Сирски: Предаја територије би била неприхватљива; Захарова: НАТО уништава све односе са Русијом

Ирски премијер Мајкл Мартин најавио је да ће се Савет за националну безбедност састати како би размотрио инцидент са дроном током посете украјинског председника Володимира Зеленског тој земљи.,

Он је одбио да коментарише учешће Русије у инцидент док не буде извршена комплетна анализа догађаја, пренео је Укринформ.

"Довољно је рећи да је од почетка рата у Украјини дошло до јачања активности у сфери сајбербезбедности, како у поморској тако и у индустрији дронова", указао је Мартин.

Ирски премијер је додао да су мере безбедности током посете Зеленског Ирској биле “посебно добро организоване”, али да ће оне бити преиспитане како би се покрила и активност дронова. 

Ирска полиција је у међувремену покренула истрагу о појави дронова у зони забрањених летова током посете Зеленског Даблину раније ове недеље, подсећа Укринформ.

(Укринформ)

Мађарска је формално одбацила издавање еврообвезница ради подршке Украјини, чиме је Европска унија остала без потенцијалног плана Б у случају да не пронађе начин за коришћење замрзнутих руских средстава како би финансирала зајам од 165 милијарди евра за Кијев, пише Политико.

Европска комисија настоји да се 27 земаља ЕУ на самиту касније овог месеца договоре о подршци посусталој економији Украјине уз помоћ зајма заснованог на замрзнутим резервама руске централне банке. Белгија је против таквих настојања, пошто се највећи део средстава налази у тој земљи која страхује да би се нашла у неприлици ако би Кремљ поднео тужбу, наводи Политико.

Еврообвезнице би пружиле алтернативни ток финансирања Украјине, али Будимпешта одбацује идеју о издавању заједничког дуга потпомогнутог седмогодишњим буџетом ЕУ, казала су за Политико двојица дипломата на једном скупу амбасадора.

(Политико, Танјуг)

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен рекла је да је током вечерашњег разговора у Бриселу са немачким канцеларом Фридрихом Мерцом и белгијским премијером Бартом де Вевером о замрзнутој руској имовини постигнута сагласност да се Белгија неоспорно налази у посебној ситуацији у вези са коришћењем те имовине, као и да се то питање мора решити на начин да све европске државе сносе исти ризик.

Фон дер Лајен је написала на платформи Икс да је постигнута сагласност да се разговори о коришћењу замрзнуте руске имовине наставе у циљу постизања консензуса на састанку Европског савета 18. децембра.

Истакла је да је са Мерцом и Де Вевером разменила мишљења о ситуацији у Украјини.

"Сагласили смо се да је време од суштинског значаја с обзиром на тренутну геополитичку ситуацију. Констатовали смо да је финансијска подршка Украјини од централног значаја за европску безбедност. Имали смо веома конструктивну размену мишљења о овом питању", нагласила је Фон дер Лајен.

Мерц је такође изјавио, након разговора са Фон дер Лајен и Де Вевером о замрзнутој руској имовини, да све земље морају да сносе исти ризик када је у питању блокирана руска имовина.

Мерц је рекао да је имао конструктиван дијалог са Фон дер Лајен и Де Вевером и признао да је Белгија оправдано забринута због могућности коришћења замрзнуте руске имовине, пренела је фламанска телевизија ВРТ.

Украјински председник Володимир Зеленски сменио је бившег шефа свог кабинета Андрија Јермака и са функције у Савету за националну безбедност и одбрану и из Штаба врховног команданта, наводи се у декретима који су објављени на званичном порталу Зеленског.

Наводи се да уредбе ступају на снагу на дан објављивањa.

Агенти украјинског Националног антикорупцијског бироа претражили су 28. новембра кућу Андрија Јермака.       

Зеленски је истог дана сменио Јермака са места шефа председничког кабинета, док је Јермак претходно написао оставку.

Украјински медији су јавили да Национални антикорупцијски биро (НАБУ) истражује Јермака у оквиру истраге случаја корупције, који укључује државни монопол компаније за нуклеарну енергију "Енергоатом".

Осам особа оптужено је у том случају, а на челу целе операције наводно је Тимур Миндич, некада близак сарадник и пријатељ Зеленског.

(Ukrinform)

Руски председник Владимир Путин и специјални амерички изасланик Стив Виткоф одлично се разумеју и имали су истински пријатељски разговор почетком месеца у Москви, изјавио је помоћник руског председника Јуриј Ушаков.

"Они разумеју један другог са пола реченог", додао је Ушаков.

Ушаков је навео да је тон састанка Путина са специјалним председничким изаслаником САД Виткофом био конструктиван и пријатељски.

Према његовим речима, руски председник већ добро познаје Виткофа након шест заједничких састанака.

Састанку је присуствовао и зет америчког лидера Џаред Кушнер који се, према речима Ушакова, показао веома корисним у преговорима о украјинском питању.

Путин је 2. децембра примио Виткофа и Кушнера у Кремљу, а посета америчких представника Русији била је повезана са расправом о америчком мировном плану за Украјину.

(РИА, Танјуг)

Чеченски лидер Рамзан Кадиров изјавио је да је украјински дрон погодио Грозни, главни град јужног региона у Русији, услед чега је оштећен солитер.

"Обећавам да се наш одговор неће дуго чекати", поручио је Кадиров.

(Reuters)

Заменик тужиоца Међународног кривичног суда (МКЦ) у Хагу Нажат Шамим Кан изјавила је да истрага тог суда о руској инвазији на Украјину не може бити заустављена мировним преговорима, већ да би је Савет безбедности Уједињених нација могао одложити.

"Ако имамо истрагу, онда ћемо следити сопствени регулаторни оквир", рекла је Кан.

Кан је навела да покушаји да се спроведе правда треба да иду руку под руку са мировним напорима. 

"Мора постојати могућност за одговорност да би мир био трајан и одржив", рекла је Кан.

Додала је да Савет безбедности УН може "затражити од суда да одложи случај тамо где сматра да постоји простор за мировни споразум".

Према њеним речима, то би било само "привремено заустављање" истраге.

МКЦ је издао налоге за хапшење руског председника Владимира Путина и још пет особа због њихове наводне умешаности у ратне злочине у Украјини. 

(Танјуг)

Председник Украјине Володимир Зеленски захвалио је америчком лидеру Доналду Трампу на помоћи у повратку седморо украјинске деце из Русије, додајући да још хиљаде треба вратити.

"Хиљаде наше деце и даље морају бити враћене и рачунамо на широку међународну подршку како бисмо то омогућили", навео је Зеленски.

(Reuters)

Предаја територије Русији била би "неприхватљива" за Украјину, изјавио је главнокомандујући украјинске војске генерал Олександр Сирски.

Сирски је у интервјуу за Скај њуз навео да "праведан мир" може да се постигне једино прекидом борби дуж тренутне линије фронта, након чега би уследили преговори. 

Оптужио је Москву да користи покушаје посредовања председника САД Доналда Трампа као "покриће" док руске трупе настављају офанзиву.

"Неприхватљиво да се једноставно одрекнемо територије, управо зато се боримо", рекао је Сирски и додао да би сваки мир који укључује уступање територије био "неправедан и неприхватљив".

Истакао да Украјина и даље зависи од западне војне помоћи, посебно САД, али је рекао да се ослања и на европске савезнике у случају прекида америчке подршке.

"Бранимо не само себе, већ целу Европу", навео је Сирски. 

Сирски је истакао да се "најжешће" борбе тренутно воде око Покровска, Купјанска, Лимана и Гуљајпоља., док Украјина користи и нападе беспилотним летелицама на руску инфраструктуру, укључујући нафтне објекте и војне циљеве.

"Нема паузе. Под окриљем преговора, непријатељ покушава да заузме што више наше територије", упозорио је Сирски и додао да Москва не показује знаке смањења офанзивних операција. 

(Sky news)

Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова изјавила је да је НАТО уништио све "нормалне контакте" са Москвом, тако да су, навела је, најаве западних земаља о укидању Савета Русија-НАТО "ирелевантне". 

"Бесмислено је коментарисати, усред осталих агресивних изјава које су дате и предузетих акција да се униште нормални односи – не мислим на добре или пријатељске, већ нормалне или основне контакте, рекла је Захарова.

Према њеним речима, НАТО би "требало да себи постави још једно питање: шта покушавају да постигну таквим изјавама, реториком и агресивним акцијама".

Пољски министар спољних послова Радослав Сикорски раније је рекао да блок припрема одлуку о распуштању Савета.

Односи између Русије и НАТО-а успостављени су почетком деведесетих година, до 2014. су сарађивали у борби против тероризма,трговине дрогом и операцијама против пиратерије.

Након догађаја у Украјини исте године, Алијанса је замрзнула сарадњу.

Дијалог у оквиру Савета Русија-НАТО је 2019. престао, а 2021. године Русија је обуставила рад своје сталне мисије при НАТО-у у Бриселу и затворила канцеларије НАТО-а у Москви.

НАТО је 2014. значајно проширио војну активност у близини руских граница и повећао обим својих вежби. 

Након почетка сукоба у Украјини, Алијанса је нагло појачала своје присуство на источном крилу, а њене државе чланице су почеле да пружају опсежну војну помоћ Кијеву.

(РИА, Танјуг)

Више од 400 тела цивила погинулих или умрлих током окупације украјинских оружаних снага уклоњено је из пограничног подручја руске Курске области, саопштио је губернатор те области Александар Хинштајн.

"Наша војска организује уклањање тела, а помажу волонтери и Министарство за ванредне ситуације. Процес идентификације је у току", рекао је Хинштајн.

Руска војска је у марту ове године повратила већину територије у руској Курској области, коју је у августу 2024. године украјинска војска окупирала.

(Танјуг, РИА)

Русија ће наставити са својом "специјалном војном операцијом" у Украјини ако Кијев одбије да преговара о могућем решењу, рекао је портпарол Кремља Дмитриј Песков.

"Русија ће учинити све да заштити своје интересе. Уколико није могуће да се решење постигне мирним путем, СВО ће бити настављена", рекао је Песков и додао да је Русија заинтересована за озбиљан рад на бази предлога тима америчког председника Доналда Трампа.

(Reuters)

Француски председник Емануел Макрон изјавио је да је јединство између Европе и Сједињених Америчких Држава "кључно и неопходно" када је у питању подршка Украјини.

Истакао је да не сме да постоји "неповерење" између све стране.

"Јединство између Американаца и Европљана по питању Украјине је кључно. И то кажем изнова и изнова, морамо да радимо заједно. САД су потребни Европљани да предводе мировне напоре", рекао је Макрон новинарима.

Нагласио је и да поздравља и подржава мировне напоре које предузимају Сједињене Америчке Државе.

С друге стране, немачки недељник Шпигел цитирао је транскрипт поверљивог позива који показује да су француски председник и немачки канцелар Фридрих Мерц изразили "озбиљан скептицизам", у вези са напорима америчке владе и њених изасланика да преговарају о миру.

(Reuters)

Након руских напада на украјинску енергетску инфраструктуру, од јутрос су на снази ванредне рестрикције струје у више региона Украјине, саопштио је Укренерго.

У саопштењу, које преноси РБЦ, наводи се да је у руским нападима током протекле ноћи оштећена опрема енергетских постројења у неколико региона, што је довело до локалних нестанака струје.

Ванредне рестрикције струје тренутно се спроводе у Харковској, Сумској, Полтавској, Запорошкој, Дњепропетровској и делимично у Кировоградској области а ванредна искључења биће отказана одмах након што се ситуација у електроенергетском систему стабилизује.

Укренерго је саопштио да је ситуација са електричном енергијом тешка у већини украјинских региона.

(Танјуг)

Украјинска војска саопштила је да је током ноћи извела ударе дугог домета на рафинерију нафте у руском граду Сизрању и луку Темрјук у Краснодарском крају.

Генералштаб наводи у саопштењу да се још увек процењује штета.

(Reuters)

Председник Русије Владимир Путин оценио је разговоре са премијером Индије Нарендром Модијем као "успешне" и истакао да је потписан значајан пакет међувладиних, међуресорних и корпоративних споразума усмерених на јачање економске сарадње Русије и Индије.

Путин је указао да Русија и Индија разматрају сарадњу у области малих модуларних реактора, плутајућих нуклеарних електрана и примене нуклеарних технологија у медицини.

Моди је истакао да су односи две земље "издржали тест времена" и да се заснивају на поверењу и међусобном поштовању.
Он је нагласио да је Путин последњих 25 година давао снажан допринос јачању стратешког партнерства.

Две стране такође су се усагласиле да успоставе програм економске сарадње до 2030. године, наставе рад на пројекту коридора Север-Југ, ојачају сарадњу у области чисте енергије и минерала и да повећају академску размену.

Моди је навео да се Индија залаже за дугорочно мирно решење украјинског сукоба.

(Танјуг)

Зет америчког председника Доналда Трампа, Џаред Кушнер, укључио се у мировне преговоре о Украјини и веома активно ради, изјавио је помоћник руског председника Јуриј Ушаков.

Кушнер је додао више системског фокуса свом раду на украјинском мировном процесу, рекао је Ушаков у интервјуу за телевизију Звезда, преносе РИА Новости.

"Кушнер је, захваљујући свом карактеру, додао систематичнији приступ овом послу", истакао је Ушаков.
Укључивање зета америчког председника Доналда Трампа, оснивача компаније Афинити партнерс Џареда Кушнера, у мировне преговоре о

Украјини је иницијатива Вашингтона, навео је он

(Танјуг, РИА Новости)

Наредних дана ће се одлучити да ли ће се рат између Русије и Украјине даље проширити ка Европи или ће се "жар рата заувек смирити", изјавио је премијер Мађарске Виктор Орбан.

"Ако важни преговори између САД и Русије буду успешни, жар рата ће се смирити и људи у Мађарској би могли лакше да дишу. Међутим, ако превлада воља Европљана, који мисле да рат треба да се настави и да га треба решити на бојном пољу, а не тражењем мира, рат би се могао проширити ближе и претња ће расти", рекао је Орбан, преноси МТИ.

Мађарски премијер изјавио је прошле седмице да послератни поредак треба да укључује трансформацију Украјине у тампон државу између НАТО-а и Русије.

Он је навео да је Запад наоружао Украјину, де факто је интегрисао у структуре НАТО-а и намерава да је учини и де јуре чланицом НАТО-а.

(Танјуг, МТИ)

Руски председник Владимир Путин и индијски премијер Нарендра Моди разговарали су о билатералним односима и ситуацији у Украјини, на састанку у четири ока у Њу Делхију.

Руски председник је током разговора констатовао развој сарадње између Москве и Њу Делхија у војно-техничкој сфери и појаву нових области сарадње везаних за високе технологије, преноси РИА Новости.

Путин је рекао и да је јучерашњи неформалан састанак са индијским премијером био пријатељски и користан.

Упознао је Модија са акцијама САД и Русије у циљу постизања могућег мировног решења између Москве и Кијева.

Такође је захвалио премијеру на његовим напорима у унапређењу мировног процеса, наводи агенција.

Моди је рекао да је Путинова посета од историјског значаја.

"Ваша улога од 2000. године, током последње две и по деценије, сведочи о вашем визионарском и снажном лидерству и начину развоја билатералних односа, то је добар пример за друге односе, како се развијају индијско-руски односи“, рекао је Моди.

Он је појаснио да Москва и Њу Делхи редовно размењују мишљења о ситуацији у Украјини, што говори о дубоком поверењу између земаља, а Индија подржава брзо решавање сукоба.

(Танјуг)

Индијски премијер Нарендра Моди рекао је и председнику Владимиру Путину да је Индија на страни мира и да свет треба да се врати миру, мислећи на текући сукоб у Украјини.

Путин је у својој првој посети Индији у последње четири године, у време када Њу Делхи води преговоре са САД о трговинском споразуму којим би се смањиле тарифе које је увео председник Доналд Трамп.

(Reuters)

Високи званичник у Бироу за европске и евроазијске послове Стејт департмента САД Брендан Хенрахан изјавио је да сукоб у који је укључена Русија може да се реши само уз учешће Русије и поручио да ОЕБС мора престати да "занемарује" актере чије је присуство неопходно за мир.

"ОЕБС мора престати да маргинализује управо оне актере чије је присуство неопходно за мир. Сукоб у који је укључена Русија може да се реши само уз учешће Русије. То је практична реалност. И ово није одобравање понашања било које владе", рекао је он на јучерашњем пленарном састанку Савета министара спољних послова ОЕБС-а у Бечу, преноси Укринформ.

(Танјуг, Укринформ)