Извор: РТС

Москва: Спремни смо на нуклеарно оружје за одбрану државе; ЕУ предлаже 21. пакет санкција Русији

Рат у Украјини – 1.607. дан. Украјински председник Володимир Зеленски је требало прво да поништи свој декрет којим му се забрањују преговори са руским лидером Владимиром Путином пре него што му је написао отворено писмо, изјавио је стални представник Русије при Уједињеним нацијама Василиј Небензја. Украјински лидер да очекује да ће важне одлуке за Кијев бити донете на самитима ЕУ, Г7 и НАТО-а у јуну и јулу.

Зеленски о писму Путину: Добио сам резултат који ми је био потребан

Володимир Зеленски изјавио је током заједничке конференције за новинаре са лидерима нордијских и балтичких земаља да је његова серија апела међународним лидерима и институцијама, укључујући отворено писмо Владимиру Путину, дала очекивани резултат.

"Имао сам циљ када сам послао писмо Путину. Мислим да сам добио резултат који ми је био потребан", рекао је Зеленски и објаснио да је тим писмом желео да покаже савезницима ко је спреман за мир, а ко није, преноси Укринформ.

Зеленски је рекао да је током месеца послао неколико писама и другим међународним факторима и институцијама, укључујући ЕУ, Конгрес и председника САД.

"Имао сам другачије циљеве. На пример, говорећи о Сједињеним Америчким Државама, заиста сам желео да учиним све да њихов фокус барем мало пребацим са Блиског истока на ситуацију у Украјини. Не могу да поделим са вама све детаље, али мојој држави је потребна веома значајна количина антибалистичких капацитета. Добио сам резултат, али не могу сада да поделим какав је био резултат", рекао је украјински председник.

Зеленски је 4. јуна послао отворено писмо руском председнику Владимиру Путину и предложио лични састанак како би се окончао рат уз предлог да би такав састанак могао да буде одржан и у трећим земљама које су традиционално домаћини за међународне преговоре.

Коментаришући ово писмо следећег дана, Путин је изјавио да не види сврху састанка са украјинским лидером у овом тренутку.

(Танјуг)

Опширније Краће

Украјина и Естонија потписале декларацију о јачању сарадње у области одбране

Володимир Зеленски и премијер Естоније Кристен Михал потписали су декларацију о јачању узајамне сарадње у области безбедности и одбране.

"Документ предвиђа помоћ у области безбедности, размену искустава, сарадњу у одбрамбеној индустрији и противваздушној одбрани, укључујући заједничку посвећеност развоју вишеслојних капацитета противракетне одбране у Европи", наводи се у саопштењу, преноси Укринформ.

Потврђено је да Украјина и Естонија настављају рад на споразуму у формату Дровски споразум који већ разматра естонска страна.

Зеленски се захвалио Естонији на доприносу у реализацији механизма НАТО и САД за координисану набавку и испоруку кључне војне опреме и наоружања за Украјину (ПУРЛ) и напоменуо да Украјина очекује даљу подршку.

Две стране су такође разговарале о важности јачања санкција против Руске Федерације и припреми 21. пакета ЕУ санкција и строжијих мера против руске балтичке флоте у сенци.

Зеленски је изразио очекивање да ће Украјина отварити свих шест преговарачких кластера у јуну или јулу, захвалио је Естонији и премијеру Михалу на подршци уручио му орден кнеза Јарослава Мудрог другог степена.

(Танјуг)

Опширније Краће

Зеленски: Позиција Украјине на бојном пољу се побољшала, али остаје тешка

Украјина је у бољој позицији на бојном пољу него раније, али ситуација остаје веома тешка, изјавио је данас украјински председник Володимир Зеленски.

Зеленски је, на заједничкој конференцији за новинаре са лидерима нордијских и балтичких земаља у Талину, рекао да су за јачање позиције Украјине потребни притисци на Русију, и на њеног председника Владимира Путина, преноси Укринформ.

"Потребне су нам санкције и већи притисак на Путина. Сваки нови пакет санкција од Европске уније, Европе, Британије, Канаде, Норвешке, различитих земаља, сви ови кораци притиска су веома важни. Друго, морамо показати снажну позицију Украјине. То зависи, посебно, од ситуације на бојном пољу. Захваљујући нашим војницима, сада смо у доброј позицији. Веома је, веома тешко, али боље. Много боље него што је било", рекао је Зеленски.

Зеленски је додао да је Украјина показала савезницима "ко је спреман за мир, а ко није", тиме што је он у писму позвао Путина на непосредан састанак, што је руски лидер одбио.

(Танјуг)

Опширније Краће

Белоусов: Русија инсистира да се нуклеарно оружје САД повуче из Европе

Русија инсистира да се америчко нуклеарно оружје повуче из Европе и да се демонтира комплетна инфраструктура за његово распоређивање у том делу света, изјавио је шеф руске делегације на Конференцији за преглед Споразума о неширењу нуклеарног оружја (НПТ), Андреј Белоусов.

"Узимајући у обзир потенцијал за напад на критичну цивилну и војну инфраструктуру на руској територији, америчко нуклеарно оружје распоређено у Европи је у суштини стратешко", рекао је Белусов током састанка, преноси Тас.

Додао је да Русија инсистира да се америчко нуклеарно оружје повуче из Европе, врати у Сједињене Америчке Државе, а да се сва инфраструктура за нуклеарно распоређивање у Европи демонтира.

(Танјуг)

Опширније Краће

Бугарски министар потврдио: Софија више неће испоручивати оружје Кијеву

Бугарски министар одбране Димитар Стојанов саопштио је да Бугарска више неће испоручивати оружје Украјини.

"Украјини је потребно више људи, а не више оружја. Она има довољно оружја, тако да не планирамо да испоручујемо додатно наоружање украјинској војсци", рекао је Стојанов на конференцији за новинаре у Софији.

Према његовом мишљењу, "рат у Украјини неће бити решен на бојном пољу".

"Видимо позициони рат и без обзира на то колико се наоружања нагомилава, једино што се постиже јесу губици људских живота", навео је Стојанов.

Према његовим речима, "време је да се седне за преговарачки сто".

"Време је да се тражи праведан мир, а шта је праведан мир треба да одреде две стране укључене у сукоб", додао је бугарски министар одбране.

(Укринформ)

Опширније Краће

Зеленски: Потписали смо споразум о дроновима са Летонијом

Председник Украјине Володимир Зеленски изјавио је да је одржао свој први састанак са новим премијером Летоније Андрисом Кулбергсом и да је потписан споразум о дроновима.

"То су конкретне ствари за јачање наше заједничке одбране и копродукције, и, што је важно, ово такође значи да стручност и искуство Украјине помажу у јачању наших партнера. Ово је управо онаква системска сарадња коју градимо са онима који су нас доследно подржавали током свих година рата са Русијом", рекао је Зеленски у објави на друштвеној мрежи Икс.

Према његовим речима, Украјина је заинтересована да осигура да сваки регион Европе има довољну заштиту од руских претњи.

"Такође сам обавестио премијера Летоније о потребама Украјине за противваздушном одбраном. Одвојено смо разговарали о притиску санкција на Русију, посебно о јачању санкција против руске 'флоте из сенке'. Захвалан сам што имамо тако одличне односе између наших народа. И захваљујемо Летонији на свој подршци коју је пружила Украјини током овог рата", закључио је Зеленски.

Опширније Краће

ЕУ предлаже 21. пакет санкција против Русије

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен представила је нови,  21. пакет санкција против Русије и навела да су нове мере усмерене превасходно на енергетику, финансије, тржиште криптовалута и трговину, док истовремено уводе додатна ограничења појединцима повезанима са ратом у Украјини.

"Сукоб на Блиском истоку и поремећаји у глобалним ланцима снабдевања енергијом ублажили су притисак на Русију. Дакле, циљ нашег пакета не може бити јаснији. Желимо да задржимо пун интензитет наших санкција. А начин да се то уради јесте да се осигура да руски профит од продаје нафте остане ограничен", навела је она.

Фон дер Лајен је предложила суспензију механизма прилагођавања горње границе цене нафте до јануара 2026, како Русија не би могла да профитира од тренутне ситуације око Ормуског мореуза.

"Ова мера ће дати тржиштима нафте времена да се стабилизују, а истовремено ће се одржати притисак на приходе Русије", поручила је председница ЕК.

Предлаже се и да се на листу санкционисаних бродова дода још 30 танкера, поред 632 која су већ санкционисана. Такође се уводе мере против лука, аеродрома и рафинерија које учествују у трговини руском нафтом, као и ограничења у продаји ЛНГ танкера Русији.

Поред тога, забрана трансакција ће бити проширена на још 31 руску банку, као и на 20 банака, крипто-фирми или платформи и трговаца нафтом у трећим земљама. На пољу трговине, Комисија предлаже нова ограничења извоза производа и технологија које користи руска војна индустрија.

(Танјуг)

Опширније Краће

Руси напали Дњепропетровску област, има рањених

Седморо људи је рањено у руском ваздушном нападу на насеље Василкивска у округу Синељники, известио је на Телеграму шеф Дњепропетровске ОВА, Олександр Ганжа.

"Непријатељ је напао КАБ-ом. седам људи је повређено. Оштећено је неколико солитера и приватних зграда", наводи Ганжа.

(Укринформ)

Опширније Краће

Председник Украјине: Важне одлуке у јуну и јулу

Председник Володимир Зеленски је изјавио да очекује да ће важне одлуке за Украјину бити донете на самитима ЕУ, Г7 и НАТО-а у јуну и јулу. Шеф државе је ово саопштио у Талину на заједничкој конференцији за новинаре са председником Естоније Аларом Карисом.

"Главна ствар која је данас веома важна јесте припрема за преговоре и одлуке које сви очекујемо од самита на нивоу Европске уније, Групе седам и НАТО-а. Јун и јул ове године могу много тога да одреде", рекао је Зеленски.

Према његовим речима, прво што је Украјини потребно јесте јасан потез у дипломатији, "како Русија не би помислила да јој рат може било шта донети".

"Украјинске позиције на фронту су јаке. Русија губи више од 30 хиљада својих војника погинулих и тешко рањених сваког месеца. Наш дугорочни утицај на руску логистику, на руску прераду нафте, на руску војну производњу је такође јак. На привремено окупираном Криму и у неким регионима Русије већ постоји несташица бензина, а на неким местима нема нормалне комуникације, руски буџет је пун рупа. Морамо да наставимо да вршимо притисак и да доведемо Русију на дипломатски пут", истакао је шеф државе.

(Укринформ)

Опширније Краће

Медији: Нова бугарска влада ће обуставити испоруку оружја Кијеву

Нова бугарска влада намерава да обустави испоруку оружја Украјини, објавио је Блумберг, наводећи да је тај став у супротности са покушајима Европске уније да изврши притисак на Русију да заустави рат.

"Украјини је потребно више људи, а не више оружја", рекао је бугарски министар одбране Димитар Стојанов.

Позвао је на "праведан мир који ће бити одређен учешћем обе стране у сукобу".

Публикација је истакла да његова изјава понавља став новог премијера Румена Радева да се рат неће завршити на бојном пољу. Такође је обећао да ће повећати улогу Бугарске у заједничком европском доношењу одлука.

Чињеница је да је Бугарска један од највећих произвођача муниције совјетског типа у ЕУ, што је било кључно за Украјину на почетку рата. Иако је влада у то време званично одбила директну војну помоћ, бугарска муниција је пронашла пут до линија фронта кроз извоз у друге земље ЕУ.

Подсећа се да је од 2022. године Бугарска послала 13 пакета војне помоћи украјинским оружаним снагама, али је њихову цену и садржај држала у тајности.

Новинари су подсетили да је Радев, бивши командант Ратног ваздухопловства који је био председник до јануара, више пута противио се војној подршци Европске уније Украјини. Такође је позвао на укидање санкција против Русије, тврдећи да оне штете самој европској економији.

Опширније Краће

Кремљ: Европа више фокусирана на наставак рата него на преговоре

Кремљ је оценио да су предуслови европских земаља Русији да започне посредничке напоре у решавању украјинског сукоба неприхватљиви и неприкладни.

"Што се тиче посредничке улоге Европљана, они су вероватно још увек далеко од спремности да делују као посредници. Прво, започињање посредничких напора постављањем било каквих услова Русији је вероватно нелогично, нетачно и, наравно, неприхватљиво за нас“, рекао је портпарол руског председника Дмитриј Песков.

"Главна ствар коју до сада видимо јесте да су Европљани далеко више склони да се фокусирају на наставак рата него на мировне преговоре", рекао је портпарол Кремља.

(Интерфакс)

Опширније Краће

Зеленски: Важно да дронови лете изнад Москве и Санкт Петербурга

Украјински председник Володимир Зеленски објаснио је у интервјуу за Гардијан зашто је важно да дронови наставе да лете изнад највећих руских градова, Москве и Санкт Петербурга.

Према његовим речима, сврха удара дугог домета, са дроновима који зује изнад стамбених зграда у Московској области и изнад Санкт Петербурга, јесте да становници ових градова "осете" шта је рат.

"Победа у овом рату значи да руско друштво препознаје да је рат страшан, да је рат трагедија не за неког другог, негде, већ за њих. И мислим да је ово тај тренутак", нагласио је Зеленски.

(Guardian)

Опширније Краће

Број повређених у Запорожју порастао на 32

У Запорожју је број повређених у синоћњем руском нападу порастао на 32, укључујући петоро деце. Две жене су погинуле, саопштила је Државна служба за ванредне ситуације.

(Укринформ)

 

Опширније Краће

Небензја: Зеленски је требало прво да поништи декрет о забрани разговора с Путином

Украјински председник Володимир Зеленски је требало прво да поништи свој декрет којим му се забрањују преговори са руским лидером Владимиром Путином пре него што му је написао отворено писмо, изјавио је стални представник Русије при Уједињеним нацијама Василиј Небензја

Према речима руског дипломате, писмо Зеленског је неспретна провокација која има за циљ да осујети преговоре.

"Не можемо а да не прокоментаришемо такозвано отворено писмо Зеленског руском председнику Путину, које никако није мировна иницијатива, већ неспретна провокација чији је циљ да прикрије очајничке покушаје Кијева да осујети било какве преговоре о проналажењу начина за решавање сукоба", рекао је Небензја током састанка Савета безбедности УН, преноси Спутњик.

Додао је да докле год Кијев буде говорио "дрским језиком и служио се ултиматумом", не може бити речи о стварним преговорима. Како је навео, Зеленски није требало да путем "мегафонске дипломатије" изражава жељу за преговорима са Русијом.

"Ако заиста желиш да разговараш, пронађи начин да своју намеру пренесеш дискретно, а не путем 'мегафонске дипломатије'", рекао је Небензја.

Стални представник Русије истакао је да нема о чему да се разговара са режимом Зеленског, који је, према његовим тврдњама, отворено кренуо путем тероризма.

"Све док Зеленски не промени свој политички курс, Русија ће наставити да остварује своје циљеве војним средствима", поручио је Небензја.

(Спутњик, Танјуг)

Опширније Краће

Више од 140 дронова оборено изнад Украјине

Украјинска противваздушна одбрана оборила је 146 руских дронова током ноћи, саопштиле су  Ваздухопловне снаге те државе.

Наводи се да су руске снаге током ноћи лансирале укупно 166 дронова. Две руске навођене ракете и 17 дронова погодили су 18 локација у Украјини током ноћи.

(Укринформ)

 

Опширније Краће

Москва: За одбрану државе спремни смо и на употребу нуклеарног оружја

Заменик министра спољних послова Русије Михаил Галузин изјавио је данас да су Русија и Белорусија спремне да "ради заштите Савезне државе", користе сва расположива средства, укључујући и нуклеарно оружје.

Рекао је да се војна и безбедносна сарадња између Москве и Минска континуирано унапређује, као и да две земље остају спремне да примене "сва средства" у циљу очувања своје безбедности, пренео је Спутњик.

Галузин је истовремено оптужио НАТО за, како је рекао, провокативно јачање војних снага у близини граница Савезне државе Русије и Белорусије, наводећи да се у том подручју одржавају војне вежбе и да је забележен пораст инцидената са дроновима.

Из Москве је поручено да се безбедносна ситуација у региону погоршава због активности Алијансе, док Русија и Белорусија, према његовим речима, одговарају јачањем заједничких одбрамбених капацитета.

(Спутњик, Танјуг)

Опширније Краће

Руска ПВО оборила 140 украјинских дронова

Изнад руских области противваздушна одбрана је оборила 140 украјинских дронова током ноћи саопштило је Министарство одбране Русије.

Дронови су уништени изнад руске Белгородске, Брјанске, Калушке, Курске, Орловске, Тулске и Московске области, изнад Крима и Азовског и Црног мора.

(РИА Новости, Танјуг)

Опширније Краће

Од новца Челсија до поруке Путину – Зеленски открио шта је тражио од Романа Абрамовича

Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је у интервјуу за Гардијан да је са британским премијером Киром Стармером разговарао о питању 2,4 милијарде фунти од продаје фудбалског клуба Челси од руског олигарха Романа Абрамовича, које могу бити искоришћене за јачање украјинске противваздухопловне одбране.

Посебно је напоменуо да је са Стармером разговарао о судбини 2,4 милијарде фунти стерлинга добијених од продаје клуба, које британска влада намерава да усмери на хуманитарне потребе Украјине.

Зеленски је истакао да би трансфер средстава од продаје Челсија Украјини могао помоћи у финансирању система противваздухопловне одбране за обарање руских ракета које често погађају енергетску инфраструктуру Украјине.

"Премијер (Британије – прим. аут.) ми је рекао да улаже све напоре, и знам да наши дипломатски тимови о томе разговарају. Ово је тежак тренутак", пренео је Зеленски.

Према речима Зеленског, ова средства би могла помоћи Украјини да купи додатну опрему за противракетну одбрану од Сједињених Држава.

"Они су веома скупи и наравно да овај новац може помоћи. То је фер међу нама. Русија је започела овај рат. Зашто не користити руски новац?“, рекао је Зеленски.

"Потребан нам је Абрамовичев новац"

Такође се нашалио да Абрамович није понео новац са собом када су се прошлог месеца срели у Кијеву.

"Он није донео овај новац. Рекао сам: 'Потребан нам је ваш новац."

Зеленски је рекао да се састао са руским олигархом Романом Абрамовичем и рекао му да је спреман да се састане са руским владаром Владимиром Путином у било ком формату и да Украјина неће повлачити трупе из Донбаса.

Према писању Фајненшел тајмса, Зеленски је у мају послао поруку са предлогом састанка руском председнику Владимиру Путину преко руског олигарха Романа Абрамовича.

(Guardian)

Опширније Краће

Зеленски разговарао с Виткофом и Кушнером

Украјински председник Володимир Зеленски рекао је да је имао "позитиван“ разговор с америчким изасланицима Стивом Виткофом и Џаредом Кушнером и похвалио њихову посвећеност раду на решавању рата у Украјини у наредним недељама.

"Веома позитиван разговор", нагласио је Зеленски, описујући разговор током посете Кишињеву, главном граду Молдавије. Такође је изразио захвалност америчкој страни на спремности да у наредним недељама што активније ради на јачању дипломатије како би се окончао руски рат против Украјине, преноси Ројтерс.

Зеленски се враћао у Кијев након разговора у Лондону са лидерима Велике Британије, Француске и Немачке о томе како даље решавати рат, који траје више од четири године.

(Reuters)

Опширније Краће

Најмање три особе погинуле, шест повређено у руском нападу на Харковску област

У руском ноћном нападу на град Чугујев у Харковској области, најмање три особе су погинуле, а шест је повређено саопштио је начелник администрације Олег Синегубов. 

Додао је да избили пожари, као и да су ангажоване све службе за ванредне ситуације. Такође, рекао је  да је у нападу оштећено осам стамбених зграда и више од десет кућа.

(Укринформ)

Опширније Краће

Снаге специјалних операција Украјине (ССО) тврде да су погодиле спој два руска нафтовода у Волгоградској области, радарску станицу у Краснодарској Покрајини Руске федерације и складиште нафте на Криму.

На другој страни, Министарство енергетике Русије истакло је да је пораст броја ваздушних напада на енергетска постројења и објекте за производњу горива пореметио је снабдевање горивом у неколико јужних региона.

У нападима руских дронова на стамбене зграде и на минибус у Запорошкој области погинуле су две особе, док су 24 особе рањене, саопштили су локални званичници и додали да је међу повређенима шесторо деце.

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров изјавио је да је тешко коментарисати изгледе за преговоре о мировном решењу у Украјини у овом тренутку.

Како је нагласио, Русија је спремна за преговоре о Украјини, али да они морају бити искрени.

Резултати истраживања Кијевског међународног института за социологију (КИИС), спроведеног од 7. маја до 3. јуна, показују да би 61 одсто анкетираних Украјинаца подржало прекид ватре у рату са Русијом уколико се трупе европских земаља распореде близу линије фронта.

Анкета је спроведена телефоном, на основу случајног узорка бројева телефона у свим регионима земље који су под контролом украјинске владе, а анкетирано је 2.007 испитаника старих 18 и више година.

Читај ми!