Украјина: Напали смо рафинерију нафте; ФСБ: Кијев планирао отмицу руског авиона, гађали смо војне циљеве

Мађарски премијер Виктор Орбан изјавио је да је и даље дневном реду састанак председника Доналда Трампа и руског председника Владимира Путина у Будимпешти, а да су преговори руске и америчке делегације тренутно у застоју по питању украјинске територије.

Орбан је истакао да је Мађарска укључена у преговоре америчке и руске делегације до одређене мере.

Рекао је, у интервјуу емитованом на Јутјуб каналу комерцијалне телевизије АТВ, да су преговори тренутно у застоју по питању територије.

Орбан је изјавио да ће Мађарска бити изузетна од америчких санкција на руском нафту док год је Доналд Трамп председник Сједињених Америчких Држава, а он премијер Мађарске.

Орбан је рекао да је тај споразум кључан за мађарски програм смањења цена комуналних услуга.

На питање о трајању изузећа, Орбан је рекао да је Трамп разумео егове аргументе и  да „док год је он председник тамо, а ја овде премијер, имамо ово. Када се околности промене, мораћемо поново да преговарамо.

Он је рекао да није понудио ништа за узврат јер није, како је навео, покушавао да обавља посао.

Број Украјинаца који беже од рата тражећи сигурност у земљама Европске уније порастао је на највиши ниво у последње две године, након што је Кијев променио правила како би омогућио већем броју младића да напусте земљу, показују званични подаци.

Земље ЕУ су у септембру одобриле 79.205 нових привремених заштита, што је највећи пораст од 2023. године, преноси Политико.

Скок се догодио након што је Украјина дозволила мушкарцима старости од 18 до 22 године да слободно напусте земљу. До краја септембра, 4,3 милиона Украјинаца било је под привременом заштитом у ЕУ, посебним статусом осмишљеним да се носи са масовним приливом расељених лица која се не могу вратити кући.

Како се наводи, Немачка, Пољска и Чешка су имале највећи удео, док је Чешка имала највећи однос корисника привремене заштите у односу на становништво, односно 35,7 корисника на 1.000 становника.

Пољска је забележила највећи пораст у апсолутном броју, додајући скоро 13.000 нових корисника, затим Немачка са 7.600 и Чешка са 3.500 људи.

Само је Француска забележила мали пад од 240 људи. Жене су чиниле 44 одсто свих заштићених, малолетници 31 одсто, а мушкарци око 25 одсто.

Украјинци су представљали више од 98 одсто свих људи којима је додељена привремена заштита у оквиру шеме ЕУ, која је продужена у јуну до марта 2027. године.

(Politico)

Ситуација на фронту остаје изузетно тешка, посебно у Покровском и Запорошком правцу, саопштио је председник Украјине Володимир Зеленски након састанка са врховним командантом Оружаних снага Олександром Сирским.

"Руси повећавају број и обим напада. Ситуација је сложена, посебно због временских услова који им погодују. Ипак, настављамо да уништавамо окупатора. Захвалан сам свакој јединици и сваком војнику који брани наше положаје", навео је Зеленски у објави на Телеграму, преноси Укринформ.

Он је додао да је у области Купјанска ситуација нешто стабилнија, где украјинске снаге последњих недеља бележе позитивне резултате.

Према Зеленском, са Сирским је разговарао и о "припреми дубинских удара", конкретним правцима и очекиваним резултатима.

Како извештава Укринформ, у Запорошкој области, посебно на правцима Александривке и Хуљајпила, руска војска је појачала гранатирање и нападе. Да би заштитиле људство, јединице украјинских снага биле су принуђене да се повуку са положаја у близини пет насеља.

(Укринформ)

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров демантовао је тврдње америчког председника Доналда Трампа о наводном обнављању нуклеарних тестирања у Русији, истичући да Москва није спроводила такве активности и да је спремна да размотри све забринутости Вашингтона.

"Спремни смо да разговарамо и о сумњама које су се појавиле код наших америчких колега у вези с тим да смо, наводно, тајно дубоко се укопали под земљу и тамо нешто радимо", рекао је Лавров у интервјуу за руске медије.

Министар је додао да Москва жели да разјасни суштину изјава америчке стране о нуклеарним тестирањима. Он је притом нагласио да тестирања носача без самe нуклеарнe реакцијe нису забрањена.

"Не могу да кажем шта стоји иза става Сједињених Држава по питању нуклеарних тестирања, јер оно што је председник Трамп говорио о наводно обновљеним тестирањима у Русији и Кини – није тачно, ако се мисли на нуклеарна тестирања, односно тестирања нуклеарног оружја", навео је Лавров.

Истакао је да руски председник Владимир Путин није на седници Савета безбедности Русије наредио припреме за нуклеарне пробе, већ анализу ситуације и постизање консензуса о томе да ли разматрати њихово настављање.

Говорећи о својим контактима са америчким државним секретаром Марком Рубиом, он је рекао да након телефонског разговора њих двојице 20. октобра није било нових контаката, али и истакао да је Москва спремна да са Вашингтоном разговара о припремама самита Путина и америчког председника Доналда Трампа у Будимпешти, ако и када америчка страна буде обновила предлог за тај самит.

Поново је нагласио да би Будимпешта и за Русију била прихватљива локација за одржавање самита.

(Известија)

Председник Украјине Володимир Зеленски одржао је координациони састанак о безбедносним и социо-економским питањима Херсона, фокусирајући се на сузбијање руских беспилотних летелица и јачању заштите регије.

Зеленски, који је данас посетио Херсон поводом треће годишњице ослобађања града, објавио је на Телеграму да су састанку присуствовали војни команданати, командири 310. посебног батаљона радио-електронске борбе и командант Снага беспилотних система, пренео је Укринформ.

"Највећа пажња била је на броју руских дронова током напада, противделовању кроз јединствени центар радио-електронске борбе и мобилне групе, развијању и повећању система РЕБ, као и заштити путева и логистике специјалним мрежама", навео је Зеленски.

Током састанка разматрана су и питања енергетике, обезбеђивања Херсона свим потребним ресурсима, финансирања, као и подршке комуналним службама, школама и вртићима.

Данас, на трећу годишњицу ослобађања града од руских снага, Зеленски је посетио Херсон, одликовао грађане разних професија, обишао болницу која ради у зони напада и разговарао са ученицима

(Укринформ)

Украјина је позвала министре за европске послове земаља чланица Европске уније на самит у Лавову 10. и 11. децембра како би министри ту могли да покажу подршку захтеву Украјине да приступи том блоку.

Позивно писмо министрима одбране послато је заједнички у име Данске, која тренутно председава Савету ЕУ, и вицепремијера Украјине Тараса Качке, преноси Политико.

"Фокус разговора биће напредак Украјине на путу ка чланству у ЕУ. Састанак ће пружити прилику да се сагледају постигнути резултати, да се размене размишљања о следећим корацима и да се потврди политичка подршка напорима Украјине у области реформи и интеграције. На скупу ћемо послати јасну и јединствену политичку поруку да је будућност Украјине унутар ЕУ", наводи се у том писму.

Двојица неименованих званичника ЕУ рекла су за Политико да је тренутни план да се Украјини и Молдавији омогући рад на наредној рунди реформи без чекања на формално одобрење блока.

Украјина је земља кандидат за чланство од 2022. године и спровела је велике економске, правосудне и антикорупцијске реформе.

Упркос томе, мађарски премијер Виктор Орбан рекао је да ће блокирати приступање Украјине, пошто је за приступ неке земље блоку потрбно једнгласна сагласност чланица.

(Танјуг, Politico)

У граду Лиману у Доњецкој области, снабдевање гасом је потпуно прекинуто због оштећења система за дистрибуцију гаса, саопштила је Доњецка регионална војна управа.

"Непријатељско гранатирање у Лиману је оштетило систем, због чега је цео град остао без снабдевања гасом, а 1.164 претплатника су искључена", наводи се у саопштењу, преноси Укринформ.

Према речима Вадима Батија, председника Управног одбора приватног акционарског друштва за снабдевање гасом и гасификацију "Доњецкоблгаз", тренутно нема снабдевања гасом у Лиману зато што су подводни гасовод уништиле руске трупе.

"Спремни смо да бар сада започнемо поправке, све док за то постоји физичка могућност. Људи трпе, иако су услови изузетно тешки. Чак ни метал не може да издржи", рекао је Бати.

Укринформ подсећа да је Доњецка област под сталним гранатирањем руских трупа.

(Укринформ)

Председник Украјине Володимир Зеленски посетио је Херсон на југу земље поводом треће годишњице ослобођења града од руске окупације и одликовао државним признањима војнике и цивиле различитих професија.

"Данас обележавамо веома важан дан, трећу годишњицу протеривања руских окупатора из Херсона. Одликовао сам људе различитих занимања, војнике и цивиле, који у Херсону служе својој држави", поручио је Зеленски, а преноси Укринформ.

Начелник Генералштаба француских оружаних снага, генерал ваздухопловства Фабијен Мандон, изјавио је да је у току припрема припадника оружаних снага те земље за могућ рат са Русијом, о коме је говорио и у обраћању пред посланицима у парламенту Француске, када је упозорио да војска мора да буде спремна за могући сукоб са Русијом у року од три или четири године.

Мандон је у интервјуу за Уест Франс рекао да га је председник Француске Емануел Макрон замолио да предложи опције како би се осигурала континуирана заштита француског народа и интереса те земље, о чему је говорио и у свом обраћању посланицима у Одбору за одбрану француског парламента 22. октобра.

"Поделио сам своја запажања са народним представницима како бисмо предвидели (догађаје) и донели исправне одлуке. Видим еволуцију Русије – 2008. године је напала Грузију, 2014. је анектирала Крим, 2022. године је то била Украјина. Русија сматра Европу слабом. Знам да се војно реорганизује како би била способна да се ангажује у борби против земаља НАТО-а. Морамо се припремити за то", навео је Мандон.

На питање који докази га наводе на такав закључак, Мандон је одговорио да је то збир различитих трагова и обавештајних података.

(Танјуг)

Немачка ће повећати своју помоћ Украјини за три милијарде евра у 2026. години, чиме ће укупна подршка достићи више од 11,5 милијарди евра, према најновијем нацрту буџета који је Министарство финансија припремило за завршну расправу Буџетског одбора Бундестага.

Та додатна средства, која ће бити одвојена за одбрамбене сврхе, биће усмерена на набавку артиљерије, дронова, оклопних возила и замену два ракетна система противваздухопловне одбране "патриот", пише Велт.

Према владиним изворима, средства су део ширег плана да се ојача украјинска одбрана против руских напада.

Буџетски одбор Бундестага биће задужен за финализацију нацрта буџета за 2026. годину на састанку заказаном за четвртак, док ће се посебна питања у вези са климатском и инфраструктурном трансформацијом разматрати одвојено.

Очекује се да ће ти планови бити објављени у наредним недељама, док је већ предвиђено повећање финансирања за пројекте инфраструктуре и климатске неутралности.

Осим тога, предложени буџет укључује и нови фонд од 450 милиона евра који ће бити усмерен на изградњу и проширење инфраструктурних објеката попут мостова и тунела, док би пензијско осигурање требало да буде обогаћено са додатних 50 милиона евра за исплате пензија за превремени почетак у 2026. години.

Немачка влада се, такође, обавезала да ће наставити да подржава Украјину у борби против руских напада.

(Welt)

Руске оружане снаге напале су украјински војнообавештајни центар у Броварима, у Кијевској области, и аеродром Староконстантинов у Хмељничкој области, саопштио је Центар за односе са јавношћу руске Федералне службе безбедности (ФСБ).

Према саопштењу ФСБ-а, напади су изведени хиперсоничним ракетама "кинџал" као одговор на наводни покушај украјинске обавештајне службе да отме руског ловца "миг 31".

(Interfax)

Румунско Министарство одбране саопштило је да су пронађени, како се сумња, могући фрагменти дрона око пет километара унутар румунске границе после руског ноћашњег напада на украјинске луке на Дунаву.

Због неповољних временских услова, ова држава чланица НАТО-а није могла да подигне борбене авионе, а становништву у погођеном подручју је наложено да се склони, наведено је у саопштењу.

Румунија, која са Украјином дели границу дугу око 650 километара, више пута је раније забележила пад фрагмената руских дронова на својој територији и повреде свог ваздушног простора.

(Reuters)

Руска Федерална служба безбедности (ФСБ) тврди да је осујетила операцију украјинске војне обавештајне службе, потпомогнуте британским оперативцима, која је имала за циљ отмицу руског ловца "миг 31" наоружаног хиперсоничном ракетом "кинџал".

Према подацима руске службе, Главна обавештајна управа Министарства одбране Украјине покушала је да регрутује руске пилоте, обећавајући им три милиона долара како би отела руски авион.

Украјинци су, према тврдњама ФСБ-а, потом планирали да усмере отети "миг 31" ка подручју НАТО базе у Констанци, у Румунији, где би га могли да оборе системи противваздухопловне одбране, стварајући тако провокацију.

(ТАСС)