среда, 20.05.2026,
05:55 -> 22:37
Руски ловци више пута пресрели извиђачки авион РАФ-а изнад Црног мора; Зеленски: Москва мобилише 100.000 људи
Рат у Украјини – 1.547. дан. Председник Володимир Зеленски упозорио је да Русија има пет сценарија за проширење рата кроз северну Украјину. Теоријски је могуће да се председници Владимир Путин и Доналд Трамп састану на самиту АПЕК-а, изјавио је портпарол Кремља Дмитриј Песков.
Лавров: Без напретка од Аљаске, Кијев и ЕУ све дрскији
Украјински председник Володимир Зеленски и представници Европске уније (ЕУ) постали су агресивнији и дрскији у години од самита Русије и Сједињених Држава у Енкориџу, изјавио је руски министар спољних послова Сергеј Лавров у интервјуу за Шангајску медијску групу.
"Ускоро ће бити година дана од самита на Аљасци. Није било никаквог напретка, чак ни у понашању Зеленског и Европљана, никаквог помака. Напротив, они постају све агресивнији и дрскији. И, наравно, ми ћемо то узети у обзир", упозорио је министар.
Лавров је додао да Русија остаје отворена за процес преговора.
"Иако је питање у Енкориџу сматрано затвореним, канали комуникације са америчким представницима настављају да функционишу", навео је Лавров.
(Известија)
Опширније
Краће
Мађар поставио услов Кијеву
Премијер Петер Мађар изјавио је да је давање мађарској мањини у Украјини права која уживају мањине у другим земљама Европске уније неопходан услов да Будимпешта пристане на отварање првог кластера у претприступним преговорима ЕУ са Кијевом.
Мађар је то рекао током посете Пољској на заједничкој конференцији за новинаре са пољским премијером Доналдом Туском, преноси Европска правда.
Напоменуо је да је пољском премијеру покренуо питање положаја мађарске мањине у Украјини, као и да је формирање владе "Тиси" прилика за отварање нове етапе у односима између Украјине и Мађарске.
"Послали смо поруку украјинској страни, а такође смо известили да су почеле консултације на техничком нивоу у вези са језичким, културним и другим правима мађарске мањине која живи у Закарпатју, како би добили оно на шта имају право све мањине у Европској унији", рекао је Мађар.
(Европска правда)
Опширније
Краће
Руски авиони пресрели извиђачки авион РАФ-а изнад Црног мора
Два руска ратна авиона су "више пута и опасно" пресрела ненаоружани извиђачки авион Краљевског ратног ваздухопловства изнад Црног мора прошлог месеца, саопштило је Министарство одбране Велике Британије.
Руски ловац "Су-35" приближио се авиону за извиђање Rivet Joint, довољно да активира његове системе за ванредне ситуације и онеспособи аутопилота.
Млазњак "Су-27" је такође извршио шест прелета испред авиона РАФ-а, приближивши се на само шест метара од његовог носа.
Министар одбране Џон Хили похвалио је "изузетан професионализам" посаде РАФ-а током "неприхватљивих" руских прелета, што Министарство одбране назива најопаснијом руском акцијом од 2022. године, када је "ненамерни" пилот испалио ракету на Rivet Joint изнад Црног мора.
Министарство одбране је саопштило да је јединица „Ривет Јоинт“ изводила рутински међународни лет како би помогла у обезбеђивању источног крила НАТО-а.
Осуђујуц́и пресретања из ваздуха, Хили је рекао: "Овај инцидент је још један пример опасног и неприхватљивог понашања руских пилота према ненаоружаном авиону који лети у међународном ваздушном простору. Ове акције стварају озбиљан ризик од несрећа и потенцијалне ескалације."
Министарство одбране и Министарство спољних послова позвали су руску амбасаду да осуди инцидент.
(BBC)
Дмитријев: Права грешка је Британска влада
Кирил Дмитријев, шеф Руског фонда за директне инвестиције и специјални председнички представник за инвестиције и економску сарадњу, критиковао је владу Велике Британије након њене објаве о увозу руских нафтних деривата преко трећих земаља.
"Морао сам да потражим реч 'грешка' у речнику. Испоставило се да је права грешка била сама британска влада", написао је Дмитријев на мрежи Икс.
Он је реаговао на објаву да су се британске власти извиниле због дозвољавања куповине руских нафтних деривата преко трећих земаља, назвавши то пропустом и несрећном одлуком.
(Известија)
Опширније
Краће
Лондон се извињава због неспретне одлуке о санкцијама Русији
Британски министар за трговинску политику Крис Брајант извинио се пред парламентом због одлуке о ублажавању санкција против Русије, преноси Блумберг.
Брајант је рекао да је потез, који је уследио након сличне одлуке администрације америчког председника Доналда Трампа, направљен "неспретно" и да ће лиценца бити суспендована у блиској будућности.
"Понашали смо се неспретно, и то је потпуно моја кривица, и извињавам се: на крају смо оставили погрешан утисак о томе шта смо покушавали да урадимо", рекао је министар.
Раније данас, Брајант је покушао да оправда одлуку, рекавши да су лиценце "привремене и циљане". Рекао је да ће их Велика Британија преиспитати "редовно и више пута". Министар је одлуку приписао ситуацији на Блиском истоку.
Министарство финансија Велике Британије објавило је неограничену дозволу за увоз дизела и авионског горива од руске нафте произведене у трећим земљама. Уредба је такође дозволила пружање одређених услуга и трансакција у овом оквиру, уз обавезну документацију
(Bloomberg, Европска правда)
Опширније
Краће
Путин завршио посету Кини
Руски председник Владимир завршио је званичну посету Кини и напустио Пекинг.
На аеродрому су га испратили званичници. Школска деца су се поређала дуж црвеног тепиха, машући заставама у националним бојама обе земље док је руски лидер одлазио.
Након кратких разговора с онима који су га испраћали, руски председник се укрцао у авион.
Пре тога, завршио је неформалне разговоре с кинеским председником Си Ђинпингом уз чај; разговор је трајао отприлике 90 минута. Састанак је одржан иза затворених врата и у малој групи — присуствовала су само четири члана сваке делегације.
Током разговора, Путин је похвалио успешан и плодоносан рад своје званичне посете Кини. Такође је захвалио руским и кинеским представницима на њиховом напорном раду у организацији разговора у Пекингу.
(Известија)
Песков: Теоријски могуће да се Путин и Трамп састану на самиту АПЕК-а
Састанак руског и америчког председника Владимира Путина и Доналда Трампа на самиту АПЕК-а у Кини није искључен, изјавио је Дмитриј Песков, прес-секретар руског председника.
"Теоретски, да. Теоретски, тамо су могући састанци са свим учесницима овог самита. Зато су ови самити и служе“, рекао је портпарол за Известију, одговарајући на питање да ли би се теоретски могао одржати састанак између Путина и Трампа на самиту у Кини.
Распоред састанака председника Путина на самиту АПЕК-а у Кини биће састављен накнадно, додао је Песков.
Самит АПЕК-а одржаће се у Шенжену, у Кини, 18. и 19. новембра.
(Известија)
Опширније
Краће
Зеленски: Припремамо одговор ако се Русија усуди да прошири агресију
Председник Володимир Зеленски је изјавио да је током састанка у Штабу разматрано руско планирање офанзивних операција на правцу Чернигов–Кијев. Истиче да Русија има пет сценарија за проширење рата кроз северну Украјину.
"Детаљно смо анализирали расположиве податке из наших обавештајних служби о руском планирању офанзивних операција на правцу Чернигов–Кијев. Припремамо одговоре за сваку могућу опцију непријатељских дејстава ако се Руси заиста усуде да прошире своју агресију. Наше снаге на том правцу ће бити повећане“, рекао је Зеленски.
Напоменуо је да се тренутно разматрају могућности спољних активности. Каже да према обавештајним подацима, Москва разматра да из Белорусије и Брјанске области изведе офанзивне нападе офанзивних операција на правцу Чернигов–Кијев.
"Наложио сам Министарству спољних послова Украјине да припреми додатне мере дипломатског утицаја у вези са Белорусијом, које би Русија могла да искористи за такво, напоменуо је председник.
Зеленски је нагласио да постоје и задаци за украјинске обавештајне службе.
"Што се тиче руских мета, спремамо се да проширимо обим наших дугорочних санкција, које су се већ показале веома ефикасним, и да опипљивије притиснемо Русију да смањи своју агресију. Такође смо примили к знању информације о томе да Русија припрема нове мобилизационе мере – додатних 100.000 војника. Верујемо да такав потенцијал за тајну мобилизацију тренутно не постоји у Русији и стога би требало да очекујемо руске политичке одлуке другачијег формата, посебно оне које су недавно донете у вези са Придњестровским регионом Молдавије", напоменуо је председник.
Нагласио је да ће се Украјина свакако бранити, а сада је задатак ојачати државу како "ниједан од пет руских сценарија проширења рата кроз северну Украјину не би успео".
(Укринформ, Унијан)
Опширније
Краће
ФТ: ЕУ разматра кандидатуре Меркелове и Драгија за преговарача с Русијом
Европска унија разматра кандидатуре бивше немачке канцеларке Ангеле Меркел и бившег италијанског премијера Марија Драгија за улогу представника у могућим преговорима између Русије и Европе, објавио је Фајненшел тајмс.
"Владе ЕУ разговарају о томе да ли би бивши председник Европске централне банке Марио Драги или бивша немачка канцеларка Ангела Меркел могли да представљају блок у потенцијалним разговорима са [руским председником] Владимиром Путином", наводи се у извештају.
Аутори чланка напомињу да ће се дискусије о кандидатима одржати на састанку лидера ЕУ на Кипру следеће недеље. Уколико ни ови кандидати не буду одобрени, Европа разматра финског председника Александра Стуба или његовог претходника, Саулија Нинистеа.
Опширније
Краће
НАТО потврдио: Пратимо руске нуклеарне вежбе
Генерални секретар НАТО-а Марк Руте нагласио је да Алијанса прати заједничке руско-белоруске нуклеарне вежбе. Међутим, ако се нуклеарно оружје употреби против Украјине, последице по Русију биће разорне.
Како јавља дописник Унијана, Руте је то рекао на конференцији за новинаре у Бриселу уочи састанка шефова министарстава спољних послова земаља чланица Алијансе у Хелсингборгу (Шведска).
Посебно је генералном секретару Алијансе постављено питање да ли види могућност да Русија употреби нуклеарно оружје у свом рату против Украјине.
"Они знају да ће, ако се ово деси, реакција бити разарајућа", нагласио је Руте.
(Унијан)
Опширније
Краће
ЕК: Европска унија остаје посвећена санкцијама на увоз руске нафте и гаса
Европска унија остаје посвећена санкцијама на увоз руске нафте и гаса, саопштила је данас Европска комисија, реагујући на одлуку Велике Британије да дозволи увоз дизела и млазног горива прерађених у иностранству из руске сирове нафте, на основу изузетка у оквиру санкција.
"Поново потврђујемо нашу посвећеност санкцијама на увоз руске нафте и гаса и понављамо наш став да Русија не сме да има користи од рата", рекао је портпарол Европске комисије, преноси Ројтерс.
Влада Велике Британије одлучила је да ублажи строге санкције на руску нафту која се прерађује у дизел и млазно гориво у трећим земљама због раста цена, а та одлука данас ступа на снагу.
Одлука уједно представља и одговор на забринутост због снабдевања одређеним горивима због ефективне блокаде кључног пловног пута – Ормуског мореуза од почетка рата између САД и Израела с Ираном, пише Би-Би-Си.
Такође, укинуте су и неке санкције које се односе на транспорт руског течног природног гаса (ЛНГ).
Ублажавање санкција, додаје Би-Би-Си, сада ће ефективно омогућити увоз млазног горива из Индије, која је раније била кључни добављач за Велику Британију и Европу, а велике количине руске сирове нафте се рафинишу у Турској.
Нова правила за санкционисање прерађене нафтне деривате биће "неограниченог трајања", иако ће се периодично преиспитивати и могу да се мењају или укину, саопштила је влада.
Велика Британија је такође издала временски ограничену лиценцу која покрива поморски транспорт ЛНГ и сродне услуге у складу са правилима санкција Русији, а важи до 1. јануара.
(Танјуг, Reuters)
Опширније
Краће
Руте: Руске оптужбе о балтичком ваздушном простору за украјинске дронове су бесмислене
Генерални секретар НАТО-а Марк Руте изјавио је данас да су оптужбе Русије да балтичке земље отварају свој ваздушни простор за украјинске дронове како би нападали Русију – бесмислене.
"Ако дронови долазе из Украјине, они нису тамо зато што је Украјина желела да их пошаље у Летонију, Литванију или Естонију. Они су тамо због непромишљеног, илегалног и свеобухватног напада Русије", рекао је Руте новинарима у Бриселу, преноси Ројтерс.
Он је додао да је Алијанса показала смирен, одлучан и пропорционалан одговор на украјински дрон који је јуче оборио румунски борбени авион у естонском ваздушном простору.
(Танјуг)
Опширније
Краће
Дрон примећен близу литванске границе, НАТО подигао авионе
НАТО ловци за контролу ваздушног простора подигнути су у ваздух након што је у близини литванске границе откривен "радарски потпис" са карактеристикама типичним за беспилотне летелице, саопштила је литванска војска.
Национални центар за управљање кризама је обавестио да је проглашена ваздушна опасност за становништво у више округа, међу којима је и Вилњус, преноси литвански портал Делфи.
Власти Игналинског округа позвале су ученике и наставнике у региону да се склоне, а запослене у установама да оду на безбедна места и сачекају даља упутства.
Издат је жути ниво упозорења, што значи да је напад вероватан, али да још није у току.
(Танјуг)
Опширније
Краће
Песков: Позив Литваније да се нападне Калињинград је "на граници лудила"
Портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је данас да је позив Литваније да нападне Калињинград "на граници лудила".
"Ова изјава је на ивици лудила", рекао је Песков, коментаришући речи литванског министра спољних послова Кестутиса Будриса да НАТО наводно има "средства" која би могла да се употребе против руске војне инфраструктуре у Калињинградској области, преноси РИА Новости.
"Морамо да покажемо Русима да можемо да продремо у малу тврђаву коју су изградили у Калињинграду. НАТО има неопходна средства за уништавање руских база у ексклави", рекао је Будрис у уторак.
Председник Русије Владимир Путин више пута је упозоравао да би евентуална блокада Калињинградске области довела до "невиђене ескалације", као и да ће све претње региону бити уништене.
(Танјуг)
Опширније
Краће
Дмитријев: Виткоф ускоро долази у Русију
Кирил Дмитријев, специјални представник руског председника за инвестиције и економску сарадњу са иностранством, најавио је данас да ће изасланик америчког председника Стив Виткоф ускоро посетити Русију.
"У блиској будућности", рекао је Дмитријев новинарима на питање о евентуалној посети Виткофа Русији.
Прошле седмице, заменик руског министра спољних послова Александар Панкин рекао је да посете специјалног изасланика председника САД Стива Виткофа и Џареда Кушнера Москви доприносе решењу у Украјини и да су искрене и корисне.
"Њихове посете свакако помажу, јер су то веома дуги разговори и, очигледно, искрени. Оне нам омогућавају да ситуацију разложимо на њене саставне делове, да разумемо где, шта и како се може постићи напредак", рекао је Панкин, пренела је РИА Новости.
(Танјуг)
Опширније
Краће
Две особе погинуле у нападу на Дњепар
У нападу Дњепар две особе су погинуле, а шест је повређено, саопштио је шеф Дњепропетровске регионалне државне администрације Олександр Ганжа.
"Две особе су погинуле, шест је повређено. То су последице руског ноћног напада на Дњепар. Петоро повређених је хоспитализовано. Лекари оцењују стање троје од њих као тешко", написао је Ганжа на Телеграму, преноси Укринформ.
(Укринформ)
Опширније
Краће
Украјински председник Володимир Зеленски потврдио је да је одобрио планове за дугорочне нападе на Русију за јун, истичући да своју снагу показали већ овог месеца. Кијев је саопштио да је у протекла два дана погодио две велике рафинерије на западу Русије.
Боравак врховног команданта Русије у Пекингу није препрека за контролу нуклеарног арсенала те земље. Истовремено с његовом посетом Кини, Русија је започела нуклеарне маневре с Белорусијом.
Према речима стручњака, време тродневних вежби за припрему и употребу стратешких нуклеарних снага није случајно – оне нису само тест борбене готовости, већ и сигнал западним земљама.
Главнокомандујући украјинских оружаних снага Олександр Сирски истиче да Русија има двоструко више бригада и пукова него Украјина, док се линија фронта већ протеже на преко 1.200 километара, што представља претњу од проширења. Упозорава да постоји реална претња од руске офанзиве из Белорусије.
Заменик министра спољних послова Сергеј Рјапков изјавио је да расту ризици од директног сукоба између Русије и војног савеза НАТО, упозоривши да би последице могле бити катастрофалне.
Шеф дипломатије Литваније Кестутис Будрис позвао је НАТО да буде спреман за напад на руску ексклаву Калињинград.
Из Москве је одмах стигао одговор на претњу. Марија Захарова, портпаролка Министарства спољних послова, поручила је Литванији и НАТО-у кратко: "Самоубилачка параноја."