"Пре свега ће бити место разговора, а конректни резултат који се очекује је зелено светло за почетак преговора о укидању роминга са земљама региона очекује се да уочи самита земље чланице овласте комисију да започне те преговоре који би могли да доведу до укидања роминга за све земље региона до краја ове године почетком следеће што би био конретан резултат за сваког грађана", навео је Душан Гајић, дописник РТС-а из Брисела.

Осим тога у фокусу је и усклађивање са заједничком спољном политиком, владавина права и решавање билатералних спорова, сарадња у области безбедности, питање будућности политике проширења.

Неизбежно се намеће предлог из Берлина који је дао немачки канцелар - придружено чланство за Украјину и статус посматрача за земље Западног Балкана.

"Овај предлог је изазвао доста коментара и реакција овде у Бриселу, па и критике, да прави разлике између земаља кандидата у корист Украјине, а да никоме заправо не нуди јасан пут ка чланству у некој блиској будућности", додао је Гајић.

Симболика одржавања самита у Црној Гори

Постоји и симболика, читају познаваоци, што се самит одржава у Црној Гори, земљи коју многи у Бриселу виде као најближу чланству.

"ЕУ жели да покаже у Тивту како је она у праву и да није тачно да нико не може да уђе, макар то било држава од 620.000 величине Луксембурга. Рат у Украјини је доста тога променио и они су схватили да би неко трећи могао да се уплете на тлу Европе", рекао је Слободан Зечевић са Института за европске студије.

Са каквим изазовима се суочава процес проширења

Оптимизам с резервом, упозорава македонски дипломата Ристо Никовски. Европска унија, оцењује, суочава се са озбиљним унутрашњим изазовима, због којих је њена способност за ново проширење ограничена.

"У Европи преовладава став да проширења не треба да буде више. Рецимо, 61 посто Немаца је против проширења, 62 посто Француза. Који ће лидер тамо да предузме такав корак кад народ то не воли не само тамо, него и у другим државама. Овај однос Западног Балкана и ЕУ личи на она времена када се говорило 'на западу ништа ново на истоку старе приче'", рекао је Ристо Никовски.

Било како било, кажу они који прате процес, Самит у Тивту извесно ће бити тест колико су земље чланице спремне да понуде пуноправно чланство, а колико су земље региона спремне да вуку потезе и спроводе реформе без које чланство није могуће.

Председник Србије је истакао да је Београд посвећен убрзању реформске агенде и одговорном приступу процесу европских интеграција, док чланство у ЕУ остаје стратешки циљ.

"Верујем да је сада тренутак да се европска перспектива Западног Балкана додатно оснажи конкретним корацима и снажнијом политичком подршком. Добро дошли у Србију, драги Антонио", поручио је Вучић.

Председник Европског савета претходно је боравио у Приштини, где се састао са вршиоцем дужности премијера привремених институција Аљбином Куртијем, председницом Скупштине у техничком мандату Аљбуљеном Хаџиу, као и представницима опозиционих странака и Српске листе.

Уочи наставка турнеје по Западном Балкану и посете Београду, Коста је поручио да је нормализација односа Београда и Приштине од суштинског значаја за европску будућност обе стране.

По њему, неопходно је осигурати да се Бриселски споразум и Охридски анекс у потпуности спроведу.

"Морамо да се фокусирамо на будућност. И оно што овде говорим је исто оно што ћу рећи и у Београду. И ако је важно да се Европска унија ангажује у овом дијалогу, од суштинског је значаја да се и Београд ангажује у дијалогу. А за то је, наравно, потребно да сви буду добронамерни, али са фокусом на будућност", нагласио је Коста.

Уочи избора 7. јуна такође је имао јасну поруку за политичке лидере.

Коста у Приштини: "Партнерство долази с одговорношћу"

"Моја порука политичким лидерима била је једноставна, партнерство долази са одговорношћу. ЕУ подржава Косово, али не може да уради домаћи задатак за Косово. Косову су потребне јаке, стабилне и функционалне институције", рекао је Коста.

Коста је започео посету Приштини састанцима са представницима привремених институција у техничком мандату, вршитељком дужности председнице Аљбуљеном Хаџиу и в.д. премијером Аљбином Куртијем.

Током поподнева састао се и са представницима опозиције. Разговарао је и са представницима Српске листе.

Делегација Српске листе предвођена председником Златаном Елеком истакла је да је са Костом разговарала о све тежем положају српског народа на Косову и Метохији, неопходности поштовања основних људских и политичких права Срба, као и о све учесталијим и неоснованим хапшењима сународника која, како истичу, постају забрињавајућа пракса.

Представници Српске листе указали су да се српски народ већ годинама суочава са институционалним притисцима, дискриминацијом и једностраним потезима власти у Приштини, који додатно нарушавају безбедност и поверење међу грађанима.

Посебно је наглашено да се и актуелна предизборна кампања поново води преко леђа српског народа. Истичу да је таква кампања започела хапшењем челника српских институција, за које је Српска листа затражила да се у даљем поступку бране са слободе, имајући у виду да не постоје разлози за њихово задржавање.

Српска листа Кости: Неопходно одлучније ангажовање ЕУ у заштити права српског народа

Такође, делегација је указала и на упад косовских институција у железничке станице на северу Косова и Метохије, као и на једнострано постављање назива улица у српским срединама без икаквих консултација са представницима српског народа, иако је поводом овог питања већ покренут судски поступак који је у току.

Српска листа је од председника Европског савета затражила јасније и одлучније ангажовање Европске уније у заштити права српског народа, поштовању владавине права и спречавању једностраних потеза који додатно подижу тензије на терену, а пре свега поштовању постигнутих споразума и коначно формирање Заједнице српских општина која је нашем народу обећана пре 13 година.

"Наша делегација је поновила да Срби желе мир, стабилност и дијалог, али да истовремено очекују да њихова права буду заштићена и поштована у складу са европским вредностима и преузетим међународним обавезама", пише у саопштењу Српске листе.

Коста је на турнеји на Западном Балкану, пред самит у Тивту, најављен за два дана. Посету наставља одласком у Беогард.

Усвојени извештај посебно указује на проблеме у области владавине права, основних права и слободе медија, и уједно позива Србију да „јасније дефинише свој европски курс” и геополитичку оријентацију. Парламент је позвао Европску комисију да обустави даља плаћања Србији из Плана раста док се не реши проблем "Мрдићевих" правосудних закона.

Текст који је у марту представио известилац Европског парламента за Србију Тонино Пицула у међувремену је допуњен бројним амандманима око којих је постигнута сагласност већине политичких група. Након усвајања у Спољнополитичком одбору, извештај ће у форми резолуције бити изгласан на пленарној седници Европског парламента у јулу.

Позив на јаснији европски курс

Европски парламент констатује да је Србија остварила „одређени напредак у спровођењу препорука Европске комисије”, али оцењује да кључне обавезе које је Београд преузео крајем 2024. године у оквиру тзв. "нон пејпера" ради отварања Кластера 3 углавном нису испуњене.

Извештај критикује усвајање "Мрдићевих" правосудних закона у Скупштини Србије као „озбиљан корак уназад” и позива власти да хитно ускладе спорне одредбе са препорукама Венецијанске комисије, уз захтев Европској комисији да обустави даља плаћања Србији из Плана раста док се проблем не реши.

"Србија чланство у Европској унији и даље представља као свој стратешки циљ, али политичка пракса често није у складу са тим опредељењем", наводи Европски парламент.

Усклађивање са спољном политиком ЕУ

У извештају се наводи да Србија мора да уложи "додатне напоре" како би ускладила своју спољну и безбедносну политику са Европском унијом и недвосмислено покаже своју геополитичку опредељеност за ЕУ. Као пример потеза који су у супротности са кључним спољнополитичким ставовима ЕУ према Русији наводи се учешће председника Србије на војној паради у Москви 9. маја.

Европски парламент оцењује да је одржавање истински слободних и поштених избора најбољи начин за излазак из политичке кризе у Србији и захтева пуну примену препорука ОДИХР-а. Посланици посебно траже прекид "притисака на бираче, спречавање злоупотребе државних ресурса, равноправне услове за све политичке актере, уравнотеженије медијско извештавање и ефикасно процесуирање изборних неправилности".

У извештају се такође осуђује атмосфера у којој су одржани локални избори у десет општина крајем марта 2026. године, уз подсећање на наводе посматрачких мисија о насиљу, претњама и бројним изборним неправилностима.

Европски парламент такође оцењује да су последњих година у Србији постепено нарушавана политичка права и грађанске слободе, уз притиске на независне медије, академску заједницу, националне мањине, опозицију и организације цивилног друштва.

У извештају се наводи и да је истовремено долазило до "систематског слабљења институција и све израженијег преплитања политичке, државне и медијске моћи".

Европски парламент изражава забринутост због све већих политичких притисака на правосуђе, укључујући јавне нападе на судије и тужиоце и потезе који, према оцени посланика, подривају њихову независност.

Посланици осуђују и "репресивне мере према учесницима протеста, студентима, активистима и новинарима, укључујући наводе о прекомерној употреби силе и незаконитом надзору", и траже независне истраге свих случајева. Европски парламент изражава и дубоку забринутост због "веродостојних тврдњи о употреби звучног оружја против мирних демонстраната" и указује да је изостала брза и транспарентна истрага тог инцидента.

У извештају се констатује и да Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) и даље није у стању да ефикасно обавља своју функцију, јер, према оцени посланика, нема оперативан и политички независан Савет.

"Забринутост због наставка наоружавања Србије"

Европски парламент изражава "забринутост због наставка наоружавања Србије", све интензивније безбедносне сарадње са Кином и растућег присуства кинеских технологија за надзор, уз упозорење на све оштрију реторику према суседним државама, посебно Бугарској, Хрватској, Косову и Албанији.

Посланици су позвали Београд и Приштину да у потпуности спроведу споразуме из Брисела и Охрида, укључујући формирање Заједнице општина са српском већином и престанак противљења Србије чланству Приштине у регионалним и међународним организацијама, уз уздржавање од једностраних потеза који би могли да угрозе дијалог.

Европски парламент поздравља предлог Европске комисије о почетку преговора о укључивању Србије и других земаља Западног Балкана у европски режим роминга "Roam Like at Home", оцењујући да би то грађанима донело конкретне користи. Посланици такође поздрављају прикључење Србије систему СЕПА за прекогранична плаћања у еврима.

Истовремено, парламентарци изражавају забринутост због проблема са којима се суочавају професионални возачи из земаља Западног Балкана услед увођења европског система уласка и изласка (ЕЕС), упозоравајући на могуће последице по привреду и ланце снабдевања, и позива Европску комисију и државе чланице да пронађу практична решења која би очувала функционисање транспортног сектора и интегритет шенгенског простора.

Након усвајања у спољнополитичком одбору овај документ, који није правно обавезујући, постаје предлог резолуције Европског парламента о Србији, о којем би посланици требало да расправљају 6. јула, док је гласање у пленуму планирано за наредни дан.

У одлуци је наведено да тужилаштво захтева продужење притвора Тачију јер и даље стоје разлози због којих је и последњи пут притвор продужен, као и да ниједна мање рестриктивна мера не може те разлоге да реши.

Судија сматра да постоји ризик да Тачи може ометати ток судског поступка и починити нова кривична дела, као и да не би били у могућности да прате да ли Тачи користи друге људе или да ефикасно прате његову комуникацију.

Тужилаштво тврди да је континуирани притвор Тачија неопходан и сразмеран јер се ризици не могу ублажити ван притвора, указујући на Тачијево очигледно непоштовање суда, као и да му, уколико буде осуђен, прети дуготрајна казна затвора.

У одлуци је наведено да је судија обавестио странке у овом поступку да буду спремне да своје завршне поднеске предају суду до 19. јуна.

Бившим вођама такозване Ослободилачке војске Косова Тачију, Башкиму Смакају, Иснију Киљају, Фадиљу Фазљијуу и Хајредину Кучију се суди за ометање правде и покушај утицаја на сведоке.

Према оптужници, у периоду од 12. априла до 2. новембра 2023, током одвојених, непривилегованих посета у притворском објекту, Хашим Тачи је пружио Смакају, Киљају, Фазљијуу и Кучију поверљиве информације о сведоцима тужилаштва у одвојеном предмету који се против Тачија води по оптужници за ратне злочине, наложио им да утичу на сведочење сведока тужилаштва и давао им детаљна упутства како то да учине.

Тачи се терети у три тачке за покушај ометања службеног лица у вршењу службене дужности учествовањем у заједничком деловању групе, у четири тачке за повреду тајности поступка и у четири тачке за непоштовање суда. Фазљију, Смакај и Киљај се терете у по једној тачки за покушај ометања службеног лица у вршењу службене дужности учествовањем у заједничком деловању групе и у по једној тачки за непоштовање суда. Кучи се терети у две тачке за непоштовање суда.

Тачи је у притвору у Хагу од новембра 2020. године, а у одвојеном поступку му се, заједно са још тројицом бивших вођа тзв. ОВК, суди за ратне злочине и злочине против човечности.

"Проширење зоне без роминга на Западни Балкан јасан је знак наше посвећености региону. Радујемо се усвајању одлуке којом се одобрава почетак преговора о споразумима", саопштио је портпарол кипарског председавања ЕУ.

Европска комисија сада има мандат да са сваком од земаља региона појединачно започне преговоре о условима за постепено укидање трошкова роминга између Европске уније и Западног Балкана.

У Бриселу за сада не желе да се изјашњавају о могућим роковима за завршетак процеса. Међутим, према проценама из европских извора, преговори о споразумима могли би да буду окончани током прве половине 2027. године

Систем без трошкова роминга од 2017. године важи за чланице Европске уније, Норвеску, Исланд и Лихтенштајн, а од ове године и Украјину и Молдавију. Омогућава грађанима да мобилне услуге у другим државама чланицама користе по истим ценама као у матичној земљи.

Проширење тог режима на Западни Балкан део је политике постепене интеграције региона у јединствено европско тржиште.

У Бриселу се очекује да ће управо ова иницијатива бити представљена као једно од главних конкретних достигнућа приближавања региона Европској унији на самиту лидера ЕУ и Западног Балкана 5. јуна у Тивту у Црној Гори.

"Размотрили смо могућности за интензивније повезивање наших компанија и институција, као и покретање заједничких пројеката у областима пољопривреде, енергетике, саобраћаја, инфраструктуре, информационих технологија и дигиталне трансформације. Сагласили смо се да постоји значајан простор за проширење сарадње и стварање нових прилика за привредни раст", објавио је председник Србије.

Додао је да је током разговора пажња посвећена и унапређењу контаката између пословних заједница, научних и образовних установа, као и развоју сарадње у областима иновација, туризма и културе, које могу додатно допринети повезивању наших народа.

Поручио је да је са Нарбајевом разговарао и о улози парламентарних институција у јачању међудржавних односа.

"Разменили смо мишљења и о улози парламентарних институција у јачању међудржавних односа уз оцену да отворен политички дијалог представља важан ослонац за реализацију заједничких иницијатива и дугорочних развојних циљева", навео је Вучић.

Истакао је да му је Нарбајева током састанка пренела поздраве председника Узбекистана Шавката Мирзијојева уз потврду обостране спремности за даље јачање пријатељских и партнерских односа.

"Посебно ме радује што ћемо ускоро имати прилику да га угостимо у Србији, што представља снажан подстицај даљем развоју наших односа и заједничке опредељености да партнерство Србије и Узбекистана подигнемо на још виши ниво", нагласио је Вучић.

"Када је човек пришао да заштити сина, Албанац је узео дрво и неколико пута га ударио, након чега је насилник побегао, а повређени човек пребачен у болницу на ушивање и санирање повреда. Случај је пријављен и полицији", наводе из Канцеларије за КиМ.

Додају да су њихови представници на терену, у контакту са породицом Илић, и обићи ће их како би са њима разговарали и прижили им подршку.

"Породица Илић је домаћинска породица која никога не провоцира, а ово није први пут да имају проблем са овим Албанцем који иначе живи у близини њихове куће. До сада их је углавном вербално нападао, а овог пута и физички насрнуо на домаћина породице и са разлогом су сада забринути за своју безбедност", истакли су у саопштењу.

Како кажу, ово јасно указује на све осетљивију безбедносну атмосферу на простору Косова и Метохије и све интензивније и агресивније нападе на Србе.

"Случај се догађа у јеку изборне кампање када Аљбин Курти и његов сарадник Ненад Рашић својим поступцима и реториком подгревају политику нетрпељивости према српском народу, што стимулативно делује на екстремисте и изгреднике који потом у Србима виде легитимне мете", објаснили су из Канцеларије.

Истичу да је због тога још важније да српски народ на КиМ покаже слогу и јединство, јер, како кажу, само тако може да се одоли и одговори свим изазовима и да се кроз легитимне представнике српског народа оличене у Српској листи бори за права и правду.

Након састанка, председник Федералног националног савета УАЕ обраћа се на Трећој посебној седници Четрнаестог сазива Народне скупштине која је заказана за 12 сати.

Како је раније саопштено из парламента утврђена је једна тачка дневног реда, а то је обраћање Гобаша Народној скупштини.

Биће потписана и два споразума о сарадњи, што је први пут да се меморандум о сарадњи потписује са генералним секретаријатом из неке земље, речено је Танјугу у Скупштини Србије.

Председница парламента Ана Брнабић изјавила је, поводом одржавања посебне седнице, да ће Скупштина, док о томе одлучује већина око СНС-а, увек показивати поштовање према земљама које су се Србији нашле када је било тешко.

Она је навела да су, током пандемије ковида, УАЕ послали неколико авиона са више од 10 тона заштитне опреме за наше здравствене раднике и грађане, као и медицинску опрему, скенере, респираторе и лекове и додала да су захваљујући тим донацијама здравствени радници спасили стотине живота.

Гобаш се у оквиру посете Србији у уторак састао са председником Александром Вучићем који је истакао да су заједнички пројекти претходних година дали снажан импулс партнерству две земље и да су Емирати један од најважнијих партнера Србије у региону Залива.

"Срдачан разговор са Тулијом Аксон о унапређењу односа Србије са овом важном међународном организацијом и улози парламентарне дипломатије у јачању међусобног разумевања и повезивања држава", објавио је Вучић на Инстаграм налогу "будуцностсрбијеав".

Навео је да је са Аксон разговарао и о Другој глобалној конференцији жена парламентарки која се одржава у Београду, као и о оснаживању жена и њиховом већем учешћу у политичком и јавном животу.

"Разговарали смо и о Другој глобалној конференцији жена парламентарки, која се одржава у Београду, као и о оснаживању жена и њиховом већем учешћу у политичком и јавном животу. Истакао сам да је Србија поносна што је домаћин овог важног међународног окупљања", написао је председник Србије.

Вучић је додао да је Србија чланица Интерпарламентарне уније више од 135 година и да остаје посвећена јачању међународних веза, међусобном уважавању и доследном поштовању међународног права.

Према до сада промењеним таблама, улица Џона Кенедија носи нови назив и биће улица Исе Бољетинија. На истом стубу је и нова табла са називом Зоран Ђинђић.

Председндик општине северног дела Косовске Митровице Милан Радојевић рекао је да ова активност није била најављена нити координисана са легалним и легитимним представницима Општине Северна Митровица.

Подсетио је да је Скупштина Општине Северна Митровица донела одлуку о стављању ван снаге Одлуке о именовању улица, сокака и других јавних места на територији општине, 30.01.2026. године.

Такође, поводом овог питања покренут је одговарајући правни поступак, а државни адвокат је предмет доставио надлежном суду на даље поступање.

“Сматрамо да је постављање табли са називима улица у тренутку када је предмет пред судом, у супротносит са законом и у циљу кампање покрета Самоопредељење, и још један показатељ да централне власти не поштују сопствене законе и преузимају надлежности локалне самоуправе, супротно вољи грађана општине Северна Митовица”, навео је Радојевић.

Посебно је истакао да наметање воље централних институција у питањима за која не постоји локални консензус и јасан легитимитет представља поступање супротно принципима локалне самоуправе, демократског одлучивања и поштовања воље грађана.

Промена назива улица дешава се три дана пред ванредне парламентарне изборе на којима владајући Куртијев покрет Самоопредељење покушава да освоји што више гласова.

Првог дана предизборне кампање, 28. маја централне власти у Приштини преузеле су објекте "Железнице Србије" на северу Косова и Метохије.

Навео је да посету симболички завршава обиласком дворане Финландиа у којој је основана Организација за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС).

''То је место на коме су у међународне односе и међународно јавно право уклесани 'Хелсиншки принципи' који се односе на неповредивост граница и поштовање територијалног интегритета земаља'', рекао је Ђурић новинарима.

Додао је да у време оснивања ОЕБС-а, у јеку Хладног рата, 1975. године, послата веома важна порука да државе међусобно подељене идеологијама, сукобима и ратовима треба да сарађују.

''И зато одавде, из дворане Финландиа, шаљемо поруку да је Европи више него икада потребан мир, обнова дијалога и обнова сарадње, као и да се афирмишу исти аршини поштовања међународног права, територијалног интегритета држава и мултилатерализма како бисмо сачували оно до чега смо дошли уз много жртава након Другог светског рата, а то је поредак заснован на правилима, на Повељи УН и на Хелсиншком завршном акту'', рекао је Ђурић.

Изразио је уверење да ће након посете Хелсинскију односи са Финском наставити да иду узлазном путањом.

''Настојаћемо да искористимо економски потенцијал који је несумњив на обе стране и да се залажемо за Србију у Европи, али и за Европу у миру'', поручио је Ђурић.

Амбасадор Црне Горе Небојша Ђоковић оценио је да је самит у Тивту један од најзначајнијих дипломатских догађаја у модерној историји те земље и да треба да покаже да европска перспектива региона није само декларативна.

"Грађани нашег региона очекују да реформе, посвећена политика и остварени резултати у преговорима ка чланству у Европској унији буду конкретно награђени“, рекао је Ђоковић.

Према његовим речима, интеграција Западног Балкана није само интерес шест земаља региона, већ и стратешки интерес читаве Европе, посебно у време глобалних криза и рата у Украјини.

Амбасадорка Немачке Анке Конрад одбацила је оцене да су поруке ЕУ о проширењу само политичке флоскуле.

"То нису уобичајене или празне флоскуле. Кад ми као Немачка или Европска унија кажемо: 'Ми желимо да земље Западног Балкана буду у Европској унији', и то све државе и ми то годинама понављамо, наравно, то показујемо и кроз претприступну помоћ“, истакла је Конрадова.

Она је нагласила да су реформе кључне за напредак ка чланству, али и да постоје могућности за постепено приближавање земаља региона Европској унији кроз делимичну интеграцију у јединствено тржиште и механизме попут СЕПА система плаћања.

Ђоковић: Очекујемо да будемо добар пример

Говорећи о амбицији Црне Горе да постане чланица ЕУ до 2028. године, Конрадова је оценила да је позитивно што Подгорица има јасан циљ.

Ђоковић је подсетио да је Црна Гора у претходним годинама остварила значајан напредак у приступним преговорима и да очекује затварање свих преговарачких поглавља до краја године.

"Не доживљавамо наше приступање као неко регионално такмичење. Очекујемо да ми будемо један добар пример, једна реална европска прича која ће помоћи свим нашим суседима“, поручио је Ђоковић.

Где је Србија на путу ка ЕУ

На питање где се Србија налази у европској једначини, Конрадова је рекла да Европска комисија сваке године процењује напредак земаља кандидата.

"Србија има огроман потенцијал, квалификовану радну снагу. Потребна је већа динамика“, рекла је Конрадова, додајући да се ниједна земља не налази у "чекаоници“, већ да свака има прилику да напредује сопственим темпом.

Она је истакла да су за напредак Србије ка чланству важни функционалне институције и владавина права.

"Постоје очекивања везано за функционалност институција, владавину права. То нам кажу и немачке компаније које послују у Србији. Дакле, потребан је комплетан пакет“, нагласила је Конрадова.

Говорећи о Плану раста за Западни Балкан, немачка амбасадорка поручила је да исплата средстава зависи искључиво од спровођења договорених реформи.

"Има толико средстава колико је спроведено реформи. То није питање геополитике, него питање да ли су договорене реформе спроведене“, навела је Конрадова.

Саговорници су се сагласили да су односи Београда и Подгорице од великог значаја за стабилност и развој региона. Ђоковић је указао на снажне историјске, економске и породичне везе две државе, док је Конрадова поручила да се Немачка залаже за сарадњу свих земаља региона и њихово будуће чланство у Европској унији.

Мирни протести најављени су и за наредне дане, док ухапшени директори не буду ослобођени.

Директорима седам здравствених и школских установа са подручја општине Грачаница Основни суд у Приштини одредио је прошле недеље притвор до месец дана, јер су наводно починили кривично дело "кршење слободног опредељења бирача".

Из тужилаштва у Приштини саопштено је да су приведени након тврдњи министра за заједнице и повратак у техничком мандату Ненада Рашића о наводним претњама бирачима пред ванредне парламентарне изборе на КиМ 7. јуна.

Осврћући се на недавну посету српске делегације Кини, Миловојевић је истакао да њен значај превазилази уобичајене оквире билатералних односа.

"Ефекти те посете упућују на дугорочну сарадњу и представљају инвестицију у будућност. Истовремено, именовање новог америчког амбасадора у Београду и долазак председника Европског савета показују да Србија има завидно место у међународним односима и да је у фокусу интересовања великих светских актера", навео је Миловојевић.

Према његовим речима, Србија се високо котира када је реч о интересима Сједињених Америчких Држава, Кине и Европске уније.

Говорећи о номинацији Мајкла Јанга за новог амбасадора САД у Београду, Миловојевић је оценио да је реч о личности изузетног професионалног и дипломатског искуства.

"Доктор права са Харварда, човек који је обављао значајне функције у академском и дипломатском животу, учествовао у процесима као што су формирање Светске трговинске организације и споразум НАФТА", рекао је Миливојевић.

Његов избор, каже, показује колики значај Вашингтон придаје односима са Србијом.

Он сматра да се у ту слику уклапа и чињеница да је амерички председник Доналд Трамп на друштвеним мрежама поделио интервју председника Србије Александра Вучића.

"Када председник САД подели интервју неког државника, то значи да су и држава и њен лидер у фокусу интересовања. Истовремено, то представља и одређену подршку ставовима и оценама изнетим у интервјуу“, оценио је Миловојевић.

Каже да су посебно важне поруке о јачању односа Србије и САД, подршци актуелној америчкој администрацији и позиву председнику Трампу да посети Србију.

Деблокада европских интеграција

Поводом доласка председника Европског савета Антонија Косте у Београд, Миловојевић је оценио да је реч о важној посети која би могла да означи нову фазу у односима Србије и Европске уније.

"Кључна тема биће деблокада приступних преговора. Србија је испунила све обавезе које су пред њу постављене и сада је одлука пре свега политичке природе", рекао је Миловојевић.

Он је нагласио да је Србија реализовала све захтеве који су били услов за наставак европских интеграција.

"Од препорука Венецијанске комисије до обавеза из реформске агенде, све што је тражено је испуњено. Зато би било логично да Европска унија покаже политичку вољу и омогући наставак приступног процеса", истакао је.

На питање да ли је Србија данас "сидро" Западног Балкана када је реч о европским интеграцијама, Миловојевић је одговорио да је Србија неизоставан фактор сваке регионалне стратегије.

"Како год Европска унија буде планирала будућност региона, Србију не може да заобиђе", поручио је Миливојевић.

Односи са Црном Гором

Говорећи о политичким приликама у Црној Гори, Миловојевић је рекао да разуме тежњу власти у Подгорици да убрзају европске интеграције, али је нагласио да то не сме да угрози односе са Србијом.

"Добри односи са Србијом морају бити трајни интерес Црне Горе. Србија је њена природна економска и политичка позадина", оценио је.

Посебно се осврнуо на положај српског народа у Црној Гори, наглашавајући да су питања идентитета и историјског наслеђа од суштинског значаја.

"Историјске чињенице не могу бити предмет политичких надгорњавања. Однос према тим питањима представља важан тест за српски народ у Црној Гори", рекао је Миловојевић.

Према његовим речима, стабилност Црне Горе не може се посматрати одвојено од положаја српског народа, који је значајан део њеног друштвеног и политичког бића. 

Зечевић: Самит у Тивту има за циљ да покаже да је процес проширења жив 

Слободан Зечевић из Института за европске студије рекао је да Самит у Тивту има за циљ да покаже да процес проширења ЕУ није заустављен, већ да је жив и да Црна Гора може постати чланица Уније највероватније до 2028. године.

Истакао је да да улазак Црне Горе у ЕУ шаље важну поруку осталим земљама региона, нарочито јер се раније очекивало да Србија и Црна Гора заједно уђу у ЕУ као пакет.

Геостратешки фактори су, према Зечевићу, кључни разлог за обновљено интересовање ЕУ за Западни Балкан, посебно након рата у Украјини.

Међутим, ЕУ се суочава са унутрашњим изазовима и бирократским препрекама које успоравају пријем нових чланица.

Зечевић наглашава да ће бити и тешких разговора, али да је интерес свих земаља региона интеграција у Европу.

Посебна пажња биће посвећена проблемима на границама и условима уласка у ЕУ, где се указује на неусклађеност праксе са правним споразумима о стабилизацији и придруживању.

Главни сигнал са самита за грађане Србије и региона могао би бити укидање роминга, отварање кластера 3 у преговорима Србије са ЕУ и додела средстава из плана за раст, што би представљало конкретан напредак у процесу европских интеграција.

Никовски: Проширење у садашњем облику готово немогуће

Ристо Никовски, некадашњи македонски дипломата, сматра да је проширење ЕУ на Западни Балкан у садашњем облику готово немогуће, осим евентуалног пријема Црне Горе и можда Албаније, али под снажним утицајем САД.

"Ја лично сматрам да ће врло тешко доћи до пријема Албаније због тога што  у Европи преовладава став да проширења не треба да буде више", рекао је Никовски.

Он упозорава да ЕУ тренутно није у стању да се уједини и да води прогресивну политику због унутрашњих проблема и сукоба са Русијом.

Повод за окупљања је хапшење седморо директора ових установа, које Специјално тужилаштво у Приштини сумњичи за наводни утицај на бираче.

Избори су трећи у нешто више од годину дана, након што ни после фебруарских ни после децембарских избора 2025. године није формирана власт у Приштини, а од укупно 120 посланичких места представницима Срба припада десет загарантованих мандата.

Потпредседник Српске листе Далибор Јевтић каже да је 7. јун референдум на ком се бира између политике прогона Срба са Косова и Метохије – коју заступа Аљбин Курти – и политике опстанка под вођством Српске листе, уз подршку званичног Београда.

"И унутар српске заједнице имамо две опције. Једна је Српска листа, а друга је страна Ненада Рашића, који заступа Куртијеву политику. Верујем да ће 7. јуна бити послата јасна и снажна порука да неће проћи терор који се врши над српским народом", истиче Јевтић.

Професор Факултета политичких наука у Београду Стефан Сурлић сматра да карактер избора није судбински.

"Али, Куртијева политика притиска на Србе у покрајини јесте континуирана. Дакле, она се спроводи годинама, невезано за изборне циклусе", тврди Сурлић.

Политиколог Огњен Гогић је сагласан да је атмосфера референдумска, али да се формулација више односи на ситуацију између проалбанских странака, односно албанске власти и опозиције.

"Дакле, овде је реч о 'за' и 'против' Куртија. Он наступа са својом странком, на другој страни је комплетна опозиција и између два пола нема простора за дијалог. Курти уноси поларизацију где год да се појави", указује Гогић.

Континуирани притисци и трајна привременост

Јевтић подсећа да је хапшење седморо директора српских институција управо доказ онога што је претходно говорио – да се бира између такве и политике о(п)станка.

"За нас је важно шта се дешава унутар наше (српске) заједнице. Избори ће у политичком смислу одредити живот Срба на простору КиМ. Срамно је притварање седморо часних и поштених људи, а Курти то ради да би помогао Рашићу. Међутим, оно што Курти не зна јесте да када год на такав начин покуша да заплаши Србе, реакција је таква да народ јасно каже кога не жели", наводи потпредседник Српске листе.

Сурлић хапшење директора види као застрашивање, поготово у светлу плана Приштине да "интегрише здравство и образовање".

"Нико не зна шта значи та интеграција, али све што је до сада радила Куртијева влада, она је интегрисала тако што је гасила институције и стављала катанац. Ово није начин, поготово не пред изборе, јер оно што су показали ранији избори је да се српска заједница хомогенизовала управо кроз ове ексцесе. Личи на трајну привременост", наглашава професор Факултета политичких наука.

Гогић напомиње да је политика притиска на српске институције континуирана, али да је посебно изражена у време предизборне кампање.

"На пример, идеја да се уђе у празне станичне зграде и замене се српска застава и ћирилична табла. То су ритуали и перформанси сачувани за почетак кампање. Међутим, жалосно је да је сукоб међу Србима омогућио Приштини да се умеша и инструментализује ситуацију. Такође, оно што посебно брине јесте будућност и судбина здравствених и образовних институција на које су и ослоњени и упућени сви Срби", упозорава политиколог.

Трећи изборни круг

Јевтић оцењује да је борба Српске листе стална и да се води на терену дипломатије, као и да неће одустати од права Срба на простору КиМ да се образују и лече у српским институцијама у покрајини.

"Политичка борба у таквим околностима није лака, али то не значи да морамо да одустанемо. Нећемо прихватити наратив Приштине да је Београд крив за тренутна дешавања", подвлачи Јевтић.

Сурлић објашњава да је неколико индикатора који говоре о томе да власт неће моћи да се формира ни после ових избора.

"Курти је навео да му је потребно 80 места у парламенту, а уверен сам да му је тај број у овом тренутку недостижан. Та већина је практично двотрећинска. Очекујем вето позицију у којој ниједна опозициона странка неће имати снагу да самостално формира власт, али исто тако ниједна од њих неће хтети договор са Куртијем, осим ако не дође до међународне реакције, што такође није искључено", процењује Сурлић.

Гогић не види могућност лаког формирања владе за Куртија јер дијаспора, која је у децембру била на територији КиМ због празника, и подржала га у великом броју, сада неће гласати у том обиму.

"Такође, дошло је до раскола између Куртија и бивше председнице Вјосе Османи. Она се вратила у матичну странку, Демократски савез Косова. Очекујем прерасподелу гласова од Самоопредељења ка Демократском савезу Косова", закључује Гогић.

Емисију "Таковска 10" у целости можете да погледате у видео-запису на почетку текста.

Браниоци оптужених поднели су жалбу на одлуку Основног суда, тврдећи да су начињене процедуралне повреде, погрешна или непотпуна провера чињеница, погрешна процена доказа, повреда Кривичног закона и недостатак довољних доказа за поткрепљивање оптужнице.

Апелациони суд је након прегледа списа предмета и оцене жалбених навода бранилаца оптужених, утврдио је да првостепена одлука садржи повреду закона и да предмет треба вратити на поновно суђење и одлучивање.

Према одлуци коју је објавио портал "Заклетва за правду", другостепени суд је утврдио да првостепена одлука садржи битну повреду одредаба кривичног поступка, јер је прво рочиште одржано у одсуству окривљених, а без испуњавања законских услова.

Сходно томе, према одлуци Апелационог суда, првостепени суд није предузео разумне напоре да обавести окривљене о првом рочишту и да обезбеди њихово присуство.

Веће је утврдило да не постоје докази или документи који поткрепљују чињеницу да је овај позив објављен на веб страници суда, на веб страници тужиоца и у Службеном гласнику.

Окривљени у овом предмету су између осталог и високи официри српске полиције и војске.

Веће Апелационог суда је нагласило да се не слаже и са приступом првостепеног суда, који је утврдио да су услови за наставак суђења у одсуству испуњени и да су уложени разумни напори искључиво на основу састављања позива за седницу.

У жалби се појашњава да Законик о кривичном поступку предвиђа два одвојена случаја за одржавање суђења у одсуству, и то – када се сматра да се оптужени одрекао права да буде присутан на суђењу и ако је суд уверен да су учињени покушаји и разумни напори да га обавесте о рочишту и да се обезбеди његово присуство.

У конкретном случају, с обзиром на то да се поступак води за кривично дело "Ратни злочин против цивилног становништва", потребно је да суд, као део разумних напора, испуни три услова како би утврдио напоре да обезбеди оптуженог у поступку. Ови услови укључују исцрпљивање поступка, развој свеобухватне информативне кампање са јасним апелом на оптуженог и објављивање позива и оптужнице на веб страници тужилаштва, веб страници суда и у Службеном гласнику.

У поновном поступку, Апелациони суд предлаже првостепеном суду да поново закаже почетну ревизију и отклони све повреде утврђене у овој одлуци, како би се припремио за одржавање суђења у одсуству.

На првом судском рочишту, 16. јуна 2025. године, оптужницу је прочитао тужилац Иљир Морина у Основном суду у Приштини и суд је утврдио да је уверен да су уложени напори да се оптужени обезбеде, те је одлучио да се суђење одржи у одсуству.

У децембру 2023. године, Специјално тужилаштво подигло је оптужницу у одсуству против 53 оптужена за убиство Албанаца у Меји. Оптужница је измењена 23. децембра 2024. године.

Током 2024. године специјално тужилаштво је подигло 13 оптужница против 25 осумњичених Срба за наводно почињене ратне злочине на Косову и Метохији. Од њих, шест је подигнуто у одсуству против 11 Срба, док је осталих седам било против 13 ухапшених особа.

Током 2025. године, подигнуто је 15 нових оптужница. Од њих, десет су оптужнице у одсуству.

Током 2025. године Специјално одељење Основног суда у Приштини је донело укупно десет пресуда за ратне злочине, којима је десет лица осуђено, а једна особа је ослобођена оптужби.

У три од ових предмета, окривљени су осуђени у одсуству максималном казном затвора од 15 година.

Осим председника, одборници су изабрали и чланове Општинског већа, а за заменицу председника Општине изабрана је Ђурђина Младеновић.

За заменика председника СО Смедеревска Паланка изабрана је Ирена Ранчић.

Како се наводи у саопштењу, захваљујући се на указаном поверењу, председник општине Никола Вучен истакао је да ће и у наредном мандату наставити са одговорном политиком развоја, реализацијом капиталних инвестиција, улагањима у инфраструктуру, образовање, здравство, спорт и социјалну заштиту, са циљем да Смедеревска Паланка настави пут напретка и буде још боље место за живот свих грађана.

Вучен је трећи пут изабран председника Општине Смедеревска Паланка. Први пут је на ту функцију изабран 2018. године.

Избори у Смедеревској Паланци одржани су 29. марта, а конститутивна седница Скупштине општине одржана је 5. маја.

“Прво, морате бити у Џегу ( JAG - Judge Advocate General), односно Корпусу судија и правобранилаца. Да имате искуство у међународном праву, у оперативном праву, а оперативно право је мало другачије. Ако могу рећи, то је ситуација где одлучујете на основу искуства и инстинкта, где добијате разне врсте информација и морате доносити брзе одлуке”, објаснио је професор Клајн.

Иначе, Клајн је као официр америчке војске током дугогодишње каријере у униформи завршио курс међународног права, затим курс Центра за ваздухопловне операције и мастер диплому из међународног права на Универзитету у Џорџтауну.

Пуковник Клајн је службовао као правни саветник у ваздухопловној бази Ал Удеид у Катару, где се пре 20 година налазила команда америчке војске за ваздухопловне операције на Блиском истоку. Према његовом сведочењу и 20 година касније, када постоје дронови правни саветници имају своје место.

“Саветници су и даље укључени, то је поента. Гледате стратегију и цео процес све до извештаја о накнадним акцијама како бисте проверили да ли су ствари укључене што је могуће исправније. Проблем је понекад у томе што ствари измакну контроли, све се брзо дешава, али са знањем и искуством правни саветници су спремни на то”, указује наш саговорник.

Клајн није желео да говори у улози правних саветника у америчкој војсци током НАТО агресије 1999. године и бомбардовања положаја Војске Републике Српске 1994. и 1995, иако је потврдио да су тада постојали саветници и да познаје неке од њих.

“Моје искуство правног саветника почело је 2004. године, био сам годину дана на Блиском истоку и онда још три године у Центру за ваздухопловне операције на Хавајима”, истакао је Клајн.

На овај начин је описао једну од борбених ситуација на Блиском истоку:

“Дакле, седите можда поред команданта и кажете: 'Ох, не мислим да то треба да радите.' И већину времена, они су веома послушни. У ствари, рећи ћу вам да сам једном током јутарњег брифинга, када је генерал седео на челу стола, а ја сам увек седео са његове леве стране, рекао: 'Могу ли да поставим питање?' Рекао је: 'Шта није у реду са циљем?' Рекао сам: 'Па', рекао је, 'ван је списка'. Нисам чак ни стигао да завршим. А он је рекао: 'Не, само то скини са списка. Нећемо имати никаквих проблема.' Дакле, они слушају, а мораш бити јака личност. Мораш бити у стању да погледаш шефа у очи и кажеш: 'Шефе, идеш у погрешном смеру.' И много људи је то урадило. Ја никада нисам морао, јер бих увек објаснио своју ситуацију, зашто имам приговор или зашто сам дао или нисам дао одобрење.”

Цивилне жртве током бомбардовања

Говорећи о цивилним жртвама током бомбордавања у ратовима, он је описао напад на једну џамију у Ираку.

“Постојао је минарет, и део је џамије. Дакле, технички, не би требало да буде бомбардован. Имали смо дрон Предатор у том подручју и могли смо видети бљесак ватреног оружја како излази из прореза у зиду. И били смо окривљени за бомбардовање џамија, и ја сам декласификовао све фотографије како бисмо могли да их поделимо медијима. Када смо их поделили медији су престали да говоре да бомбардујемо џамије”, описао је Клајн.

Он истиче да се никада у каријери није бавио случајевима погибије цивила током бомбардовања 1999. године. Али је истакао да је улога правног саветника у америчкој војсци да се потенцијалне цивилне жртве сведу на минимум јер погибија цивила не доноси добро ниједној од страна у сукобу.

“Од 1999. до 2004. године, америчка војска је добила боље паметне бомбе, а већина муниције која јесу паметне бомбе коришћена је за места где су цивили били у близини и како би се жртве могле свести на минимум. Када сам први пут стигао на Блиски исток, наша најмања бомба је била 500 фунти ( 227 килограма)”, испричао је наш саговорник.

“Ја сам, у контакту са Одељењем за стратегију и Одељењем за циљање, рекао: 'Ово је превелико. Потребно нам је нешто мање.' Тако смо развили бомбу мањег пречника, ГБУ-39, од 250 фунти ( око 114 килограма), и даље смо говорили: 'То је превелико', и прешли смо на 125 фунти ( 67 килограма)”, објаснио је професор Клајн.

Он истиче да је природно дошло до напретка у прецизности муниције, обради обавештајних података и развоју авиона и раду правних саветника.

“Зато истичем да правни саветници морају да познају оперативно право. То значи да саветник може да постави питање да ли авион може на пример да гађа циљ тако што бомбу избацују под правим углом, како не би погодио нешто што не треба”, каже Клајн и додаје да “правник треба да познаје свог клијента”, мислећи на пилоте које изводе ваздухопловне операције.

Говорећи о односу етике и легалности и националне безбедности и легалности, Клајн је указао да правни саветник мора добро да размисли и вага у таквим ситуацијама.

“Једном приликом сам морао да кажем шефу да је време за тајмаут. За столом у соби да брифинг остали су бројни пуковници који су се питали у чему је проблем. Разговарао сам са командантом и убедио га да не иде у добром смеру и да треба да промени списак мета. И пет пута о годину дана сам урадио овако нешто, односно утицао на промену плана”, истакао је професор Алберт Клајн.

На наше питање да ли је легално коришћење касетних бомби Клајн је одговорио да то зависи од земље до земље. САД на пример нису потписале Конвенцију о забрани употребе касете муниције и што се Америке тиче касетне бомбе су легалне.

Када је реч о осиромашеном уранијуму који су амерички авиони А-10 испаљивали током 90-их година, наш саговорник је одговорио.

“Када сам разговарао са главним научником НАТО-а, он ми је рекао да све док се не користи осиромашени уранијим неће ни бити проблема са њим. Знам да су спроведене неке студије са људима који пуне А-10 у САД, и да постоји мали пораст неких врста рака, али узрок може бити и нешто друго, не само осиромашеног уранијума”, сматра Клајн.

Клајн је једно време сарађивао и са земљама чланицама НАТО-а, конкретно токо службе на Блиском истоку и на Хавајима. Објаснио је да када више земаља изводи неку ваздухопловну операцију, треба усагласити правила и процедуре, јер земље које учествују у некој акцији немају дозволу да изводе бомбардовање.

Професор Алберт Клајн службовао је као официр правне службе америчке војске од 1985. до 2013. године. Током 1999. године био је на постдипломским студијама на Универзитету Џорџтаун. Данас је професор Универзитета у Синсинатију и у Београду је боравио у оквиру сарадње Државе Охајо и Републике Србије.

Премијер је навео да је потребно уложити додатне напоре у областима енергетике, унутрашњих послова и правде и додао да је важно обезбедити ефикасну реализацију свих предстојећих активности.

Мацут је нагласио да је Србија јасно опредељена за наставак европског пута, као и да реформски процеси предвиђени Реформском агендом нису пуке административне активности, већ конкретне мере које доприносе модернизацији државе и непосредно утичу на побољшање свакодневног живота грађана.

Представници ресорних министарстава представили су статус активности из своје надлежности, као и наредне кораке у реализацији преузетих обавеза.

На састанку су размотрени досадашњи резултати и динамика спровођења реформи у областима владавине права, јавне управе, енергетике, саобраћајне инфраструктуре, образовања, науке, иновација, дигитализације, привредног развоја и заштите животне средине.

Посебно је истакнут напредак у реализацији мера које се односе на унапређење пословног окружења и развој приватног сектора, зелену и дигиталну транзицију, развој људског капитала и јачање владавине права, као кључних области обухваћених Реформском агендом.