Путин: Неки заборављају како је Наполеон завршио; САД о статусу Украјинаца: Још једна лаж Ројтерса

Руски председник Владимир Путин поручио је да у свету постоје људи који желе да се врате у времена Наполеонове инвазије, али заборављају како се завршио тај историјски догађај.

"И даље има оних који не могу да седе мирно, има људи који желе да се врате у Наполеонова времена, заборављајући како се завршило", рекао је Путин током састанка са запосленима и штићеницима фондације "Браниоци отаџбине", преноси РИА Новости.

Истакао да је Русији потребна верзија мира у Украјини која би обезбедила стабилан развој и мир за Русију.

"Морамо да изаберемо за себе верзију мира која би нам одговарала и која би обезбедила мир нашој земљи у дугорочној историјској перспективи. Не треба нам ништа што је туђе, али нећемо одустати од онога што је наше. И потребна нам је опција која би обезбедила стабилан развој наше земље у условима мира и безбедности", рекао је Путин.

Поручио да Русија не намерава "никоме да попусти" у украјинском сукобу и оценио да је "кохезија земље" један од главних услова за успех на бојном пољу.

Путин је приметио да су грешке непријатеља увек биле засноване на "потцењивању карактера руског народа".

"Момци су хероји, наравно, шта да кажем. Они свесно иду у смрт да спасу животе својих другова. Вероватно је у многим земљама то могуће, али само у Русији, чини ми се, могуће је у овом облику. То је, наравно, типично за наш народ", рекао је руски председник.

(РИА Новости, Танјуг)

У последњем говору француског председника Емануела Макрона било је јасних наговештаја нуклеарне уцене и Русија ће то узети у обзир у свом одбрамбеном планирању, наводи се у саопштењу руског Министарства спољних послова.

Наводи се да је Париз изразио амбиције да постане нуклеарни "покровитељ" Европе, нудећи свој "нуклеарни кишобран" као алтернативу америчком.

"Али, наравно, оно што је најавио француски председник, Русија ће узети у обзир у свом одбрамбеном планирању", наводи се у саопштењу Министарства.

Прецизира се да такво понашање Макрона неће ојачати ни његову земљу ни њене савезнике. Одељење је додало да Париз намерава да натера Москву да прихвати неопходне одлуке западних земаља, али је мало вероватно да ће то успети.

"Макронов говор коначно скида маске, показујући ко данас води ратну партију, ко је заправо против прекида ватре, кладећи се на наставак украјинског сукоба, на његову даљу ескалацију", додаје руско Министарство спољних послова.

(Известија)

Оружане снаге Русије заузеле су село Андрејевка у Доњецкој Народној Републици (ДНР), известило је руско Министарство одбране.

(Известија)

Нова администрација Беле куће демантовала је информације о могућем укидању привременог правног статуса 240.000 Украјинаца у Сједињеним Америчким Државама

Секретар за штампу Беле куће Керолајн Левит прокоментарисала је вест британске агенције Ројтерс на мрежи Икс. Према њеним речима, саговорници су новинарима дали лажне информације:

"Ово је још једна лажна вест Ројтерса, заснована на анонимним изворима који немају појма о чему говоре. Истина је да никаква одлука још није донета."

(Унијан)

Руски председник Владимир Путин је изразио посебну захвалност Рускињама које учествују у специјалној операцији у Украјини.

"Данас на нашем састанку има оних који директно учествују у специјалној војној операцији. Желео бих да вам изразим посебну захвалност и најдубљу захвалност за ваш избор", рекао је шеф државе током састанка са запосленима и штићеницима Фонда "Браниоци отаџбине".

Истакао је да се Рускиње често могу наћи не само међу лекарима и другим службама, већ и на првим линијама фронта.

Истовремено, председник је нагласио да оне жене које остају у позадини играју виталну улогу у одржавању мотивације војника на бојном пољу.

(Известија)

Администрација америчког председника Доналда Трампа поништиће привремени правни статус за око 240.000 Украјинаца који су побегли од рата у Украјини, сазнаје Ројтерс, позивајући се на високог званичника администрације.

Такав потез би потенцијално могао довести грађане Украјине на пут убрзане депортације из Сједињених Држава.

Америчке власти би могле да предузму овај корак већ у априлу, наводи агенција.

Мигранти који изгубе свој правни статус могли би да се суоче са убрзаном депортацијом без обзира на то колико дуго су легално у Сједињеним Државама, наводи се у интерној е-поруци америчке Имиграционе и царинске службе (ИЦЕ) коју је видео Ројтерс.

Истовремено, извори публикације напомињу да ова одлука није повезана са Трамповим сукобом са украјинским председником Володимиром Зеленским, већ је део ширег плана његове администрације.

Како се наводи, циљ је да се одузме правни статус више од 1,8 милиона миграната којима је дозвољено да уђу у Сједињене Државе у оквиру привремених хуманитарних програма које је покренула Бајденова администрација.

(Reuters)

Две особе су погинуле након што су руске снаге беспилотним летелицама напале град Берислав у Херсонској области, саопштило је регионално тужилаштво.

"Према истрази око 12.40 часова, руско војно особље бацило је експлозив из беспилотне летелице у Бериславу. Од експлозије гранате погинули су мушкарац и жена цивили који су се налазили на улици у тренутку напада", наводи се у саопштењу, преноси Укринформ.

Напомиње се да је Окружно тужилаштво Берислава покренуло преткривичну истрагу о "извршењу ратног злочина".

(Укринформ)

Европа и Украјина се налазе у преломном тренутку, изјавила је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и поручила да ЕУ мора да покаже да ће бити уз Украјину колико год је потребно.

Фон дер Лајенова је новинарима по доласку на састанак Европског савета у Бриселу додала да се "Европа суочава са јасном и присутном опасношћу" и да зато мора да буде у стању да се заштити и одбрани, "као што морамо да ставимо Украјину у позицију да се заштити и подстакне трајни и праведан мир".

"Желимо мир кроз снагу", поручила је Фон дер Лајен обраћајући се новинарима заједно са председником Европског савета Антонијом Kостом и украјинским председником Володимиром Зеленским.

Фон дер Лајенова је нагласила да ће зато данас представити лидерима план за поновно наоружавање Европе, који предвиђа до 800 милијарди евра за улагање у одбрану.

"То даје државама чланицама фискални простор да улажу у одбрану, даје државама чланицама могућност да инвестирају у украјинску одбрамбену индустрију или да набаве војне капацитете који одмах одлазе у Украјину", рекла је Фон дер Лајен.

Додала је да је овај план у корист поновног наоружавања Европе и ЕУ, али и наоружавања Украјине у њеној егзистенцијалној борби за њен суверенитет и територијални интегритет.

"Веома је важан тренутак да покажемо да стојимо уз Украјину колико год је потребно", поручила је председница Kомисије.

Лидери ЕУ окупљају се данас у Бриселу на ванредном састанку Европског савета како би разговарали о европској одбрани и наставку подршке Украјини.

(Танјуг)

Лидери украјинске опозиције одбацили су идеју о одржавању ратних избора, након навода о састанку између њих и америчких званичника и након што је председник Доналд Трамп свог украјинског колегу Володимира Зеленског назвао “диктатором“ јер их није одржао.

Бивши украјински председник Петро Порошенко рекао је да његов тим ради са америчким "партнерима" на одржавању подршке Украјини - али је додао да се противи ратним изборима.

У писаној изјави објављеној на Телеграму, Порошенко је рекао да избори треба да се одрже тек након што се успостави мир. Он је додао да би гласање требало да буде одржано најкасније 180 дана након завршетка рата.

Јулија Тимошенко, још један опозициони лидер, рекла је да њен тим "разговара са свим савезницима који могу да помогну у обезбеђивању праведног мира што је пре могуће“, оценивши да избори не би требало да се одржавају пре него што се то постигне.

Политико је известио да су четири висока члана Трамповог окружења разговарала са неким од највећих политичких противника Зеленског.

Разговори су вођени са Тимошенковом и високим члановима Порошенкове партије, који је био председник од 2014. до 2019. године, пренео је Политико, позивајући се на три украјинска посланика и једног америчког републиканског стручњака за спољну политику.

(Reuters)

Уочи почетка ванредне седнице Европског савета у Бриселу, пољски премијер Доналд Туск оценио је да Европа мора да крене у трку у наоружању коју је започела Русија и да мора мора да победи.

"Изгубили смо доста времена у погледу изградње одбрамбеног савеза. Али данас се све заиста променило. Говорим и о предлогу Европске комисије о мобилизацији до 800 милијарди евра и о одлучности свих мојих саговорника. То су потврдили на састанцима у Паризу и Лондону", рекао је пољски премијер новинарима уочи почетка самита ЕУ у Бриселу.

Туск је рекао да је, када је говорио о потреби стварања одбрамбеног савеза, имао "више наде него уверености" да ће то уопште бити могуће.

"Тада сам рекао и да нема времена за губљење. Сви су одлучни да прихвате овај изазов“, нагласио је он, преноси агенција ПАП.

"Нема сумње да рат у Украјини, нови приступ америчке администрације Европи и, пре свега, трка у наоружању коју је започела Русија постављају пред нас потпуно нове изазове. Европа мора да преузме ову трку у наоружању и мора да победи. Уверен сам да ће Русија изгубити ову трку, као што је Совјетски Савез изгубио сличну трку у наоружању пре 40 година", истакао је Туск.

Како је оценио, то је "једини начин" да се избегне сукоб већих размера.

(Tanjug/PAP)

Норвешки премијер Јонас Гар Сторе у тамошњем парламенту рекао је да би његова земља требало значајно да повећа финансијску помоћ Украјини.

Норвешки парламент прошле године је договорио да издвоји 35 милијарди круна (3,22 милијарде долара) за војну и цивилну подршку Украјини у 2025. години, а да би та помоћ у периоду од 2023. до 2030. требало да износи укупно 155 милијарди круна у оквиру програма названог ”Нансен”, преноси Ројтерс.

“Желим да предложим значајно повећање програма Нансен за помоћ Украјини у овој години”, рекао је Сторе.

У програму “Нансен” учествује више норвешких странака у циљу билатералне подршке Kијеву, а име је добио по добитнику Нобелове награде за мир, Фриђофу Нансену, подсећа британска агенција.

Норвешки премијер је додао да ће подршка бити организована тако да што пре обезбеди највећу могућу војну помоћ Kијеву.

 Истовремено, нагласио је да влада такође планира јачање норвешке војске.

Норвешка је још једна европска земља која настоји да повећа издвајања за одбрану, као и да обезбеди подршку Украјини након што је амерички председник Доналд Трамп обуставио војну помоћ Кијеву, подсећа Ројтерс.

(Reuters)

Амерички државни секретар Марко Рубио каже да је сукоб у Украјини постао посредни рат између САД и Русије и да је потребно да се пронађе начин за његово окончање.

"Председник (Доналд) Трамп верује да је ово дуготрајан сукоб који је доспео у ћорсокак, и искрено, то је посредни рат између нуклеарних сила: САД, које помажу Украјини, и Русије", рекао је Рубио за Фокс њуз, преноси Стејт департмент.

Оценио је да је украјински председник Володимир Зеленски раније "саботирао" Трампове напоре да преговара о завршетку сукоба и нагласио да ће мир захтевати уступке обе стране.

"Украјинци би требало да буду тамо, Руси би требало да буду за столом. Морамо да их окупимо", истакао је Рубио.

(Tanjug/U.S. State department/Fox news)

Француске власти саопштиле су да нуде обавештајне податке Украјини, дан након што су САД обавестиле да суспендују дељење информација са Kијевом.

Француски министар одбране Себастијен Лекорни рекао је да Француска користи своје обавештајне ресурсе како би помогла Украјини, преноси Ројтерс.

Нагласио да је дељење обавештајних података са САД од јуче обустављено и додао да је ситуација за Велику Британију, која је део обавештајне заједнице са САД, компликованија.

Лекорни је такође истакао да је Француска војно спремна и да су њене нуклеарне снаге довољно снажне.

Француски председник Емануел Макрон рекао да је Француска отворена за разговоре о проширењу заштите коју њен нуклеарни арсенал нуди европским партнерима, имајући у виду претње које Европа доживљава од Русије.

(Reuters)

Портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова рекла је у да француски председник Емануел Макрон “није у контакту са реалношћу” након што је назвао Русију претњом Европи и рекао да ће размотрити стављање европских савезника под нуклеарну заштиту Француске, пренеле су РИА Новости.

“Сваког дана даје неку врсту потпуно нереалних изјава које су у супротности са претходним. Он је 'приповедач'“, додала је Захарова.

(Reuters)

Расте биланс жртава у ракетном удару на Криви Рог у Дњепропетровској области у централном делу Украјине – четворо погинулих и 30 повређених, известио је начелник тог региона, Сергеј Лисак, преноси Кијев индепендент.

Пројектил је погодио петоспратни хотел синоћ око 22 сата по локалном времену.

Лисак је касније навео да су у нападу убијена два мушкарца и жена, а да је 43-годишњи мушкарац преминуо у болници следећег јутра.

Најмање 30 људи је задобило повреде, укључујући и дете. Четрнаест жртава је у тешком стању, навео је Лисак. Већина рањених је хоспитализована.

Како је додао Лисак, у ракетном удару оштећено је и 14 стамбених зграда, пошта, скоро двадесетак аутомобила, културни центар и 12 продавница.

Екипе хитне помоћи тренутно раде на лицу места како би уклонили рушевине са места напада. Украјинска државна служба за ванредне ситуације саопштила је да под рушевинама може бити још жртава.

Криви Риг, родни град Влодимира Зеленског, са око 660.000, је други по величини град у Дњепропетровској области, који се налази отприлике 70 километара северозападно од најближе линије фронта, наводи Кијев индепендент.

(Kyiv Independent)

Украјинска војска саопштила је да су руске снаге током ноћи лансирале две балистичке ракете и 112 дронова у напад на земљу.

Ваздухопловство је саопштило да је оборило 68 дронова, а да још 43 нису достигле своје циљеве вероватно због електронских противмера.

Шта се десило са преосталим дроном није споменуто.

(Reuters)

Руске беспилотне летелице погодиле су током ноћи енергетску инфраструктуру у јужном украјинском региону Одеса, објавио је начелник те области Олег Кипер.

Како је навео у објави на Телеграму, две особе су повређене у нападу који је био усмерен на цивилну и енергетску инфраструктуру.

(Reuters)

Четири високорангирана сарадника окружења председника Доналда Трампа разговарала су са неким од највећих политичких противника украјинског председника Володимира Зеленског, пренео је портал Политико.

Одржани су разговори са украјинском опозиционом лидерком Јулијом Тимошенко и високим члановима партије бившег председника Петра Порошенка, јавио је Политико, позивајући се на тројицу украјинских посланика и једног америчког републиканског стручњака за спољну политику.

Како се наводи, разговарало се о томе да ли би Украјина могла имати брзе председничке изборе.

(Reuters)