Лавров: Могућ заокрет САД по питању Украјине; Економист: Прекид ватре дуж линије фронта

Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је да ће његов састанак са америчким председником Доналдом Трампом, до кога је дошло на маргинама самита Г7, имати за последицу јачање украјинске противваздушне одбране, као и могућност да Украјина добије лиценцу за производњу ракета дугог домета.

Зеленски је на конференцији за новинаре у Кијеву, одговарајући на питање шта су конкретни резултати његовог разговора са Трампом, рекао да је то "јачање противваздушне одбране Украјине", преноси Укринформ.

"Добио сам позитиван сигнал од целе Г7, укључујући и председника Трампа. Америчка страна по први пут реагује позитивно на (издавање) лиценце за производњу ракета код нас", нагласио је Зеленски.

Навео је да је и раније стално прослеђивао захтеве да се Украјини да лиценца за производњу ракета дугог домета, али да Украјина "никада ништа није добила" у време администрације претходног америчког председника Џозефа Бајдена.

"Сада ће, ако Бог да, обавити све консултације, респективно, са компанијом Рејтион и са произвођачима, а администрација ће разговарати са војском... Заиста се надам да ће се вратити са позитивним одговором и да ћемо моћи да добијемо лиценце како би наше компаније, приватни сектор и наш државни војно-индустријски комплекс могли да помогну Украјини, да помогну земљама Блиског истока, да помогну земљама Европе", нагласио је Зеленски.

Подвукао је да постоје позитивни помаци и у политици санкција Сједињених Америчких Држава према Русији, и да је "председник Трамп рекао да ће се вратити овој политици".

(Reuters)

Немачки канцелар Фридрих Мерц изјавио је након заседања Европског савета у Бриселу да Украјина не може да постане пуноправна чланица Европске уније док се налази у ратном стању, али да би могла да добије статус придружене чланице као прелазну фазу на путу ка пуноправном чланству.

Одговарајући на питање о својој иницијативи за придружено чланство Украјине у ЕУ, Мерц је рекао да такав модел не захтева измене оснивачких уговора Европске уније, преноси Укринформ.

"Придружено чланство могуће је без измене уговора. За то већ постоје преседани", рекао је немачки канцелара.

Подсетио је да је након уједињења Немачке за представнике бивше Источне Немачке уведен статус посматрача у Европском парламенту без права гласа.

"Зато је и оно што сада предлажем могуће спровести без измене уговора. Мој предлог је од почетка био усмерен на решење које не захтева промену уговора", навео је Мерц.

Нагласиоје да се ситуација Украјине разликује од ситуације земаља Западног Балкана због рата који је у току.

"Земља као што је Украјина, која се налази у ратном стању, не може да постане чланица Европске уније, али би могла да постане придружена чланица Европске уније, а касније и њена пуноправна чланица", рекао је Мерц.

Према његовим речима, питање проширења ЕУ и могућих прелазних облика интеграције биће детаљно размотрено на заседању Европског савета у октобру.

"Ништа од тога није скинуто са дневног реда. Напротив, ти предлози су на столу", истакао је Мерц.

Председник Украјине Володимир Зеленски изјавио је да је земљи потребан убрзан улазак у Европску унију, јер би дуготрајна пауза након завршетка рата омогућила Русији да омета европске интеграције Украјине. Нагласио је да Украјина тежи пуноправном чланству, а не прелазним форматима интеграције.

(Ukrinform)

Кијев интензивно разговара са Вашингтоном, и неформално са Москвом, о решењу украјинског сукоба, а једна од идеја је прекид ватре дуж линије фронта које би се спровело у две фазе, сазнаје Економист.

Прва фаза би била ограничавање непријатељстава на зону од 50-70 километара са обе стране линије фронта, а затим би уследио шири споразум, према сазнањима пише британски недељник. Лист наводи да је на недавном самиту Г7 у Евијану, амерички председник Доналд Трамп, уз посредовање француског председника Емануела Макрона, показао промене у ставу према Украјини, наговештавајући потенцијалну обнову подршке.

Упркос скептицизму због Трампове непредвидивости, усвајање новог приступа према Русији, делимично мотивисано споразумом са Ираном и успесима Украјине на бојном пољу, отвара се простор за преговоре о прекиду ватре, иако су препреке и даље велике, оцењује британски лист.

Према сазнањима Економиста, Украјина је такође обновила незваничне контакте са Русијом, а постоје и свакодневни контакти између Украјине и Трамповог тима око могућег решења сукоба. Лист наводи да постоји могућност да Москва евентуалним споразумом до новембра жели да пружи Трампу предизборну подршку, пошто су тада у САД међуизбори за Сенат и Представнички дом "и добије нешто заузврат". 

Према оценама британског листа, вероватнија могућност је да ће Руси играти на опцију одлагања примирја до следећег пролећа, у очекивању да снажним нападима ракетама и дроновима током зиме на енергетску инфраструктуру Украјине моглi да приморају Кијев на уступке.

(The Economist)

Украјинске одбрамбене снаге су током протекле ноћи извршиле нападе у којима су погођени железнички мостови у областима Роздолне и Владиславивке на Криму, које је Русија користила за обезбеђивање војног транспорта и снабдевање своје војске, саопштио је Генералштаб Оружаних снага Украјине.

У саопштењу се наводи да је мета украјинских напада током протекле ноћи био низ објеката на полуострву Крим, које контролише Русија, као и циљеви у Луганској, Доњецкој, Запорошкој и Дњепропетровској области.

У саопштењу се наводи да су украјинске снаге у Луганској области погодиле подручје у којем је било сконцентрисано наоружање и војна опрема руске војске у Северодоњецкој области.

У Доњецкој области погођено је складиште горива руских трупа у привремено заузетом Маријупољу, као и руски контролни пунктови беспилотних летелица у областима Покровска, Воскресенке и Сиверска.

У областима Новоивановке, Запорошка област, и Малијевке, Дњепропетровска област, такође су погођени контролни пунктови руских беспилотних летелица, наводи се у саопштењу Генералштаба украјинске војске.

(Ukrinform)

Европска унија не намерава да буде посредник у мировним преговорима о окончању рата у Украјини, зато што је на страни Кијева, изјавио је председник Европског савета Антонио Коста.

Истакао је да "нема веродостојних знакова" да Русија жели да се укључи у озбиљне преговоре о постизању мира у Украјини.

"Оно што радим преко своје канцеларије јесте да успоставим дипломатски канал, јер не можемо да се ослањамо само на друге да тумаче руске поруке, и морамо да будемо у стању да пренесемо Русији наше сопствене поруке", закључио је Коста.

(Reuters)

Председник Француске Емануел Макрон изјавио је да Европљани морају да буду за преговарачким столом када и ако буду одржани мировни разговори о окончању рата у Украјини.

"Увек смо подржавали став да, када преговори почну, Европљани морају да буду за столом, јер се то тиче интереса Европе", рекао је Макрон.

Макрон је додао да би председник Европског савета Антонио Коста могао да учествује у таквим преговорима, уколико његова улога у том својству буде јасно дефинисана.

Европски савет поновио је раније данас своју чврсту подршку Украјини, позвао Русију на безусловни прекид ватре и најавио даље јачање европских одбрамбених капацитета до 2030. године, наведено је у закључцима са састанка лидера Европске уније.

(Reuters)

Украјинске одбрамбене снаге су током протекле ноћи извршиле нападе у којима су погођени железнички мостови у областима Роздолне и Владиславивке на Криму, које је Русија користила за обезбеђивање војног транспорта и снабдевање своје војске, саопштио је Генералштаб Оружаних снага Украјине.

У саопштењу које је Генералштаб објавио на Фејсбуку наводи се да је мета украјинских напада током протекле ноћи био низ објеката на полуострву Крим, које контролише Русија, као и циљеви у Луганској, Доњецкој, Запорошкој и Дњепропетровској области.

Истиче се и да су украјинске снаге у Луганској области погодиле подручје у којем је било сконцентрисано наоружање и војна опрема руске војске у Северодоњецкој области.

У Доњецкој области погођено је складиште горива руских трупа у привремено заузетом Мариупољу, као и руски контролни пунктови беспилотних летелица у областима Покровска, Воскресенке и Сиверска.

У областима Новоивановке, Запорошка област, и Малијевке, Дњепропетровска област, такође су погођени контролни пунктови руских беспилотних летелица, наводи се у саопштењу Генералштаба украјинске војске. 

(Ukrinform)

Словачки премијер Роберт Фицо је поздравио иницијативу председника Европског савета Антонија Косте, чији је кабинет ове седмице отворио канале комуникације са Русијом.

Фицо је рекао да је одржавање комуникационог канала са Москвом од кључног значаја и поновио свој став да сукоб у Украјини нема војно решење.

Истакао је да спада међу премијере који подржавају дијалог са Русијом. 

Словачки премијер је рекао да је таква комуникација важна и због инцидената са дроновима у ваздушном простору држава чланица ЕУ, наводећи да је недавно у водама код Грчке пресретнут дрон са експлозивом.

"Још не разговарамо о томе ко би требало да води такве контакте нити какав би њихов облик требало да буде. Разговарамо о томе да ли такав канал треба да постоји или не. Свакако више волим преговоре и дијалог него рат", рекао је Фицо и додао да питање нису преговори са Русијом, већ комуникација.

Словачки премијер осврнуо се и на разговор који је јуче водио са украјинским председником Володимиром Зеленским и навео навео је да њих двојица имају суштински различите ставове о многим питањима, али да је међусобни дијалог и даље неопходан.

Двојица лидера разговарала су о предстојећем заједничком састанку влада Словачке и Украјине, који би могао да буде одржан у Братислави, Кијеву или Лавову.

Говорећи о тежњама Украјине за чланство у Европској унији, Фицо је рекао да није могуће спречити тежњу Украјине за приступање Унији, међутим, оценио је да су Србија, Албанија и Црна Гора знатно боље припремљене за чланство. 

(Танјуг)

Партнери Украјине најавили су четири милијарде долара помоћи земљи, а у току је и рад на 21. пакету санкција Русији, док су истовремено Велика Британија и Канада  увеле нова ограничења против земље агресора, изјавио је украјински председник Володимир Зеленски.

"Ове недеље је било продуктивног рада на самиту Г7, на састанцима Контакт групе за одбрану Украјине и Европског савета, као и на билатералним састанцима са партнерима. Сваки разговор је био о томе како да се пружи већа заштита нашем народу, како да се подрже војници и приближи крај рата", навео је Зеленски.

Напоменуо је и да је девет земаља пријавило своје доприносе у укупном износу од скоро милијарду долара програму ПУРЛ, у оквиру којег европске земље купују америчко оружје за Украјину.

"Радили смо и на притиску на Русију, при чему су нове санкције увеле Велика Британија и Канада, а већ смо активно у дијалогу са ЕУ како би 21. пакет санкција био бржи и ограничио Русију управо тамо где ће бити најприметнији", указао је украјински председник.

Подсетио је и да су након састанка Контакт групе, партнери најавили четири милијарде долара нове помоћи за Украјину. 

(Ukrinform)

Мађарски премијер Петер Мађар, који први пут учествовао на дводневном самиту у Бриселу, саопштио је да је Мађарска успела да издејствује значајну измену саопштења лидера држава Европске уније о питању приступања Украјине Европској унији и да из текста избаци формулацију о убрзаном пријему.

"Током рада на тексту, који је трајао неколико недеља, саопштење је значајно измењено на предлог Мађарске. Из текста је у последњем тренутку, на моју иницијативу, избачена формулација која је указивала на убрзање процеса приступања Украјине ЕУ. То није било лако", написао је Мађар на платформи Икс.

У тексту завршне декларације самита о Украјини, део који се односи на приступање те земље ЕУ гласи да Европски савет поздравља одржавање међувладине конференције о приступању Украјине ЕУ, те отварање кластера о основним питањима 15. јуна и очекује да ће бити отворени и други кластери у складу са приступом заснованим на заслугама.

Мађар је у више наврата истицао да се нова мађарска влада противи убрзаном пријему Украјине у Европску унију, додајући да за Украјину треба да важе исти критеријуми који важе за све земље андидате.

(Танјуг)

Русија има осећај да би Сједињене Америчке Државе могле поново да промене приступ решавању украјинске кризе, изјавио је министар спољних послова Сергеј Лавров, пренели су руски медији.

"Немамо стрепњу. Имамо осећај да поново може да дође до промене приступа, као што је то било после сусрета у Енкориџу", рекао је Лавров за Спутњик. 

Како је навео, САД подржавају Украјину уводећи санкције Русији, као и путем специјалних програма.

Лавров је додао да је на вези са америчким државним секретаром Марком Рубиом.

"Било је неколико личних контаката, повремено разговарамо телефоном", навео је шеф руске дипломатије.

(Танјуг)

Висок ниво опасности од дронова украјинских Оружаних снага и даље је присутан у области транспортног погона Запорошке нуклеарне електране, саопштила је директорка за комуникације електране, Евгенија Јашина, додајући да украјински напад представља тероризам, пренели су руски медији.

Јашина је напоменула и да напади више нису појединачни, као и да стварају потешкоће у раду објекта, а да се безбедност рада нуклеарке осигурава, пренео је Спутњик.

Навела је да је од почетка године погинуло двоје запослених у нуклеарки, док је шест особа рањено.

Према њеним речима, стални притисак на раднике Запорошке нуклеарке представља претњу по нуклеарну безбедност, укључујући и за Европу и Украјину.

(Танјуг)

Русија је отворена за разговоре са Европом, али Европљани су у заблуди ако мисле да са Русијом може да се разговара са позиција силе, изјавио је портпарол Кремља Дмитриј Песков.

Песков је рекао да ће Русија бити отворена за дијалог уколико се у Европи заиста појаве снаге које схватају неопходност дијалога с Москвом без ултиматума, пренео је Спутњик.

"Разговори са позиција силе неће довести ни до чега", навео је Песков, додајући да је такав став последица "глупости европских политичара".

Песков је позвао ЕУ да се упозна са стварним стањем у сукобу у Украјини.

Подсетио је да није Русија била та која је иницирала да се прекину односи са ЕУ и да је Москва спремна за преговоре о Украјини.

(Танјуг)

Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова изјавила је да одлука бриселског издања Политика да не објави ауторски текст руског министра спољних послова Сергеја Лаврова представља доказ да се у Европској унији блокирају информације које долазе из Русије.

"Сада смо добили директан доказ да колективни Брисел, који говори о демократији, слободи говора и плурализму мишљења, блокира информације из Русије", рекла је Захарова, пренела је РИА Новости.

Њена реакција уследила је након што је, према наводима руског Министарства спољних послова, бриселски Политико у последњем тренутку одустало од објављивања Лавровљевог чланка о односима Русије и Европске уније, као и о украјинској кризи.

(Танјуг)

Током јутра пријављени су нови нестанци струје који погађају кориснике у шест региона као резултат руских напада потрошња електричне енергије у Украјини је повећана због пораста температура.

"Непријатељ наставља да напада цивилну енергетску инфраструктуру Украјине. Као резултат тога, од јутрос су дошло до нових нестанка струје у Харковској, Сумској, Дњепропетровској, Запорошкој, Николајевској и Херсонској области", наводи се у саопштењу НПК Укренерго.

Напомиње се да су радови на хитним поправкама већ у току тамо где то безбедносни услови дозвољавају. 

(Укринформ)

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров оценио је да европске државе нису неутралне у украјинском сукобу и да не воде искрен дијалог са Русијом, већ користе преговоре као средство притиска и политичког ултиматума и да је њихов циљ да очувају "режим Зеленског".

Лавров је у чланку под насловом "Украјина, Европа и глобална безбедност", који је првобитно био намењен за објаву у Политико Јуроп, али је, према наводима руског Министарства спољних послова, повучен у последњем тренутку, навео да се Европа позиционирала као страна у сукобу која тежи поразу Русије и да поверење између Москве и Запада не може да се обнови без одустајања од, како тврди, "антируских политика", пренео је ТАСС.

"Прави циљ европских лидера нису преговори са Русијом, већ спасавање режима Зеленског, његово очување као одскочне даске за наставак борбе против нас", оценио је руски министар.

Лавров је рекао да западне земље покушавају да "замрзну" сукоб без решавања његових узрока и да истовремено настављају војну подршку Кијеву и разматрају јачање својих војних капацитета.

(Танјуг)

Најмање једна особа је погинула, а четири су повређене у руском нападу на Одеску област, саопштио је шеф војне управе области Олег Кипер.

Кипер је објавио на Фејсбуку да су руске снаге напале паркинг за камионе на југу Одеске области, што је изазвало пожар у празним камионима за гориво и цистернама за гориво.

Истакао је да су спасиоци брзо угасили пожар и да су службе за ванредне ситуације ангажоване на месту напада.

(Танјуг)

Министри одбране Украјине и Италије разговарали су о могућностима билатералне сарадње у области одбрамбене индустрије током састанка у Бриселу, саопштило је италијанско Министарство одбране.

Италијански министар Гвидо Кросето потврдио је пуну подршку Италије Украјини и изразио поштовање према украјинским оружаним снагама и народу, наводећи да је реч о рату који траје више од четири године, пренео је Укринформ.

Према саопштењу, две стране су се сагласиле да размотре јачање индустријске сарадње у одбрамбеном сектору, уз ослањање на украјинско ратно искуство и иновативна решења, што би, како је наведено, могло да допринесе безбедности Европе.

Кросето је такође изразио наду да ће актуелни дипломатски напори довести до прекида ватре и трајног мировног споразума уз безбедносне гаранције за Украјину.

(Танјуг)

Руске оружане снаге уништиле су кључни енергетски објекат који су користиле украјинске оружане снаге у близини Золочива у Харковској области, саопштило је Министарство одбране Русије.

У саопштењу се наводи да је дрон "гераниум" коришћен за уништење тог енергетског објекта, пренео је ТАСС.

Руско министарство је објавило снимке напада на енергетски објекат у близини Золочива.

(Танјуг)

Осмогодишња девојчица је погинула, а једна особа је повређена јутрос у руском нападу на Павлоград у украјинској Дњепропетровској области, саопштио је шеф војне управе области Александар Ганжа.

Ганжа је написао на Телеграму да је у нападу повређена 49-годишња жена која је хоспитализована, пренео је Укринформ.

Најмање шест особа, укључујући троје деце, повређено је током ноћи у руском нападу на Харков на североистоку Украјине, саопштио је градоначелник Игор Терехов.

(Укринформ)

Володимир Зеленски је разговарао са бугарским премијером Руменом Радевим о заједничким пројектима и могућности почетка рада на посебном споразуму, објавио је украјински председник на Телеграму, а преноси Укринформ.

"Састао сам се са бугарским премијером Руменом Радевим. Хвала вам на садржајним разговорима. Детаљно смо разговарали о развоју сарадње и енергетске безбедности, укључујући регионалну енергетску безбедност. Такође смо се дотакли припреме украјинско-бугарских консултација усмерених на развој заједничких пројеката", наводи се у објави.

Још једно питање, према речима Володимира Зеленског, био је његов предлог Бугарској да започне заједнички рад на посебном споразуму у формату "Дрон договор".

"Договорили смо се да наложимо нашим тимовима да прораде сва размотрена питања и припреме низ билатералних докумената", додао је украјински председник.

(Укринформ)

Европски савет поновио је своју чврсту подршку Украјини, позвао Русију на безусловни прекид ватре и најавио даље јачање европских одбрамбених капацитета до 2030. године, наведено је у закључцима са састанка лидера Европске уније.

Лидери ЕУ истакли су да ће наставити да пружају политичку, финансијску, економску, хуманитарну, војну и дипломатску подршку Украјини, уз оцену да мир мора бити заснован на поштовању њеног суверенитета и територијалног интегритета у међународно признатим границама.

Европски савет поздравио је и напредак Украјине на путу ка чланству у ЕУ, укључујући отварање новог преговарачког кластера.

У закључцима објављеним на сајту Европског савета, наводи се да је ЕУ спремна да допринесе безбедносним гаранцијама за Украјину, укључујући кроз војну помоћ, обуку и подршку надзору евентуалног прекида ватре, у сарадњи са међународним партнерима.

Савет је осудио интензивирање руских напада на украјинске градове и енергетску инфраструктуру, као и инциденте који су, према наводима документа, погодили територију држава чланица ЕУ, укључујући пад руског дрона на стамбену зграду у Румунији.

Лидери Уније позвали су на брзо усвајање нових санкција против Русије и додатне мере за ограничавање прихода руске ратне економије.

Такође, савет очекује прву исплату Украјини из зајма од 90 милијарди евра за 2026. и 2027. годину пре краја јуна ове године. 

(Танјуг)

Руска противваздушна одбрана (ПВО) оборила је 133 украјинска дрона током ноћи изнад руских региона, саопштило је Министарство одбране Русије.

У саопштењу се наводи да су украјински дронови оборени изнад руске Белгородске, Брјанске, Калушке, Курске, Вороњешке, Орловске, Смоленске, Тулске, Ростовске, Рјазањске и Московске области, пренеле су РИА Новости.

Истиче се да су украјински дронови оборени током ноћи и изнад Крима и Црног мора.

(Танјуг, РИА Новости)

Најмање шест особа, укључујући троје деце, повређено је током ноћи у руском нападу на Харков на североистоку Украјине, саопштио је градоначелник Игор Терехов.

Он је објавио на Телеграму да је у нападу оштећено више од 40 кућа, као и једно складиште, пренео је Укринформ.

Терехов је навео да је избио пожар као последица напада.

(Укринформ)