну отпремиле робу у вредности од 2,1 милијарде долара, од укупног украјинског извоза од 3,5 милијарди долара. Дакле, у просеку је кроз њих дневно пролазило производа у вредности од око 70 милиона долара.

Током две и по године рада украјинског поморског коридора, више од 8.000 пловила га је користило: у просеку скоро девет дневно. Од 22. јула ниједно није упловило у луке Велике Одесе.

Заустављање није било неочекивано. Још 17. јула, Форбс је писао да бродовласници окрећу своје флоте приликом приласка украјинским лукама: "Новац више није мотиватор." Три руске ракете су погодиле турски теретни брод "Златни лав", који је био утоварен кукурузом и напуштао је зону борбених дејстава.

Само у прве две недеље јула, Русија је извела 23 напада на лучку инфраструктуру и напала 17 цивилних бродова. 25. јула, Руси су 25. јула, два пута погодили брод који је превозио 2.800 тона кукуруза.  Дан касније "Златни лав" је потонуо у близини Одесе.

Москва, према речима председника Володимира Зеленског, не напада везове, већ бродове који прилазе, тако да сами бродовласници одбијају да иду у Украјину.

У том контексту, осигуравачи су обуставили издавање нових полиса за ратни ризик. Последњих година, превозници контејнера су веровали у "безбедност" Одесе. Прошле године луке су претовариле 216.000 контејнера – двоструко више него годину дана раније, а први квартал ове године додао је још 43 одсто. Али у јулу, оба лидера на тржишту су одбила да користе украјинске луке: прво "Maersk", а затим "CMA CGM". Бродовласници нису чекали објаву блокаде, већ су једноставно престали да прилазе.

Влада је у почетку, 22. јула, уверавала да луке „настављају да раде нормално“ и да је у питању само пауза компаније "Maersk" на једном терминалу. И формално, луке нису заиста затворене. Међутим, касније је "Allseeds", један од највећих произвођача сунцокретовог уља, зауставио погон и терминал у луци Пивдени.

Преостале руте – Дунав, железница и моторни саобраћај – нису извезле више од три милиона тона ни у једном месецу прве половине године. 

Од данас нема извештаја о обнављању бродских рута, а председник Володимир Зеленски је упозорио да ће Русија само повећати притисак на коридор.

Пре Великог рата, Одеса, Чорноморск и Јужни примали су 300-400 бродова месечно. Инвазија је збрисала ову бројку, а касније је споразум о житу под покровитељством УН повећао тај број на само 180. Након што се Русија повукла из споразума лета 2023. године, број бродова који су пристајали у лукама Велике Одесе поново је пао скоро на нулу.

Украјински коридор, који је постао оперативан у новембру 2023. без сагласности Кремља, враћао је 230-320 позива месечно у луке – око три четвртине предратног обима. У јуну су била 222 позива, а у јулу четири до пет бродова би ишло у луке.

Сада дневни бројач показује нулу.

(Украјинска правда)

Опширније Краће

Медведев: Запад тестира снагу Русије, уведено око 30.000 санкција

Заменик председника Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев изјавио је да западне земље тренутно тестирају снагу Русије, између осталог и са економског становишта, јер је против те земље уведено око 30.000 санкција.

"У суштини, тестира се снага наше земље. Тестирају њену снагу у сваком смислу те речи. То укључује и економски, јер је број санкција уведених против Руске Федерације превелик", рекао је Медведев на омладинском образовном форуму "Територија значења" у Солнечногорску у Московској области, преноси РИА Новости.

Медведев је оценио да је претеран број санкција које су уведене против Русије од почетка рата у Украјини, који је за Русију специјална војна операција, и додао је да ниједна друга земља никада у историји није видела тако нешто.

"Број санкција које су уведене против Руске Федерације је застрашујући, ниједна земља у свету, нити у историји, никада није видела толики број санкција, око 30.000 је уведено. Осећамо политички притисак са свих страна", рекао је Медведев.

Према његовим речима, западне земље су веровале да могу да приморају Русију да се понаша по њиховој вољи, али нису у томе успеле.

(РИА Новости, Танјуг)

Опширније Краће

Зеленски стигао у Пољску, први пут од сукоба због ордена "Белог орла"

Украјински председник Володимир Зеленски стигао је у Пољску. У среду, 29. јула, састаће се са премијером Доналдом Туском у Лублину, јавља ТВП Инфо.

Тусков кабинет је објавио његове разговоре с украјинским председником на мрежи Икс.

"Премијер Доналд Туск састаће се са украјинским председником Володимиром Зеленским у Лублину после подне. Током разговора ће се усредсредити на резултате његове посете Сједињеним Државама и састанка са председником Доналдом Трампом" наводи се у саопштењу.

ТВП Инфо је нагласио да је ова посета украјинског председника Пољској прва од сукоба између земаља због ордена "Белог орла".

Пољски председник је Карол Навроцки је 19. јуна одузео Зеленском Орден. Изјавио је да постоје границе у пољско-украјинским односима које се не смеју прећи. Навроцки је такође нагласио да одузимање Зеленском Ордена Белог орла није усмерено против украјинског народа и не мења политику Пољске у подршци Украјини у њеном рату са Русијом.

(ТВП Инфо, Икс)

Опширније Краће

Лавров: У чему је моћ, брате

Шеф дипломатије Сергеј Лавров, изјавио је да свет сада са великом пажњом прати како ће се завршити рат који је Русији наметнуо Запад, као одговор на који је председник Владимир Путин најавио почетак специјалне операције (СВО) у Украјини.

"Ситуација је озбиљна, цео западни свет се окренуо против Русије. Није ствар у томе да смо окружени непринципијелним људима на овој планети, али такав је живот. Сви желе да разумеју 'у чему је снага, брате', и у чему је моћ, брате, да парафразирам (глумца који је играо Багрова у филму Брат 2) Сергеја Бодрова", рекао је Лавров у интервјуу директору Тасa, Андреју Кондрашову.

Запад има нов слоган

Министар је рекао да западне земље тренутно не покушавају ништа да прикрију, пошто су отворено изјавиле своју намеру да нанесу стратешки пораз Русији. Нагласио је да су, усред повлачења дуж целе линије контакта, украјинске власти сада прибегле отворено терористичким методама, нападајући цивилне циљеве оружјем дугог домета.

"Почели су да промовишу ову фазу догађаја као прекретницу, као да је могуће победити Русију са овим украјинским карактером. Стога се поново појавио слоган о наношењу стратешког пораза Русији“, додао је шеф ресора.

Штавише, према речима Лаврова, Запад сада има нови слоган: "Деколонизација Русије". Подсетио је како су се, након распада Совјетског Савеза, надали распаду Русије и њеном распарчавању на одвојене регионе: Далеки исток, Урал и Кавказ.

Министар је такође коментарисао своје присуство међу пет водећих кандидата странке Јединствена Русија за изборе за Државну думу, наводећи тежак период који земља тренутно проживљава.

"Наравно, спољна политика и дипломатија су такође позвани да играју веома важну улогу подршке, с обзиром на то како сви наши западни саговорници у суштини покушавају да нас преваре. Обећавају једно, а раде друго. Навикли смо на ово; требало би, али сваки пут, знате, руска душа жели да верује у најбоље. Али стрпљење на крају понестане", нагласио је дипломата.

Ултиматум Москви

Каже да су Западне земље су одлучиле да "поново размисле" о наставку дијалога са Русијом, који би, по њиховом мишљењу, поред Москве требало да укључи и Вашингтон и Кијев.

"Запад нам сада говори да ће размислити о томе када да наставе преговоре са нама, али то ће бити преговори где ће за истим столом седети Европа, Америка, [ украјински председник ] Володимир Зеленски и руски председник Владимир Владимирович Путин. А пре тога, по њиховом мишљењу, потребно је прогласити примирје, прекид ватре", рекао је Лавров.

Појаснио је да иницијатори очекују да ће следећи корак бити увођење мултинационалних снага на украјинску територију, које би, према њиховом плану, предводиле Француска и Велика Британија. Спровођење таквог пројекта, по његовом мишљењу, значило би очување "нацистичког режима на територији коју контролише Кијев" и одбацивање свих претходно одржаних референдума.

Руски министар спољних послова је ове идеје описао као ултиматум Москви, која брани своје националне интересе. То укључује одржавање самодовољности, обезбеђивање безбедности граница и јачање гаранција за очување руске културе, традиције и религије.

Земља, према речима министра спољних послова, поседује квалитет који се не налази на Западу: поштовање према прецима који су је изградили.

(Тас, Известија)

СБУ: На једну од највећих руских рафинерија послали смо дронове

Служба безбедности Украјине (СБУ) саопштила је да је извела напад дроновима на инфраструктуру рафинерије “Лукоил – Пермњефтеоргсинтез” у Пермској области, једне од највећих рафинерија нафте у Русији, удаљене више од 1.500 километара од украјинске границе.

Како је наведено у саопштењу СБУ, операција је изведена у оквиру задатка који је поставио председник Украјине Володимир Зеленски, а чији је циљ смањење војно-економског потенцијала Русије.

Украјинска служба навела је да рафинерија има годишњи капацитет прераде од готово 13 милиона тона нафте и да горивом снабдева и цивилни сектор и руске оружане снаге.

Према прелиминарним информацијама које је објавила СБУ, након удара дронова избио је пожар на постројењу за примарну прераду нафте, једном од кључних технолошких постројења рафинерије.

СБУ је оценила да су напади на рафинерије од стратешког значаја, јер та постројења производе гориво за војну технику, авијацију и логистику руске војске, док приходи од прераде нафте представљају један од главних извора финансирања руских војних операција против Украјине.

(Танјуг)

Опширније Краће

Зеленски: Погодили смо рафинерију у Рјазању, логистички центар и војне објекте

Председник Украјине Володимир Зеленски изјавио је да су украјинске снаге извеле нове нападе на руске објекте повезане са подршком и финансирањем рата, истичући да је реч о резултатима дугорочне кампање санкционог притиска на Москву.

Зеленски је на Иксу навео да су погођени рафинерија нафте и логистички центар у руској Рјазањској области, удаљени око 360 километара од украјинске границе.

Према његовим речима, погођен је и објекат на привремено окупираном Криму у којем се налазе брзи чамци руске Црноморске флоте.

Украјински председник додао је да су изведене акције и против рафинерије нафте у Пермској области, као и извозног терминала и војног предузећа у Ростовској области.

"Захваљујем нашим ратницима на њиховој прецизности и свима који омогућавају ове дугорочне резултате“, навео је Зеленски у објави.

Поручује да Русија мора да осети последице наставка рата кроз растуће трошкове.

"Морамо да ослабимо агресора и наставимо притисак како бисмо приближили крај овог рата“, рекао је Зеленски.

(Икс)

Опширније Краће

Укренерго: Четири региона без струје због руских напада

Потрошачи у четири региона Украјине од јутрос су без струје због руских напада, док је више од 30 насеља у четири региона остало без електричне енергије због лошег времена.

Како јавља Укринформ, то је саопштила компанија НПК Укренерго на Фејсбуку.

"Као резултат руских напада на објекте енергетске инфраструктуре, потрошачи у Доњецкој, Харковској, Запорошкој и Николајевској области од јутрос су остали без струје. Где год безбедносни услови дозвољавају, већ су почели радови на хитној обнови напајања“, наводи се у саопштењу.

Поред тога, због неповољних временских услова, више од 30 насеља у четири региона – Кијевском, Закарпатском, Дњепропетровском и Сумском – од јутрос је потпуно или делимично без струје.

Екипе регионалних електродистрибуција већ раде на обнови оштећених водова.

(Танјуг)

Опширније Краће

Нови шеф државне безбедности: Украјина мора да одговори Русији асиметричним акцијама

Вршилац дужности шефа Службе државне безбедности Украјине Јевгениј Хмара изјавио је да та земља не може да иде "ударац за ударац“ када се војно суочава с Русијом, већ мора пажљиво да користи ресурсе и делује "асиметрично“.

Он је у свом првом интервјуу од када је ступио на дужност, који је дао десничарској америчкој блогерки Лори Лумер у Кијеву, рекао да има јасну визију о томе које тактике би могле да се користе како би украјинска војна кампања била ефикаснија, преноси Ројтерс.

"Имам реалну слику у глави о томе шта се користи, шта може да се користи против непријатеља и шта може да буде најефикасније у будућности“, рекао је Хмара.

Према његовим речима, управљање ресурсима и логистика кључни су део планирања, посебно у обезбеђивању тога да јединице имају при руци опрему која им је потребна.

На питање како је Украјина успела да у последњих неколико месеци нанесе штету нафтној индустрији и другој инфраструктури Русије, Хмара је појаснио да морају да буду асиметрични.

Додао је и да су дубоки удари Украјине имали за циљ да Русији наметну трошкове који су премашили трошкове њиховог извођења.

Рекао је и да се нада да ће се односи Украјине са Сједињеним Америчким Државама развити у трајно стратешко партнерство, при чему ће Кијев пружити искуство у модерном ратовању.

(Танјуг/Ројтерс)

Опширније Краће

Москва: Погодили смо два брода за превоз оружја и војне опреме у Одеси

Руске оружане снаге су дроновима погодиле два брода за превоз сувог терета у мору источно од Одесе, саопштило је руско Министарство одбране.

Како се прецизира у саопштењу, дронови су оштетили два теретна брода који су испоручивали оружје и војну опрему у Одесу и Черноморск, преноси РИА Новости.

Руске оружане снаге су наставиле ударе на украјинске луке и пловила која користе украјинске оружане снаге.

У луци Николајев погођени су војни теретни објекти, додаје се у саопштењу руског министарства.

Наводи се и да су системи противваздушне одбране уништили 295 украјинских беспилотних летелица изнад руске територије током ноћи.

"Током протекле ноћи, од 20 часова 28. јула до осам часова 29. јула, снаге противваздушне одбране на дужности пресреле су и уништиле 295 украјинских беспилотних летелица са фиксним крилима изнад територија Белгородске, Брјанске, Вороњешке, Калушке, Курске, Орловске, Ростовске, Рјазањске области, Краснодарске Покрајине, Републике Крим, Чувашке Републике, Републике Татарстан и изнад вода Азовског и Црног мора", наводи се у саопштењу.

(Танјуг/РИА Новости)

Опширније Краће

Медведев: Имамо људство за рат, нема мобилизације

Заменик председника Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев изјавио је да су потребе руске војске за људством у потпуности задовољене на основу резултата из прве половине године.

"Уговоре о служењу војног рока у првих шест месеци ове године потписало је око 200.000 људи", рекао је Медведев, преноси РИА Новости.

Према његовим речима, остварен је добар темпо попуне јединица беспилотних система, у које је примљено око 40.000 војника.

Медведев је додао и да се у истом периоду више од 16.000 руских држављана добровољно пријавило за одлазак у зону специјалне војне операције.

"Посебно желим да нагласим да нема било какве потребе за мобилизацијом. То је лаж непријатеља, који се сам суочава са недостатком људства и нема довољно људи за ратовање", рекао је Медведев.

Он је то изјавио на седници Међуресорне комисије за попуну оружаних снага, скрећући пажњу учесницима да се на друштвеним мрежама шири порука да се не чека мобилизација, већ да се пријављује у војску за новац.

Како је нагласио заменик председника Савета безбедности, такве објаве представљају дезинформације које, како истиче, финансира противничка страна.

(Танјуг)

Опширније Краће

Сенат САД подржао закон о санкцијама Русији назван по Линдсију Грејаму

Сенат Сједињених Америчких Држава великом већином је подржао Закон о санкцијама Русији и Ирану, назван по преминулом сенатору Линдсију Грејаму, чиме је отворен пут за његово коначно усвајање у Сенату и упућивање Представничком дому.

Предлог закона усвојен је непосредно након сахране Грејема у Националној катедрали у Вашингтону, пише Еј-Би-Си.

Украјински председник Володимир Зеленски, који је допутовао у САД како би присуствовао сахрани, непосредно пре гласања се састао са америчким сенаторима, а током посете разговарао је и са председником Доналдом Трампом.

Након састанка са сенаторима, Зеленски је захвалио на подршци и оценио да предложене санкције представљају важан притисак на Русију, не само у финансијском смислу, већ и као снажан политички сигнал подршке Украјини и Европи.

Предлог закона предвиђа увођење примарних и секундарних санкција Русији и државама које јој помажу у рату против Украјине.

Мере би биле усмерене на руске политичке званичнике, олигархе, банке и финансијске институције, као и на, како се наводи, руску "флоту из сенке“.

Законом се председнику САД даје овлашћење да уведе царине, али само према пет највећих увозника руске сирове нафте или гаса и пет земаља које највише помажу Русији да заобиђе енергетске санкције.

Предлог такође продужава важење постојећих америчких санкција Ирану до 2031. године, чиме се наставља ограничавање финансирања иранског енергетског и војног сектора.

У заједничком саопштењу сенатори Ричард Блументал, Дарлин Грејам, Кејти Брит, Џин Шахин, Џим Риш и Роџер Викер навели су да ће закон додатно да отежа финансирање руске ратне машинерије и ограничи способност Ирана да подржава терористичке активности и развија нуклеарни програм, оцењујући да је његово усвајање најбољи начин да се ода почаст наслеђу Линдзија Грејема.

Предлог закона има више од 60 потписника, због чега се очекује да ће без потешкоћа бити коначно усвојен у Сенату.

Након тога биће прослеђен Представничком дому, који је тренутно на летњој паузи до 31. августа, па се очекује да ће закон Трампу бити упућен на потпис тек по наставку рада Конгреса.

Званичник Беле куће рекао је да је предлог у складу са Трамповим залагањем за увођење санкција иранском режиму.

(Taнјуг)

Опширније Краће

Зеленски: Путин изгубио иницијативу, технологија и иновације одлучују у рату

Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је да је руски председник Владимир Путин изгубио иницијативу у рату и да је развој украјинске војне технологије променио динамику снага на бојишту.

У интервјуу за Фокс њуз, након сахране америчког сенатора Линдсија Грејама, Зеленски је рекао да је Украјина од почетка рата изградила снажну војнотехнолошку индустрију са око 500 компанија које развијају напредне технологије.

Како је навео, рат се претворио у трку у иновацијама, због чега је неопходно стално прилагођавање технологије, посебно када је реч о беспилотним летелицама.

"Морамо да будемо бржи од Путина, јер он има више људи, а ми морамо да сачувамо наше грађане и ослањамо се на технологију", рекао је Зеленски.

Истакао је да је Украјина показала способност да изводи ударе дубоко на територији Русије, укључујући нападе на војне циљеве и објекте на Криму под руском контролом, оценивши да је тиме иницијатива прешла на украјинску страну.

Зеленски је такође изнео тврдњу да Русија месечно губи око 30.000 војника, али да Путин упркос томе не жели да оконча рат.

Говорећи о могућности преговора, украјински председник рекао је да Кијев свакодневно позива на прекид ватре који би омогућио дипломатама да започну разговоре о трајном решењу, али да, према његовим речима, Москва није заинтересована за дијалог.

Додао је да је последњи пут разговарао са Путином 2020. године.

"Сваког дана тражимо да се овај рат заустави, да се преговара о прекиду ватре на неко време и да се дипломатама пружи могућност да преговарају, али Путин не жели. Дакле, то је проблем", рекао је Зеленски.

Велики део интервјуа Зеленски је посветио преминулом сенатору Линдсију Грејаму, кога је описао као једног од најдоследнијих присталица Украјине.

Навео је да је Грејам током рата око 10 пута боравио у Украјини, укључујући посете подручјима у близини линије фронта.

"Знао је све о Украјини. Ситуацију на бојном пољу, познавао је градове, чак и мала села", истакао је украјински председник.

Зеленски је похвалио и закон о санкцијама Русији и Ирану који носи Грејемово име, а који је усвојен у Америчком сенату и чека разматрање у Представничком дому.

Он је потврдио и да је у Белој кући са председником САД Доналдом Трампом разговарао о проширењу одбрамбене сарадње.

Према његовим речима, Трамп је пристао да Украјини одобри лиценце за домаћу производњу америчких ракета „патриот“, док је амерички председник оценио да је састанак протекао "веома добро".

(Танјуг)

Опширније Краће

Председник Украјине Володимир Зеленски и председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп одржали су састанак у Белој кући.

Зеленски је после састанка са Трампом саопштио да су разговарали о лиценцама за производњу пресретачких ракета за системе "патриот", јачању украјинске противваздушне одбране и наставку дипломатских напора. 

Украјинске власти саопштиле су да је у руском гранатирању Херсонске области погинула једна особа, док је петоро рањено. 

С друге стране, руско Министарство одбране саопштило је да су изведени удари на украјинске луке и бродове који су, како наводи, коришћени за потребе украјинских оружаних снага, а објављен је и снимак напада у луци Николајев.

Руске власти су истовремено известиле о украјинским нападима дроновима на Белгородску област.

Читај ми!