Предлог закона превасходно успоставља Национални институционални менизам за спречавање и сузбијање трговине људима и заштиту жртава, дефинише превентивне активности у погледу спречавања те врсте трговине, права жртава, поступка идентификације жртава и других питања.

"Прописано је начело 'Социјалног пута', односно да поступак идентификације и помоћи за жртве трговине људима подразумева доделу статуса жртве у сврху дугорочне помоћи, а тај поступак спроводиће надлежни субјекти социјалне заштите и удружења", истиче се у саопштењу.

Како се наводи, тиме ће полицајци, јавни тужиоци и судије стицати посебна знања за обављање тих послова, а прописане су и надлежности и послови Центра за заштиту трговине људима као установе социјалне заштите.

"Како би се испунио циљ овог закона - унапређење координације националних и међународних активности у овој области, Влада Србије ће искористити своје механизме, што подразумева увезивање Савета за борбу против трговине људима са националним кординатором за борбу против трговине људима. Савет ће, такође, разматрати и међународне препоруке", наводи се у саопштењу.

Како се додаје, закон се доноси имајући у виду да је анализа стања показала да се проблеми првенствено огледају у недостатку јасно дефинисане координације и сарадње релевантних субјеката, као и мултидисциплинарног приступа тим проблемима.

"Плашим се да ће на глобалном нивоу бити једна од најтежих, можда и најтежа у историји, чак и у поређењу са периодом од 1929. до 1933. године. Све је теже зауставити те процесе, а последице већ постоје", рекао је Вучић новинарима.

Додао је да многе државе тренутно функционишу захваљујући резервама створеним у ранијем периоду, а не на основу реалног стања данас.

"Колико ћемо још издржати, трудићемо се да то буде дан, два, три, пет или десет дуже од других. Све постаје све теже, компликованије и проблематичније. У таквим условима долази до великих политичких сукоба, а даље могу да доведу до ратних конфликата који, са невероватном лакоћом неодговорности, избијају у различитим деловима света", навео је Вучић.

Улагања у безбедност

Вучић је, такође, истакао да Србија мора да води рачуна о својој безбедности.

"Наша је обавеза – војно смо неутрална земља, практично једина у региону, окружена НАТО државама или земљама кандидатима за чланство – да бринемо о својој безбедности,свом небу инашим грађанима, због чега значајно улажемо. Та улагања су велика", рекао је Вучић. 

Председник је најавио и да ће сутра у Србију допутовати руководство Републике Српске.

"Очекујемо долазак Милорада Додика, Жељке Цвијановић и других званичника. Желимо да сагледамо шта је урађено у претходних неколико месеци и да убрзамо све што је неопходно, јер се свет налази у изузетно турбулентном периоду", рекао је Вучић.

Разлог због кога траже гласање о неповерењу влади, како се наводи у образложењу, је постојање основане сумња у, како тврде, умешаност појединих чланова владе у случај Генералштаб, као и непредузимање ниједног акта тим поводом од стране председника владе.

Како се наводи у Уставу, члану 130. гласање о неповерењу Влади или поједином члану Владе може затражити најмање 60 народних посланика.

Предлог за гласање о неповерењу Влади или поједином члану Владе Народна скупштина разматра на првој наредној седници, а најраније пет дана по подношењу предлога. Након окончања расправе приступа се гласању о предлогу, а да би био усвојен за њега треба да гласа више од половине од свих народних посланика.

Уколико Народна скупштина изгласа неповерење влади, председник Републике је дужан да покрене поступак за избор нове владе, а ако Скупштина не изабере нову владу у року од 30 дана од изгласавања неповерења, председник Републике је дужан да распусти Народну скупштину и распише изборе.

Уколико Влади или члану Владе не буде изгласано неповерење, потписници предлога не могу поднети нови предлог за гласање о неповерењу пре истека рока од 180 дана.

Седница Скупштине почиње сутра у 11 сати, а претходно је за 10 сати сазван састанак колегијума Народне скупштине. На двеном реду колегијума су консултације у вези са радом Прве седнице Првог редовног заседања.

Теме консултација биле су ванредни парламентарни избори и однос према ЕУ, као и поступање Србије у сложеним међународним околностима на безбедносном и енергетском плану.

Председник Руске странке Слободан Николић изјавио је, после састанка, да се Руска странка залаже за то да се избори одрже крајем године.

"Сматрамо да у летњим месецима не треба организовати изборе. Ми ћемо по пети пут изаћи на те изборе и надамо се дупло бољем резултату него што смо га имали на последњим изборима", рекао је Николић новинарима.

Он је навео да је њихов програм окренут ка Русији и ка Бриксу и додао да су они против евроинтеграција.

Подсетио је да Руска странка има одборнике у 12 општина са 15 одборника, покрајинског и републичког посланика, али да не учествују у извршној власти тако да се, како је рекао, "разбије мит да је Руска странка наслоњена на СНС".

Председник Вучић се затим састао са представницима Јединствене Србије. 

Потпредседник Јединствене Србије Далибор Марковић Палма рекао је да та странка није за то да се у овом тренутку распишу ванредни парламенти избори већ се залаже да они буду одржани онда када за њих дође време.

"Ми смо председнику Републике Александру Вучићу изнели став Јединствене Србије. Ми нисмо за то да се у овом тренутку распишу ванредни парламентарни избори, става смо и мишљења да избори треба да буду онда када за то дође време, односно у термину када треба да буду расписани парламентарни избори", рекао је Марковић новинарима.

Када је реч о Европској унији, Јединствена Србија је за сарадњу са Европском унијом. Сматра да је економија нешто што је, како је рекао, најважније за Србију.

Уследио је и састанак са Иваном Карићем из странке Зелени Србије.

Карић је рекао да се залажу за то да избори буду расписани онда када председник процени да је то најбоље.

"Што се тиче избора, изразили смо подршку и сложили се са тим што председник буде проценио да је најбоље у наредном периоду, тако да не знамо ништа више око датума за изборе", рекао је Карић. 

Он је рекао да је Зеленима Србије част што су позвани на овај састанак и да су том приликом изнели и своје ставове у вези са Европском унијом.

Карић је казао да им је задовољство што ће Оперативни тим за придруживање ЕУ у наредним данима и месецима радити на убрзаном придруживању Србије Европској унији.

Председник сутра наставља консултације са представницима Народне странке.

Претходно, Вучић је у четвртак имао консултације са представницима Српске напредне странке и Удруженог синдиката Србије Слога.

У уторак су у згради Председништва одржане консултације са представницима Социјалдемократске патрије Србије, Социјалистичке партије Србије и Демократског савеза Хрвата у Војводини.

Вучић је пре тога у понедељак одржао консултације са представницима Партије уједињених пензионера, пољопривредника и пролетера Србије - Солидарност и правда (ПУПС) и Ми - глас из народа, а у петак, 3. априла прве консултације одржане су са Покретом социјалиста, Савезом војвођанских Мађара и Странком правде и помирења.

"Петер Мађар је човек из система који је унутар саме партије схватио шта не ваља. Он није дошао са стране, већ је понудио решења која су обичном човеку ближа од високе спољне политике – борбу против корупције, здравствена давања и укидање бенефиција за богате“, наводи Самарџија.

"Финији“ приступ суверенитету и однос са Бриселом

Према речима Самарџије, Мађар ће покушати да поврати суверенитет који је Брисел преузео, али на знатно суптилнији начин од Виктора Орбана.

"Орбан је то радио грубо, ветом на помоћ Украјини и интеграције. Мађару остаје да то настави, али на фини начин. Он се враћа Европској унији, али оној која ће имати више смисла за своје чланице, нарочито по питању мигрантских квота“, објашњава коментатор.

Додаје да је Брисел "одахнуо“ јер има новог саговорника, али упозорава да ЕУ мора да се мења и демократизује ако жели да избегне распад под притиском великих сила попут САД и Русије.

Енергетска зависност и односи са Москвом и Вашингтоном

Иако Москва поручује да неће честитати победу због "непријатељског става“ Мађарске, Самарџија сматра да је то бирократска реторика.

"Мађарска је и даље дубоко зависна од руских енергената и то се не решава преко ноћи. Мађар ће морати много да вага и већ је најавио преговоре са Путином. С друге стране, Доналд Трамп је изгубио свог кључног савезника у Европи, што је велики промашај његове дипломатије који ће сада морати да 'пегла'“, каже Самарџија.

Пројекти са Србијом остају на снази

На питање о будућности односа Будимпеште и Београда, Самарџија је уверен да неће доћи до промена у стратешкој сарадњи.

"Мађарска нема разлога да раскида споразуме са Србијом. Пројекти попут пруге Београд–Будимпешта, гасовода, нафтовода или аранжмана око НИС-а нису спорни. То су пројекти који имају смисла и доносе корист обема странама. Наша дипломатија и пословни људи то морају схватити као изазов и потрудити се да те ствари наставе да функционишу у нашу корист“, наглашава он.

Самарџија закључује да је Мађарска у Орбану имала јаког лидера који је знао шта хоће, а да ће Петер Мађар, хтео то или не, морати да се прилагоди околностима и створи сопствени стил вођства који ће балансирати између захтева ЕУ и националних потреба.

Према резултатима Националне изборне комисије, опозициона странка Тиса, коју предводи Петeр Мађар, освојила је 138 мандата, чиме је обезбедила двотрећинску већину у парламенту, недостижну за до сада владајући Фидес.

Мађар је прогласио победу оценом да је она "видљива са сваког мађарског прозора".

Изборе је обележила и рекордна излазност – до 18.30 на биралишта је изашло 77,8 одсто гласача, што је за око 12 процентних поена више него на изборима пре четири године.

Такође, тражи се и увођење казни за све који почине дело "кршење достојанства жртава, одобравају, величају или оправдавају тиранију и произвољну владавину Србије, као и злочине које је починила на Косову, или шире српску пропаганду“.

"Једини потврђени подаци о српским злочинима на Косову су званични подаци Института за ратне злочине на Косову“, наводи се у резолуцији приштинског парламента.

Брисање српских жртава са КиМ

Из Удружења породица киднапованих и несталих лица на КиМ упозоравају да, као ни у ранијим случајевима, ни ова декларација о ратним злочинима не помиње страдање Срба, чиме се ствара лажан наратив да су на Косову и Метохији само Албанци били жртве.

"На територији КиМ доношење сваког вида резолуције или закона представља врсту напада на све жртве српске и других националности које се нигде не помињу у њиховим законима и резолуцијама.

У Удружењу сматрамо да постоји могућност да се на овакав начин настави пут којим Приштина покушава да прикаже да није било жртава ни једне друге стране, осим албанске и да су само албанске жртве претрпеле штету.

Све остале нације које су живеле на КиМ, пре и после 1999, покушавају да се ставе ван значаја", сматра законски заступник овог Удружења, правник Славиша Вуксановић.

Срећа је, додаје, што оваква резолуција нема никакав утицај на могуће нове кривичне поступке, али и упозорава да може бити "алиби" за пресуде које се очекују пред Специјализовaним већима у Хагу против Хашима Тачија и још тројице лидера тзв. ОВК.

"Ова резолуција остаје само као покушај да се на Косову створи слика да пресуда која треба да се доносе представља вид политичке, а не стварне одлуке и стварне ситуације која се догађала на терену током 1998, 1999. и 2000. године", сматра Вуксановић.

Политичка платформа за затворске казне

Бивши војни тужилац, адвокат Драган Пашић каже да усвојена приштинска резолуција "представља једнострани политички акт, који нема упориште у међународном праву".

"У томе није учествовала српска страна, а не постоје ни међународни арбитри. То је политичка платформа која даје инструкцију правосудним институцијама Косова да усвоје измену кривичног законика, у којем би било дефинисано ново кривично дело – негирање или минимизирање злочина на Косову и где би биле прописане строге кривичне санкције од три до десет година затвора", сматра Пашић.

У резолуцији се од министарства спољних послова и председништва тражи да, у случају да се на међународним форумима или јавним изјавама "напада истина", реагују у "реалном времену".

"Надлежне институције се обавезују да свака јавна активност, изложба или публикација која се бави периодом рата буде заснована на изворима које је верификовао и потврдио Институт за ратне злочине на Косову, као 'научно кредибилна истраживачка институција', као и на коначним одлукама правосудних институција, како би се избегла било каква интерпретација која нарушава достојанство жртава и истину о ослободилачком рату", наводи се у резолуцији.

Пашић нема дилеме да ће овакве "инструкције" производити правно дејство, али само на територији КиМ.

"То никако не може бити правно обавезујући документ у међународно-правном смислу јер Европски суд за људска права, чији је основни документ Европска конвенција за заштиту људских права и слобода, дозвољава јавно изражавање и изношење мишљења и слободу говора. То дефинише члан 10 Европске конвенције", истиче Пашић и изражава наду да овакав акт неће правно опстати јер ће међународне институције учинити све да "неутралишу правно дејство тог документа".

Рачак као "централна тачка"

Упитан који би то догађаји из ближе историје КиМ могли да буду предмет "кажњавања", овај правник нема дилему да је "Рачак централна тачка".

"Помињу се и друга места, као село Преказ или Меја, Јадем Ашари... Постоји списак места која представљају неспорне историјске догађаје и за косовску полицију и тужилаштво не треба да буду спорне, са аспекта донете резолуције. То је нешто попут 'рес јудиката' – пресуђена ствар", сматра Пашић.

Уверен је приштинска резолуција има намеру не само да ограничи, већ да – укине дијалог.

"Ово је корак уназад, а не унапред. На овај начин се не решавају спорна питања између Албанаца и Срба. Не решава се ни једно спорно питање које садржи било коју врсту злочина", наглашава Пашић.

Упозорава да, сем министарства правде које ће бити задужено за припрему измена кривичног закона, резолуција обавезује да до измена дође и у приштинском образовном систему.

"Министарство образовања треба да припреми комисију која треба да изврши ревизију историјских чињеница, па ће бити неупитна улога тзв. ОВК, а личности за које међународна заједница тврди и за које је доказано да су ратни злочинци, биће хероји у косовском друштву. То је оно погубно што ће се деца у основним и средњим школама, на факултетима учити у погрешном смеру – да су хероји лица за која не само да постоји основана сумња да су ратни злочинци, већ су и, доказано пред међународним институцијама, извршиоци најтежих кривичних дела из области међународног хуманитарног права", закључује Пашић.

"Срећан највећи хришћански празник. Христос васкрсе!", поручио је председник.

"Оно што је најважније за грађане Србије да разумеју – датум избора неће председник Републике и Влада одређивати спрам тренутног рејтинга неке странке или политичке опције или интереса неке политичке странке или коалиције, него спрам интереса грађана и државе. Питање је шта је боље за нас у односу на све што се дешава на геополитичкој сцени, јер неко мора да се бави да буде довољно горива на нашим пумпама, да имамо гас, да могу да раде фирме, да људи имају довољно и уредно снабдевање у својим домаћинствима, неко мора да се бави да држава нормално функционише", објашњава Вучевић.

Указује да имамо глобалну кризу.

"Ми морамо да се боримо за свако радно место у Србији. Ми морамо да се боримо да људи и даље очекују и да добијају повећање плата и пензија, да расте минимална зарада, да дођемо до оног циља који смо дефинисали за 2030. годину, колика је просечна пензија 750 евра, колика је минимална зарада, када ће просечна плата у Србији доћи на ниво од 1.400 евра. То су циљеви", указује Вучевић.

Напомиње да је због тога важно да схватимо све што се дешава око нас и кроз друштвени дијалог "одлучимо који је термин најбољи за изборе".

"Свакако очекујем парламентарне изборе до краја године. Да ли ће они бити за три или шест месеци, верујте, мање је битно. Ко се бави политиком, мора бити спреман за изборе и за три и за шест месеци, ако се озбиљно бавите политиком", каже Вучевић.

"До друштвеног мира долазимо кроз друштвени дијалог"

Указао је и да су разговори председника Вучића са политичким странакама веома важни јер, како истиче, до друштвеног мира долазимо кроз друштвени дијалог.

"Без разговора, без дијалога, без обзира на то да ли мислимо исто или различито, а природно је да различито мислимо о одређеним темама. У једној породици имате различите ставове и погледе када се прича о неким стварима. Ја верујем да без разговора не можемо доћи до онога што је жеља већине грађана, а то је друштвени мир. И не разумем људе који не желе да разговарају. Не разумем људе који се баве политиком или су део јавног живота и имају одређене захтеве, а онда не користе прилику, шансу или рекао бих нормалан и пристојан пут да до тог циља дођу, а то је увек кроз разговор", додаје Вучевић.

Поручује да и даље верује у дијалог и национални консензус.

"Ја верујем да је то могуће колико год се данас чини да су неки политички ставови удаљени или да је тај кањон непремостив. Ја верујем да увек може да се постигне минимум неког консензуса о кључним питањима", наводи Вучевић.

"Није најважнији датум избора, друштвени мир је најважнија ствар за Србију"

Наглашава да позив председника Републике на разговор није ствар форме и није протоколарна ствар.

"Наравно да је и форма битна, она даје оквир суштини, али оно што јесте у фокусу је да морамо разговарати да бисмо дошли до договора. Хоћете изборе? Па морате да разговарате. Морате да разговарате са оним који је надлежан да распише изборе. Морате да разговарате са онима који ће исто са вама да учествују на изборима", истиче Вучевић.

Истиче да није само питање датума избора било тема разговора са председником Вучићем, већ и где је Србија данас, а где треба сутра да буде.

"Озбиљни људи који се баве политиком и схватају реч одговорност причају о тим темама. Није најважнији датум избора, друштвени мир је најважнија ствар за Србију управо разумејући све догађаје и турбулентна дешавања на геополитичкој сцени. Не можемо рушити сопствену кућу док дувају овакви оркански ветрови и урагани, морамо се сачувати и уредити своју кућу као своју породицу", поручио је Вучевић.

О безбедносној ситуацији

Говорећи о безбедносној ситуацији у држави, Вучевић напомиње да "истрага мора да покаже ко је припремао напад и диверзију на гасну инфраструктуру Србије".

"Тај напад на гасну инфраструктуру није само напад на гасну инфраструктуру, он је напад суштински на безбедност наше отаџбине", додаје Вучевић.

Поручио је и да ће Војска Србије наставити са даљим јачањем својих одбрамбених капацитета.

"Та војнотехничка сарадња са другим државама у погледу производње најсавременијег оружања и војне опреме је од пресудног значаја за одвраћање свих оних који нису добронамерни према нама, а подсетићу да имамо војни савез Загреба, Приштине и Тиране. И нека се свако запита чему тај војни савез или због чега је формиран тај војни савез или против кога је формиран тај војни савез? Немам дилему да је против Србије и да је против наших националних интереса", закључио је Вучевић.

Цело гостовање Милоша Вучевића можете погледати у видеу на почетку текста.

Додају и да је приликом упада у села ишчупана и табла са именима обе основне школе у тим местима, као и са Средње техничке школе у Сувом Грлу.

Директор Канцеларије за КиМ саопштава да је о овом случају одмах обавестио посредника у дијалогу Петера Соренсена и све релевантне представнике међународне заједнице.

“Овакво поступање Приштине директно представља кршење постигнутог решења ЕУ којим се омогућава несметано функционисање српских образовних и здравствених институција на КиМ. Подсећам да је посредник у дијалогу Петер Соренсен јавно, на конференцији у Приштини 14. марта, поручио да је решењем 'спречен било какав прекид здравствених и образовних услуга'“, подсећа Петковић.

Реаговање Српске листе

У саопштењу Српске листе наводи се да су о том упаду и кршењу права српског народа обавестили представнике Европске уније, САД и земаља Квинте као и мисије ОЕБС-а, Еулекса, КФОР и УНМИК и захтевали хитну реакцију.

Истичу да су те амбуланте годинама пружале услуге свим грађанима без дискриминације, што додатно показује да је њихово затварање "политички мотивисан потез на штету обичних људи те долази након јучерашње провокације када су уклоњене српске заставе у Грачаници".

"Српска листа захтева да се без одлагања омогући поновно функционисање амбуланти и да се грађанима обезбеди право на здравствену заштиту, које им нико не сме ускратити. Ово је тест одговорности и одлучности Европске уније и САД да се поштују права српског народа", закључује се у саопштењу.

Шеф Унмика Петар Дуе нагласио је значај доследне примене свих договорених споразума, посебно оних који се односе на оснивање Заједнице српских општина.

У извештају је указано и на забринутост мањинских заједница због неједнаког приступа правди, као и на осетљивост питања имовинских права, која захтевају додатну пажњу.

Министар спољних послова Србије Марко Ђурић оценио је да извештај не одражава у потпуности стварност на терену, наводећи да изостаје осврт на, како је истакао, "тихи егзодус“ Срба са КиМ.

Према његовим речима, у кратком периоду око 20 одсто српског становништва напустило је Косово и Метохију услед притисака, док се Срби суочавају са ограничењима права, слободе кретања и нападима на имовину и верске објекте.

Више од 700 напада на Србе за четири године

Председница скупштинског Одбора за Косово и Метохију Данијела Николић каже за РТС да је безбедносна ситуација нестабилна и оптерећена честим инцидентима.

"Само током 2025. године забележено је 137 етнички мотивисаних напада, а када се посматра период од последње четири године, тај број прелази 700“, навела је Николићева.

Како је додала, такви подаци указују да су безбедносни ризици "присутни на сваком кораку и у сваком тренутку“, што додатно утиче на одлуке људи да напусте покрајину.

"Тихи егзодус“ као кључни проблем

Николићева је указала да се у извештају Унмика недовољно говори о исељавању Срба, које, како је оценила, представља један од најозбиљнијих проблема.

"Свака институционална претња за Србе представља потенцијални егзодус“, навела је Николићева, додајући да се осећај несигурности додатно продубљује у ситуацијама када се доводе у питање основна права и идентитет.

Подељени ставови у Савету безбедности

Говорећи о седници Савета безбедности, Николићева је оценила да су јасно уочљиве поделе међу државама чланицама.

Констатовала је да један део међународне заједнице инсистира на поштовању међународног права и Резолуције 1244, док други подржавају ставове Приштине, укључујући и захтеве за чланство у Уједињеним нацијама.

Улога Унмика и спорења о мандату

Коментаришући иницијативе да се смањи или укине Унмик, Николићева је истакла да је присуство те мисије и даље неопходно.

"Без обзира на ставове појединих држава, чињеница је да безбедносни и институционални услови на терену нису такви да би се улога Унмика могла сматрати завршеном“, истакла је Николићева.

Додала је да Србија инсистира на јачању улоге те мисије, као и на доследном поштовању међународних споразума.

Дијалог и ЗСО као "тема свих тема“

Николићева је нагласила да је формирање Заједнице српских општина кључно питање у дијалогу Београда и Приштине.

"За нас је то тема свих тема“, поручила је, додајући да се без конкретних корака у том правцу не може очекивати суштински напредак у дијалогу.

Она је указала да је на Европској унији да подстакне Приштину да започне процес формирања ЗСО, јер је, како је навела, реч о преузетој обавези.

Улога Петера Соренсена и могућности за наставак дијалога

Говорећи о ангажману специјалног изасланика Европске уније за дијалог Петера Соренсена, Данијела Николић оценила је да је његов приступ донекле другачији у односу на претходни период и да отвара простор за конструктивније разговоре.

"Његова улога посредника је другачија у односу на Мирослава Лајчака и разговори са њим делују конструктивније“, навела је Николићева.

Истакла је да су представници Београда у разговорима са Соренсеном указали на неопходност формирања ЗСО и на једностране потезе Приштине који, како је оценила, додатно отежавају дијалог.

Притисци и свакодневни живот Срба

Осврћући се на свакодневни живот Срба на Косову и Метохији, Николићева је указала на појачане притиске, нарочито уочи великих празника.

Навела је пример уклањања српских застава у Грачаници, оценивши да такви потези додатно продубљују осећај несигурности и угрожености.

"Када вам бране право на име, писмо, заставу и идентитет, онда је јасно у каквој се ситуацији налази један народ“, истакла је Николићева.

Цео разговор са Данијелом Николић можете погледати у видео-запису на почетку текста

Листа "Своји на своме - др Предраг Балашевић - Влашка народна странка" освојила је 1.025 гласова и имаће једно одборничко место у локалном парламенту.

Укупан број бирача уписаних у бирачки списак на територији града Бора износио је 38.492, а гласало се на 48 бирачких места.

Након поновљених избора за одборнике Скупштине Општине Бајина Башта на бирачком месту број у селу Оклетац, листа "Александар Вучић - Бајина Башта, наша породица" освојила 26 одборничких мандата у локалном парламенту, а листа "Уједињени за Бајину Башту" освојила 19 мандата.

У извештају објављеном на сајту Републичке изборне комисије листа око СНС освојила је 8.467, односно 52,69 гласова бирача, а листа "Уједињени за Бајину Башту" 6.439, односно 40,07 одсто.

ОИK у Бајиној Башти је претходно саопштила прелиминарне резултате изборе према којима је листа око СНС освојила 25 мандата, а листа "Уједињени за Бајину Башту" 20 мандата.

Скупштина општине Бајина Башта има 45 одборника.

Локални избори одржани су 29. марта У Бору, Смедеревској Паланци, Бајиној Башти, Kули, Лучанима, Аранђеловцу, Kладову, Kњажевцу, Мајданпеку и Севојну.

Одлуку о замени дотрајалих и постављању нових застава Србије главном улицом, истовремено и делом магистралног пута Приштина-Гњилане, донео је председник општине Грачаница Новак Живић.

"Замена дотрајалих и исхабаних застава дуж централне улице у Грачаници је иницијатива председника општине на основу уставних одредби која дозвољава да мањинске заједнице могу да истакну своје националне симболе”, рекао је Живић РТС-у.

Навео је да је одлука о уклањању застава стигла од министарства локалне самоуправе владе у Приштини, чији су запослени у пратњи полиције заставе уклонили.

"Интересантно је да централним градским улицама готово свакодневно могу да се виде заставе Албаније. Овај акт централних власти могу да коментаришем само још као један вид притиска на српску заједницу”, навео је Живић и затражио реакцију међународне заједнице.

Петковић: Ескалаторни потез у супротности са свим међународним актима

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић саопштио је да је, уочи највећег српског празника Васкрса, Аљбин Курти наставио са бруталним провокацијама српског народа и кршењем његових основних права на Косову и Метохији.

"Овакав нови Куртијев ескалаторни потез у супротности је не само са приштинским прописима, већ и са свим међународним актима који регулишу слободно истицање националних симбола и јасно показује да Курти жели отворени прогон Срба и српског народа са Косова и Метохије", поручио је Петковић и додао да је неопходна реакција међународне заједнице која не сме бити неми посматрач гажења основних права српског народа на Косову и Метохији.

Српска листа: Институционална дискриминација Срба

Српска листа најоштрије осуђује поступке косовске полиције и оцењује да такво поступање представља директно кршење основних људских права српског народа, укључујући право на слободу изражавања и право на очување и јавно испољавање националног идентитета, што је загарантовано бројним међународним актима.

"Посебно је недопустиво и лицемерно да се у исто време, широм Косова и Метохије, несметано истичу албанске националне заставе, па чак и испред Куртија у скупштинској сали у Приштини, док се српском народу оспорава исто право. Оваква селективна примена правила јасно показује да је на делу институционална дискриминација усмерена против Срба", саопштила је Српска листа, која захтева хитну и недвосмислену реакцију међународне заједнице, пре свега Европске уније, земаља Квинте, ОЕБС-а, као и свих релевантних међународних организација.

Форум се одржава у оквиру "Недеље свемира" од 9. до 12. априла и обележава 65. годишњицу првог лета човека у свемир.

Током састанка разговарано је о актуелном стању и перспективама руско-српске сарадње у области свемира, као и о конкретним корацима за њено даље унапређење.

Саговорници су нагласили заједнички интерес за развој партнерства, укључујући пројекте у области сателитских технологија, даљинског осматрања Земље, навигације и обуке кадрова.

Поповић је нагласио да "иако је Србија мала земља и још увек не учествује у сличним свемирским мисијама, показује озбиљан интерес за сателитске технологије и њихову примену на Земљи.

"Као министар задужен за развој међународне економске сарадње Србије, желим да нагласим јасан интерес наше Владе за отварање новог правца билатералне сарадње усмерене на сателитску технологију, а то је област у формирању, коју називамо ’економијом ниске орбите’", навео је министар.

Према његовим речима, Србија је опредељена да усвоји богато искуство Русије и да примени сателитске технологије у кључним секторима наше економије, као што су пољопривреда, заштита животне средине, спречавање ванредних ситуација, управљање инфраструктуром и борба против тероризма.

"У будућности, Србија ће бити спремна да понуди свој значајан потенцијал – јаку школу математичара и инжењера, квалитетне техничке факултете, као и изузетне технолошке компаније и стартапове који су препознати на међународном нивоу", поручио је Поповић.

"Мислим да је време да се сви погледамо директно у очи и изнесемо своје аргументе, да видимо шта је то што је најбоље за сваког грађанина Србије, с обзиром да су нам они у средишту свега. Само добробит наших грађана, наше државе, треба да буде наша свака будућа оријентација. О томе желимо најшири могући дијалог, не само страначки, већ и друштвени", рекла је Рагуш новинарима у Сава центру.

Како је рекла, о томе у СНС желе да разговарају са свима онима са којима чак и до сада нису успели да разговарају и да их на то јавно позивају, пре свега председник Републике Александар Вучић и председник странке Милош Вучевић.

"Мислим да су ово времена, геополитичка ситуација указује на то, када свако од оних који су јавни посланици најважнијих закључака у данашњој Србији морају да кажу свој став. Где то ми сви видимо Србију, и нека већинска Србија онда одлучи", рекла је Рагуш.

Седници Главног одбора СНС присуствовали су потпредседници Главног одбора Странке Ана Брнабић, Синиша Мали, Ирена Вујовић, Невена Ђурић и Александар Шапић, као и председник Извршног одбора СНС Дарко Глишић.

Такође, били су присутни и функционери странке и остали чланови Главног одбора Адријана Месаровић, Братислав Гашић, Александра Софорнијевић, Јелена Жарић Ковачевић, Сара Павков, Златибор Лончар, Александар Мирковић, Угљеша Мрдић, Милован Дрецун...

Пре седнице Главног одбора, одржана је седница Председништва СНС, а обе седнице одржавају се након разговора делегације СНС са председником Србије Александром Вучићем у оквиру консултација које води са политичким странкама.

Вучевић је раније данас изјавио да је делегација СНС имала конструктиван и садржајан састанак са председником Вучићем наводећи да су задовољни што је председник позвао на шири друштвени дијалог и додао да су теме данашњег састанка биле разнолике.

Он је рекао да ће пренети осталим члановима странке кључне поруке састанка са Вучићем, који због обавеза не може да присуствује, као и да ће се унутар СНС отворити шири дијалог, а планирано је да се у априлу отвори и на нивоу општина и градова.

Вучевић је навео да је СНС спреман за изборе када год да буду и додао да одржавање избора није питање процене једне политичке странке и интереса једне странке или неке коалиције већ да је приоритет интерес државе и грађана.

Он је навео да ће се СНС апсолутно водити тиме и прихватити аргументацију од стране председника Републике и Владе Србије када се буде доносила одлука о расписивању избора.

Шестомесечни Извештај Унмика први пут је представио нови шеф те мисије Петер Дуе.

Србију је представљао министар спољних послова Марко Ђурић.

Савет безбедности претходни пут је разматрао извештај о раду Унмика 21. октобра прошле године.

Општинска изборна комисија утврдила је да је у записнику о раду бирачког одбора написано да су 22 особе гласале ван бирачког места, али да није издата, нити попуњена, ниједна потврда за такав начин гласања. Додају и да је у једном случају утврђено да је бирачки одбор онемогућио бирачу да гласа и тиме повредио његово Уставом загарантовано право.

Виши суд у Крагујевцу је те приговоре одбацио као непотпуне јер је претходно Група грађана "Студенти за Аранђеловац – младост побеђује" поднела жалбу на то решење Општинске изборне комисије.

Одлука Вишег суда у Крагујевцу је правоснажна, а Општинска изборна комисија у Аранђеловцу има могућност да се жали Врховоном суду.

У општини Аранђеловац, на изборима одржаним 29. марта од 36.841 грађанина, гласало је њих 70 одсто.

Према прелиминарним резултатима, коалиција окупљена око Српске напредне странке освојила је 21 мандат, а листа "Студенти за Аранђеловац – младост побеђује" 20 мандата.

Управо долазите са састанка са председником Вучићем и другим званичницима. Да ли сте дошли са неком посебном поруком или неким посебним питањем, и шта би то било?

Дошла сам првенствено из два разлога. Један је био да сагледамо докле смо стигли у билатералним односима. И драго ми је да могу да кажем да они постају дубљи, шири. То је оно што у Лондону зовемо односом који носи терет. Можемо једно другом да кажемо ствари, да саслушамо међусобна гледишта, а такође и да разговарамо са председником Вучићем и другима о регионалној ситуацији.

Али желела сам да једну ствар јасно истакнем, што ћу сада учинити, ако смем. Било је неких прича на друштвеним мрежама и у штампи да чланови Британске амбасаде овде у Београду покушавају да се мешају и утичу на српску унутрашњу политику уочи локалних избора, и желела бих веома категорично да кажем да то није нешто што ми радимо.

Ми се не мешамо у унутрашњу политику других земаља. То сам јасно рекла свим својим саговорницима и била сам веома захвална на уверавањима која су дали, да влада веома подржава британско дипломатско присуство у Београду.

Дакле, да ли бисте рекли да је то сада решено?

Надам се. Надам се да више неће бити понављања. Увек је тешко када то укључује друштвене мреже, јер толико људи има приступ друштвеним мрежама, и уопштено говорећи, то је добра ствар. Али ово је један пример када је то штетно.

Како бисте описали односе Уједињеног Краљевства и Србије данас? Где видите простор за унапређење?

Мислим да можемо више да урадимо заједно на економском плану. Ми већ обезбеђујемо извозно финансирање за многе инфраструктурне пројекте Србије, укључујући и са другим земљама, и веома смо заинтересовани да то проширимо. Увек имам добар разговор са председником Вучићем о инфраструктури и користима које повезаност доноси обичним грађанима. Мислим да можемо више да урадимо као Уједињено Краљевство како бисмо помогли овом региону Западног Балкана да се суочи са својом историјом и да има више помирења и добросуседских односа.

То се, наравно, не односи само на Србију. Потребно је да сви широм региона желе то да ураде, али то и даље остаје важно. А затим заиста развијамо однос у неколико важних области, у образовању, у здравству. Данас сам присуствовала томе да председник и британска компанија Астра Зенека потпишу споразум да се грађанима Србије обезбеди 10 лекова против рака, а то ће укључивати лекове који покривају рак дојке, рак плућа, рак жучних путева. То је велики корак напред за обичне људе којима је ово лечење потребно.

Западни Балкан у европској слагалици

Али када говоримо о будућности Западног Балкана, где видите будућност земаља овде - у пуноправном чланству у ЕУ, некој врсти лабавог чланства или како?

Веома нам је драго да подржимо интеграцију целог региона у евроатлантске структуре, дакле у Европску унију, а ако земље то желе, и у НАТО. А знате да су три земље из региона већ приступиле НАТО-у.

То је важно, али пресудно зависи од тога шта саме земље желе. Али докле год желе такву будућност, биће нам веома драго да то подржимо. У том циљу смо прошле године подржали Берлински процес. Председавали смо бројним састанцима осмишљеним да унапреде сарадњу унутар региона и између региона и остатка Европе.

Какву врсту чланства ће имати, ми више нисмо у Европској унији, тако да то не би било питање за мене. Али се веома надамо да може доћи до даље евроатлантске интеграције.

То је део који недостаје, ако хоћете, у европској слагалици. Регион је у потпуности окружен чланицама Европске уније.

Али вероватно бисте могли да дате савет јер сте били у Европској унији, па сте изашли из Европске уније, тако да можете да кажете да ли је боље бити пуноправна чланица, или би можда нека врста лабавог чланства била одлична за вас. Шта бисте саветовали?

Па, ствар је у томе што, откако су се Британци придружили, постојала је само једна врста чланства, а то је било пуноправно чланство. Тако да би Европска унија морала да донесе веома велику стратешку одлуку ако би желела да понуди друге категорије чланства.

Поменули сте НАТО, дакле и даље верујете да је будућност НАТО-а светла? Јер ових дана видимо да се вероватно најјача чланица НАТО-а, Сједињене Државе, заиста поиграва с њим.

ЈА заиста мислим да је будућност НАТО-а светла. Мислим да се савезници окупљају у евроатлантском простору, у Украјини, на Арктику. Све су то важне области. Видите да НАТО даје заиста велики допринос у свим новим технологијама као што су сајбер и квантне технологије. А изнад свега, захваљујући председнику Трампу, видите много већи напор европских чланица НАТО-а у погледу издвајања за одбрану и опрему. Мислим да је то област која ће на крају довести до веће сарадње у области одбрамбене опреме.

Стратешки ризици и позитивни трендови

Говорећи о српској дипломатији, како гледате на напоре Србије да истовремено одржава добре односе са Европском унијом, Сједињеним Државама, али и са Кином и Русијом?

Србија има веома дугу и истакнуту историју добре и паметне дипломатије, још од времена када је Београд био престоница несврстаних, неутралног и несврстаног покрета. Зато веома поштујемо српске дипломате.

Мислим да је на Србији да одлучи са ким ће имати савезништва, и на Србији је да одлучи са ким ће бити партнер.

Али бих истакла једну ствар о разлици између аутократија, као што су Русија и Кина, и демократија. И враћајући се на то да је Србија потпуно окружена или земљама Западног Балкана или државама Европске уније, ми се веома надамо да ће Србија изабрати будућност унутар Европе.

Шта видите као главни стратешки ризик на Западном Балкану данас?

Главни, ја их заправо видим три. Видим ризик од руског мешања, ризик од руске дезинформације која искривљује националну политику, и мислим да су оба та ризика, нажалост, порасла од инвазије на Украјину.

Ако је Украјина била руска улазна врата у остатак Европе, онда је регион Балкана задња врата.

Али такође видим и проблеме са недостатком слободе медија, транспарентности, могућности људи да власти држе одговорним широм региона. Мислим да ту има још много да се уради.

И на крају, мислим да ће широм региона организовани криминал и трговина људима заправо постати већа безбедносна претња у наредних неколико година.

И говорите о свим земљама Западног Балкана?

О свим земљама.

Дакле, шта би онда био ваш савет њима?

Па, мислим да треба удвостручити реформске напоре како би се обезбедили слободни и независни медији и владавина права. То је невероватно важно.

Треба учинити све што могу да би се испунили критеријуми за приступање Европској унији, а за оне земље које то желе и НАТО-у, што укључује и безбедносне реформе.

Такође, потребна су отпорна друштва која се штите од дезинформација и манипулације.

И коначно, рекла бих да треба да сарађују међу собом, да искористе предности Берлинског процеса како бисмо сви могли заједно да радимо на свим новим стварима које су успостављене, као што су сајбер чвориште, као и механизам за борбу против дезинформација.

Шта бисте онда рекли да је позитиван тренд који долази са Западног Балкана, а који ви видите? Или који бисте могли да нагласите?

О, видим много позитивних трендова. Један који бих заиста желела да истакнем, а за који мислим да му се не посвећује довољно пажње, јесте то да све земље имају веома добар образовни систем када је реч о техничким предметима.

У неким земљама региона, то је и даље засновано на етничкој припадности, и било би боље, по нашем мишљењу, да постоји мешовито образовање. Али квалитет онога чему се студенти уче је веома висок, а ниво енглеског језика широм региона је изузетан.

И те ствари заједно, ако земље успеју да успоставе владавину права и спроведу економске реформе како треба, те три ствари обећавају велику будућност.

Како Србија да се постави према Украјини

Поменули сте Украјину. Какав исход тамо очекујете да би могао да се догоди? И шта очекујете од Србије у том контексту?

Мислим да је на украјинској влади и народу да одреде какав исход желе и на какво би мировно решење пристали. Нажалост, не видимо никакве знаке да је Русија, после своје незаконите инвазије, спремна за било какву врсту решења. Али ми ћемо радити са украјинском владом и народом да их подржимо.

Наш премијер и председник Француске Макрон, били су веома истакнути у коалицији вољних, осмишљеној да помогне Украјини ако буде мировног процеса. Веома поздрављамо неке изјаве које је Србија дала о Украјини.

Веома поздрављамо чињеницу да Србија игра одговорну улогу у региону. Заиста смо отворени за то да што више европских земаља уђе у коалицију вољних како би подржале Украјину ако дође до мировног решења.

Има ли ту нешто посебно за Србију?

Не нарочито, али је, наравно, Србија важна земља. И увек водимо добре разговоре о Украјини кад год дођем у Србију.

И мислим да сам у праву када кажем да је било и неких добрих разговора између госпође Зеленске и неких српских политичарки.

Не плашим се Доналда Трампа

Познајете Доналда Трампа. Били сте амбасадорка Уједињеног Краљевства у Сједињеним Државама. Да ли га видите као лидера слободног света, како се амерички председници често описују? Да ли се осећате безбедно док је он на челу?

Мислим да је сваки амерички председник увек лидер слободног света. Понекад се можда не слажемо са конкретним потезима.

Знате, ми у Британији делујемо у свом националном интересу. Америка делује у свом националном интересу. Већином се ти интереси поклапају из историјских разлога, због блискости, вредности и циљева, али се не поклапају увек. Али нам је у целини веома прихватљива улога коју Америка има у свету.

Дакле, желели бисте да будете главни амерички савезник, како многи виде Уједињено Краљевство? Мислите да тако треба да остане—

О, мислим да јесмо. Мислим да јесмо најближи амерички савезник. Да ли смо баш најближи? Мислим да бисте то морали да питате Американце. Али ми свакако себе видимо као једног од најближих.

И осећате се безбедно док је Доналд Трамп на челу?

Ја сам велики део свог радног века провела у Америци. Да, осећам се безбедно.

Шта је са Уједињеним нацијама? Били сте и амбасадорка при Уједињеним нацијама. Да ли је у току постепено опадање њиховог значаја?

Мислим да је свет данас више оспораван него што је био када су Уједињене нације први пут основане након Другог светског рата, када су људи тражили нови систем који је био прилично другачији од начина на који је свет управљао собом пре 1939.

И у том смислу, Уједињене нације морају да се развијају, и иако имају 80 година, сада постоји веома велики програм реформи који се зове УН80.

Тако да мислим да заиста морају да се развијају. Треба да се усредсреде на своју основну улогу спречавања сукоба и њиховог окончања, пружања хуманитарне помоћи и подршке људским правима, помагања економском развоју, и треба да постану боље у трошењу свог буџета на начин који заиста доноси вредност за уложени новац.

Али ми у Уједињеном Краљевству себе сматрамо посвећеним мултилатералистима и веома нам је драго да подржавамо УН.

Али ових дана мало ко помиње Савет безбедности, а ови дани су прилично, како да кажем, изузетни у смислу светских сукоба и мира.

Па, мислим да је свет, пре инвазије на Украјину, с правом очекивао од пет сталних чланица Савета безбедности да учине оно што могу како би штитиле Повељу УН.

А са Русијом смо видели да се то није догодило. Русија је извршила инвазију на Украјину без икаквог разлога. Ко тачно зна шта је било у мислима председника Путина.

Али чињеница је да инвазија није била легитимна. Он је мислио да ће се то врло брзо завршити. Украјински народ је показао своју отпорност.

Али мислим да у УН постоји једна напетост на коју сте указали. Када су УН први пут створене, цена постојања Савета безбедности било је право вета. 

Тако да је то понекад значило да Уједињене нације нису биле у стању да реше одређене кризе.

Али ако погледате читаву њихову историју, видећете да су учиниле неке веома важне ствари.

Да ли бисте рекли слично и за Иран?

Не, не бих.

Зашто?

Мислим да су ситуације веома различите. Морали бисте да питате Американце за њихове разлоге за улазак у Иран. Али мислим да је једна посебна разлика била у томе што Украјина није представљала никакву претњу Русији.

Када помислите колико је Русија велика, колико је војно способна, да има нуклеарно оружје, Украјина се одрекла свог нуклеарног оружја, а Русија је као део тога пристала, као и Уједињено Краљевство и САД, да штити безбедност Украјине, а ипак погледајте шта се догодило.

Али Иран такође нема нуклеарно оружје.

Па, не, то није иста аналогија. Веома смо забринути због стања иранског нуклеарног програма. То је било оно о чему су Американци преговарали пре садашњег сукоба.

Копамо литијум у Корнволу

У реду. Да се вратим на два питања која повезују грађане Србије и грађане Уједињеног Краљевства. Једно је да сада стојимо заједно у редовима за оне који нису из ЕУ када улазимо у Европску унију, дакле, практично се лактамо. Мислите ли да је можда дошло време да Британија укине визе за земље Западног Балкана?

Знам да је ово веома важно питање за људе у Србији. О томе ме често питају.

Мислим да је непосредан одговор да тренутно ништа није у припреми, али да се то питање стално преиспитује.

То ни на који начин није мера усмерена против Србије. Ми не либерализујемо визе за читав низ земаља.

Ако би Србија ушла у Европску унију, онда би, наравно, дошло до визне либерализације.

Оно што желимо јесте да сарађујемо са Србијом на стварима као што су безбедне границе, заштита граница, размена података у борби против илегалних кријумчара.

Друга ствар је докле је стигао корнволски литијумски пројекат?

О, то је занимљиво питање. То се није појавило у мојим данашњим разговорима. Мислим да је веома важно да Србија користи своје природне ресурсе на одговоран начин како би помогла свом просперитету.

Знам да у Србији постоји расправа о еколошким утицајима. Са таквим расправама се суочавамо и у Уједињеном Краљевству, и обе наше земље морају да уравнотеже интересе који су укључени у економски развој насупрот заштити животне средине.

Мислим да је то заједнички изазов са којим се обе суочавамо, али мислим да можемо добро да сарађујемо.

Па, питање је да ли копате у Корнволу? То је оно што би људи у Србији желели да знају. Како то напредује? Зато што ми често мислимо да ви не радите код себе оно што бисте волели да видите у Србији.

О, не. Ми нисмо експлоататорски настројени. Ако бисмо били у могућности да користимо сопствене ресурсе, ми бисмо их користили. Нећу коментарисати овај конкретан случај јер не знам довољно детаља, али могу да вас уверим да Србији не бисмо извозили нешто што сами не бисмо могли да радимо.

И на крају, били сте и амбасадорка у Авганистану. Која је најважнија лекција коју сте одатле понели?

О, било је много лекција, и личних и професионалних. Мислим да би професионална лекција била да морате веома дубоко да уђете у једну земљу ако желите да јој помогнете да трансформише своју економију и политику како би ушла у савремени свет.

Авганистан је био четврта најсиромашнија земља на Земљи када су међународне снаге први пут ушле, и као што смо, нажалост, видели са повлачењем 2021. године, било је сувише лако да се талибани врате упркос свим напорима који су годинама улагани у Авганистан.

Али ипак мислим да су ствари биле боље зато што смо успели да становништву, а посебно женама, омогућимо ниво образовања који иначе не би имале. И зато се надам да их то ставља у веома добар положај онда када талибани једног дана буду ван власти.

Дакле, да ли бисте то сада назвали успехом?

Да, па... деловало би чудно назвати то успехом када су се талибани вратили на власт, али мислим да је било много ствари које смо у Авганистану урадили успешно.

Мислим да је образовни програм био једна од њих. Здравство и болнице били су друга. Радили смо иза сцене са партнерима у Заливу и другде да покушамо да побољшамо услове у Авганистану. Али мислим да би свако коме је стало до Авганистана требало да каже талибанима: „Не би требало да тако поступате према сопственом народу.”

Дакле, са вашим знањем и искуством,  да ли сте били оптимиста у погледу тога где се у овом тренутку налазимо као цивилизација?

О, да. Да.

Уз све ове, уз све ове ратове —

Цивилизација у целини —

... тренутно имамо два велика рата и, да —

Да. Не, мислим да је важно да... Морате бити реални, јер у супротном не можете водити разумну политику. Али не треба бити фаталистичан или претерано песимистичан, јер се онда ништа не уради.

Тако да сам ја склона оптимистичној страни тог приступа. Мислим да ће ствари доћи на своје место. Мислим да ће се ствари смирити.

Ово је прва четвртина новог века, и била је турбулентна, била је непредвидива, била је веома неизвесна.

Али ја се надам да ће ствари почети да се смирују и да можемо да се вратимо сарадњи на добар начин, користећи Уједињене нације када то буде потребно.