Песков: Русија чека украјински предлог за наставак преговора; Кијев: Скоро половина Украјинаца не верује у бољу будућност

Украјинске одбрамбене снаге су повратиле своје положаје и држе територије у Курској и Белгородској области, и настављају да блокирају значајну групу Руса у пограничном подручју, објавио је на Телеграму Главнокомандујући Оружаних снага Украјине, Олександр Сирски, који је учествовао на састанку Штаба врховног команданта.

Истакао је да се Штаб фокусирао на дејства јединица у активној одбрани – на спречавање непријатеља да продре дубоко у украјинску одбрану на Покровском и Новопавловском правцу и дође до административних граница Дњепропетровске области.

"Обнављамо положаје и држање територија у Курској и Белгородској области Руске Федерације. Настављамо да везујемо значајну непријатељску групу у пограничном подручју. Непријатељ тамо неће имати мира“, нагласио је.

(Унијан)

Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да Русија још чека да украјинска страна предложи датуме за нову рунду директних преговора.

Песков је навео да ће Москва објавити договорене датуме чим их добије, пренео је Тас.

Портпарол Кремља је рекао да ће Кремљ пажљиво пратити информације о новом пакету санкција Европске уније против Русије, најављеном као најстрожи пакет од 2022. године, који би могао да утиче на руске приходе од нафте и финансијске операције.

Русија, како је рекао, високо цени напоре америчког председника Доналда Трампа у покушајима да се покрене преговарачки процес са Украјином и види потенцијал за обнављање трговинских и економских односа са Сједињеним Државама, укључујући могућност заједничких пројеката.

Песков је оценио да су америчке санкције против Русије незаконите и да штете предузећима обе земље.

Коментаришући смрт бившег руског министра саобраћаја Романа Старовојта, Песков је изразио шок и навео да је истрага у току и рекао да није на Кремљу да спекулише о околностима.

(Танјуг, Тас)

Нуклеарна електрана Запорожје остала је без спољног напајања електричном енергијом на више од три сата, па је морала да укључи резервне дизел-генераторе, што је први такав случај од децембра 2023. године.

Осамнаест резервних дизел-генератора почело је да ради у петак када је нестало спољно напајање, а спољно снабдевање електричном енергијом је потребно за хлађење језгара реактора и базена са искоришћеним горивом, наводи Нуклеарна перспектива.

Залиха горива за 10 дана за резервне генераторе складишти се у електрани, а генератори су искључени након што је напајање поново успостављено.

У Запорожју су, иначе, сви реактори искључени и у стању хладног гашења, али је електрична енергија потребна и за хлађење базена са истрошеним горивом који се налази у самој електрани.

Када се реактор искључи, у њему престаје ланчана реакција која производи топлоту (која се користи за добијање електричне енергије).

Међутим, фисиони производи настављају да пролазе своје процесе распадања и тиме производе додатну количину топлоте (у питању је такозвана резидуална или заостала енергија и обично је око шест одсто термалне снаге сваког реактора) која се мора некако уклонити.

Уколико се то не би радило, дошло би до прегревања реактора и топљења језгра што се сматра најгорим сценариом у нуклеарној индустрији и који се десио у ТМИ и у Фукушими (у извесном смислу и у Чернобиљу).

Због тога су нуклеарне електране опремљене са неколико резервних система који циркулишу воду кроз реактор.

Примарни су електричне пумпе које зависе од електричне енергије споља и управо је то изгубила електрана у Запорожју.

Међутим, за такве случајеве, нуклеарне електране су опремљене и још једним резервним системом: дизел-генераторима који у случају губитка спољне електричне енергије преузимају улогу хлађења реактора.

(Танјуг)

Скоро половина грађана Украјине, њих 47 одсто, верује да ће за 10 година та земља пре бити уништена и са великим одливом људи него просперитетна чланица Европске уније, показало је најновије истраживање Кијевског међународног института за социологију.

Истраживање спроведено у мају и јуну ове године доста се разликује од истраживања из децембра прошле године на исту тему, које је тада показало да више од 57 одсто Украјинаца верује да ће земља бити просперитетна чланица ЕУ за 10 година, преноси Украјинска правда.

Како се наводи, од октобра 2022. године број грађана који не верују у боље сутра деветоструко се повећао, будући да је тада 88 одсто испитаника веровало у просперитет Украјине, а само пет одсто је видело земљу као руинирану и са падом броја становника за 10 година.

Социолози најновији пораст песимиста приписују чињеници да су се крајем прошле године неки Украјинци понадали да ће председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп успети да испуни своје обећање да ће зауставити рат у Украјини.

Социолози су приметили да се Украјинци и даље противе територијалним уступцима и верују да се Украјина креће ка јединству, а не ка подели.

"Било је логично очекивати да ће након Трамповог слабљења подршке и промене у реторици САД према Русији доћи до одређеног моралног и психолошког пада међу Украјинцима. Али чак и у таквим условима, наше анкете показују да је велика већина Украјинаца и даље против окончања рата под условима који изгледају као предаја", наводи Украјинска правда.

(Танјуг, Украјинска правда)

Министарство одбране Русије саопштило је да су њени системи противваздухопловне одбране уништили три украјинске беспилотне летелице изнад Белгородске области.

(Известиа)