субота, 29.11.2025, 05:50 -> 16:01
Рат у Украјини – 1. 375. дан. Председник Украјине Володимир Зеленски најавио је ажурирање кључних одбрамбених докумената и јачање програма дронова, док Москва истовремено оптужује европске државе да манипулацијама коче дипломатски процес и понављају, како тврди, шеме из 2022. године. Током ноћи у Кијеву су у нападима погинуле три особе и 15 их је рањено. С друге стране, ФСБ тврди да је спречио диверзију на гасоводу у Московској области.
Председник Украјине Володимир Зеленски истакао је да је захваљујући активној дипломатији реално да се у наредним данима "дефинишу конкретни кораци за достојанствено окончање рата".
Објаснио је да ће украјинска делегација предвођена секретаром Савета за националну безбедност и одбрану Рустемом Умеровим стићи у Сједињене Америчке Државе, где ће наставити дијалог на основу тачака из Женеве.
(Ukrinform)
Мађарски премијер Виктор Орбан оценио је да је једино трајно решење за Украјину да поново постане неутрална тампон зона између Русије и НАТО-а, уз договор о величини и наоружању украјинских снага и гаранције да ни једна страна не покуша да контролише овај простор.
Истакао је да амерички мировни план одражава реалност, нагласивши да време сада иде на страну Русије, да постизање мира мора бити брзо, а да финансијску цену рата плаћају европски порески обвезници, уз нагласак на потребу почетка високоназивних преговора и дугорочној јачању војних капацитета Европе.
(Танјуг)
Молдавске власти саопштиле су да су руски дронови трећи пут у последњих девет дана нарушили ваздушни простор земље, што је довело до, како се наводи, његовог привременог затварања и представља претњу за цивилне летове.
Молдавија је инцидент осудила као "застрашивање у контексту рата у Украјини", док је руски амбасадор у Кишињеву доводио у питање умешаност дронова и критиковао напетости у односима Москве и Кишињева.
(Ukrinform)
У руском нападу на Кијевску област једна жена је погинула, а више од 10 људи је повређено, саопштила је полиција. Оштећени су стамбени објекти и возила у више округа, укључујући Бровари, Бучу, Обухив и Вишгород, где су страдале или је повређено више особа, а оштећене десетине кућа, зграда и аутомобила.
(Ukrinform)
Председник Украјине Володимир Зеленски у понедељак ће у Паризу разговарати са Емануелом Макроном о условима "праведног и трајног мира", после женевских консултација и представљања америчког мировног плана.
САД су Кијеву прошле недеље упутиле ултиматум о прихватању договора у 28 тачака, који је потом ублажен под притиском европских савезника.
Председник Украјине Володимир Зеленски најавио је да Министарство одбране припрема ажурирање кључних докумената за планирање одбране, уз нове приоритете засноване на току ратних дејстава.
Зеленски је навео и да се јача заштита критичне инфраструктуре у Николајевској и Херсонској области, док је украјинска влада обезбедила средства за "куповину дронова и подршку борбеним бригадама".
(Ukrinform)
Заменик руског министра спољних послова Сергеј Рјабков оптужио је европске државе да се мешају у доношење одлука о Украјини и да диктирају одбијање наставка нормалног дипломатског дијалога.
"Eвропски манипулатори спречавају напредак у преговорима", истакао је Рјабков.
Према његовом мишљењу, западни центри моћи – посебно Лондон – 2022. године осујетили су постизање споразума између Москве и Кијева и да се "иста шема" понавља и сада.
(РИА)
Мађарски премијер Виктор Орбан изјавио је да је отрежњујућа реалност изложена у америчком мировном плану за решење сукоба у Украјини, као и да је време у том конфликту на страни Русије, те да је потребан што бржи почетак руско-европских преговора на високом нивоу.
Орбан је у изјави за немачки "Велт ам Зонтаг" рекао и да је време да се одбаце илузије и да се погледа истини у очи, као и да је једино дугорочно решење сукоба - да Украјина буде тампон зона између Русије и НАТО-а.
Навео је да је његов први аргумент то да што се више буде одуговлачило с постизањем мира, то ће Украјина изгубити више људи и територија. Према његовим речима, то би се могло избећи "само ако би НАТО послао копнене снаге на фронт, што би директно довело до следећег великог европског рата".
"Друго, Русија ће бити реинтегрисана у светску економију у складу са америчким принципима, санкције ће бити постепено уклоњене, замрзнута имовина ће бити искоришћена за стварање америчко-руских инвестиционих фондова, а пословање ће бити настављено", истакао је мађарски премијер.
Његов трећи аргумент је, како је нагласио, то што је мит да Европљани финансирају конфликт путем руског новца - разбијен.
"Морамо признати нашим грађанима да су сваки евро који смо потрошили до сада и сваки евро који будемо потрошили у будућности на подршку Украјини потпуно, 100 одсто, платили европски грађани", констатовао је Орбан.
Орбан је додао да све ове тачке указују на потребу да се одмах започну европско-руски преговори на високом нивоу, а према његовој оцени, средњорочно гледано, руски ресурси треба да буду реинтегрисани у европску економију.
"Дугорочно гледано, војни потенцијал Европе треба да буде ојачан до те мере да она може да се одбрани од сваког противника у конвенционалном рату. Поред тога, како би повећање наоружања остало у разумним границама, потребно је склопити с Русијом споразум о контроли наоружања", закључио је Орбан.
Он је оценио да, као једино дугорочно решење сукоба, Украјина треба да настави да постоји као "тампон држава" између Русије и НАТО-а, каква је, по његовим речима, некада и била.
"Русија задржава територију договорену на међународној мировној конференцији, а све западно од те линије, до источне границе НАТО-а, представља територију украјинске државе, која ће поново постати тампон држава", казао је Орбан.
Према његовим речима, Русија и НАТО морају да се договоре о величини и опремљености украјинских Оружаних снага којима је дозвољено да делују у тампон зони, а обе стране морају да пруже гаранције да "нико неће да потчини себи ову тампон државу". "Ово је ствар преговора, међународно право пружа алате за успостављање таквог система гаранција", закључио је Орбан.
Секретар Савета за националну безбедност и одбрану Украјине, Рустем Умеров, именован је за шефа украјинске делегације која путује у Сједињене Америчке Државе на преговоре о мировном плану, саопштио је украјински председник Володимир Зеленски.
У поруци објављеној на мрежи Икс, Зеленски је данас навео да су украјински преговарачи "на путу ка САД да окончају рат".
Делегација укључује и начелника Главне обавештајне управе Кирила Буданова, председника Спољне обавештајне службе Олега Ивашченка, начелника Генералштаба Андреја Гнатова, саветника кабинета председника Украјине, Олександра Бевза, првог заменика министра спољних послова Сергеја Кислицу, првог заменика секретара Савета за националну безбедност и одбрану Јевгена Острјанског, заменика председника Службе безбедности Александра Поклада и заменика начелника Главне обавештајне управе Министарства одбране Украјине, Вадима Скибицког, пренео је Униан.
Они ће учествовати у преговорима са САД и другим међународним партнерима, као и са представницима Руске Федерације. Зеленски је истакао да је главни задатак делегације да се "брзо и смислено дефинишу кораци за окончање рата".
Он је нагласио конструктивну сарадњу са Сједињеним Америчким Државама и очекивање финализације састанака у САД. Делегација је формирана након објављивања нацрта "мировног плана" од 28 тачака, који је изазвао реакције у Москви, док је претходни шеф преговарачког тима, Андриј Јермак, јуче, 28. новембра, поднео оставку.
Украјински представници ће се у САД састати са специјалним представником САД Стивом Виткофом и зетом америчког председника, Џаредом Кушнером.
Руске трупе напале су објекте украјинског војно-индустријског комплекса и енергетске објекте, саопштило је руско министарство одбране.
"Као одговор на терористичке нападе Украјине на цивилне мете у Русији синоћ, Оружане снаге [...] су покренуле масовни удар користећи прецизно оружје и беспилотне летелице против предузећа украјинског војно-индустријског комплекса и енергетских објеката који подржавају њихов рад", наводи се у саопштењу.
Руска Федерална служба безбедности (ФСБ) саопштила је да је спречила експлозију коју су, како тврде, планирале да изазову украјинске обавештајне службе на гасоводу у Серпуховском округу Московске области.
У саопштењу се наводи да је у Серпуховском округу "током ноћи, приликом покушаја постављања импровизоване експлозивне направе" на делу ухваћен руски држављанин (56), који је ухапшен, преноси агенција РИА Новости.
ФСБ наводи да је руски држављанин овог месеца, поступајући по упутствима украјинског курира, купио возило и електричну бушилицу, након чега је користио добијене координате да би у скривеном складишту пронашао експлозивне направе домаће израде.
"На захтев украјинских обавештајних служби, мушкарац је требало да избуши рупу у земљи изнад гасовода, а затим активира и постави импровизовану направу. Након завршетка задатка, требало је да отпутује у иностранство и врати се у Украјину преко трећих земаља", саопштила је ФСБ.
Министар спољних послова Украјине Андриј Сибиха је, говорећи о ноћашњим нападима, поручио да је Москва наставила да "убија и уништава" док свет расправља о мировним плановима за рат у Украјини.
"Русија је испалила десетине крстарећих и балистичких ракета и више од 500 дронова на обичне куће, енергетску мрежу и кључну инфраструктуру", написао је Сибиха на мрежи Икс.
Број погинулих у ноћашњим ваздушним нападима на Кијев порастао је на два, саопштиле су украјинске власти.
Градоначелник Кијева Виталиј Кличко навео је да је повређено 15 особа, од чега је осморо хоспитализовано, преноси Укринформ.
Током ноћи су експлозије одјекивале главном градом Украјине. Украјинске власти саопштиле су да је у ноћашњим ваздушним нападима на Кијев једна особа погинула, а да је 11 повређено, пренео је Ројтерс.
Како је навео шеф кијевске војне администрације Тимур Ткаченко, нападнуто је шест локација, међу којима је било и стамбених објеката.
Додао је да је тело погинулог извучено из стамбеног објекта који се запалио због напада.
Украјина је током ноћи извршила нападе дроновима на више руских области, а у Краснодарском крају је избио пожар у нафтном постројењу, док је у Ростовској области пријављен пожар на више цивилних објеката, саопштиле су јутрос руске власти.
Пожар је избио у рафинерији нафте Афип у Северском округу Краснодарског краја у Русији, након напада украјинског дрона, саопштиле су регионалне власти. „Процењена површина пожара је приближно 100 квадратних метара. Оштећена је нека техничка опрема у просторијама постројења, али резервоари за складиштење нису погођени“, наводи се у саопштењу, преноси Интерфакс.
Према прелиминарним извештајима, није било жртава, а запослени у фабрици су одведени у склониште.
У руском граду Таганрог у Ростовској области избио је један већи пожар након украјинског напада дроновима током ноћи, а укупно осам пожара је локализовано, саопштила је градоначелница града Светлана Камбулова.
"Наш град је вечерас поново био изложен масовном непријатељском нападу. Све службе за ванредне ситуације су одмах почеле да раде на отклањању последица. Осам пожара је локализовано. Није било повређених“, написала је она на Телеграму.
Гувернер Ростовске области Јуриј Сљусар касније је појаснио да је напад дроном уништио кров студентског дома на Факултету грађевинске индустрије и технологије, због чега је извршена евакуација.
Изгорела је и приватна кућа, а оштећена је и стамбена зграда, саопштиле су руске власти.
Руско Министарство одбране је саопштило јутрос да су током ноћи средства ПВО пресрела и уништила 103 украјинска дрона изнад руских региона.
Према извештају, 26 дронова је неутралисано изнад Белгородске области, 20 изнад Ростовске области, 19 изнад припојеног Крима, по 11 изнад Рјазанске области и Краснодарског краја, пет изнад Вороњешке области, четири изнад Липецке области, три изнад Курске области, по један изнад Астраханске и Волгоградске области, Републике Калмикије и Азовског мора.
Шеф кабинета украјинског председника Андрија Јермак, поднео је оставку пошто су истражни органи претресли његову кућу у склопу истраге о корупцији у енергетском сектору.
Володимир Зеленски је захвалио Јермаку што је украјински став у преговорима увек представљао "тачно онако како треба". Најавио је поновно покретање Канцеларије председника Украјине.
Након оставке Јермака, који је предводио преговарачки тим, Зеленски је објавио да ће Украјину у преговорима представљати начелник Генералштаба Андриј Гнатов, представници Министарства спољних послова и обавештајне службе, као и секретар Савета за националну безбедност и одбрану Рустем Умеров.
Кремљ очекује посету специјалног изасланика Сједињених Америчких Држава Стива Виткофа у првој половини следеће недеље. Тачан датум посете објавиће "благвремено".
Руски председник Владимир Путин и мађарски премијер Виктор Орбан разговарали су у Кремљу скоро четири сата о кључним питањима везаним за билатералне односе, енергетику, замрзнута руска средства у Европи и окончање рата у Украјини.
Путин је захвалио Мађарској на уравнотеженеом ставу о украјинском питању и на могућности да се састанак између њега и америчког председника Доналда Трампа одржи у Будимпешти.
"То је био Доналдов предлог. Рекао је – имамо добре односе с Мађарском, и ти и ја смо у добрим односима са Виктором, ево предлажем ову опцију. Бићу срећан ако се стране у преговорима договоре да се састанак одржи у Будимпешти", истакао је руски председник.
Орбан је потврдио да је спреман да пружи платформу за преговоре.
Шеф мађарске дипломатије Петер Сијарто истакао је да их је руска страна уверила да испуњава све уговорне обавезе за испоруку природног гаса и нафте. Договорене количине горива се испоручују Мађарској по плану, а нафтовод "Дружба" и гасовод "Турски ток" раде без прекида.
Обе стране су се такође сагласиле да убрзају реализацију пројекта нуклеарне електране "Пакш II", коју је развио руски "Росатом".
