ЕУ одлучила – Украјини 90 милијарди евра; Зеленски: Русија хтела да поремети усвајање европске помоћи

Седам људи је погинуло, а 15 је повређено у руском ракетном нападу на лучку инфраструктуру Одеске области, саопштио је начелник обласне војне управе (ОВА) Олег Кипер, преноси Укринформ.

"Непријатељ је вечерас поново масовно напао објекат лучке инфраструктуре у Одеској области балистичким ракетама. Као резултат удара, запалили су се камиони на паркингу. Према прелиминарним информацијама, седам људи је погинуло. Петнаест је повређено и хоспитализовано", наводи се у објави.

Кипер је додао да лекари пружају сву неопходну помоћ повређенима.

(Танјуг, Укринформ)

Русија је учинила све да осујети одлуку лидера ЕУ о финансијским потребама Украјине, али у томе није успела, изјавио је председник Украјине Володимир Зеленски.

Зеленски је на заједничкој конференцији за новинаре са премијером Пољске Доналдом Туском напоменуо да Пољска има велике заслуге у позитивној одлуци ЕУ, а украјински народ је захвалан пољској држави.

"Одлука коју су донели европски лидери је сада најважнија. Наравно, Русија је заиста желела да поремети, откаже, одложи овај састанак. Европа је показала лидерство по овом питању, које је изузетно важно, заузевши чврст и одлучан став. Хвала вам што нас подржавате и што настављате да нас подржавате", рекао је Зеленски, обраћајући се Туску, преноси Укринформ.

(Танјуг, Укринформ)

Украјински мировни преговарачи данас ће започети нову рунду разговора са америчким тимом о предлозима за окончање рата са Русијом, изјавио је шеф кијевске делегације Рустем Умеров.

"Данас у Сједињеним Државама, заједно са генерал-потпуковником Андријем Гнатовим, започињемо још једну рунду консултација са америчком страном. На позив америчке стране, у овај формат су укључени и европски партнери", рекао је Умеров у објави на Телеграму.

Умеров је захвалио Вашингтону на координацији која им омогућава да одрже заједничку визију и да се крећу координисано.

"Конструктивно смо оријентисани. Већ смо обавили прелиминарне консултације са европским колегама и припремамо се за даље разговоре са америчком страном. На основу резултата консултација, извештај ће бити поднет председнику Украјине Володимиру Зеленском", навео је Умеров.

(Танјуг)

Украјина има сазнања о тачним локацијама на територији Белорусије на којима ће бити распоређен руски ракетни систем "Орешник" и те информације прослеђује својим партнерима, изјавио је председник Украјине Володимир Зеленски.

"Завршава се премештање 'Орешника' на територију Белорусије. Ми знамо где ће бити распоређен и те информације преносимо нашим партнерима. Сматрам да партнери сами могу да процене ову претњу и да одлуче како ће на њу одговорити", рекао је Зеленски на заједничкој конференцији за новинаре са председником Пољске Каролом Навроцким, пренео је украјински јавни сервис Суспилне.

(Танјуг)

Русија је спремна да размотри начине за осигуравање безбедности током евентуалних избора у Украјини, укључујући могућност уздржавања од удара дубоко на територији те земље у дану гласања, изјавио је председник Русије Владимир Путин.

"Спремни смо да размотримо начине да се осигура безбедност током избора у Украјини. Бар да се уздржимо од напада дубоко на тој територији у дану гласања", рекао је Путин, преноси ТВ канал Росија 1.

Говорећи током програма "Година у осврту са Владимиром Путином, у оквиру "Директне линије", руски председник је додао да Русија има право да тражи да украјински грађани који тренутно живе у Русији могу да учествују у председничким изборима Украјине на територији Русије.

"Ако се избори буду одржали, имамо право да захтевамо од оних који их организују да се омогући право гласа Украјинцима који живе у Русији", нагласио је Путин.

Председник Русије је подсетио да у Русији, по различитим проценама, живи од пет до десет милиона грађана Украјине, и да власт у Украјини мора бити легитимна, што без председничких избора није могуће.

Руски председник је, такође, упозорио да одлука Кијева да искористи изборе за заустављање руске офанзиве не би била исправна.

Путин је претходно оценио да потписивање било каквих докумената са садашњим руководством Украјине нема смисла, јер је, по његовим речима, оно изгубило легитимитет.

Истакао је потребу за одржавањем председничких избора и референдума чиме се укине ванредно стање у Украјини.

(Танјуг)

Помоћник руског председника Владимир Медински саопштио је да су у оквиру Истанбулских споразума тела 1.000 украјинских војника погинулих у сукобу предата Украјини.

Медински је у објави на Телеграму навео и да је Kијев предао тела 26 погинулих руских војника Москви, преноси РИА Новости.

Прве две рунде преговора између Русије и Украјине одржане су у турском граду Истанбулу 16. маја и 2. јуна, а стране су се сложиле да размене по 1.000 ратних заробљеника и да врате све тешко болесне заробљенике и оне млађе од 25 година.

Руска и украјинска страна су у Истанбулу крајем јула одржале трећу рунду преговора и договориле наставак размене тела погинулих војника, као и размену рањеног и болесног војног особља.

(Танјуг)

Руски председник Владимир Путин истакао је, на годишњој конференцији, да је Русија спремна да преговара о миру.

"Русија за сада не види спремност Кијева да разматра територијална питања. Кијев одбија да се сукоб заврши мирним путем. Русија је спремна и жели да се сукоб у Украјини заврши мирним путем", поручио је Путин.

(Спутњик)

Једна особа погинула је у руском нападу у близини украјинске црноморске луке Одесе, а један градски округ погођен је нестанком струје и других комуналних услуга, саопштили су званичници.

Гувернер Одеске области Олег Kипер навео је на Телеграму да је жена погинула када је руски дрон погодио њен аутомобил док је прелазила мост југозападно од Одесе, пренео је Ројтерс.

Троје њене деце је повређено.

Kипер је позвао становнике да покажу стрпљење током дугих нестанака струје и да не блокирају путеве, јер екипе за хитне случајеве раде на обнављању инфраструктуре.

Шеф градске војне управе у Одеси Сергиј Лисак додао је да је напад погодио инфраструктуру у густо насељеном округу, што је изазвало прекид у снабдевању електричном енергијом, водом и грејањем.

Повређена је још једна особа, а екипе за хитне случајеве раде на нормализацији услуга.

(Ројтерс)

Важно је да руска имовина остане замрзнута и да је Украјина добила гаранцију финансијске сигурности за наредне године, поручује украјински председник Володимир Зеленски.

"Захваљујем свим лидерима Европске уније на одлуци Европског савета да пружи финансијску подршку Украјини од 90 милијарди евра у периоду 2026-2027. То је значајна подршка која заиста јача нашу отпорност“, нагласио је Зеленски.

(Укринформ)

Специјални представник председника Руске Федерације и директор Руског фонда за директна улагања Kирил Дмитријев изјавио је да би одустајање од коришћења руске имовине за финансирање кредита Украјини представљало победу "закона и здравог разума".

"Ако је тачно, онда би укидање првобитно предложене незаконите шеме ЕУ о коришћењу руских међународних резерви за финансирање Украјине била велика победа права и разума, као и гласова разума у ​​Европи", навео је Дмитријев, пренео је Тасс.

Према његовим речима, такав развој догађаја представљао би "снажан ударац" за, како је навео, "ратне хушкаче, које је предводила председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен".

(Тасс)

Мађарски премијер Виктор Орбан изјавио је у Бриселу да би коришћење замрзнуте руске имовине за потребе Украјине могло да се протумачи као "објава рата" и да би Европску унију то директно увукло у сукоб и оценио је да је спречавање такве одлуке "велики успех".

Говорећи након самита ЕУ, Орбан је рекао да је идеја о коришћењу замрзнуте руске имовине "мртва" и да се Мађарска томе противила од самог почетка, пренео је Хирадо.

"Рекли смо да се Мађарска противи томе и да не преузима никакву одговорност за то. Да је овај предлог прошао, дефинитивно бисмо били директно умешани у рат у року од неколико дана или најкасније у року од три месеца. Успели смо да се заштитимо од тога. Ово је велики успех", рекао је Орбан.

Према његовим речима, показало се да приватне компаније из држава чланица ЕУ имају више имовине у Русији него што Русија има замрзнуте имовине у Европи, што би, како је навео, у случају руског одговора значило губитак за Европу.

Додао је и да такав потез не би био правно одржив, јер би се сматрао конфискацијом.

Орбан је рекао и да Белгија није желела да предузме тај корак и да би на то пристала само уколико би и остале чланице преузеле ризик, али да, како је навео, "нико није имао храбрости за то".

(Танјуг)

Француски председник Емануел Макрон изјавио је да је дошло време да он и европски лидери поново ступе у дијалог са руским председником Владимиром Путином, у контексту актуелних напора које предводе Сједињене Америчке Државе да се оконча рат у Украјини, пише лист Фигаро.

"Мислим да ће поново бити корисно разговарати са Владимиром Путином", рекао је Макрон новинарима након самита у Бриселу, на којем је Европска унија постигла споразум о давању 90 милијарди евра за подршку Kијеву.

Макрон је навео да примећује да поједини лидери већ комуницирају са руским председником, посебно алудирајући на, како је рекао, америчког председника Доналда Трампа, који је поново успоставио контакт са Путином након повратка на власт у јануару.

"Мислим да ми, Европљани и Украјинци, имамо интерес да пронађемо оквир за правилно поновно укључивање у ову дискусију. У супротном, разговараћемо међусобно са преговарачима који ће потом отићи и разговарати насамо са Русима, што није идеално", рекао је Макрон.

Подсетио је да изасланици америчког председника тренутно воде одвојене разговоре са Москвом, као и са Украјином и европским партнерима, у покушају да се постигне споразум о окончању рата.

Макрон је оценио да је у току процес који може да доведе или до снажног и трајног мира уз потребне безбедносне гаранције, или до потребе да Европљани, у наредним недељама, пронађу начин да поново успоставе "пуни дијалог са Русијом".

Kако је навео, такав дијалог би морао да се одвија у јасно дефинисаном оквиру и уз потпуну транспарентност.

(Танјуг/Фигаро)

Мађарска је спремна да у било којем тренутку буде домаћин састанка руског и америчког председника, Владимира Путина и Доналда Трампа, као и да послужи као платформа за преговоре на високом нивоу о мирном решењу сукоба у Украјини, изјавио је мађарски министар спољних послова Петер Сијарто.

Сијарто је навео да је Будимпешта потврдила "ову одлучност и у Вашингтону и у Москви".

"Kако разумемо, у обе престонице, ако постоји једно питање које је једногласно, то је место одржавања овог састанка и то је свакако велика част за нас", навео је Сијарто за Тасс.

Мађарски министар спољних послова је такође напоменуо да је његова земља заузела став мира од самог почетка сукоба у Украјини и одржава га упркос, како је навео, "колосалним политичким нападима" који су се обрушили на Будимпешту.

(Танјуг)

Амерички председник Доналд Трамп рекао је да се преговарачки процес о окончању рата "приближава нечему" и да украјинска страна мора да пожури како Руси "поново не би променили мишљење".

"Приближавају се нечему, али се надам да ће Украјина брзо реаговати“, рекао је Трамп одговарајући на питања новинара о преговорима за окончање рата у Украјини.

Истовремено, шеф Беле куће поново је изразио мишљење да Украјина треба да пожури јер, према његовим речима, "сваки пут када превише одуговлачи, Русија промени мишљење".

(Укринформ)

Немачки канцелар Фридрих Мерц истакао је да је одлука ЕУ о давању 90 милијарди евра подршке Украјини донета једногласно.

"Финансијски пакет за Украјину је одобрен. Као што сам и захтевао, Украјини је обезбеђен бескаматни зајам од 90 милијарди евра. Ова средства су довољна да покрију војне и буџетске потребе Украјине за наредне две године“, истакао је Мерц.

Према његовим речима, ово је одлучујући сигнал за окончање рата, јер ће Путин, како каже, направити уступке тек када схвати да "његов рат неће донети никакву корист".

"Замрзнута руска имовина остаће блокирана док Русија не плати репарације Украјини. Већ смо прошле недеље припремили терен за ово. Украјина ће морати да врати кредит тек након што Руска Федерација плати репарације. И јасно кажемо: ако Русија не плати репарације, ми ћемо – у потпуности у складу са међународним правом – користити замрзнуту руску имовину за отплату кредита“, истакао је Мерц.

(Ројтерс)

Лидери Европске уније одлучили су да позајме новац како би финансирали одбрану Украјине у наредне две године, а да за сада не користе замрзнуту руску имовину, заобилазећи поделе око плана финансирања Kијева замрзнутом руском имовином.

"Имамо споразум. Одлука да се Украјини пружи 90 милијарди евра подршке за 2026-2027. је одобрена. Преузели смо обавезе и испунили их“, навео је председник Европског савета Антонио Kоста.

Додао је и да ће по хитном поступку Европска унија обезбедити зајам.

Лидери земаља чланица су такође дали Европској комисији мандат да настави рад на такозваном зајму за репарацију заснованом на руској замрзнутој имовини, али се та опција за сада показала тешко изводљивом, пре свега због отпора Белгије, где се налази највећи део имовине.

(Ројтерс)