Кијев проценио штету од ратног разарања – горе него у Гази; Захарова: ЕУ да седи испод стола и нек ћути

Секретар Савета за националну безбедност и одбрану Рустем Умеров потврдио је да је делегација Украјине одржала још једну рунду преговора са Сједињеним Државама у Женеви и најавио ускоро и следећу.

Истакао да се следећи трилатерални састанак са САД и Русијом припрема са циљем да буде што садржајнији. 

Како је написао на платформи Икс, рад је био организован у два формата - одвојени састанци са америчком страном и трилатерални састанак који је укључивао и Швајцарску.

Након састанака, заједно са чланом преговарачког тима Украјине Давидом Арахамиом и представницима САД Стивом Виткофом и Џаредом Кушнером одржан је заједнички разговор са председником Украјине Володимиром Зеленским ради разматрања резултата састанка и наредних корака.

(Танјуг)

На оптужбе МОЛ-а реаговао је хрватски министар привреде Анте Шушњар, поручивши по завршетку посете Вашингтону да је ЈАНАФ поуздан и конкурентан партнер, преноси ХРТ.

"ЈАНАФ је сигуран и поуздан партнер, има конкурентне цијене и у релативном и у апсолутном износу, поготово јер је транспортни пут ЈАНАФ-а краћи него било којег другог нафтовода за наше пријатеље у Мађарској и Словачкој" рекао је Шушњар.

Додао је да су цене транспорта путем ЈАНАФ-а ниже него алтернативним правцима те да Хрватска доследно поштује санкције Европске уније и Сједињених Држава.

"Ми смо суверена држава и не морамо поступати по ничијим притисцима, али ћемо поштовати међународно право. Нећемо пристати на никакве уцјене и притиске од стране било кога", поручио је министар.

(ХРТ)

Следећи мировни преговори биће одржани у Абу Дабију почетком марта, саопштио је украјински председник Володимир Зеленски.

"Највероватније ће следећи састанак бити у Емиратима, биће у Абу Дабију. Очекујемо да ће формат бити почетком марта. Потребно је да финализујемо све што је постигнуто за стварне гаранције безбедности и да припремимо састанак на нивоу лидера", рекао председник.

Према речима Зеленског, то је састанак на нивоу руководства који може много тога да одлучи.

(Укринформ)

Председници Русије и Белорусије Владимир Путин и Александар Лукашенко разговарали су о заједничком одговору две земље на "нове претње Запада", при чему је белоруски лидер нагласио да је започета практична примена споразума о безбедносним гаранцијама.

"Геополитичка ситуација нам објективно поставља задатке да будемо спремни да заједнички реагујемо на све изазове. Почела је практична примена споразума о гаранцијама безбедности унутар Савезне државе.

"У децембру је ракетни систем 'орешник' ушао у армију у Белорусији, како смо се и договорили", рекао је Лукашенко, јавља Спутњик.

Према његовим речима, на земље савезнице Русије и Кине врши се невиђени економски притисак.

Путин је навео да је процес продубљивања интеграције између Русије и Белорусије природан и обострано користан.

(Спутњик, Танјуг)

Специјални представник руског председника Владимира Путина за инвестиције и економску сарадњу са иностранством Кирил Дмитријев напустио је хотел "Four Seasons" у Женеви у којем је разговарао са делегацијом Сједињених Америчких Држава, преноси агенција Тас.

Разговор две стране трајао је око два сата, а Дмитријев није желео да коментарише о чему су разговарали и како су текли преговори.

Према наводима агенције, иако је одбио да понуди више детаља, Дмитријев је деловао задовољно.

(Тас, Танјуг)

МОЛ Група позива ЈАНАФ да без одлагања потврди да ће омогућити транзит пошиљки руске сирове нафте које нису обухваћене санкцијама, а које пристижу морским путем.

У складу са санкцијама Европске уније и Сједињених Америчких Држава, хрватски оператер нафтовода ЈАНАФ у обавези је да то омогући, саопштава МОЛ група.

Наводи се да је ЈАНАФ одавно упознат с чињеницом да су испоруке сирове нафте Мађарској и Словачкој путем нафтовода "Дружба" прекинуте. Тим поводом МОЛ је већ доставио релевантну званичну документацију хрватској компанији.

(МОЛ група)

Размере ратом настале штете у Украјини су толико велике да потребе за обновом значајно премашују процене направљене након борби у Гази и рата на Западном Балкану. Истовремено, део средстава би могао да дође из замрзнуте руске имовине, коју Украјина планира да користи за обнову.

Прва заменица министра за развој заједница и територија Украјине Олена Шкрум изјавила је да су размере губитака које је Украјина претрпела током рата огромне. Процене потреба за обновом већ достижу 588 милијарди долара. То је 33 пута више од сличног извештаја Светске банке након рата на Западном Балкану и десет пута више од свих штета и потреба за обновом након рата у Појасу Газе.

"Али добра вест је да је најмање половина овог новца замрзнута руска имовина, 300 милијарди, која би требало да се искористи за обнову. То је око 25 одсто руског БДП-а, што такође сугерише да Русија може, треба и биће приморана да плати за ово",рекла је Шкрум.

Такође је скренула пажњу на размере уништавања стамбених објеката. Према њеним речима, Русија је уништила више од три милиона стамбених јединица у Украјини.

"Говоримо о приватним становима, приватним кућама и студентским домовима. Укупно има више од три милиона таквих домова. То је више него што има цео стамбени фонд у Данској, на пример. То значи да је укупан стамбени фонд у овој земљи мањи од количине стамбених објеката који су уништени у нашој земљи“, рекла је заменица министра.

Белоруски председник Александар Лукашенко стигао је у Кремљ, где се приватно састао са руским председником Владимиром Путином пре састанка Врховног државног савета Савезне државе Русије и Белорусије.

Путин је на седници изјавио да ће Русија и Белорусија наставити да чине све што је потребно да осигурају војну безбедност Савезне државе.

"Уверен сам да ћемо, заједно са нашим белоруским пријатељима, наставити да чинимо све што је потребно како бисмо осигурали војну безбедност Савезне државе  свим снагама и средствима која су на располагању нашим земљама", нагласио је Путин. 

Руски председник истакао је да су приступи Русије и Белорусије актуелним међународним питањима увек били блиски или се подударају.

Такође је напоменуо да се Москва и Минск залажу за формирање праведног, мултиполарног света.

(РИА Новости)

Стални представници Русије на Конференцији о разоружању у Женеви разговарали су са америчким делегатима, али су извештаји да су то били разговори о нуклеарном наоружању нетачни, изјавила је портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова.

"Могу да потврдим: на маргинама заказаних догађаја на високом нивоу Конференције о разоружању у Женеви, састали су се званичници Русије и Сједињених Држава. У суштини, одговорили смо на захтев америчке стране да саслушамо – и ништа више“, рекла је Захарова на брифингу.

Према њеним речима извештаји да су се радили о преговорима о могућем закључењу мултилатералног споразума о контроли нуклеарног наоружања представљају "дезинформације".

"Истовремено, ништа фундаментално ново није речено. Покушаји да се овај састанак, који није ишао даље од рутинских дипломатских контаката, опише као нека врста преговора, потпуно су одвојени од стварности“, објаснила је Захарова.

(Интерфакс)

Одбрамбене снаге су погодиле радарску станицу П-18 "Терек" и радарски систем РСП-6М2 у Џанкоју, који се налази на привремено окупираној територији Крим, саопштио је Генералштаб Украјине.

Поред тога, додаје се да је украјинска војска погодила руски командни и осматрачки пункт у близини села Јасноје Солнце у Брјанској области Русије.

(Украјинска правда)

На састанку украјинске и америчке делегације у Женеви разговараће се и о механизмима за опоравак Украјине, припремама за трилатерални састанак са Русијом и размени затвореника, објавио је на Телеграму шеф делегације, секретар Савета за националну безбедност и одбрану Рустем Умеров .

"Данас у Женеви настављамо наш рад на преговарачком процесу. Почео је билатерални састанак са америчком делегацијом – Стивом Виткофом и Џаредом Кушнером. Данас ми се у украјинској делегацији придружују Давид Арахамија, Алексеј Собољев и Дарија Марчак", рекао је Умеров.

(Унијан)

Представници Европске уније (ЕУ) нису позвани за преговарачки сто ради решавања сукоба у Украјини, изјавила је портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова.

Према њеним речима, ЕУ нема право да се меша у процес и требало би да "седи испод стола и ћути".

"Нико вас тамо не чека. Нико вас није позвао за овај преговарачки сто јер не знате како да се понашате, јер сте већ били тамо, јер сте варали и обмањивали, и ухваћени сте на делу", истакла је Захарова.

(Известија)

Мађарски премијер Виктор Орбан, у писму украјинском председнику Володимиру Зеленском, оптужио га је да "води антимађарску политику".

Орбан је рекао да Зеленски већ четири године није био у стању да прихвати став суверене владе Мађарске и мађарског народа у вези са ратом између Русије и Украјине.

"Четири године сте радили на томе да увучете Мађарску у рат између ваше земље и Русије. За то време сте добили подршку из Брисела и обезбедили подршку мађарске опозиције", написао је премијер на друштвеној мрежи Икс.

Орбан је такође изјавио да Зеленски, Брисел и мађарска опозиција "координишу напоре како би довели проукрајинску владу на власт у Мађарско"“.

Поред тога, поменуо је нафтовод "Дружба", који је "кључан за снабдевање Мађарске енергијом", а затим је оптужио Зеленског да га "блокира".

"Ваши поступци су супротни интересима Мађарске и угрожавају безбедно и приступачно снабдевање енергијом мађарских породица", наводи премијер.

У писму, Орбан позива украјинског председника да "промени своју антимађарску политику".

"Ми, мађарски народ, нисмо одговорни за ситуацију у којој се Украјина нашла. Саосећамо са украјинским народом, али не желимо да учествујемо у рату. Не желимо да финансирамо војне операције и не желимо да плаћамо више за енергију", рекао је мађарски премијер.

Позвао је Зеленског да "одмах омогући"“ рад нафтовода "Дружба" и "„уздржи се од било каквих даљих напада на енергетску безбедност Мађарске".

"Више поштовања према Мађарској!", закључио је Орбан у писму Зеленском.

(Iks).

Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова изјавила је у четвртак да свако распоређивање британских трупа у Украјини не би окончало сукоб, већ би га продужило.

Француска и Велика Британија су у јануару потписале декларацију о намерама за будуће распоређивање снага у Украјини након прекида ватре.

Захарова је поновила упозорење Русије да ће све стране трупе у Украјини сматрати легитимним метама.

(Reuters)

Терористички напад на високог званичника Министарства одбране Русије, планиран по наређењу украјинских обавештајних служби, спречен је у Санкт Петербургу, саопштила је руска Федерална служба безбедности (ФСБ).

"Незаконите активности двојице руских држављана који су планирали да изврше терористички акт су спречене", наводи се у саопштењу.

Истиче се и да су се починиоци дописивали са представницима кијевског режима путем Телеграма.

"По инструкцијама надзорника, прибавили су импровизовану експлозивну направу са скривеног места, извршили извиђање у резиденцији руског официра и поставили бомбу испод његовог аутомобила. Припадници ФСБ су је пронашли и деактивирали", саопштила је ФСБ и додала да су ухапшени признали злочин.

(РИА, Танјуг)

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров изјавио је да Русија сматра кључним решавање изазова мирног решења у Украјини и да се не фокусира на било какве рокове. 

"Јесте ли чули нешто од нас о роковима – немамо рокове, имамо циљеве. Радимо на њима", рекао је Лавров, одговарајући на питање новинара о временском оквиру за мировно решење.

Истакао је и да ескалација нуклеарне реторике уочи преговора о Украјини произлази из негодовања због тога што нема могућности да Русија изгуби у тренутној ситуацији.

"Вероватно су узнемирени што им ништа не иде од руке, мислим. Циљ је поново да Русија изгуби. Они говоре: 'Украјина побеђује'. Па, ако они то тако виде", рекао је руски министар спољних послова новинарима. 

(Тас, Танјуг)

Тела 1.000 погинулих украјинских војника враћена су Украјини, а тела 35 погинулих руских војника враћена су Русији, саопштио је помоћник руског председника Владимир Медински.

"Тела 1.000 погинулих украјинских војника предата су Украјини. Тела 35 погинулих руских војника предата су Русији", написао је Медински на свом Телеграм каналу.

Размена је претходно обављена крајем јануара, када је Русија Украјини предала тела 1.000 погинулих припадника украјинских снага, док је Украјина Русији вратила тела 38 погинулих руских војника. 

Велика репатријација спроведена је и 19. децембра прошле године, када су у Украјину враћена 1.003 тела погинулих украјинских војника.

(Танјуг)

Одбрана источног крила НАТО-а у случају потенцијалне руске агресије коштала би најмање 1,2 билиона евра, изјавио је пољски министар спољних послова Радослав Сикорски.

"Одбрана земаља источног крила НАТО-а у случају потенцијалне руске агресије коштала би најмање 1,2 билиона евра, што је 24 пута више од пољског буџета за одбрану", рекао је Сикорски.

Оценио је да "свест о опасности може паралисати или мобилисати".

"Сви препознајемо претњу. Ситуација је озбиљна. Не можемо себи приуштити парализу. Пасивност или ослањање на друге је позив на ескалацију. Исто важи и за коментаре да ово није наш рат", рекао је Сикорски.

(Reuters)

Русија је лансирала 420 дронова и 39 ракета како би напала енергетски сектор Украјине и другу критичну инфраструктуру, рекао је председник Украјине Володимир Зеленски.

Зеленски је рекао да су десетине људи, укључујући децу, рањене и да је штета забележена у осам украјинских региона.

"Руске снаге су циљале гасну инфраструктуру у Полтавској области и трафостанице у Кијевској и Дњепарској области", рекао је Зеленски.

(Reuters)

Саветник председника Украјине Михајло Подољак каже за РТС да безбедносне гаранције морају бити гаранције одвраћања дуж источне границе, не само за Украјину већ и за Европу. Гаранције такође морају бити повезане са европском производњом наоружања и способношћу да се додатно наоружање купује од САД, истиче Подољак.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да би председници Русије, Сједињених Америчких Држава и Украјине, Владимир Путин, Доналд Трамп и Володимир Зеленски требало да се састану само да би закључили споразуме.

"Можда би требало да се сложимо да се тројица председника састају само ако је потребно да финализују споразуме или, како кажу Американци, договор. То је вероватно тачно", рекао је Песков. 

Говорећи о могућности да се организује састанак између руског председника и Зеленског, Песков је подсетио на претходне изјаве украјинског председника у којима је говорио о томе "на шта Украјина никада неће пристати и шта намерава да уради следеће".

"Нема потребе ни да их анализирамо (изјаве), већ да се сетимо и запитамо да ли има смисла састајати се на највишем нивоу ако кијевски режим и даље одржава овај став", навео је Песков.

На питање да ли понуда Зеленском да дође у Москву ако жели да разговара о било чему и даље важи, Песков је одговорио потврдно.

"Да, то је била реч председника Путина, који увек држи реч", рекао је Песков.

Подсетио је територијално питање остаје најсложенији аспект украјинског решења, као и да састанку Путина и Зеленског мора претходити педантни стручни рад.

"Територијално питање је најсложеније и било каквим озбиљним састанцима мора претходити педантни рад на стручном нивоу", рекао је Песков.

Најмање 20 људи је повређено у руском нападу ракетама и дроновима на више украјинских региона, саопштиле су украјинске локалне власти.

Балистичке и крстареће ракете биле су усмерене на Кијев, Кијевску област и Харков, док су дронови напали Запорожје.

Најмање 14 људи је повређено у Харковској области, рекао је регионални начелник Олег Синегубов на Телеграму, додајући да је истоимени град нападнут са две ракете и седамнаест дронова.

Начелник Запорожја Иван Федоров изјавио је да је у руском нападу на град најмање седам особа повређено, као и да су дронови оштетили 19 зграда, док је још 500 кућа остало без грејања због оштећења инфраструктуре.

Власти у Кијеву саопштиле су да је више зграда у три округа града оштећено од пада остатака оборених ракета и дронова.

(Reuters)