Мир, примирје или реприза пропалих преговора – шта је на помолу у Украјини

Председник САД Доналд Трамп дао је Украјини ултиматум до четвртка, практично до чувеног празника Дана захвалности, да прихвати мир. Амерички медији кажу да су Украјинци прихватили споразум. Хоће ли у свету осванути мир или је то само реприза преговора од пролећа?

Никола Вујиновић, истраживач студија безбедности, сматра да је реално да су прихватили некакав текст споразума од тих 19 тачака, али није претерано сигуран да то значи да је мир на путу.

"Дакле, чињеница је да су се Украјинци и Американци сложили, а друга страна уопште није још консултована", наводи Вујиновић.

На шта је Кијев пристао

Зеленски, наводи Вујиновић спекулације европских медија, није пристао на смањење војске, није пристао да се Украјина не учлани у НАТО, али је пристао да буде неки мораторијум од четири или пет година.

"Исто тако, што се тиче територијалних уступака Русије, и то је стављено са стране. Дакле, неће се говорити о томе да се призна, рецимо, Доњецк или Луганск као дефакто територија Русије, већ само као територија која је тренутно под окупацијом и о којој ће се преговарати", додаје Вујиновић.

Покушај да се "прода прекид ватре"

То што се може прочитати у споразуму из Женеве, оцењује, јесте покушај да се, колоквијално речено, "прода прекид ватре".

"Оно ка чему се иде јесте прекид ватре, значи да престану ратна дејства у датом тренутку, а мир ће доћи у неком тренутку преговарањем", очекује Вујиновић.

Младен Лишанин, научни сарадник на Институту за међународну политику и привреду, не сматра да ће сутра наступити мир.

"Апсолутно не. То у свакој варијанти можемо са сигурношћу да кажемо. И та првобитна верзија предлога је подразумевала да, након што се постигне некакав договор, остаје одређени период у којем ће се стране повући на некакве линије разграничења, који би био највероватнији 30 дана, током којег би, парадоксално, борбе по одредбама самог нацрта уговора могле да се наставе. Дакле, не би постала обавеза прекида ватре одмах од поноћи, како то најчешће бива", напомиње Лишанин.

Према томе, додаје, чак и да истина то што се чује од америчких медија, то неће значити да су борбе готове вечерас или сутра ујутру.

"Ја бих чак ишао дотле да за сада не бих претерано озбиљно ни узимао ове вести да је постигнут дефинитиван договор између украјинске и америчке стране из више разлога. А један од најважнијих јесте та формулација која је у првој вести била употребљена, а то је да постоје још неколико, четири или пет детаља које треба усагласити, који су контроверзни, али нису непремостиви", објашњава Лишанин.

Према његовој оцени, са украјинске стране то заправо значи да им је било неопходно да буду конструктивни и поштују рок који им је експлицитно постављен од стране Доналда Трампа, везан за Дан захвалности.

Ко се додворава Трампу

Милош Вукелић, научни сарадник на Факултету политичких наука у Београду, указује да се и у америчком и у каснијем европском предлогу види да на неки начин чак и у Европи покушавају да се додворе Доналду Трампу.

"Тамо се каже, између осталог, да ће постојати некакав одбор који ће надгледати спровођење мира у Украјини. На челу тог одбора ће бити, њиме да председава, Доналд Трамп. Онда, када је у питању инвестирање, реинвестирање и изградња Украјине, опет један и други предлог констатују ту причу о томе да ће САД добити компензацију и за изградњу, и између осталог и за безбедносне гаранције", наводи Вукелић.