ГУР објавио снимак уништења руског десантног брода на Криму; удар дронова на Севастопољ

Секретар Савета за националну безбедност и одбрану Рустем Умеров потврдио је да је украјинска делегација стигла у Женеву како би учествовала у следећој рунди преговора у трилатералном формату уз учешће Украјине, Сједињених Држава и Русије.

"Сутра почињемо још једну рунду преговора у трилатералном формату. Дневни ред је договорен, тим је спреман за рад", написао је на Телеграму Умеров.

(Укринформ)

Руска делегација одлази у Женеву на мировне преговоре о Украјини са јасним упутствима да делује у оквиру договора постигнутих на руско-америчком самиту на Аљасци, изјавио је данас заменик руског министра спољних послова Сергеј Рјапков.

"Могу рећи да наша делегација одлази вечерас са најјаснијим могућим упутствима да делује у оквиру који су (руски и амерички) председници (Владимир Путин и Доналд Трамп) договорили током свог састанка у Енкориџу. Без тога се не може постићи успех", рекао је Рјапков на представљању специјалног издања часописа "Руско мишљење" који је посвећен руско-америчким односима, преноси Тас.

Рјабков је потврдио да је на преговорима у Женеви, који ће се одржати сутра, предвиђен и "трилатерални руско-америчко-украјински" састанак.

(Тас, Танјуг)

Војска особље одбија напад Украјинских оружаних снага (УОС) у Севастопољу, а снаге противваздушне одбране су распоређене у граду, објавио je губернатор Севастопоља Михаил Развожајев.

"У Севастопољу, војска одбија напад украјинских оружаних снага, а противваздушна одбрана је у функцији", написао је губернатор на Телеграму.

Гувернер је додао да је пет ваздушних циљева већ оборено изнад Црног мора у области Орловке и рта Херсонес.

(Известија)

Руски председник Владимир Путин сменио је данас Сергеја Иванова из Савета безбедности Русије, објављено је на званичном порталу правних аката.

Путин је раније разрешио Иванова функције специјалног представника руског председника за заштиту животне средине.

"Мења се састав Савета безбедности Руске Федерације... искључењем С. Б. Иванова", наводи се у документу, преноси РИА Новости.

Почетком фебруара портпарол руског председника Дмитриј Песков саопштио је да је Сергеј Иванов поднео оставку на место специјалног представника руског председника за заштиту животне средине, екологију и транспорт. Како је навео, оставка је поднета из "личних разлога".

Путин је именовао Иванова за специјалног представника за заштиту животне средине, екологију и транспорт 2016. године. Пре тога, обављао је функцију шефа кабинета руског председника.

Иванов је такође био министар одбране Русије и заменик премијера почетком 2000-их. Имао је дугу и угледну каријеру као високи официр у совјетској ери у КГБ-у и ФСБ-у, и има чин генерал-пуковника у пензији.

Према државној новинској агенцији Тас, Иванов је задржао своју позицију једног од 13 сталних чланова Савета безбедности Русије упркос томе што више није специјални представник председника.

(РИА Новости)

Преговори између Русије, Украјине и Сједињених Држава и иранско-амерички део разговора у Женеви неће се преклапати нити утицати једни на друге, рекао је ирански извор за РИА Новости.

"Руско-украјински и иранско-амерички преговарачки колосек у Женеви су одвојени. Не постоји директна веза између њих. Верујем да се ови преговори неће водити заједнички и не мислим да ће присуство делегације на једном колосеку утицати на учешће друге стране на другом колосеку у Женеви", рекао је извор.

Дипломатски извор у Женеви је раније пренео РИА Новостима да ће се разговори о Украјини и Ирану одржати истовремено у Женеви 17. фебруара, а Оман ће посредовати у преговорима о Ирану.

Портпарол руског председника Дмитриј Песков потврдио је у петак да ће се разговори о решењу у Украјини наставити 17. и 18. фебруара. 

Руску делегацију у Женеви предводиће помоћник председника Русије Владимир Медински. Састанку у уторак присуствоваће и специјални изасланик америчког председника Стив Виткоф и зет америчког лидера Џаред Кушнер.

(РИА Новости, Танјуг)

Амерички државни секретар Марко Рубио најавио је током посете Словачкој и Мађарској конкретне кораке ка изградњи нуклеарних електрана у Централној Европи уз примену напредних америчких технологија, у циљу јачања енергетске безбедности и националне сигурности, саопштио је данас амерички Стејт департмент.

Наводи се да је Рубио у Братислави и Будимпешти представио мере које отварају пут за унапређење енергетске сигурности региона, јачање индустријских капацитета и повећање технолошке конкурентности, укључујући подршку развоју вештачке интелигенције.

У Словачкој ће почети примена међувладиног споразума Сједињених Америчких Држава и Словачке, потписаног 16. јануара, уз америчко финансирање почетне фазе припреме изградње нове велике нуклеарне електране компаније "Westinghouse Electric Company".

Реч је о изради студије почетног инжењерског пројектовања (ФЕЕД), која ће бити спроведена у оквиру програма америчког Стејт департмента ФИРСТ, намењеног подршци безбедним и одговорним нуклеарним програмима.

Током боравка у Будимпешти, Рубио је потписао међувладин споразум САД и Мађарске о цивилној нуклеарној сарадњи, којим се, како се наводи, успоставља дугорочна сарадња у области нуклеарне енергије.

Стејт департмент наводи да су ове активности део спровођења извршне уредбе америчког председника Доналда Трампа о примени напредних нуклеарних технологија у функцији националне безбедности, као и да укупно представљају пословне могућности вредне више од 15 милијарди долара за америчке компаније и отварање хиљада радних места у САД.

Сједињене Америчке Државе, додаје се у саопштењу, остају посвећене подршци савезницима кроз примену иновативних нуклеарних технологија, ослањајући се на седам деценија глобалног лидерства у области нуклеарне безбедности, сигурности и неширења наоружања.

(Танјуг)

Белоруски председник Александар Лукашенко изјавио је данас да је на почетку преговора између Белорусије и САД упозорио Вашингтон да не покушава да наруши односе између Минска и Москве.

"Одмах сам замолио Американце да не разговарају о овом питању. Рекао сам управо ово: Русија и ми смо одавно донели одлуку, сви то знају и деловаћемо заједно, и не покушавајте да нас раздвојите или некако завадите", рекао је Лукашенко на састанку са државним секретаром Савезне државе Сергејем Глазјевом, преноси РИА Новости. 

Навео је да је питање Русије покренуто на његову иницијативу током првог састанка са америчком делегацијом. Према његовим речима, америчка страна је одговорила да разуме суштину односа између Белорусије и Русије. 

"Американци су рекли: 'Ми о томе нисмо ни разговарали у нашим преговорима; ми савршено добро разумемо шта Русија значи за Белорусију, а шта Белорусија значи за Русију.' А онда, Кина", рекао је Лукашенко.

Пподвукао је да у преговорима с представницима Сједињених Америчких Држава, Минск не решава своје проблеме на рачун Русије.

(РИА Новости, Танјуг)

Председник Володимир Зеленски наложио је команданту Ратног ваздухопловства Оружаних снага Украјине Анатолију Кривоножку, министру одбране Михаилу Федорову и шефу компаније "Укренерго" Виталију Зајченку да припреме додатне заштитне мере, узимајући у обзир обавештајне информације о томе како Русија припрема масовни удар.

Према речима Зеленског, постојао је извештај о последицама ноћног напада - Руси су користили ракете против енергетских објеката. Систем противваздушне одбране је радио.

"Чак и уочи трилатералних састанака у Женеви, руска војска нема друга наређења осим да настави ударе на Украјину. То много говори о томе како Русија гледа на дипломатске напоре својих партнера", рекао је председник.

Како је Зеленски нагласио, "свака руска ракета је одговор агресора на позиве за окончање рата и зато инсистирамо: само уз довољан притисак на Русију и јасне безбедносне гаранције за Украјину можемо заиста окончати овај рат. Хвала свима који нас у томе подржавају".

(Укринформ)

Један од главних догађаја Минхенске безбедносне конференције, која је одржана од 13. до 15. фебруара, био је говор америчког државног секретара Марка Рубија. Он је дипломатски позвао Европу на сарадњу, али ју је критиковао због истих проблема које је истакао амерички председник Доналд Трамп.

Европска унија је реаговала на говор са помешаним осећањима и нагиње се даљем раскиду са САД. Известија доноси преглед шта светски медији пишу о односима између Вашингтона и Брисела.

Ен-Би-Си њуз: Рубио је имао топлије речи за Европу него Трамп

Рубио је добио овације због свог емотивног говора у Минхену, у којем се обратио углавном европској публици: "У време када наслови објављују крај трансатлантске ере, нека сви знају и схвате да то није ни наш циљ ни наша жеља, јер за нас Американце, наш дом можда јесте на западној хемисфери, али ми ћемо увек бити деца Европе."

 Рубио имао топлије речи за Европу него Трамп. Његов директан апел Европи је у оштрој супротности с омаловажавајућим коментарима председника Доналда Трампа у Давосу прошлог месеца, када је амерички лидер изјавио да се делови Европе "уништавају" и да САД "немају шта да добију" од чланства у НАТО-у.

Међутим, неке страни дипломате у просторији били су скептични да говор представља истинску промену става Трампове администрације. У свом говору, Рубио је оштро критиковао европску политику у вези са миграцијама и климатским променама, упозоравајући да "невиђени" нивои масовних миграција угрожавају „кохезију наших друштава, континуитет наше културе и будућност наших народа".

Такође је критиковао УН, тврдећи да "нису играле практично никакву улогу" у великим глобалним догађајима од Газе до Украјине , и бранио је америчке интервенције у Венецуели и Ирану.

Асошијејтед прес: Европљани одбацују тврдње САД о "уништењу цивилизације"

Шефица ЕУ за спољну политику и безбедност Каја Калас говорила је на Минхенској конференцији о безбедности дан након што је амерички државни секретар Марко Рубио упутио донекле охрабрујућу поруку својим европским савезницима. Заузео је мање агресиван став од потпредседника Џ. Д. Венса, који им се обратио на истом састанку прошле године, али је остао чврст у погледу намера Вашингтона да обнови трансатлантски савез и унапреди његове политичке приоритете.

Калас је навелa критике садржане у Стратегији националне безбедности САД, објављеној у децембру, у којој се тврди да је економска стагнација у Европи "засенчена стварном и мрачнијом перспективом цивилизацијског уништења". Сугерисано је да Европу ослабљују њена имиграциона политика, пад стопе наталитета, "цензура слободе говора и сузбијање политичке опозиције" и "губитак националног идентитета и самопоуздања".

Одбацила је оно што је назвала "увредом за Европу". Тврдила је да Европа "није на ивици цивилизацијског изумирања" и напоменула да јој је током посете Канади прошле године речено да су многи тамо заинтересовани за придруживање ЕУ. Док је Рубиу јасно ставила до знања да ће се америчка администрација придржавати својих ставова о питањима као што су миграције, трговина и клима, европски званичници који су се обратили скупу рекли су да ће остати верни својим вредностима, укључујући свој приступ слободи говора, климатским променама и слободној трговини.

Фајненшел тајмс: Рубиов позив на јединство у Минхену наилази на глуве уши у Европи

Рубио је поткрепио свој говор уверавањима да „нераскидива веза“ између Сједињених Држава и Европе постоји откако су европски досељеници стигли на амерички континент. Гомила европских лидера, министара и високих званичника устала је на ноге и аплаудирала, не толико из дивљења колико из олакшања. Иако је Рубиов тон био учтивији од Венсовог, суштина поруке САД остала је иста.

"Рубио је најбоље што можемо очекивати од [америчке] администрације", рекао је један високи европски министар присутан на састанку. "Али је јасно ставио до знања да, иако трансатлантски односи нису нарушени, они се значајно разликују од онога на шта смо навикли."

Европски званичници су рекли да је Венсов говор из 2025. године, у многим аспектима, био лакши за поднети, јер је био толико отворено агресиван да је обезбедио јединствен одговор. Рекли су да нијансе у Рубиовом говору отежавају утврђивање претње.

Одмах након Рубиовог говора, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен јасно је ставила до знања да, упркос промени реторике, односи између САД и Европе остају изузетно напети. Према речима високог дипломате ЕУ, Рубиова права порука континенту била је његова посета Словачкој у недељу, а затим и путовање у Мађарску – две земље које највише забрињавају Брисел. Ниво забринутости је толико висок да чак и Немачка, земља која је доследно одбијала понуде Париза да се придружи француском нуклеарном кишобрану и ослањала се на амерички нуклеарни штит, разматра промену свог става.

Ројтерс: Европа жели да постане мање зависна од америчке одбране

Трансатлантски односи између Европе и Сједињених Држава већ су били затегнути током прошле године због Трамповог повратка у Белу кућу. Међутим, жеља америчког председника да анектира Гренланд нагло је повећала сумње у Европи у вези са посвећеношћу Вашингтона одбрани континента у оквиру НАТО-а.

Рубио је, у свом говору у Минхену, понудио само ограничено уверавање Европљанима. Изјавио је да САД желе да сарађују са Европом, али није се осврнуо на питања око којих је настао јаз између САД и њихових партнера у алијанси.

Немачки канцелар Фридрих Мерц, француски председник Емануел Макрон и британски премијер Кир Стармер поново су потврдили своју посвећеност јачању "европског стуба" унутар НАТО-а у Минхену.

"Овај нови почетак је исправан под било којим околностима. Исправан је ако Сједињене Државе наставе да се дистанцирају. Исправан је док не будемо могли сами да гарантујемо сопствену безбедност", рекао је Мерц на конференцији у петак.

Кључно питање за Европу и њене лидере јесте да ли могу да поткрепе своје речи делима – да набаве и развију нове системе наоружања, попуне празнине у својим арсеналима у областима као што су ракете дугог домета и да координишу своје напоре. За сада, знаци су помешани.

Блумберг: Трампов Нови светски поредак гура Шведску ка еврозони

Након драматичне промене става Шведске о чланству у НАТО-у, она почиње да разматра још једну историјску промену: усвајање евра. Иако је дебата још увек у раној фази, дешава се суптилна, али приметна промена како се услови мењају.

Године 2003, када су гласачи на референдуму одбацили јединствену европску валуту, фокус је био на способности круне да делује као тампон за највећу економију Скандинавије, али сада су геополитичка разматрања добила нови значај.

"Шведска је сада пуноправна чланица НАТО-а и јачамо нашу одбрану заједно са нашим партнерима из ЕУ. Али и даље смо једном ногом ван система, јер не учествујемо у монетарној сарадњи", рекла је Сесилија Рен, посланица Шведске либералне странке, у интервјуу у парламенту у Стокхолму. 

(Известија)

На преговорима у Женеви о Украјини разговараће се о ширем спектру питања него што је било у Абу Дабију, између осталог, и о територијама, изјавио је портпарол Кремља Дмитриј Песков.

Песков је навео да ће руска делегација на предстојећим преговорима бити бројнија и да ће, поред специјалног представника руског председника Владимира Мединског, учествовати, између осталих, и заменик шефа дипломатије Михаил Галузин, начелник Главне обавештајне управе Генералштаба Оружаних снага Игор Костјуков, пренео је Спутњик.

"Медински је остао шеф делегације наших преговарача. Зашто није учествовао у претходна два круга? Зато што се тамо разговарало о питањима безбедности, односно темама које су се директно тицале војних питања. Због тога је нашу групу предводио Костјуков, а делегацију су чинили војни представници. Овог пута планира се разговор о ширем спектру тема, укључујући и кључна питања – она која се тичу територија и свега осталог", објаснио је Песков.

Он је навео да је руски председник Владимир Путин у сталном контакту са преговарачима и да они, уочи поласка, добијају детаљна упутства од шефа државе.

(Танјуг)

Руско Министарство одбране саопштило је да је у последња 24 сата оборило 345 украјинских дронова и преузело контролу над два насеља, пренели су државни медији.

РИА Новости је саопштила да су руске снаге преузеле контролу над насељима Покровка и Минковка на истоку Украјине.

(Reuters)

На преговорима у Женеви биће речи о кључним условима за окончање сукоба у Украјини, рекао је упућени извор за РИА Новости.

Извор је навео да ће се разговарати о кључним војним, политичким и хуманитарним условима за постизање мира у Украјини.

На састанку би могло да се разматра и питање нуклеарне електране у Запорожју, наводи извор.

Такође је рекао да су могући билатерални контакти између руске и украјинске делегације.

Извор је навео да је улога Швајцарске у преговорима да обезбеди приступ и безбедност делегацијама.

(Танјуг, РИА Новости)

Бивши украјински министар енергетике Герман Галушченко оптужен је за прање новца и учешће у криминалној организацији, саопштило је украјинско Специјализовано тужилаштво за борбу против корупције.

Тужилаштво је објавило на Телеграму да је Галушченко обавештен да је оптужен за наведена кривична дела, пренео је Укринформ.

Украјински Национални биро за борбу против корупције (НАБУ) саопштио је да је истрага у току и да биро сарађује са 15 земаља.

НАБУ је привео бившег министра енергетике приликом преласка границе у недељу.

Биро је 10. новембра објавио специјалну операцију за разоткривање корупције у енергетском сектору.

(Укринформ)

Брјанска област у Русији је доживела најмоћнији и најмасовнији напад, са преко 170 украјинских дронова, саопштио је губернатор Александар Богомаз.

Ниједан други регион у Русији није погођен са толико дронова лансираних истовремено у једном дану као што се то десило у недељу, изјавио је Богомаз.

Он је написао на Телеграму да су објекти енергетске инфраструктуре у региону оштећени због акција украјинских оружаних снага, преноси Тас.

Према његовим речима, у Брјанској области активирана је резервна производња електричне енергије како би се обновило снабдевање струјом и грејање.

Богомаз је синоћ саопштио да је више од 170 беспилотних летелица авионског типа оборено изнад региона.

(Танјуг)

Број цивила страдалих у бомбардовању Украјине порастао је за 26 одсто током 2025. године, што показује да Руси све више гађају градове и инфраструктуру у земљи, према подацима глобалне групе за праћење сукоба.

Организација за борбу против оружаног насиља (AOAВ) саопштила је да је 2.248 цивила погинуло, а 12.493 су повређена од последица експозија у Украјини, при чему је број жртава у инцидентима значајно порастао, преноси Гардијан.

У просеку је у сваком нападу пријављено 4,8 цивила који су погинули или повређени, што је 33 одсто више него 2024. године, а најгори напад се догодио у Дњепру 24. јуна.

Руске ракете су погодиле путнички воз, станове и школе, убивши 21 и ранивши 314 особа, укључујући тридесет осморо деце.

(Guardian)

Локалне власти у руској Краснодарској Покрајини саопштиле су да је пожар у црноморској луци Таман – познатој по транспорту нафтних производа, житарица, угља и робе – угашен.

Лука је оштећена јуче у нападу украјинског дрона, преноси Ројтерс.

(Reuters)