Трамп: Верујем да је крај рата близу; Зеленски: Ни Москва ни Кијев нису нападали енергетске циљеве

Украјинска премијерка Јулија Свириденко рекла је да су руске снаге покренуле седам напада на украјинску железничку инфраструктуру у последња 24 сата.

"Русија намерно напада логистичке руте Украјине. Ово је намерни терор усмерен на људе и цивилни транспорт“, написала је, између осталог, Свириденко на енглеском језику на друштвеној мрежи Икс.

Володимир Зеленски каже да ни Москва ни Кијев нису нападали енергетске циљеве након договора који је иницирао Вашингтон да се Русија уздржи од таквих напада.

"У свим нашим регионима заиста није било удара на енергетске објекте од четвртка увече до петка“, рекао је Зеленски у свом видео-обраћању.

Нагласио је да је Украјина спремна на реципрочни начин да се уздржи од удара и данас нисмо ударили на руске енергетске објекте“, 

Како је навео, руске снаге су преоријентисале своје војне активности, нападајући логистику, попут железничких чворишта.

(Reuters)

Председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп каже да верује да је постизање договора о окончању рата између Русије и Украјине близу.

Говорећи новинарима у Овалном кабинету, Трамп је, наводи Ројтерс, рекао да сматра да су стране "веома близу" споразуму, не износећи додатне детаље.

Амерички председник је навео и да преговори између Русије и Украјине могу да се одвијају и без учешћа специјалног изасланика САД Стива Виткофа и његовог зета Џареда Кушнера.

Украјински министар спољних послова Андреј Сибига саопштио је да је на ванредном састанку Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА) потврђено да систематски напади Русије на енергетски сектор Украјине представљају директну нуклеарну претњу.

"Данас је у Бечу Одбор гувернера ИАЕА одржао ванредни састанак посвећен ризицима по нуклеарну безбедност које представљају систематски напади Русије на енергетску инфраструктуру Украјине.

Генерални директор организације, Рафаел Гроси, јасно је потврдио да такви напади спадају под мандат ИАЕА и представљају директну нуклеарну претњу", напоменуо је шеф украјинске дипломатије, преноси Укринформ.

Поручио је да Русија неће избећи одговорност и да ће Украјина наставити да развија системски правни и политички одговор, посебно иницирајући измене Статута ИАЕА "како би се ограничила права државе агресора".

Сибига је захвалио Холандији, Канади, Литванији, Немачкој, Белгији, Луксембургу, Италији, Румунији, Португалу, Француској, Великој Британији и Јапану на подршци Украјини. Украјинска агенција подсећа да је обновљено напајање Чернобиљске нуклеарне електране након руског гранатирања 20. јануара из јединственог енергетског система Украјине.

(Танјуг/Укринформ)

Председник доњег дома руског парламента, Државне думе, истакао је да посланици желе да Москва користи моћније оружје како би остварила своје ратне циљеве у Украјини.

Вјачеслав Володин је написао на Телеграму да посланици Државне думе инсистирају на употреби моћнијег оружја - "оружја одмазде и постизању циљева специјалне војне операције“.

(Reuters)

Председник Володимир Зеленски рекао је да би датум или место одржавања нове рунде преговора између Украјине и Русије, уз посредовање Сједињених Америчких Држава, могли да буду промењени

"Али датум или локација се могу променити - јер, по нашем мишљењу, нешто се дешава у ситуацији између Сједињених Држава и Ирана. И тај развој догађаја би вероватно могао утицати на време (састанка)", навео је Зеленски.

Нова рунда преговора требало је, према најавама, да се одржи у Абу Дабију у недељу, али Зеленски каже да не зна када ће се одржати следећи састанак.

(Reuters)

Портпарол Кремља Дмитриј Песков каже да је Русија прихватила да се уздржи од напада на Украјину до 1. фебруара у складу са молбом америчког председника Доналда Трампа.

"Москва је пристала на захтев председника САД Доналда Трампа да се уздржи од удара на Украјину до 1. фебруара како би се створили повољни услови за преговоре. Говоримо о стварању повољних услова за преговоре... Да, наравно, постојао је лични апел председника Трампа", навео је Песков, пренела је агенција РИА Новости.

Трамп је јуче изјавио да је лично замолио Путина да не напада Кијев и низ других градова у Украјини због екстремне хладноће у наредних недељу дана.

Специјални изасланик САД Стив Виткоф рекао је да је у најновијим преговорима постигнут значајан напредак у настојањима да се оконча рат у Украјини.

Говорећи о могућем мировном споразуму између Украјине и Русије, Виткоф је на састанку Кабинета отвореном за јавност рекао да се "много добрих ствари" догађа између две стране које разговарају о територијалном споразуму и да ће се преговори наставити идуће недеље, преноси Си-Би-Ес њуз.

Председник Украјине Володимир Зеленски захвалио је синоћ Трампу на могућности да пружи безбедност Кијева и других украјинских градова током екстремног зимског периода.

(Tanjug/RIA Novosti/CBS news)

Руске оружане снаге заузеле су село Бересток у ДНР, Речно и Терновато у Запорошкој области, известило је Министарство одбране Русије.

(Известија)

Украјински председник Володимир Зеленски објавио je да неће моћи да отпутује у Москву на разговоре са руским председником Владимиром Путином.

"Свакако је немогуће да се састанем са [руским председником Владимиром] Путином у Москви", цитира га РБК-Украјина.

Украјински лидер је такође позвао Путина да дође у Кијев на разговоре.

"Наравно, немогуће ми је да се састанем са Путином у Москви. То је исто као да се састанем са Путином у Кијеву. Могу га позвати у Кијев; нека дође. Јавно ћу га позвати, ако он то одлучи, наравно", навео је Зеленски.

Додао је да Украјина жели да се конструктивно договори о стварном окончању рата“ и о састанку који би могао бити продуктиван.

(Известија, Унијан, РБК Украјина)

Ако Русија не нападне украјинску енергетику, ни ми нећемо напасти њену, поручио је шеф државе
Володимир Зеленски.

На питање новинара да ли је успостављено енергетско примирје за наредну недељу, Зеленски је одговорио да је та тема покренута током преговора у Абу Дабију 23. и 24. јануара са америчке стране.

"Ако је Русија чула сигнал с америчке стране на исти начин као што смо га ми чули, онда ћемо сигурно имати неки резултат и моћи ћемо да га проценимо. Овде нема тајни. Није било директног дијалога, никаквих директних договора о овоме између нас и Русије", прецизирао је Зеленски.

(Укринформ)

ФСБ је објавио хапшење у Санкт Петербургу присталице украјинске терористичке организације забрањене у Русији, који је планирао атентат на руског војног официра.

Мушкарац ухапшен по наређењу украјинских специјалних служби планирао је покушај атентата на војника, саопштио је у петак Центар за односе са јавношћу ФСБ-а.

Према подацима обавештајних агенција, мушкарац је ступио у преписку са регрутером терориста и обавестио га о својој спремности да изврши терористички напад.

"Поступајући по наређењу свог команданта, он је од њега набавио ватрено оружје, извршио извиђање адресе становања војника и спремио се да га убије", саопштила је ФСБ.

Од њега је одузет пиштољ Макаров напуњен муницијом и опремљен уређајем за тихо пуцање.

(Интерфакс)

Противваздушна одбрана оборила је 80 руских дронова током ноћи, саопштиле су Ваздухопловне снаге Оружаних снага Украјине.

Наводи се да су руске снаге лансирале укупно 111 дронова током ноћи.

(Укринформ)

Једна особа је повређена током ноћи у руском нападу на Дњепропетровску област на југоистоку Украјине, а оштећена су предузећа, једна установа културе, као и једна кућа, саопштио је начелник војне управе те  области Олександр Ганжа.

Навео је да су руске снаге напале дроновима и артиљеријским гранатама округе Синељники, Никопољ и Павлоград у Дњепропетровској области.

(Укринформ)

Краљевска морнарица Велике Британије пратила је "сумњиви" руски брод, који се 14 сати практично налазио изнад подводних каблова за пренос података у Бристолском каналу, преноси Европска правда позивајући се на Телеграф.

Теретни брод "Синегорск" ушао је у Бристолски канал у уторак увече и усидрио се око две миље од Мајнхеда, на северној обали Сомерсета.

Мање од једне миље од његовог положаја налазе се подводни телекомуникациони каблови који повезују Британију са САД, Канадом, Шпанијом и Португалом.

Према подацима компаније "MarineTraffic", брод је био у покоју од 23 часа у уторак до 14 у среду. Последња лука у коју је Синегорск пристао пре три недеље била је Архангелск у Русији, главно трговачко средиште у којем се налази и седиште Северне флоте руске морнарице.

Авион Обалске страже кружио је око руског брода пола сата у среду ујутру, пре него што је хеликоптер "Вајлдкет" америчке морнарице, полетео из ваздухопловне базе Јовилтон.

Након посматрања из хеликоптера, "Синегорс" је почео да се креће у западном правцу, напуштајући подручје.

Извори у британском Министарству одбране сугеришу да је брод можда ушао у залив да би се сакрио од невремена, али је продужено заустављање директно изнад комуникационих линија изазвало озбиљну забринутост.

Пре неки дан, британско Министарство одбране је објавило да су ратни бродови Краљевске морнарице распоређени да пресретну и прате руске ратне бродове у Ламаншу.

Министар одбране Џон Хили је раније потврдио да је Велика Британија пружила обавештајну подршку Француској током задржавања танкера повезаног са Русијом у Средоземном мору.

Амерички председник Доналд Трамп објавио је да је руски лидер Владимир Путин пристао да обустави нападе на главне украјинске градове, укључујући Кијев, на недељу дана.

Према Си-Ен-Ену, Трамп је током састанка кабинета у Белој кући рекао да је то "лично" затражио од Путина, наводећи "тешку хладноћу" са којом се Украјина суочава. Није прецизирао када је тачно био њихов разговор.

Украјински председник Володимир Зеленски потврдио је да је привремени обустав напада на енергетску инфраструктуру разматран током трилатералних састанака америчких, украјинских и руских званичника у Абу Дабију прошле недеље.

"Особа упозната са разговорима рекла је да су амерички званичници покренули идеју о таквој паузи у непријатељствима, иако у то време није било јасно да ли би се Москва сложила са тим", пише Си-Ен-Ен.

У међувремену, Русија још увек није јавно потврдила да је пристала на предложени прекид ватре. У четвртак, када је упитан о могућем енергетском примирју, портпарол Кремља Дмитриј Песков није понудио никакво појашњење, наводећи да "не може да коментарише ово у овом тренутку".

(CNN)

Генерални секретар УН Антонио Гутерес негира могућност примене принципа самоопредељења народа на Крим и Донбас.

Одговарајући на питање руског новинара о томе да ли би УН могле да разматрају случај Крима и Донбаса као онај на који би требало применити овај принцип, Гутереш је приметио: "Постоје два важна принципа. Први принцип је територијални интегритет држава. Други принцип је самоопредељење народа."

Међутим, самоопредељење народа је могуће само ако се испуни низ неопходних услова, нагласио је он, позивајући се на закључак Канцеларије УН за правна питања.

"Закључили смо да се принцип самоопредељења не може применити на Крим и Донбас, тако да у овој ситуацији преовладава принцип територијалног интегритета Украјине", нагласио је генерални секретар.

(Укринформ)

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров изјавио је да је Москва упутила захтев Уједињеним нацијама да признају право на самоопредељење становника "нових региона у склопу Русије" и указао на то да је Запад раније користио право на самоопредељење као кључни критеријум независности такозваног Косова.

"У случају Косова није било референдума, једноставно су рекли да је Косово сада независно, самим тим вређајући српски народ и његову историју. А када је на Криму по свим правилима спроведен референдум, Запад је рекао да право на самоопредељење овде не важи већ принцип територијалног интегритета", истакао је Лавров у интервјуу турским медијима.

Додао је да Албанцима на Косову и Метохијиу нису била ускраћена права, да су говорили су својим језиком и имали су школе на албанском, док су на на Криму, у Донбасу и Новорусији Украјинци законски све забранили.

"Поново смо се обратили генералном секретару УН Антонију Гутересу и његовом тиму, питајући да ли ће, ако се јавно признаје право народа Гренланда на самоопредељење, исто право бити признато и становницима Донбаса, Новорусије и Крима", рекао је Лавров, преноси агенција РИА Новости.

Референдуме о присаједињењу Крима (2014) и Доњецке, Луганске, Запорошке и Херсонске области (2022) Руској Федерацији одржала је Русија, али их међународна заједница нити Украјина не признају, већ сматрају ове територије окупираним. 

Према подацима Русије, 99,23 одсто бирача гласало је за присаједињење ДНР Руској Федерацији. Гласање је одржано од 23. до 27. септембра 2022. године, а за припајање Русији у ДНР је гласало 98,42 одсто гласача, у ЛНР, 93,11 одсто у Запорошкој области и 87,05 одсто у Херсонској области. То је довело до потписивања споразума о анексији 30. септембра 2022. године.

Дана 16. марта 2014. године одржан је референдум на којем је, према званичним руским подацима, 96,77 одсто бирача гласало за то да Крим постане део Русије.

(РИА Новости, Танјуг)

Противваздушна одбрана уништила је 18 украјинских дронова изнад руске територије током ноћи, саопштило је Министарство одбране Русије.

Прецизира се да је седам украјинских беспилотних летелица уништено изнад Брјанске области, а пет изнад Крима. По два дрона оборена су изнад Црног мора и Ростовске области, а по један изнад Астраханске и Курске области, пренела је агенција РИА Новости.

(РИА Новости, Танјуг)