Володин: Зеленског чека Нирнбершки процес због напада на Луганск; Павел: НАТО мора да "покаже зубе" Русији

Војна управа града Суми саопштила је да је једна особа погинула, а 14 је рањено након руског напада на погребну поворку на ободу града Суми.

"Још четири особе, укључујући малолетника, касније су повређене у другом нападу на град", наводи се у саопштењу.

(Украјинска правда)

У Кијеву су од‌јекнуле експлозије, јавља украјинска телевизија ИЦТВ.

"Експлозије у Кијеву", наводи се у објави Телеграм канала "Факти ИЦТВ", преносе РИА Новости.

Како наводи агенција, претходно је у Кијеву била проглашена ваздушна узбуна.

(Танјуг)

Председник Володимир Зеленски изјавио је, позивајући се на обавештајне податке америчких и европских партнера Кијева, да Русија вероватно припрема напад на Украјину балистичком ракетом средњег домета "орешник".

"Видимо знаке припреме за комбиновани напад на украјинску територију, укључујући Кијев, различитим врстама оружја. Наведено оружје средњег домета (орешник) могло би се користити у таквом нападу. Важно је да од вечерас одговорно поступамо у вези са упозорењима на ваздушни напад", објавио је Зеленски на мрежи Икс и апеловао на сугађане да заштитите своје животе и користите склоништа.

Зеленски је поручио украјинским партнерима у Сједињеним Америчким Државама и Европи да употреба таквог оружја и продужавање рата такође постављају глобални преседан за друге потенцијалне агресоре.

Оценио је да уколико се Русији дозволи да уништава животе у таквим размерама, онда ниједан споразум неће спречити друге, сличне режиме засноване на мржњи од агресије и удара.

Зеленски је указао да мора да се изврши притисак на званичну Москву да не шири рат.

"Припремамо нашу противваздушну одбрану колико год је то могуће и одговорићемо на сваки руски напад. Овај рат мора бити окончан. Потребан нам је мир, а не ракете које задовољавају болесне амбиције једне особе", поручио је Зеленски у својој објави.

Амбасада САД, такође, упозорава на могући велики руски ваздушни напад на Украјину у наредна 24 сата, саопштено је на сајту америчке амбасаде у Кијеву.

"Америчка амбасада у Кијеву је примила информације о потенцијално значајном ваздушном нападу који се може догодити у било ком тренутку у наредна 24 сата. Амбасада, као и увек, препоручује америчким грађанима да буду спремни да се одмах склоне у случају да буде објављена ваздушна узбуна", наводи се у саопштењу.

(Украјинска правда)

Гасна компанија "Нафтогас" саопштила је да руске снаге већ више од 24 сата спроводе нападе великих размера на нафтна и гасна постројења у власништву највеће украјинске националне нафтне и гасне компаније, у Харковској и Полтавској области.

Неколико критичних инфраструктурних објеката је истовремено нападнуто. Удари су проузроковали озбиљну штету на опреми и избили су велики пожари на тим локацијама, преноси Украјинска правда.

"Особље је евакуисано. Тренутно је немогуће проценити последице напада због ризика од даљих удара. Додатне информације ћемо пружити касније", саоптио је Серхија Корецког, генералног директора групе "Нафтогас".

(Украјинска правда)

Спасиоци су из рушевина извукли тела још две особе погинуле у нападу украјинских оружаних снага на студентски дом у Старобелску у Луганској области, чиме је број жртава порастао на 18, саопштила је прес-служба руског Министарства за ванредне ситуације.

"Још два тела су извучена из рушевина. Укупан број погинулих је 18, а рањено је 60 особа. Прелиминарне процене указују на то да би још три особе могле бити испод рушевина", наводи се у саопштењу, преноси Интерфакс.

(Танјуг)

Литвански министар спољних послова Кестутис Будрис изјавио је да би Европа требало да поново покрене питање замрзнутих руских средстава док трага за начинима да финансијски подржи Украјину и појача притисак на Москву да пристане на преговоре о мировном споразуму, пренео је Политико.

Будрис је додао да је прошлогодишњи споразум о зајму од 90 милијарди евра за Украјину био користан корак, али не и коначан одговор на дугорочне потребе Кијева.

"То није крај", рекао је Будрис и навео да  руска државна имовина замрзнута у Европи остаје "прави ресурс подршке Украјини" и "права полуга да се Русија примора на преговоре".

Европска унија се на крају определила за бескаматни зајам од 90 милијарди евра за Украјину за 2026. и 2027. годину, финансиран преко задуживања ЕУ, а не директним коришћењем замрзнуте руске суверене имовине, након што је такав план наишао на противљење Белгије због правних ризика, као и на политички отпор Мађарске, подсетио је Политико.

Мађарска је касније повукла вето на зајам, чиме је отворен пут за његово одобрење, али је компромис оставио питање замрзнуте руске имовине нерешеним.

Лидери ЕУ су задржали право да користе имовину за отплату ако Русија не буде платила репарације.

(Танјуг, Politico)

Украјина би требало да има могућност уласка у НАТО, изјавио је шведски министар одбране Пал Јонсон и оценио да би оружане снаге те земље које су стекле искуство у борби, као и њена одбрамбена индустрија која се убрзоно развија, ојачале Алијансу, упркос противљењу неких земаља чланица, преноси Политико.

Он је казао да Шведска подржава идеју да Украјина постане чланица НАТО и Европске уније, додајући да би Кијев требало да добије дугорочну евро-атлантску перспективу.

"Све европске земље треба да имају право да се придруже НАТО-у када испуне захтеве", рекао је Јонсон, наводећи политику отворених врата  Алијансе.

Он је додао да не би требало да постоји нико ко има право вета против овога. 

(Танјуг, Politico)

Најмање девет особа повређено је данас када је руски дрон погодио погребну колону на периферији украјинског града Суми, а две особе налазе се у тешком стању, саопштиле су украјинске власти.

Начелник Сумске обласне војне администрације Олех Хрихоров навео је на Телеграму да је реч о "циничном нападу" руске беспилотне летелице на погребну поворку која се кретала ка једном од градских гробаља.

"Данас је руски дрон напао погребну колону на периферији Сумија. Има повређених", написао је Хрихоров, пренео је Укринформ.

Према његовим речима, свим повређенима указана је медицинска помоћ, док се једна особа налази у изузетно тешком стању.

"За сада је познато да је девет особа повређено. Четворо људи је већ добило медицинску помоћ и налазе се на амбулантном лечењу", навео је Хрихоров.

Додао је да се лекари боре за живот тешко повређеног мушкарца у Сумској области и да су у току мере реанимације, док је друга тешко повређена особа подвргнута операцији.

(Укринформ)

Место трагедије у Старобељску, у самопроглашеној Луганској области, данас поново нападају украјински дронови, што приморава спасиоце да прекину свој рад и остану у склоништима, изјавио је амбасадор руског Министарства спољних послова Родион Мирошник.

Он је истакао да су спасилачке операције у току, преноси агенција РИА Новости.

(Танјуг)

Портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова оценила је као "отворену лаж" тврдње западних представника у Савету безбедности Уједињених нација (СБ УН) да није било напада украјинских снага на школу у Луганској области.

Захарова је, како наводи агенција РИА Новости, реаговала на изјаву сталне представнице Летоније при УН Саните Павлута Десландес, која је напад на зграду школског објекта и ученичког дома у Старобељску назвала "провокацијом и лажним наративом Кремља".

Портпаролка руског МСП-а саопштила је и да Министарство организује посету месту трагедије у Старобељску за стране новинаре акредитоване у Москви.

"Организујемо за стране дописнике акредитоване у Москви посету месту трагедије. Надам се да Би-Би-Си и Си-Ен-Ен тада неће бити на одмору", написала је Захарова на свом Телеграму.

Према наводима руских власти, украјински дронови током ноћи између четвртка и петка погодили су интернат средње школе у Старобељску у којем се налазило 86 ученика, што је изазвало урушавање објекта, а погинуло је најмање десет особа.

(Танјуг)

Председник Украјине Володимир Зеленски изјавио је да је захвалан Служби безбедности Украјине што је напала једно од важних руских војно-индустријских предузећа у Пермском крају.

"Удаљеност од наше границе је 1.700 километара. Метафракс Кемикалс је важан део руске хемијске индустрије. Производи компаније снабдевају десетине других руских војних производних постројења, укључујуц́и авионе и дронове, ракетне моторе и експлозиве", рекао је Зеленски у објави на друштвеној мрежи Икс.

Како је навео, производни процес у постројењу је сада обустављен.

"Ово је наша важна дугорочна санкција. Хвала вам", рекао је председник Украјине.

(X)

Рат већ бесни у Евроазији, а локални сукоби се дешавају у разним деловима света, изјавио је руски министар спољних послова Сергеј Лавров.

"У Евроазији је рат већ у пуном јеку након агресије Украјине против Русије, коју је оркестрирао Запад, у још једном покушају да ослаби нашу земљу и избаци је из редова кључних глобалних играча. Почела је операција у Персијском заливу и Ормуском мореузу", рекао је Лавров, говорећи на скупштини Савета за спољну и одбрамбену политику, преноси агенција РИА Новости.

Како је навео, дошло је до сукоба на границама великих земаља и у јужном и у источном делу Азије.

"А да не помињемо Латинску Америку, где, колико разумемо, ствари нису ни близу краја“, додао је он.

Лавров је рекао и да је у току покушај да се Јерменија увуче у антируски табор са циљем да се што више нашкоди Русији.

"Запад покушава да раздвоји наше савезнике, пре свега, почевши од наших суседа, као што је то учинио са Грузијом и Молдавијом, као што сада ради са Украјином и као што сада покушавају да увуку Јерменију у исту погрешну логику", рекао је Лавров.

Према његовој оцени, све то се ради само са једним циљем.

"Да ствари буду што болније за Русију, ако хоћете, да се отежа задатак очувања и јачања Русије као истински велике силе и цивилизације", нагласио је Лавров.

поручио да је главни задатак руске дипломатије да створи услове који би омогућили што ефикасније и успешније деловање војске.

"Задатак наше дипломатије, најважнији задатак, јесте да учинимо све што је могуће како бисмо створили неопходне услове на нашим линијама фронта, услове за најефикасније, победоносније и најефикасније дејство наших војних лица у оквиру специјалне војне операције", нагласио је Лавров.

(Танјуг)

Украјински председник Володимир Зеленски упутио је писмо лидерима Европске уније (ЕУ) у којем је рекао да је немачки предлог да се тој земљи додели придружено чланство у ЕУ неправедан, јер би оставио Кијев без гласа унутар блока.

Немачки канцелар Фридрих Мерц предложио је да се Украјини дозволи учешће на састанцима ЕУ без гласања као прелазни корак ка пуноправном чланству у блоку, што би, како је рекао, могло помоћи у постизању споразума о окончању четворогодишњег рата.

Као одговор, Зеленски је у свом писму, послатом касно у петак, у које је Ројтерс имао увид, рекао да је смена мађарског премијера Виктора Орбана након избора прошлог месеца створила прилику за суштински напредак у преговорима о приступању.

"Било би неправедно да Украјина буде присутна у Европској унији, али да остане без гласа. Право је време да се крене напред са чланством Украјине на пун и смислен начин", истакао је Зеленски у својој поруци.

Писмо је упућено председнику Европског савета Антонију Кошти, председници Европске комисије Урсули фон дер Лајен и кипарском председнику Никосу Христодулидесу, који председава Саветом ЕУ по принципу ротације.

(Танјуг, Reuters)

Председник руског парламента, Државне думе, Вјачеслав Володин изјавио је да украјинског председника Володимира Зеленског и његове "покровитеље у Европи" чека судбина слична Нирнбершком процесу.

Он је тако коментарисао напад украјинских дронова на педагошки колеџ у Луганској области, коју Русија држи под контролом.

"Они покушавају да се на сваки начин, чак и извршавањем монструозних злочина, одрже на власти. Тако је пре више од 80 година покушавао да опстане и фашистички режим. То је завршено победом совјетских трупа и Нирнбершким процесом, који је осудио нацистичке злочинце на смрт. Иста судбина чека Зеленског и његове покровитеље у Европи", написао је Володин на платформи Макс, преносе РИА Новости.

(Танјуг)

Број жртава напада украјинских оружаних снага на интернат средње школе у Старобељску у Луганској области достигао је 10, саопштило је Министарство за ванредне ситуације Русије.

"До сада је повређено 48 особа, од којих је 10 преминуло", наводи се у саопштењу, преноси Тас.

Председник руске управе у Луганској области Леонид Пасечник рекао је да није позната судбина 11 ученика.

Министарство за ванредне ситуације повећало је број својих тимова за рашчишћавање рушевина срушене зграде.

(Танјуг)

Чешки председник Петр Павел позвао је НАТО да "покаже зубе" Русији због, како је навео, сталног тестирања одлучности Алијансе на њеном источном крилу, упозоривши да би изостанак одлучног одговора могао да охрабри Москву на даље провокације.

У интервјуу за британски лист Гардијан, Павел је рекао да НАТО треба да одговори "довољно одлучно, па чак и асиметрично" на, како је оценио, провокативно понашање Русије према чланицама Алијансе.

Павел, бивши генерал и некадашњи председавајући Војног комитета НАТО-а, изјавио је да је Москва након припајања Крима 2014. године научила како функционише НАТО и развила тактику деловања "на самој граници активирања члана 5, али увек мало испод тог нивоа".

Чешки председник је рекао да су му руски војни званичници раније говорили да наводно спроводе провокативне акције у ваздуху и на мору "зато што то могу", додајући да је НАТО такво понашање предуго толерисао.

"Русија, нажалост, не разуме леп језик. Она углавном разуме језик силе, посебно када је праћен конкретним потезима", рекао је Павел.

Он је додао да би НАТО требало да размотри и "асиметричне мере" које не би укључивале људске жртве, али би биле довољно осетљиве да Москви пошаљу јасну поруку.

Као могуће мере навео је искључивање интернета или сателитских система, као и искључивање руских банака из међународног финансијског система. Павел је упозорио да би Русија могла додатно да појача активности уколико Запад не реагује на садашња кршења правила.

Говорећи о рату у Украјини, Павел је оценио да је Кијеву потребна снажнија подршка и већа одлучност Сједињених Америчких Држава. Он је рекао да би амерички специјални представници Стив Виткоф и Џаред Кушнер требало да заузму чвршћи став према Москви и повежу евентуално ублажавање санкција са мировним споразумом.

Павел је критиковао и Европу због, како је навео, недостатка јасне стратегије према Русији и будућем безбедносном поретку после рата у Украјини.

"Углавном чекамо шта ће доћи из Вашингтона. Ако не изађемо са сопственим предлозима, делујемо слабо и дезоријентисано", рекао је он.

Чешки председник је оценио да би нови пакет санкција могао да примора Русију на преговоре и закључио да би прекид ватре и мировни преговори били услов за разговоре о европској безбедности и евентуалном укидању санкција Москви.

(Guardian) 

У руској црноморској луци Новоросијск избио је пожар на нафтном терминалу након украјинског напада дроновима, а две особе су повређене, саопштиле су локалне власти.

Главни штаб Краснодарског региона навео је на Телеграму да су остаци оборених дронова изазвали пожар на више техничких и административних објеката, као и на складишном делу нафтног терминала.

Према наводима власти, двојица мушкараца повређена су док су се налазила на улици у тренутку напада. Они су пребачени у болницу и указана им је медицинска помоћ.

На друштвеним мрежама појавили су се снимци пожара у лучком подручју Новоросијска, али њихова аутентичност није званично потврђена.

Власти Краснодарског региона саопштиле су и да су дронови оштетили више приватних кућа у Анапи, северно од Новоросијска.

Украјина је последњих месеци појачала нападе дроновима на руску енергетску инфраструктуру, пре свега на нафтна постројења и рафинерије, с циљем да ослаби приходе који се користе за финансирање рата.

Украјинско Министарство одбране саопштило је да је до 21. маја ове године погођено 11 руских нафтних постројења, укључујући и рафинерију у Киришију, једну од највећих у Русији.

(Reuters)