"Дакле, од септембра да примамо госте из иностранства који ће да се ангажују на изградњи својих и припреми и дизајнирању својих павиљона, а онда морамо да донесемо одлуку како и под којим условима да извршимо продају тих стамбених јединица када се Експо заврши", рекао је Вучић.

Додао је да постоје различите идеје око продаје, али да ће се сигурно оне дати под нешто повољнијим условима од тржишних и да ће се гледати да се нађу неке групе становништва које су нам од изузетног значаја.

"Кључеви су у децембру 2026. Првог децембра ми морамо да предамо све. Али, ми ћемо то предати раније", додао је Вучић.

Навео је да је сваког дана на градилишту у оквиру Експо пројекта више од 3.500 радника и да је реч углавном о страним радницима.

"Већим делом то су страни радници. Не због тога што ми не бисмо хтели да је више српских радника, већ зато што их нема", рекао је Вучић и додао да је данас на градилишту око 4.800 радника и око 540 разних машина и опреме.

Простор Експа на пет минута од "Милоша Великог"

Указао је да је простор где се гради Експо до 2023. био ливада, а данас – цео један град.

"Видели сте кад сте долазили да не можете да прођете колико је то, колика је гужва од камиона на свим прилазним, приступним саобраћајницама и колико људи ради", рекао је председник Србије.

Он је нагласио и да ће ово бити нови део града који ће да изазива највећу пажњу, јер је на невероватној локацији, односно на неколико минута од Београда, на путу до Новог Сада, као и на мање од пет минута од ауто-пута Милош Велики.

"Верујем да је ово један од оних невероватних пројеката који улазе у историју. Не заборавите да је 2027. година у којој је Експо који је највећи догађај у свету и који ће привући највећу пажњу људи широм света. Највише присутних ће бити овде, највише посетилаца и доћи ће десетине председника држава и премијера држава, имамо потврђено", рекао је Вучић.

Председник Србије градилиште обилази заједно са првим потпредседником Владе и министром финансија Синишом Малим, министарком унутрашње и спољне трговине и комесарком за Експо 2027 Јагодом Лазаревић, градским менаджером Мирославом Чучковићем и генералним директором компаније "Експо 2027" Данилом Јеринићем.

Специјализована изложба Експо 2027, чија је тема "Игра(ј) за човечанство - спорт и музика за све", биће одржана од 15. маја до 15. августа 2027. године у Београду.

"Лично сам изразио захвалност за све најзначајније српске реликвије које су из Царске лавре манастира Хиландар стигле у Београд поводом изложбе посвећене 850. годишњици од рођења Светог Саве", навео је Вучић.

Истакао је да Србија и Грчка деле искрено пријатељство и међусобно поштовање, које представља чврст темељ за даље продубљивање сарадње у свим областима од заједничког интереса.

Председник је нагласио и значај очувања српског културног и духовног наслеђа на простору Грчке, уз захвалност на бризи и посвећеном односу према српским светињама, посебно манастиру Хиландар.

"Истакао сам и важност коју наша земља придаје континуираној подршци Грчке европском путу Србије", навео је Вучић.

Додао је да је разговарано и о улози културе као моста међу народима и важног фактора очувања идентитета, дијалога и стабилности у времену великих глобалних изазова.

Председник је изразио уверење да ће и учешће Грчке на изложби Експо 2027 у Београду бити додатна прилика за повезивање Србије и Грчке и наших народа.

Посланици владајуће коалиције најавили су да ће подржати предложене измене закона и истакли да се њима примењују препоруке ОДИХР-а, док су посланици опозиције поручили да ће бити примењене само неке препоруке и да измене изборних закона неће донети суштинске промене.

Посланик Српске напредне странке и предлагач законских измена Мирослав Петрашиновић рекао је да је власт имплементирала 12 од укупно 25 препорука ОДИХР-а и одбацио тврдње опозиције да се препоруке селективно примењују.

Посланици обједињено расправљају о четири тачке дневног реда које се односе на сет изборних закона. Пред посланицима су предлози за измену Закона о избору председника Републике, Закона о избору народних посланика, Закона о локалним изборима и Закона о Уставном суду.

Одбор за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу подржао је предложена законска решења, а Одбор за уставна питања и законодавство оценио је да су предлози за измену четири изборна закона у складу са Уставом и правним системом Србије.

О овим законским предлозима одржана су четири јавна слушања која је организовао Одбор за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу Скупштине Србије у Београду, Крагујевцу, Новом Саду и Нишу.

У првом дану расправе прихваћено је да се у дневни ред уврсте још две тачке – Предлог одлуке о изменама Одлуке о саставу сталних делегација Народне скупштине у међународним парламентарним институцијама, као и Предлог одлуке о измени Одлуке о избору чланова и заменика чланова одбора Народне скупштине Републике Србије.

Шта се мења изменама закона

Говорећи о изменама и допунама Закона о избору за народне посланике, Петрашиновић је истакао да се уводи већи капацитет органа за спровођење избора, како оних који су средњег нивоа, тако и оних који су нижег нивоа, при томе се мисли на градске и општинске изборне комисије, као и на бирачке одборе.

Петрашиновић је истакао да је једна од препорука ОДИХР-а била да се ради на томе да се уведе стандардизовани тип обуке за све чланове бирачких одбора.

"У складу са тим, решење које сада предвиђа измене и допуне Закона о избору народних посланика предвиђа стандардизовани тип обуке за све чланове бирачких одбора, како оне у сталном саставу, тако и оне у проширеном саставу", рекао је Петрашиновић.

Како је навео, обуку ће организовати РИК који као орган за спровођење избора има обавезу да у року од три месеца од ступања закона на снагу, пропише начин како ће се изводити обука и како ће обука бити организована.

Додао је да ће РИК бити задужен да води регистар свих лица која су прошла обуку и која имају потврду да су прошла обуку, а потврда ће важити три године.

"Изменама и допунама овог законског решења предвиђени су случајеви у којима лица губе ову потврду. Један од тих случајева је уколико лице буде правоснажно осуђено за кривично дело против изборног права и уколико избори буду поништени на одговарајућем бирачком месту", рекао је Петрашиновић.

Потпис подршке за више изборних листа

Изменама и допунама овог закона предвиђено је и да једна особа може дати потпис подршке за више изборних листа.

Како је навео, то је једна од препорука ОДХИР-а која се јављала и у ранијим њиховим извештајима након одржаних парламентарних избора.

Петрашиновић је рекао и да је предвиђено да Републичка изборна комисија, градска или општинска изборна комисија буду задужене да поднесу кривичну пријаву надлежном тужилаштву уколико дође до злоупотребе података личности приликом прикупљања потписа подршке за изборне листе.

Измене и за мањинске листе

Према његовим речима, предвиђене су и измене када су у питању мањинске листе.

Објаснио је да ново законско решење предвиђа да назив листе која жели да добије статус листе националне мањине мора садржати пун или скраћен назив листе националне мањине.

Када је у питању коалиција политичких странака, све странке морају бити странке националних мањина, уписане у регистар политичких странака као странке националних мањина, и у називу изборне листе мора бити садржан пун или скраћен назив странке националне мањине.

Додао је да, када је у питању група грађана која жели да стекне статус странке националне мањине, у називу листе мора да стоји назив националне мањине чије интересе заступа та група грађана.

Говорећи о Предлогу допуне Закона о избору председника Републике, Петрашиновић је навео да се предложеним законским решењем дефинише да чланови бирачког одбора, који ће бити задужени на дан гласања када се буде бирао председник, морају, такође, да прођу обуку.

О локалним изборима

Када је реч о изменама и допунама Закона о локалним изборима, такође се прописује да лица која су како у сталном, тако и у проширеном саставу бирачких одбора, морају имати и потврду да су прошла обуку за рад у бирачком одбору.

Одредбе које се тичу обуке коју спроводи и организује РИК односе се и на Предлог закона о изменама и допунама Закона о локалним изборима.

Измене које се тичу Уставног суда

Када је реч о изменама и допунама Закона о Уставном суду, измене се, како је навео, односе на скраћивање рока у ком орган за спровођење избора доставља суду потребне доказе. Он је објаснио да је рок раније био осам дана, а предложено је да буде скраћен на три.

Додао је и да Уставни суд тренутно има рок од 30 дана да донесе одлуку о поништавању избора на одређеном бирачком месту, а предложено је да тај рок буде скраћен на 20 дана.

Према његовим речима, предложено је и да рок за понављање избора, који је тренутно 10 дана, треба да буде продужен до 30 дана.

"Ја не бих овом тренутку у којем долази давала неки посебан значај, тј. непосредно пред изборну кампању, али морам да нагласим да генерално тема ЕУ није спорна за политичке партије на Косову јер постоји општи консензус код свих партија да подржавају евроинтеграције", рекла је Милица Андрић Ракић из НВО Нова друштвена иницијатива.

На списку тема које доноси гошћа из Брисела могло би да се нађе и горуће питање за српску заједницу – примена закона о странцима.

"Спровођење не иде у пракси како је обећано, а рок за важење спрских личних карата истиче 15. јуна, после тога лица која немају косовске исправе неће моћи више да функционишу на Косову. Тако да би то требало да буде тема првенствено између Брисела и владе у Приштини јер је ЕУ гарант тог споразума", сматра политиколог Огњен Гогић.

Помак у дијалогу – да или не

Унија је гарант и Заједнице српских општина коју Приштина одбија да формира 13 година. Познаваоци прилика оцењују да посета комесарке за проширење неће донети помак у дијалогу.

"То је један од разлога зашто влади Самоопредељења одговара ова ситуација где су они фактички све време само у техничкој влади, јер ви на техничку владу не можете да вршите велики притисак за спровођење тешких политичких реформи, посебно оних које се односе на дијалог", каже Андрић Ракић.

Гогић истиче да делује да је ЕУ увидела да мора да тражи начина да са Косовом сарађује пре завршетка процеса формирања институција у Приштини јер то делује као процес који је бескрајан и који се никада неће окончати.

Ово ће бити прва посета Марте Кос Приштини од када је преузела дужност комесарке за проширење крајем 2024. године. Иако је било у плану да на КиМ борави у марту, посету је отказала након распуштања парламента у Приштини.

"Током периода од 11 дана (2. мај - 12. мај 2026. године) ЦИК је примио листе кандидата за посланике од 23 политичка субјекта, од којих 18 политичких партија, 3 коалиције, 1 грађанске иницијативе и 1 независног кандидата. Четири политичке партије, које су раније најавиле учешће на изборима, нису доставиле листу са именима кандидата за посланике", наведено је у саопштењу ЦИК-а.

Укупан број предложених кандидата је 917, од којих су 603 мушкарци и 314 жене.

ЦИК је раније одредио да процес сертификације кандидата треба да будеи завршен до 15. маја.
Скупштина привремених институција у Приштини има 120 посланичких места.

Ванредни избори биће одржани 7. јуна, пошто скупштина није успела да изабере председника привремених институција у року који је одредио уставни суд у Приштини, односно до 28. априла.

Српска листа предала је листу кандидата за посланике на предстојећим парламентарним изборима на Косову и Метохији.

Десанка Радојевић, иступила је из Европске зелене партије и у наредном периоду биће самостални одборник.

На 15. седници Скупштине града Шапца, пред одборницима је био обиман дневни ред, од разматрања и усвајања предлога одлуке о завршном рачуну буџета за 2025. до урбанистичких планова и именовања директора установа културе и јавних предузећа.

Сви пристигли наводи биће пажљиво размотрени и коришћени као важан извор информација у даљем раду Комисије, саопштено је из Скупштине Србије.

Истиче се да је тиме грађанима омогућено да директно допринесу идентификацији и отклањању потенцијалних проблема и неправилности у Јединственом бирачком списку.

Како је наведено, Комисија је у претходном периоду успоставила све кључне нормативне основе за свој рад, укључујући План рада и Акт о поступку ревизије. 

У циљу непосредног увида у стање на терену, Комисија је реализовала посете у 10 јединица локалне самоуправе уочи локалних избора, где су остварени конструктивни контакти са локалним службама и извршен увид у поступање у вези са вођењем бирачког списка. 

Додаје се да ће у наредном периоду Комисија наставити активности предвиђене Планом рада, са посебним фокусом на припрему првог посебног извештаја у вези са локалним изборима. 

Комисија остаје доследно посвећена принципима транспарентности, професионалности и одговорности, уз очекивање да ће надлежне институције наставити рад на обезбеђивању пуне и правовремене доступности свих релевантних података, како би ревизија података у Јединственом бирачком списку била свеобухватна, систематична и ефикасна, наведено је у саопштењу.

О новом кругу проширења говори се све више, а представница ЕУ за спољну политику и безбедност Каја Калас наглашава да је Западни Балкан стратешки приоритет и да му је место у унији.

Заузврат, напомиње она, од земаља региона очекују се реформе, поштовање владавине права и усклађивање са спољном политиком ЕУ.

Потпредседница скупштине Србије и председница скупштинског одбора за европске интеграције Елвира Ковач оценила је да је проширење поново међу приоритетима Европске уније, пре свега због геополитичких околности и рата у Украјини.

"Највеће шансе да ускоро постане чланица тренутно има Црна Гора, док се напредак очекује и у случају Албаније, Молдавије и Украјине. Све то би за Србију требало да буде додатни подстрек за спровођење реформи", рекла је Ковачева.

Истакла је да Србија мора да настави са реформским процесом, али да се и даље суочава са специфичним политичким питањима, међу којима су Косово и Метохија и неувођење санкција Русији, али и двоструки стандарди.

"Али ми никако не треба да одустанемо, већ да нам све ово да ветар у леђа за наше реформе", рекла је Елвира Ковач.

O предлогу министра Марка Ђурића

Говорећи о предлогу министра спољних послова Марко Ђурић да Србија и регион постану део шенгенског простора, Ковачева наводи да би такав потез имао конкретне користи за грађане и привреду.

Шенген би донео лакши проток људи и робе, смањио трошкове и омогућио грађанима да непосредно осете предности европских интеграција, рекла је она, подсећајући да је највећа подршка чланству Србије у ЕУ забележена након визне либерализације.

Додала је да за сада нема званичних реакција из Брисела, али да поједине државе чланице оцењују иницијативу као занимљиву и вредну разматрања.

Коментаришући изјаву европске комесарке за проширење Марта Кос о интеграцији кандидата у делове јединственог тржишта ЕУ, енергетску и дигиталну мрежу, Ковачева је рекла да је реч о механизму постепеног приближавања земаља региона Европској унији и пре формалног чланства.

Као пример навела је приступање Србије систему СЕПА, јединственом европском простору за плаћања у еврима, што би требало да допринесе бржим и јефтинијим трансакцијама.

Говорећи о захтевима Европске уније за усклађивање спољне политике са Бриселом, Ковачева је оценила да се то пре свега односи на питање санкција Русији.

"Србија има нижи степен усклађености са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ у односу на друге земље кандидате, али је циљ да се тај проценат постепено повећава", рекла је она.

Додала је да Србија због енергетске зависности и политичких разлога остаје при одлуци да не уводи санкције Русији.

Важно је да дијалог напредује

Ковачева сматра да изјава Каје Калас о томе да питање Придњестровља неће бити препрека европском путу Молдавије може представљати позитиван сигнал и за Србију.

Добро је што се показује да нерешена територијална питања не морају нужно да зауставе европске интеграције, иако постоје разлике између случаја Молдавије и питања Косова и Метохије, рекла је она.

"У нашем случају је најбитније да дијалог напредује и чини ми се да у овом моменту се ипак разуме да је Србија конструктиван партнер", рекла је Елвира Ковач. 

У скупштинској процедури више закона

Говорећи о реформама у области изборног законодавства, Ковачева је подсетила да су у скупштинској процедури измене више закона које се односе на избор председника Републике, локалне изборе, избор народних посланика и рад Уставног суда.

Како је навела, Србија је у изради законских решења узела у обзир препоруке ОДИХР-а, организовала јавне расправе и наставила консултације са европским институцијама.

Најавила је и додатне измене закона које се односе на финансирање политичких активности и спречавање корупције, као и усклађивање правосудних закона са препорукама Венецијанске комисије.

"Уколико буде све спремно, онда ћемо то усвојити до средине јуна, па ако треба, бићемо спремни за изборе, али ја некако очекујем да ће ти избори бити касније. Мислим да је значајније да институције функционишу и да радимо", рекла је Ковачева.

За Србију је важно да настави доношење европских закона, посебно у областима које се односе на Поглавља 23 и 24, јер се управо ту процењује напредак, закључила је Елвира Ковач.

Током расправе о предлозима за проширење дневног реда прихваћено је да се у њега уврсти Предлог одлуке о изменама Одлуке о саставу сталних делегација Народне скупштине у међународним парламентарним институцијама, као и Предлог одлуке о измени Одлуке о избору чланова и заменика чланова одбора Народне скупштине Републике Србије.

Посланици обједињено расправљају о сету изборних закона чије измене је предложио посланик Српске напредне странке Мирослав Петрашиновић. Он је у парламенту образложио измене изборних закона.

Пред посланицима су предлози за измену Закона о избору председника Републике, Закона о избору народних посланика, Закона о локалним изборима и Закона о Уставном суду.

Одбор за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу подржао је предложена законска решења, а Одбор за уставна питања и законодавство оценио је да су предлози за измену четири изборна закона у складу са Уставом и правним системом Србије.

О овим законским предлозима одржана су четири јавна слушања која је организовао Одбор за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу Скупштине Србије у Београду, Крагујевцу, Новом Саду и Нишу.

Шта се мења изменама закона

Говорећи о изменама и допунама Закона о избору за народне посланике, Петрашиновић је истакао да се уводи већи капацитет органа за спровођење избора, како оних који су средњег нивоа, тако и оних који су нижег нивоа, при томе се мисли на градске и општинске изборне комисије, као и на бирачке одборе.

Петрашиновић је истакао да је једна од препорука ОДИХР-а била да се ради на томе да се уведе стандардизовани тип обуке за све чланове бирачких одбора.

"У складу са тим, решење које сада предвиђа измене и допуне Закона о избору народних посланика предвиђа стандардизовани тип обуке за све чланове бирачких одбора, како оне у сталном саставу, тако и оне у проширеном саставу", рекао је Петрашиновић.

Како је навео, обуку ће организовати РИК који као орган за спровођење избора има обавезу да у року од три месеца од ступања закона на снагу, пропише начин како ће се изводити обука и како ће обука бити организована.

Додао је да ће РИК бити задужен да води регистар свих лица која су прошла обуку и која имају потврду да су прошла обуку, а потврда ће важити  три године.

"Изменама и допунама овог законског решења предвиђени су случајеви у којима лица губе ову потврду. Један од тих случајева је уколико лице буде правоснажно осуђено за кривично дело против изборног права и уколико избори буду поништени на одговарајућем бирачком месту", рекао је Петрашиновић.

Потпис подршке за више изборних листа

Изменама и допунама овог закона предвиђено је и да једна особа може дати потпис подршке за више изборних листа.

Како је навео, то је једна од препорука ОДХИР-а која се јављала и у ранијим њиховим извештајима након одржаних парламентарних избора.

Петрашиновић је рекао и да је предвиђено да Републичка изборна комисија, градска или општинска изборна комисија буду задужене да поднесу кривичну пријаву надлежном тужилаштву уколико дође до злоупотребе података личности приликом прикупљања потписа подршке за изборне листе.

Измене и за мањинске листе

Према његовим речима, предвиђене су и измене када су у питању мањинске листе.

Објаснио је да ново законско решење предвиђа да назив листе која жели да добије статус листе националне мањине мора садржати пун или скраћен назив листе националне мањине.

Када је у питању коалиција политичких странака, све странке морају бити странке националних мањина, уписане у регистар политичких странака као странке националних мањина, и у називу изборне листе мора бити садржан пун или скраћен назив странке националне мањине.

Додао је да, када је у питању група грађана која жели да стекне статус странке националне мањине, у називу листе мора да стоји назив националне мањине чије интересе заступа та група грађана.

Говорећи о Предлогу допуне Закона о избору председника Републике, Петрашиновић је навео да се предложеним законским решењем дефинише да чланови бирачког одбора, који ће бити задужени на дан гласања када се буде бирао председник, морају, такође, да прођу обуку.

О локалним изборима

Када је реч о изменама и допунама Закона о локалним изборима, такође се прописује да лица која су како у сталном, тако и у проширеном саставу бирачких одбора, морају имати и потврду да су прошла обуку за рад у бирачком одбору.

Одредбе које се тичу обуке коју спроводи и организује РИК односе се и на Предлог закона о изменама и допунама Закона о локалним изборима.

Измене које се тичу Уставног суда

Када је реч о изменама и допунама Закона о Уставном суду, измене се, како је навео, односе на скраћивање рока у ком орган за спровођење избора доставља суду потребне доказе. Он је објаснио да је рок раније био осам дана, а предложено је да буде скраћен на три.

Додао је и да Уставни суд тренутно има рок од 30 дана да донесе одлуку о поништавању избора на одређеном бирачком месту, а предложено је да тај рок буде скраћен на 20 дана.

Према његовим речима, предложено је и да рок за понављање избора, који је тренутно 10 дана, треба да буде продужен до 30 дана.

На Косову и Метохији 7. јуна се одржавају парламентарни избори.

Избори се одржавају пошто посланици централне скупштине у Приштини нису успели да изаберу председника до 28. априла, рока који је поставио уставни суд.

То ће бити пети избори у 16 месеци, а трећи пут покушај формирања скупштинске већине у Приштини.

Српска листа на претходним изборима освојила већину гласова у свих десет српских општина.

Петковић је пре свега свом саговорнику указао да су Срби на Косову и Метохији изложени готово свакодневном политичком и институционалном притиску Приштине и упозорио да пред сваке изборе Аљбин Курти посеже за једностраним и ескалаторним потезима на штету српског народа.

"Бројни напади и етнички мотивисани инциденти усмерени према Србима, директан су резултат агресивне антисрпске Куртијеве политике и свакодневног негативног политичког наратива према свему што је српско. Куртијево заобилажење дијалога, било да су му разлог за то избори или не, јасно показује да дијалог стагнира, услед директне опструкције из Приштине", навео је Петковић.

Захтев за формирање ЗСО

Петковић је нагласио да је неопходно предузети конкретне кораке ка формирању Заједнице српских општина, коју види као кључну за безбедност и заштиту колективних права Срба.

"Београд је опредељен за нормализацију односа, као и да се сви проблеми које имамо на терену решавају путем дијалога, као једино место за изналажење одрживих решења. Због тога је важно да се крене са конкретним корацима у правцу формирања Заједнице српских општина, која је гарант безбедности и колективних права Срба", истакао је Петковић.

Он је посебно подвукао да се Срби на КиМ готово свакодневно суочавају са политички мотивисаним хапшењима и процесима који се против њих воде без поштовања основних људских права, уз медијску и политичку хајку из Приштине.

Приштина посеже за једностраним потезима

Директор Петковић је пренео посреднику у дијалогу Петеру Соренсену да је политика Београда и председника Александра Вучића очување мира и стабилности на простору Западног Балкана и заштита права српског народа на Косову и Метохији и да ће на том путу и остати упркос настојањима Приштине која посеже за једностраним потезима и опструкцијама дијалога.

На дневном реду било је пет тачака.

За председника новог сазива Скупштине општине изабран је Никола Обрадовић из коалиције окупљене око Српске напредне странке, док је за његову заменицу изабрана Марија Елез, одлучено је тајним гласањем. На седници су постављени секретар и његов заменик.

Претходно су верификовани мандати 41 одборника. Од тога, 21 је из коалиције окупљене око Српске напредне странке, а 20 са листе "Студенти за Аранђеловац - Младост побеђује".

Одборници са листе "Студенти за Аранђеловац - Младост побеђује" напустили су седницу и нису учествовали у гласању за избор и постављање председника, секретара и њихових заменика.

Конститутивна седница одржана је у Основној музичкој школи "Петар Илић", испред које су били окупљени грађани, који су чекали исход седнице.

Конститутивна седница и у Бајиној Башти

На конститутивној седници за председника Скупштине општине Бајина Башта изабран је Петар Петровић са листе "Александар Вучић-Бајина Башта-наша породица".

Од укупно 45 одборника за њега је гласало 26.

Подсећамо на изборима одржаним 29. марта листа “Александар Вучић-Бајина Башта-наша породица” освојила је 26 мандата, док је листа “Уједињени за Бајину Башту” освојила 19 мандата.

Пре почетка седнице испред зграде општине Бајина Башта окупиле су се присталице обе стране.

Министарка државне управе и локалне самоуправе Снежана Пауновић рекла је, гостујући у Јутарњем програму, да би измене четири изборна закона требало да допринесу враћању поверења у изборни процес, већој транспарентности и јаснијим правилима за све учеснике избора.

Пауновићева је навела да су измене резултат посланичке иницијативе и да је њихов значај утолико већи јер, како је истакла, долазе од представника грађана.

"Суштински је добро унапређивати изборне законе. Ово је измена која је последица посланичке активности. Дакле, у Скупштину је ушао као посланички закон и ја се томе бескрајно радујем, јер такви закони заправо носе и ону поруку од самих грађана”, рекла је Пауновићева.

Додала је да су измене у потпуности усклађене са препорукама ОДИХР и оценила да је Србија озбиљно приступила њиховој примени.

"Ово је још један део тог пакета препорука који је Србија од ОДИХР добила”, навела је министарка.

Обавезна обука чланова бирачких одбора

Једна од важнијих новина односи се на обавезну обуку чланова бирачких одбора и изборних комисија. Према њеним речима, циљ је да сви који учествују у спровођењу избора добро познају изборне прописе и умеју да препознају евентуалне неправилности на бирачким местима.

"Сада је идеја да они од стране Републичке изборне комисије и њених чланова као највећих познавалаца изборног система у Србији буду едуковани, обучени, сертификовани, што је најважније од свега", рекла је Пауновићева.

Како је објаснила, сертификат ће важити три године, након чега ће морати да се обнови, а већа обученост подразумеваће и већу одговорност чланова бирачких одбора.

"Самим тим расте и њихова одговорност за све оне потенцијалне неправилности које би се евентуално на бирачком месту догодиле”, истакла је министарка.

Један бирач може да подржи више листа

Говорећи о измени која омогућава да један бирач својим потписом подржи више изборних листа, Пауновићева је рекла да злоупотребе неће бити могуће јер ће потписи и даље морати да се овере у присуству нотара или надлежних службеника.

"Не може бити злоупотребе, јер то заиста тражи да сваки грађанин мора физички бити присутан и подржати листу за коју се определио”, навела је она.

Оценила је да ће та новина највише значити мањим политичким организацијама и групама грађана, пре свега на локалном нивоу.

"То ће дати једну шаренију слику и мислим да је делотворно”, рекла је Пауновићева.

Министарка је одбацила тврдње да би нова правила могла да доведу до стварања "фантомских листа”, наводећи да велике политичке странке ионако имају довољно подршке и без таквих механизама.

О мањинским листама

Осврћући се на измене које се тичу мањинских листа, рекла је да је до сада било злоупотреба како би се лакше дошло до мандата, али да ће нова решења то отежати.

"Сада ће заиста морати да се и де факто докаже припадање мањинским народима”, истакла је Пауновићева.

Она је додала да ће измене допринети већој транспарентности изборног процеса, укључујући и увођење обавезе обавештавања тужилаштва у случају сумње на злоупотребу података бирача.

Говорећи о атмосфери у којој се избори одржавају, Пауновићева је оценила да је у политичком животу све више агресије и да би политички актери требало да разговарају цивилизовано.

"Дошли смо до фазе да некада или све чешће имамо агресију као основни елемент било ког изборног процеса, што је поражавајуће”, рекла је министарка.

Навела је и да би једна од последица измена могла да буде продужење рокова за судске одлуке у изборним споровима, што би могло да успори формирање власти, али је оценила да је важно да поступци буду транспарентнији и темељнији.

Имплементација у наредне две године

Према њеним речима, закон предвиђа да се измене постепено примењују у наредне две године. "Важно је да све те промене које су суштинске имају одређени рок да покажу своје мане и врлине”, навела је Пауновићева.

Коментаришући критике дела опозиције да измене не обухватају питања функционерске кампање, медија и финансирања изборних кампања, министарка је рекла да се тим темама баве други закони који су у припреми.

"Постоје неки други закони на којима тренутно раде радне групе које ће врло брзо бити у скупштинској процедури”, рекла је Сузана Пауновић.

Политиколог Огњен Гогић оцењује да тај раскол може имати озбиљне последице по Куртијев политички рејтинг.

"Аљбин Курти и Вјоса Османи били су двојац који је водио тзв. Косово готово шест година. Деловало је да њихов савез неће бити раскинут из интереса, пре свега зато што је Османи подржавала Куртијеву владу, док се очекивало да ће он подржати њен реизбор за председницу Косова. То се није догодило и тај раскол не може да прође без последица по Куртијев рејтинг”, рекао је Гогић.

Према његовим речима, Курти је на ванредним изборима крајем децембра остварио рекордан резултат захваљујући подршци дијаспоре, која је у великом броју тада боравила на Косову и Метохији током празника.

"Његовом резултату тада је значајно допринела дијаспора. Видело се то и на терену – од аеродрома до Приштине. Међутим, сада су се околности промениле. Избори се одржавају почетком јуна, када дијаспора није присутна у том обиму, а додатни проблем за Куртија представља раскол са Вјосом Османи”, навео је Гогић.

Сматра да ће Курти тешко поновити резултат из децембра и да ће део гласова отићи опозицији, пре свега Демократском савезу Косова, који сада предводи Вјоса Османи.

Локално становништво уморно од избора

Говорећи о очекиваној излазности, Гогић истиче да међу бирачима постоји замор због честих изборних циклуса.

"Бирачи су уморни од политике и неуспешних изборних процеса који не доносе стабилан исход. Очекује се мања излазност него у децембру, а то може довести до прерасподеле гласова у корист опозиције”, оценио је Гогић.

Ипак, сматра да ни евентуална победа опозиције не гарантује политичку стабилност.

"Мислим да ће опозиција математички имати довољно мандата за формирање већине, али остаје питање избора председника Косова, за шта је потребна двотрећинска већина. Без договора између Куртија и опозиције нема стабилног решења”, рекао је Гогић.

Нови избори на јесен?

Због тога, како наводи, није искључен сценарио нових избора већ на јесен.

"Математика је неумољива. Врло је могуће да ће поново доћи до институционалног застоја и да ћемо већ на јесен имати нове изборе”, истакао је.

Додатни фактор политичке неизвесности представља и очекивана пресуда Хашиму Тачију пред Специјализованим већима у Хагу.

"Тема ОВК већ сада подиже политичке тензије на Косову. Уколико се Тачи током лета врати, то би могло да утиче на рејтинг Демократске партије Косова”, оценио је Гогић.

Он очекује и заоштравање реторике током кампање, посебно између Куртија и Османи.

"Османи покушава да се представи као политичар који може да обнови односе Приштине са САД и Европском унијом, док Куртија оптужује за нарушавање односа са Вашингтоном”, навео је Гогић.

Положај српског становништва

Када је реч о положају Срба, упозорава да би предизборна кампања могла донети додатне притиске на српску заједницу.

"Српска листа и српска заједница често служе као својеврсни политички ‘жртвени јарац’, како би се пажња скренула са унутрашњих проблема међу албанским политичким актерима”, рекао је Гогић.

Он очекује да ће се поновити сценарио из претходних изборних циклуса, када ће Централна изборна комисија покушати да оспори учешће Српске листе на изборима.

"Вероватно ћемо поново гледати политички театар у којем ће Српској листи најпре бити оспорено право учешћа, да би јој потом другостепене институције то право ипак потврдиле”, оценио је.

Гогић упозорава и на могуће интензивирање институционалних и правосудних притисака на Србе током кампање.

"Самоопредељење процесе за ратне злочине користи као један од својих предизборних адута. Истовремено, отворено је и питање статуса српских здравствених и образовних институција на Косову и Метохији”, рекао је он.

Брига због примене закона о странција

Посебну забринутост међу Србима, како наводи, изазива примена закона о странцима и питање косовских докумената за грађане који користе документа Републике Србије.

"Рок за регулисање статуса истиче 15. јуна, али у пракси многи и даље не могу да остваре право на косовска документа. Људи страхују шта ће се догодити након истека тог рока”, упозорио је Гогић.

Говорећи о дијалогу Београда и Приштине, оцењује да је процес практично у застоју.

"Не постоје услови за дијалог на високом нивоу, али то не значи да обавезе из ранијих споразума престају да важе. Проблем је што суштинска политичка воља за њихово спровођење не постоји”, закључио је Гогић.

Одбор за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу подржао је предложена законска решења, а Одбор за уставна питања и законодавство оценио је да су предлози за измену четири изборна закона у складу са Уставом и правним системом Србије.

О овим законским предлозима одржана су четири јавна слушања која је организовао Одбор за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу Скупштине Србије у Београду, Крагујевцу, Новом Саду и Нишу.

Петрашиновић је током јавних слушања објаснио да је предложени сет изборних закона плод деловања и активности са Посматрачком мисијом Канцеларије ОЕБС-а за демократске институције и људска права (ОДИХР), а након парламентарних избора 17. децембра 2023. године.

Шта се мења изменама закона

Говорећи о изменама и допунама Закона о избору за народне посланике, Петрашиновић је истакао да се уводи већи капацитет органа за спровођење избора, како оних који су средњег нивоа, тако и оних који су нижег нивоа, при томе се мисли на градске и општинске изборне комисије, као и на бирачке одборе.

Петрашиновић је казао да је једна од препорука ОДИХР-а била да се ради на томе да се уведе стандардизовани тип обуке за све чланове бирачких одбора.

"У складу са тим, решење које сада предвиђа измене и допуне Закона о избору народних посланика предвиђа стандардизовани тип обуке за све чланове бирачких одбора, како оне у сталном саставу, тако и оне у проширеном саставу", рекао је Петрашиновић.

Како је навео, обуку ће организовати РИК који као орган за спровођење избора има обавезу да у року од три месеца од ступања закона на снагу, пропише начин како ће се изводити обука и како ће обука бити организована.

Он је додао да ће РИК бити задужен да води регистар свих лица која су прошла обуку и која имају потврду да су прошла обуку, а потврда ће важити  три године.

"Изменама и допунама овог законског решења предвиђени су случајеви у којима лица губе ову потврду. Један од тих случајева је уколико лице буде правоснажно осуђено за кривично дело против изборног права и уколико избори буду поништени на одговарајућем бирачком месту", рекао је он.

Потпис подршке за више изборних листа

Изменама и допунама овог закона предвиђено је и да једна особа може дати потпис подршке за више изборних листа.

Како је навео, то је једна од препорука ОДХИР-а која се јављала и у ранијим њиховим извештајима након одржаних парламентарних избора.

Петрашиновић је рекао и да је предвиђено да Републичка изборна комисија, градска или општинска изборна комисија буду задужене да поднесу кривичну пријаву надлежном тужилаштву уколико дође до злоупотребе података личности приликом прикупљања потписа подршке за изборне листе.

Измене и за мањинске листе

Према његовим речима, предвиђене су и измене када су у питању мањинске листе.

Објаснио је да ново законско решење предвиђа да назив листе која жели да добије статус листе националне мањине мора садржати пун или скраћен назив листе националне мањине.

Када је у питању коалиција политичких странака, све странке морају бити странке националних мањина, уписане у регистар политичких странака као странке националних мањина, и у називу изборне листе мора бити садржан пун или скраћен назив странке националне мањине.

Додао је да, када је у питању група грађана која жели да стекне статус странке националне мањине, у називу листе мора да стоји назив националне мањине чије интересе заступа та група грађана.

Говорећи о Предлогу допуне Закона о избору председника Републике, Петрашиновић је навео да се предложеним законским решењем дефинише да чланови бирачког одбора, који ће бити задужени на дан гласања када се буде бирао председник, морају, такође, да прођу обуку.

О локалним изборима

Када је реч о изменама и допунама Закона о локалним изборима, такође се прописује да лица која су како у сталном, тако и у проширеном саставу бирачких одбора, морају имати и потврду да су прошла обуку за рад у бирачком одбору.

Одредбе које се тичу обуке коју спроводи и организује РИК односе се и на Предлог закона о изменама и допунама Закона о локалним изборима.

Измене које се тичу Уставног суда

Када је реч о изменама и допунама Закона о Уставном суду, измене се, како је навео, односе на скраћивање рока у ком орган за спровођење избора доставља суду потребне доказе. Он је објаснио да је рок раније био осам дана, а предложено је да буде скраћен на три дана.

Додао је и да Уставни суд тренутно има рок од 30 дана да донесе одлуку о поништавању избора на одређеном бирачком месту, а предложено је да тај рок буде скраћен на 20 дана. Према његовим речима, предложено је и да рок за понављање избора, који је тренутно 10 дана, треба да буде продужен до 30 дана.

"Овај тип сарадње Кине и Србије може бити велики пример за цео свет и можемо га промовисати кроз дијалог и борбу за мир, показујући конкретне резултате нашег удруживања. Можемо и морамо рећи да 75 одсто међународне заједнице живи боље данас, него пре 12-13 година, због иницијативе Појас и пут.

Председници Србије и Кине потписали су Заједничку изјаву о продубљивању стратешког партнерства и изградњи заједнице двеју држава 2024. године, а годину дана касније, организован је и први дијалог на високом нивоу.

"Веома ценимо то што је Република Србија увек чврсто подржавала те четири иницијативе и грађење друштва са заједничком будућношћу за човечанство. Посебно високо ценимо то што је председник Вучић више пута подржао те иницијативе.

Стручњаци су уверени да развој сарадње са кинеским партнерима додатно појачава могућности за глобалну интеграцију наших научних, привредних и других потенцијала, што је веома важно за Србију.

"Заједно те иницијативе стварају повезану и логички усклађену визију глобалног управљања. Ону која стреми да уравнотежи развој, очување безбедности, разумевања различитих култура и технолошки напредак. У свету који обележава геополитичка несигурност, технолошке промене и хитна потреба за одрживим развојем, ове иницијативе не нуде само правац, већ и платформу за сарадњу.

У дијалогу су учествовали представници Владе Републике Србије, Амбасаде Народне Републике Кине, чланови дипломатског кора, академске и стручне заједнице и привреде.

Министар Ђурић је данас имао и билатерални састанак са шефом холандске дипломатије Томом Берендсеном, са којим је разговарао о могућности унапређења сарадње две земље.

Након састанка, Ђурић је поручио да за Србију оснивање Заједница српских општина (ЗСО) остаје приоритет, оквир за изградњу институционалног капацитета Срба и заштиту колективних права српског народа на КиМ и истакао да дијалог Београда и Приштине није и не може бити разговор о међусобном признању.

"Ми инсистирамо на спровођењу споразума о ЗСО као услову без кога се не може, за изградњу поверења, нормализацију односа, која и јесте срж овог процеса", рекао је Ђурић.

Осврћући се изјаву представника Приштине Глаука Коњуфце који је поновио захтев за међусобним признањем, Ђурић је истакао да је дијалог у Бриселу дијалог о успостављању ЗСО.

"Дакле, нека не буде било какве дилеме. За Србију дијалог Београда и Приштине није, неће бити и не може да буде дијалог о међусобном признању, већ јесте, може и мора да буде дијалог о успостављању ЗСО, о повећању колективних политичких, економских, културних и других права, не само српског народа већ и свих других народа који живе на подручју Косова и Метохије", истакао је шеф српске дипломатије.

Он је нагласио да Србија жели да се отворе канали трговине, саобраћајни канали, да се смање политичке тензије и нормализују односи између Срба и Албанаца.

"Али не мислим да треба једни другима да убадамо прст у око тако што ћемо свуда и на сваком месту да помињемо статусна питања, тако што ћемо једни друге да оптужујемо за дестабилизацију као што смо могли да чујемо на неким ранијим састанцима, а и данас овде од представника Приштине", рекао је Ђурић. 

Како је рекао, "Београд није део те утакмице". 

"Ми играмо у вишој лиги, Лиги будућности, лиги у којој наш регион постаје регион успеха, а оне политичке снаге и у Приштини и другде које су бежале у претходне три и по године од спровођења споразума, надам се да ће у наредном периоду да докажу добру веру и Бриселу и Београду, поштујући договорено", истакао је Ђурић. 

Додао је да је на састанку са Соренсеном говорио и о положају ухапшених Срба на Косову и Метохији, о којима се, како је указао, мало говори. 

"Ми имамо неколико десетина политичких затвореника на КиМ. Ми смо у великој бризи за њихов положај зато што наши представници немају увек прилику да их посете, некада ни њихове породице и сматрамо да питање решавања положаја политичких затвореника треба да буде узето веома озбиљно, зато што оно такође доприноси општој клими", рекао је Ђурић.

Указао је да ће Експо 2027. бити највећи међународни догађај у модерној историји Србије и "прилика да свету представимо модерну, успешну и отворену земљу, спремну да додатно развија партнерства и јача своју економску и политичку позицију".

"Верујем да ће Београд током Експа 2027. послати снажну слику Србије као државе стабилности, развоја и нових могућности", навео је Вучић.

Истакао је да ове године обележавамо и 145 година односа Србије и САД, што, како је рекао, представља важан темељ за даље јачање партнерства и политичког дијалога.

"Економска сарадња наших земаља наставља да расте, уз све већи број америчких компанија које инвестирају у Србију, посебно у областима инфраструктуре, енергетике и нових технологија. Истовремено, расте и трговинска размена, што потврђује да Србија постаје све значајнији партнер САД у региону", рекао је Вучић.

Додао је да Србија остаје отворена за даљу сарадњу са америчким партнерима, посебно у области обновљивих извора енергије и нових инвестиција, уз циљ да наставимо да градимо модерну, стабилну и економски снажну Србију.

Министарка унутрашње и спољне трговине у Влади Србије и комесарка за Експо 2027. Јагода Лазаревић, подсекретар за јавну дипломатију Министарства спољних послова САД Сара Б. Роџерс и директор компаније Експо 2027 д.о.о. Београд Данило Јеринић потписали су раније данас Уговор о учешћу САД на тој специјализованој изложби која ће у Београду бити одржана идуће године.

На столу су, када је реч о Србији, и реформе у правосудном систему и другим областима, али и дијалог Београда и Приштине.

Каја Калас каже да су постојали планови за наставак дијалога Београда и Приштине, али да су сада на Косову и Метохији избори.

"Одвојено радимо са обе стране како би се применили сви договорени споразуми", рекла је Калас.

Комесарка за проширење Марта Кос демантовала је наводе о замрзавању европских фондова за Србију.

"Никада нисам чула да су фондови замрзнути. То је веома важно да кажем. Србија, демократска Србија, има своје место у Европској унији", рекла је Кос.

Марта Кос наводи да Европска унија проверава да ли земље које добијају средства из Плана раста испуњавају критеријуме.

"Истина је да од правосудних амандмана пре неколико месеци није било исплата, али није било формалне одлуке о замрзавању фондова. Надамо се да ће Србија испунити критеријуме", истакла је Кос.

Ђурић: Нема одлуке о ускраћивању фондова ЕУ – прича о томе је политичка манипулација

Марко Ђурић је касније коментарисао изјаву Марте Кос, оцењујући да је реч о политичким играријама и манипулацијама и нагласио да Србија остаје посвећена европском путу и реформама за даље приближавање Европској унији.

На састанку са Кајом Калас и колегама са Западног Балкана поручио је да Европа нема времена за губљење и предложио да све земље региона уђу у шенгенски простор, истичући да би од тога сви имали користи које би премашиле 50 милијарди евра.

Марко Ђурић сматра да би прихватање предлога председника Александра Вучића да цео Западни Балкан буде примљен без одлагања у Европску унију био најбољи могући корак и за Европу и за Балкан.

"То би смирило тензије и откључало пун потенцијал. Истог момента, исте године када би регион био примљен у Шенген, било би откључано 50 милијарди евра нове економске вредности. Границе шенгенског простора би се смањиле за 20 одсто, а било би потребно додатно појачано надзирати само 19 међународних улазних тачака, односно аеродрома и лука", рекао је Ђурић.

Додао је да би то смањило трошкове Европске уније за одржавање граничних служби, а да притом не би повећало прилив миграната.

"Треба ставити папучицу на гас прикључивања нашег региона Европи", поручио је Ђурић.

О ситуацији на КиМ

Министар Ђурић је у Бриселу говорио и о ситуацији на Косову и Метохији. Рекао је да је Приштина и на овом састанку покушала да окриви Србију за различите регионалне проблеме, али је истакао да приштинске власти нису спровеле своју једину обавезу – формирање Заједнице српских општина.

Говорио је и о ситуацији у Босни и Херцеговини након оставке високог представника за БиХ Кристијана Шмита. Навео је да је на пристојан начин бранио српске интересе и Републику Српску од покушаја да се окриви за дешавања у Босни и Херцеговини.

Нагласио је да Србија остаје привржена Дејтонском мировном споразуму и да се залаже за стабилност у Босни и Херцеговини и за то да народи у БиХ одлучују о судбини своје државе.

Министар Ђурић је у Бриселу имао и билатералне сусрете. Састао се са шефом дипломатије Холандије Томом Беренсоном и са специјалним представником Европске уније за дијалог Београда и Приштине Петером Соренсеном.

Посланик Српске напредне странке Мирослав Петрашиновић, који је Скупштини упутио предлоге за измену и допуну ових закона, образложио је решења на седници одбора, наводећи да су урађена у складу са препорукама ОДИХР-а.

Истакао је да је Предлог измена и допуна Закона о избору народних посланика сачињен на основу активности које је Влада Србије имала са посматрачком мисијом ОЕБС након одржаних парламентарних избора у децембру 2023. године и коначног извештаја ОДИХР-а након спроведених избора.

"Ми смо неке промене које су биле дефинисане тим извештајем већ имплементирали код нашег законодавства, о томе сам говорио и на јавним слушањима. То је био Закон о јединственом бирачком списку, а оно што желимо сада да учинимо кроз ове измене и допуне закона, превасходно се тиче већег капацитета бирачких одбора, односно органа за спровођење избора", рекао је Петрашиновић.

Навео је да се кроз измене и допуне Закона о избору народних посланика, прописује да ће РИК бити задужен орган да организује и спроводи обуку за рад лица у изборним органима средњег (градске и општинске изборне комисије) и нижег нивоа (бирачки одбори).

Према његовим речима, РИК ће имати рок од три месеца након ступања на снагу овога закона да донесе правилник како ће се спроводити обуке.

Петрашиновић је истакао да је, што се тиче обука за лица у градским општинским изборним комисијама и у бирачким одборима, идеја била да се уради један стандардизовани тип обуке, јер су, како је навео, параметри показали да јако мали број лица, поготово лица која су у проширеном саставу бирачких одбора, прођу обуку.

Један бирач може подржати више листа

Петрашиновић је истакао да измене и допуне тог закона предвиђају и да један бирач својим потписом може подржати више листа.

"То је предлог који је ОДИХР достављао и у неким ранијим извештајима, ранијим у смислу последњих парламентарних избора. Значи, и пре су достављали ту препоруку да би требало размишљати о томе да једно лице може својим потписом да подржи више листа. Тако да смо прихватили тај предлог", навео је Петрашиновић.

Говорећи о даљим изменама Закона о избору народних посланика, навео је да предложено законско решење предвиђа промене када су у питању мањинске листе.

"Кроз измене и допуне прописује се то да у називу листе која жели да добије статус листе националне мањине, назив листе мора садржати пун или скраћен назив листе националне мањине. Странка националне мањине мора бити уписана у регистар политичких странака као странка националне мањине. Када је у питању коалиција политичких странака, све странке морају бити странке националних мањина, уписане у регистар политичких странака као странке националних мањина, и у називу изборне листе мора бити садржан пун или скраћен назив странке националне мањине", рекао је Петрашиновић.

Додао је да, када је у питању група грађана која жели да стекне статус странке националне мањине, у називу листе мора да стоји назив националне мањине чије интересе заступа та група грађана.

"Да бисмо спречили злоупотребе, кроз члан 138 је интервенисано тако да сада лица која се налазе на тој листи не могу бити препозната као активни чланови већинске политичке странке; у том случају та листа неће добити статус листе националне мањине", истакао је Петрашиновић.

Када је у питању измена и допуна Закона о локалној самоуправи, Петрашиновић је рекао да је и тим законским решењем предвиђено да општинске изборне комисије морају сарађивати са РИК-ом у циљу организовања и спровођења обука за које је задужен РИК.

Злоупотребе при прикупљању потписа подршке

Додао је да је предвиђено и да ће Републичка изборна комисија, градска или општинска изборна комисија, бити задужене да поднесу кривичну пријаву надлежном тужилаштву уколико дође до злоупотребе података личности приликом прикупљања потписа подршке за изборне листе.

"То је нешто што је ОДИХР ставио и у својим коментарима, да су у разговору и са невладиним сектором и са њиховим саговорницима дошли до закључка да приликом прикупљања потписа подршке за изборне листе може доћи до злоупотребе података, и онда су тражили од нас да тај став ставимо у закон и да то буде прописано изменама и допунама закона, да ће орган за спровођење избора поднети пријаву надлежном јавном тужилаштву уколико је дошло до злоупотребе података бирача приликом давања потписа подршке листи", објаснио је предлагач.

Говорећи о Предлогу за измену и допуну Закона о избору председника, Петрашиновић је навео да се предложеним законским решењем дефинише да чланови бирачког одбора, који ће бити задужени на дан гласања када се буде бирао председник, морају такође да прођу обуку.

Опозициони посланици критикују процедуру

О овим предлозима закона, као и о Предлогу закона о изменама и допуни Закона о Уставном суду одржана су четири јавна слушања која је организовао Одбор за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу Скупштине Србије.

Посланица Србија центра Верица Милановић оценила је да ништа од примедби учесника јавних слушања није уврштено и уважено, да је поступак био убрзан и да су јавна слушања заказивана убрзано, те да неће бити побољшања изборног процеса са овим изменама.

Посланик Народног покрета Србије Александар Ивановић рекао је да је најсмисленије повући тај сет закона и процедуру покренути "онако како је смислено" и истакао да чланови Одбора знају разлику између јавне расправе и јавног слушања и да су тенденциозно изабрали другу опцију за ове законе.

Додао је и да доношење закона ван регуларне процедуре кошта и да је за измене правосудних закона цена јасна - да су, како је рекао, грађани Србије ускраћени за 1,5 милијарди евра из Плана раста Европске уније за Западни Балкан.

Њему је одговорио председник Одбора и посланик владајуће Српске напредне странке Угљеша Мрдић и навео да је право опозиције да се радује да Србија буде кажњена. Одговарао је Ивановићу и на наводе о изменама правосудних закона, који нису били тема одбора.

Мрдић је рекао да је имао састанак са представницима Венецијанске комисије, да је Комисија послала мишљење и да је формирана Радна група за измену правосудних закона.