Политико: Италија против одлуке ЕУ да преда замрзнуту руску имовину Украјини; Зеленски: Оштећен цивилни брод у Одеси

Портпарол руског председника Дмитриј Песков изјавио је да Москва инсистира на миру, а не на прекиду ватре, и одбацио идеју председника Украјине Володимира Зеленског да се одржи референдум о територијалном питању.

"Ако је идеја да се створи изговор за захтевање прекида ватре, предаха, паузе на фронту, онда то, природно, неће успети. Јер желимо да радимо на миру, а не на прекиду ватре", рекао је Песков, преноси агенција РИА Новости.

Портпарол Кремља је напоменуо да би прекид ватре био "превара и трик" и да мир у Украјини мора да има "поуздане гаранције".

(Танјуг)

Италијански министар спољних послова Антонио Тајани изјавио је да Италија подржава замрзавање руске имовине на неограничен рок.

 "Италија је за стабилизацију ситуације, па ћемо гласати за замрзавање руских имовине. Касније ће се отворити политичка дебата у Европском савету о томе како ће бити коришћени ти фондови", изјавио је он, коментаришући одлуку Европске уније да замрзне руску имовину, преноси Анса.

Тајани је прецизирао да Италија има одређене резерве, не толико у вези са политичком одлуком, већ у погледу правног оквира за коришћење замрзнуте руске имовине.

"Постоји могућност да се користе други инструменти за финансирање Украјине, са гаранцијама које не би оптеретиле јавни дуг", додао је.

Према његовим речима, кључна тема је правна, а коначну одлуку о коришћењу тих средстава донеће Европски савет.

"Италија остаје посвећена помоћи Украјини", закључио је Тајани.

(Танјуг)

Италија се данас придружила Белгији у противљењу плану Европске уније да 210 милијарди евра замрзнуте државне имовине Русије преда Украјини, наводи се у интерном документу у који је Политико имао увид.

Та одлука Италије, треће чланице ЕУ по броју становника и гласачкој моћи – мање од недељу дана пре кључног састанка лидера ЕУ у Бриселу – поткопава наде Европске комисије да ће се усагласити договор о том плану.

Европска комисија инсистира на постизању договора на самиту Европског савета 18. и 19. децембра, како би милијарде евра руске Централне банке, чији се највећи део налази у Еуроклиру у Белгији, могле да се проследе у Украјину.

Белгијска влада се томе снажно противи, јер се плаши да би могла да буде приморана да једног дана сама враћа Русији тај новац, али до сада није имала снажног савезника.

Италија је сада потресла бриселску дипломатску динамику, јер је у документу, који су потписали још Белгија, Малта и Бугарска, позвлада Европску комисију да истражи алтернативне могућности коришћења руске имовине како би се помогло Украјини.

"Позивамо Комисију и Савет да наставе да у складу са правом ЕУ и међународним правом истражују и разговарају о алтернативним опцијама, које су предвидивије и представљају знатно мањи ризик, како би се решиле финансијске потребе Украјине на основу кредитног аранжмана ЕУ или других решења“, наводи се у документу.

Четири земље позивају на План Б, који предвиђа заједнички дуг чланица ЕУ за финансирање Украјине у наредним годинама.

Критичари, међутим, указују да би та опција допринела ионако превисоком дугу Италије и Француске, а поред тога, захтева сагласност свих чланица ЕУ, што значи да би, на пример, Мађарска могла да стави вето.

Четири потписнице документа, чак и ако им се придруже Мађарска и Словачка, и даље не би могле да угрозе гласање на основу квалификоване већине, али њихови јавни ставови умањују наде Еропске комисије да ће се следеће недеље постићи политички договор.

Иако је италијанска премијерка Ђорђа Мелони увек подржавала санкције против Русије, владајућа коалиција коју предводи подељена је око подршке Украјини, па је тако њен десничарски заменик Матео Салвини пријатељски настројен према Русији и подржава план америчког председника Доналда Трампа за окончање рата у Украјини.

Упућујући додатне критике, четири земље су изразиле скептицизам према намери Европске комисија да искористи ванредна овлашц́ења како би променила тренутна правила о санкцијама и задржала руску имовину замрзнутом на дужи рок.

У документу се упозорава да та правна клаузула "подразумева веома далекосежне правне, финансијске, процедуралне и институционалне последице, које би могле иц́и много даље од овог конкретног случаја“.

(Фонет, Politico)

Европска унија је потврдила одлуку да на неодређено време замрзне средства руских централних банака која се налазе у Европи, чиме је отклоњена велика препрека коришћењу готовине за помоћ Украјини у одбрани од Русије.

Савет Европске уније је данас одлучио да, на привременој бази, забрани било какав трансфер средстава руске централне банке, имобилисаних у ЕУ, Русији, наводи се у саопштењу објављеном на сајту Савета ЕУ.

Ова одлука је, како се додаје, донета по хитном поступку како би се ограничила штета по економију Уније.

ЕУ жели да Украјина остане финансирана и да се бори, јер руску инвазију види као претњу по сопствену безбедност, а да би то постигле, државе ЕУ имају за циљ да активирају део руске суверене имовине коју су имобилисале након инвазије Москве на Украјину 2022. године, преноси Ројтерс.

Владе чланица ЕУ су се сагласиле о имобилизацији руске суверене имовине у вредности од 210 милијарди евра (246 милијарди долара) колико год то буде било потребно, уместо гласања сваких шест месеци о продужењу замрзавања имовине.

Овим се уклања ризик да Мађарска и Словачка, које имају боље односе са Москвом него друге државе ЕУ, у неком тренутку одбију да продуже замрзавање, приморавајући ЕУ да врати новац Русији.

Неограничено замрзавање имовине има за циљ да помогне у убеђивању Белгије да подржи план ЕУ да искористи замрзнути руски новац за одобравање кредита до 165 милијарди евра Украјини како би покрила своје војне и цивилне буџетске потребе у 2026. и 2027. години.

Украјина би вратила зајам тек када Русија исплати Кијеву ратну одштету, што би зајам ефикасно учинило грантом којим се унапред исплаћују будуће руске репарације.

Лидери ЕУ састаће се 18. децембра како би финализовали детаље зајма за репарације и решили преостале проблеме, који укључују гаранције свих влада ЕУ Белгији да неће бити остављена сама да плати рачун уколико се потенцијална тужба Москве покаже успешном.

(Танјуг, Reuters)

Словачки премијер Роберт Фицо поручио је у писму упућеном председнику Европског савета Антонију Кости да Словачка "није у позицији" да подржи било какво решење усмерено на покривање војних трошкова Украјине у наредним годинама.

Фицо је потом јасно ставио до знања да снажно подржава мировне напоре америчког председника Доналда Трампа да се "оконча непотребно крвопролиће", преноси портал European conservative.

Премијер Словачке је рекао и да на предстојећем самиту Европске уније неће подржати ниједан предлог везан за војне издатке Кијева, односно да није у позицији да подржи било какво решење за финансијске потребе Украјине које би укључивало покривање војних трошкова те земље у наредним годинама, наводи портал.

(Танјуг)

Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је да је руска војска покренула ракетни напад на украјинску Одеску област, у коме је оштећен цивилни брод.

"Данашњи руски удар, као и многи други слични удари, није имао и није могао имати никакво војно значење. У луци Чорноморск је оштећен цивилни брод. То још једном доказује да Руси не само да не схватају довољно озбиљно шансу за дипломатију која сада постоји, већ и настављају рат управо да би уништили нормалан живот у Украјини", рекао је Зеленски, преноси Укринформ.

Зеленски је нагласио да је у постојећим условима важно да свет разуме ко продужава рат и уништава цивилне објекте а ко, према његовим речима, покушава да мирно оконча рат, ударајући по циљевима који утичу на руску ратну машинерију.

Зеленски је казао да је енергетски сектор Одеске области и током протекле ноћи био мета руског напада.

(Укринформ)

Турски теретни брод оштећен је у ракетном нападу у луци у Одеси, саопштила је компанија Ченк Денизчилик, пренели су турски медији.

Како се наводи, том приликом нико није повређен, а након напада на броду је избио пожар, пренео је ХаберДенизде.

Брод који превози камионе од турског града Карасу до Одесе погођен је у луци Чорноморск, убрзо након што је пристао.

(Танјуг)

Белгија захтева да гаранције за планирани зајам Украјини, заснован на замрзнутој руској имовини, буду "независне" и "аутономне", како би остале на снази чак и уколико би читава шема била проглашена "ништавном".

То показују документи у које је увид имао портал "Еурактив", а о којима амбасадори ЕУ тренутно воде преговоре уочи самита Европског савета наредне седмице.

Белгија, у чијем се седишту налази депозитар Евроклир - чувар већине од 210 милијарди евра руске замрзнуте имовине, има кључну улогу у расправама о тзв. "зајму за репарације" којим би се подржали ратни напори Украјине.

Званични Брисел тражи и да друге државе чланице покрију евентуалне судске трошкове ако Русија покрене тужбе против било које чланице, као и да ЕУ престонице не склапају нове инвестиционе споразуме са Москвом.

Белгија инсистира и да Евроклир не може да буде одговоран за спровођење механизма зајма, док би његови директори сносили одговорност само у случају "грубе непажње".

Руска централна банка најавила је да ће против Евроклира покренути тужбу пред московским судом.

Белгија је критиковала Европску комисију због настојања да се руска имовина замрзне на неодређено време, предлажући да ЕУ уместо тога изда заједнички дуг - опцију коју тренутно блокира Мађарска, која се такође противи кредитној шеми.

Иако је Белгија често оптуживана да кочи договор, нови амандмани, према наводима Еуроактива, указују да је спремна на активније укључивање у преговоре.

(Танјуг)

Украјина би требало да се придружи Европској унији до 2027. године, према мировном предлогу који се разматра у оквиру мировних преговора који се одвијају уз посредовање Сједињених Америчких Држава о окончању рата против Русије, саопштили су извори упознати са садржајем документа.

Извори су за Фајненшл тајмс (ФТ) рекли да је приступање ЕУ до 1. јануара 2027. године наведено у најновијем нацрту мировног предлога за Украјину о којем преговарају амерички и украјински званичници, уз подршку Брисела.

Тај брзи временски оквир, без обзира што Украјина још није формално завршила ниједну од 36 фаза приступања ЕУ, преокренуо би услов за приступ ЕУ који је до сада био "заснован на заслугама", и приморао би Брисел да преиспита цео процес, додали су извори.

(Танјуг)

Украјинске специјалне снаге тврде да су заједно са "локалним покретом отпора", погодиле два руска брода која су превозила оружје и војну опрему у Каспијском мору.

Наводи да су то бродови "композитор Рахмањинов" и "Аскар-Саридза", кој су под америчким санкцијама због превоза војне робе између Ирана и Русије, преноси Ројтерс саопштење војске објављено путем Телеграм канала.

(Танјуг)

Најмање два радника су повређена када су руске снаге дроновима погодиле један од украјинских државних рудника угља у коме је потом избио пожар, изјавио је заменик министра енергетике Роман Андарак.

Андрак наводи да су два радника повређена у нападу и да им се указује помоћ.

На територији рудника је забележено укупно 18 напада дронова.

(Танјуг)

Премијер Мађарске Виктор Орбан изјавио је да Европска унија, због одлуке о коришћењу замрзнуте руске имовине, незаконито укида закон једногласности, као и да би, ако та одлука буде донета, била прекршена владавина права у ЕУ.

Орбан каже да становници Брисела "прелазе Рубикон", што је израз којим се означава доношење неповратне одлуке, по цитату римског војсковође Јулија Цезара из првог века пре нове ере.

"У подне ће се одржати писано гласање које ће нанети непоправљиву штету Унији. Предмет гласања је замрзнута руска имовина, о којој су државе чланице ЕУ до сада гласале сваких шест месеци и доносиле једногласну одлуку. Данашњом процедуром, становници Брисела једним потезом пера укидају захтев једногласности, што је очигледно незаконито", рекао је Орбан у објави на друштвеној мрежи Икс.

Према његовим речима, "данашњом одлуком, владавина права у Европској унији долази до краја, а европски лидери се стављају изнад правила".

"Уместо да штите поштовање уговора ЕУ, Европска комисија систематски силује европско право. То чини како би наставила рат у Украјини, рат који очигледно није могуће победити", рекао је Орбан.

Како је навео, "све се ово дешава усред бела дана, мање од недељу дана пре састанка Европског савета, најважнијег тела Уније које доноси одлуке, а окупља шефове држава и влада".

"Овим се владавина права у Европској унији замењује владавином бирократа. Другим речима, успостављена је бриселска диктатура. Мађарска протестује против ове одлуке и учиниће све што је у њеној моћи да успостави законити поредак", закључио је Орбан. 

(Танјуг)

Мађарска влада позвала је генералног секретара Марка Рутеа да "престане да подстиче ратне тензије", саопштио је министар спољних послова Петер Сијарто.

Шеф мађарске дипломатије је у објави на Фејсбуку навео да су најновије изјаве Рутеа "јасан знак да су се сви у Бриселу постројили против мировних напора америчког председника Доналда Трампа".

"Ако је неко још сумњао у то да ли су сви у Бриселу заиста полудели, коначно се могао уверити након говора генералног секретара НАТО-а у Берлину јуче", навео је мађарски министар.

Сијарто је саопштио да је Руте изговорио "неке оштре ствари", попут: "ми смо следеће мете Руса, који би могли бити спремни да нападну НАТО за пет година" и "безбедност Украјине наша безбедност".

"Генерални секретар НАТО-а никада раније није користио тако јаке речи, али ово је јасан знак да су се сви у Бриселу постројили против мировних напора америчког председника Доналда Трампа", рекао је Сијарто.

Мађарски министар је додао да је "овом изјавом, генерални секретар НАТО-а је практично забио нож у леђа мировним преговорима".

Сијарто је рекао да је Мађарска, као чланица Северноатлантског савеза, одбацила изјаве генералног секретара.

"Безбедност европских земаља не гарантује Украјина, већ сам НАТО. А Украјина се бори за себе, а не за нас", закључио је Сијарто.

(Танјуг)

Русија је дроновима током ноћи извршила снажан удар на Одеску област на југу Украјине, а у нападу је оштећена енергетска инфраструктура и складишта, док су нека насеља остала без струје, саопштио је начелник Одеске регионалне државне администрације Олег Кипер.

"Непријатељ је масовно напао Одеску област ударним дроновима. Упркос активном раду снага противваздушне одбране, причињена је штета на објектима енергетске инфраструктуре. Оштећена су и складишта, административна зграда и гаража.", навео је Кипер у објави на Телеграму.

Како је саопштила Државна служба за ванредне ситуације Одеске области, пожари на објектима енергетске инфраструктуре су угашени, преноси Укринформ.

(Танјуг)

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров изјавио је да Русија нема намеру да нападне Европу и да је спремна да то званично документује.

Напоменуо да је сама Москва раније предложила дијалог о паневропским безбедносним питањима и да је спремна да то учини сада ако су њени страни партнери спремни да "седну и озбиљно разговарају" о тим питањима. 

"Што се тиче забринутости Европе у вези са Руском Федерацијом, наших планова, наших мисли, не могу да разумем мотиве који воде европске лидере. Ми не гајимо, руски председник Владимир Путин је то јасно ставио до знања, никакве агресивне планове против чланица НАТО- а или ЕУ. Спремни смо да формализујемо релевантне гаранције у писаној форми, у правном документу", истакао је Лавров, преноси Газета.ру.

Лавров је нагласио да такве гаранције морају да буду обострано договорене.

Истовремено,је навео да Москва стоји иза својих речи, док је "друга страна ангажована у отворено милитаристичком бесу".

Лавров је упозорио да "ако Европа одлучи да се бори, Русија је спремна чак и сада".

(Танјуг)

Лидери земаља из групе "Коалиција вољних" разговарали су на виртуелном састанку о напретку у мобилисању замрзнутих руских државних средстава, саопштила је канцеларија британског премијера Кира Стармера.

Лидери су се сагласили да је амерички предлог за мир "преломни тренутак" за Украјину.

Састанак је одржан дан након што су Велика Британија, Француска и Немачка разговарале са председником САД Доналдом Трампом о најновијој америчкој иницијативи за мировни споразум којим би се окончао рат у Украјини, пренео је Ројтерс.

Кијев је одбацио план који је прошлог месеца предложила САД, а који би захтевао значајне уступке Москви, док европске силе раде на безбедносним гаранцијама за Украјину као делу могућег споразума.

(Танјуг)