Одмах после гласања прекинут је протест испред парламента у Приштини.

У серији протеста који су уследили након што су Хашим Тачи, Јакуп Краснићи, Кадри Весељи и Реџеп Сељими осуђени на укупно 81 годину затвора због ратних злочина повређено је неколико десетина људи.

Новим актом сужавају се надлежности Специјализованих већа, скраћују максималне казне и уводи могућност помиловања.

Према тим изменама, Специјализована већа суде само у случајевима који се односе на конкретне наводе у извештају Дика Мартија о незаконитом вађењу и трговини људским органима.

Јустина Широка Пуља изабрана је на гласању које је одржано тачно 13 минута после поноћи, односно после истека рока за избор председнице приштинских институција.

Одмах затим, стигла је у парламент у Приштини где је положила заклетву.

"Најновији предлог је следећи: пошто лидер ДПК-а, Бедри Хамза, није у могућности да се састане са нама, нека јавно изађе вечерас и обећа да ће цела парламентарна група ДПК-а учествовати у гласању за избор председника, било да је за, уздржана или против. Након овог обећања, гласаћемо за њих у другом читању закона, ако сматрају да непоштовање рока од 72 сата између два читања није проблем. Гласаћемо за њих о закону и одмах након тога ћемо прећи на гласање за председника“, рекао је Курти.

Курти је додао да је везу између нацрта закона о изменама Закона о специјалним коморама и избора председника направио лидер ДПК-а, Бедри Хамза, 25. септембра.

Курти је за председнике предложио Гљаука Коњуфцу и Фериде Рушити, политичке фигуре из његове странке а који су били председнички кандидати и пре последњих избора 7. јуна.

Потврдио је да ако председник не буде изабран вечерас, онда ће скупштина бити распуштена.

Бедри Хамза je након тога рекао да неће бити састанка са Куртијем, све док нацрт закона о изменама и допунама Закона о Специјализованим већима не буде усвојен у другом читању.

Такође је напоменуо да, ако је закон прошао прво читање, може проћи и друго. "Неће бити састанка све док закон не буде усвојен у другом читању. За нас као ДПК, за Косово и за будућност, тај закон је неопходан", рекао је он.

У поноћ истиче рок за избор новог председника у Приштини, јер ће у супротном на Косову и Метохији бити одржани нови ванредни парламентарни избори.

Уколико до поноћи не буде помака, изборе, међутим, нема ко да распише.

У недостатку политичког договора, демонстранти око зграде скупштине поручују да протести неће престати и да владајућем покрету Самоопредељење неће дозволити предизборну кампању.

"Постоји неслагање између чињеничног описа у пресуди и чињеница које је првостепени суд сматрао доказаним, као и недоследности у вези са оштећенима Б. Х. и Ш. Б", наводи се у одлуци коју преносе медији на албанском.

Основни суд у Приштини првостепено је у децембру прошле године осудио на казну затвора од 10 година Слађана Трајковића из Косовске Митровице за малтретирање, тврдећи да се ради о "ратном злочину против цивилног становништва на територији општине Вучитрн" током сукоба 1999. године.

Трајковић је ухапшен 15. децембра 2022. године у северном делу Косовске Митровице и од тада је у притвору.

Био је припадник локалне полиције, у којој је радио до новембра, када су Срби са севера напустили приштинске институције.

Комисија зато предлаже ширу примену квалификоване већине у областима у којима постојећи уговори то омогућавају, како би се смањио број одлука које једна чланица може да блокира.

Кос је као могуће примере навела санкције, борбу против пореских превара, али и поједине међукораке током приступних преговора.

Предлаже се и шира примена такозване појачане сарадње, која омогућава групи земаља да напредује у одређеној области, уз могућност да им се остале чланице придруже касније.

Нови осигурачи против назадовања

Други део предлога односи се на нове заштитне механизме против назадовања будућих чланица након пријема у ЕУ.

У случају озбиљног кршења обавеза преузетих током преговора, посебно у области владавине права, демократије и основних права, Комисија предлаже могућност ускраћивања европских фондова или ограничавања права гласа. Механизми би могли да се примене и у случају озбиљног кршења принципа "лојалне сарадње" међу чланицама.

"То је полиса осигурања како бисмо могли да реагујемо ако буде потребно", рекла је Кос.

Према њеним речима, заштитне мере примењивале би се само у случају кршења правила, док би нове чланице иначе имале потпуно иста права као постојеће.

"Не желимо чланство у два нивоа. Све чланице, укључујући нове, имаће једнака права", нагласила је Кос.

Комисија предлаже и да будуће чланице добровољно преузму обавезу да неће користити вето у наредним процесима проширења када је реч о билатералним споровима. Таква декларација не би била део приступног уговора.

Мапе пута само за четири кандидата

Комисија ће 28. октобра, заједно са годишњим извештајима о проширењу, представити посебне мапе пута за Црну Гору, Албанију, Украјину и Молдавију, које је означила као четири предводника процеса проширења.

Мапе пута требало би да утврде наредне кораке, конкретне циљеве и оквирне рокове и тако учине пут ка чланству предвидљивијим, али ће бити прилагођене нивоу напретка сваке земље.

Кос је рекла да такве мапе у овој фази имају смисла само за земље које су довољно одмакле у приступном процесу и реформама.

Србија је остала ван групе земаља за које ће Комисија понудити конкретнији временски оквир приступног процеса, док је, по оцени Брисела, најдаље одмакла Црна Гора, која би технички део преговора могла да заврши крајем ове или почетком следеће године. Радна група већ припрема приступни уговор, а према речима Кос, ако све буде текло према плану, његово потписивање било би могуће током наредне године.

Постепена интеграција – уз додатне услове

Комисија предлаже и амбициознији концепт постепене интеграције, посебно значајан за кандидате који су још удаљени од чланства. Детаљан план биће представљен крајем октобра и прилагођен нивоу спремности и потребама сваке земље.

Као услове за укључивање у додатне политике и секторе ЕУ, Кос је навела напредак у реформама, стратешку усклађеност и поштовање заједничких вредности.

На питање да ли нови концепт може да се примени и на Србију, имајући у виду нижи степен њене спољнополитичке усклађености са ЕУ, Кос је одговорила метафором о аутомобилу.

"Можемо да помогнемо ако се аутомобил креће. Ако стоји или чак иде уназад, онда то нема смисла", рекла је Кос, додајући да су реформе "неопходно гориво" у мотору аутомобила на путу ка ЕУ.

Кандидати који испуне услове могли би пре чланства да буду укључени у додатне области, попут енергетике, транспорта, вештачке интелигенције, безбедности и одбране.

Кос је нагласила да постепена интеграција "није замена за пуноправно чланство, већ да треба да убрза проширење". Досадашњи примери укључују СЕПА и постепено укидање трошкова роминга.

Према процени Комисије, ЕУ у већини политика може да прими нове чланице без великих промена, али ће у појединим областима бити потребна прилагођавања.

Посебно питање представља Украјина због величине и продуктивности њеног пољопривредног сектора. Комисија зато предлаже посебне аранжмане за осетљиве пољопривредне производе, како будуће чланство Украјине не би негативно утицало на пољопривреднике у садашњим чланицама.

"Наша процена је јасна – проширење је данас могуће", закључила је Кос, уз оцену да ЕУ истовремено мора да припреми ефикасније одлучивање, институције и механизме за заштиту владавине права.

Дуго очекивани предлози Комисије биће основа за дебату о наредним корацима у проширењу до краја године, почев од састанка лидера ЕУ 15. октобра.

Резолуција, како се додаје, има посебан значај јер не само да препознаје историјски и савремени допринос Американаца српског порекла развоју и просперитету САД и јачању односа Србије и САД, већ позива и на обележавање и прославу дугогодишњих веза, пријатељства и партнерства између две земље.

У години даљег унапређења билатералних односа и покретања Стратешког дијалога Србије и САД, Србија наставља да јача везе и темеље сарадње у различитим сегментима америчког друштва и институција, од Конгреса и администрације, преко привреде, академске и културне заједнице, до непосредних веза међу људима.

Посебно место у тим односима припада бројној и успешној српској заједници у Сједињеним Америчким Државама, која већ генерацијама представља један од најважнијих мостова између Србије и САД.

Подршка Резолуцији о Месецу српско-америчког наслеђа још једном потврђује значај тог наслеђа, али и заједничку посвећеност изградњи још снажнијих односа Србије и САД у будућности, наводи се у саопштењу.

Ако данас избор председника не буде решен, у року од 45 дана на Косову и Метохији биће одржани нови ванредни парламентарни избори.

Дилема је ко ће расписати нове изборе ако председник не буде изабран до поноћи.

"Затражили смо да се утврди како и ко врши неопходна председничка овлашћења након истека шестомесечног периода, када нови председник још није изабран", наводи се у одговору из председништва медијима на албанском.

Додаје се да "устав даје надлежност председнику да распише изборе, као и да је одређивање овлашћења ко може обављати ту дужност у датим околностима једно од главних питања која су представили суду.

"Наш став је да се мора обезбедити уставно решење које омогућава расписивање и одржавање избора у утврђеним роковима", наводи се у објашњењу из председништва у Приштини.

Нови избори, ако би били одржани, били би четврти у последње две године, а други по реду због неспособности албанских партија да се договоре о заједничком кандидату.

Хамза: Прво да прође закон, а онда разговори о председнику

Председник Демократске партије Косова Бедри Хамза изјавио је да неће бити састанка са лидером покрета Самоопредељење Аљбином Куртијем, све док Нацрт закона о изменама и допунама Закона о Специјализованим већима не буде усвојен у другом читању.

Ову изјаву дао је након састанка руководства ДПК. Такође је напоменуо да, ако је закон прошао прво читање, може проћи и друго.

“Неће бити састанка све док закон не буде усвојен у другом читању. За нас као ДПК, за Косово и за будућност, тај закон је неопходан”, рекао је Хамза.

Додао је да су отворени за разговор о питању председника након што Закон о Специјализованим већима прође друго читање.

Према Хамзиним речима, председник би могао бити именован путем договора, под условом да та особа поседује особине и квалитете да на најбољи могући начин представља друштво.

Куртијев услов

Премијер у Приштини Аљбин Курти изјавио је да је његов покрет Самоопредељење спреман да гласа за промену Закона о Специјалном суду и у другом читању, уколико се иницијатор промене закона Демократска партија, јавно обавеже да ће обезбедити половину својих гласова за име Бекима Сејдијуа за новог председника.

"Ако се ДПК јавно обавеже да ће обезбедити најмање половину гласова својих посланика за Бекима Сејдијуа, пошто остатак имамо заједно са Демократским савезом, онда настављамо са гласањем у другом читању. Молимо их да се обавежу пред вама", рекао је Курти на конференцији за медије.

Пренео је да немају гаранцију од Хамзе да ће добити гласове посланика ДПК ако се изгласају промене закона о специјалном суду. Курти је навео да посланици ДПК могу да гласају и против, али да буду присутни на седници.

Ново окупљање демонстраната, седница још није заказана

У међувремену, на централном тргу у Приштини у подне је почело ново окупљање присталица тзв. ОВК, које захтевају усвајање промене закона о Специјалном суду у целости.

У првим сатима протеста испред улаза у двориште скупштине окупило се неколико стотина демонстраната.

Седница скупштине још није заказана, иако су посланици неких од странака ушли у зграду парламента.

Одборници Скупштине града донели су и Одлуку о обезбеђивању средстава за унапређење и модернизацију возила трамвајског подсистема путем финансирања које обезбеђује ЕУРОФИМА (Европско друштво за финансирање набавки железничког материјала), ради спровођења поступка набавки у циљу унапређења и модернизације трамвајског система.

Како је обазложено, та одлука ће омогућити да се ремонтује 29 ЦАФ-ових трамваја.

Фарбање аутобуса у боје Експа, повећање такси, измене назива улица

Одборници су дали и сагласности на средњорочни и дугорочни план пословне стратегије и развоја за период 2026–2035. године Градског саобраћајног предузећа "Београд”, као и Одлуку о давању сагласности на нацрте анекса уговора 3 за поверавање обављања аутобуског превоза путника на потезу 600, линија градског саобраћаја које иду према Сурчину.

Аутобуси ће, за потребе Експо 2027, током трајања те манифестације бити офарбани у боје Експа, а после ње ће поново бити префарбани у плаву боју.

Одборници су усвојили и Одлуку о изменама и допуни Одлуке о одређивању зона на територији Града Београда, као и измене и допуне Одлуке о постављању баште угоститељског објекта на територији Београда.

Скупштина града усвојила је и измене Одлуке о локалним административним таксама, којом су оне повећане, као и Одлуку о боравишној такси, којом се боравишна такса у Београду повећава са 160 на 240 динара дневно.

Одборници Скупштине града усвојили су измене и допуне Пословника Скупштине Града Београда према којима ће одборници убудуће гласати електронски, а не подизањем руке као до сада.

Једна од новина је и да председник Скупштине града, у случају везане расправе о више тачака, може дати реч градоначелнику у трајању од 30 минута.

Одборници су усвојили и Одлуку о постављању споменика Васи Чарапићу, као и измене назива појединих улица на општинама Врачар, Нови Београд и Савски венац.

Одборници су усвојили и Извештај о стању безбедности саобраћаја на територији града Београда за 2025. годину, према којем је број саобраћајних несрећа у Београду смањен у односу на 2024., али је број погинулих већи. Како се наводи, погинуле су 94 особе, а посебно забрињава велики пораст броја погинулих мотоциклиста.

Секретаријат за саобраћај нагласио је да ће посебна пажња бити посвећена безбедности деце и старијих учесника у саобраћају.

Опозиција напустила седницу

Скупштина није прихватила предлог Покрета КрениПромени да дневни ред буде допуњен Предлогом закључка о одговорности градоначелника Београда Александра Шапића, након инцидента са одборницом Крени-промени Татјаном Мићић на Новом Београду.

Након гласања о том питању, седницу су напустили одборници опозиције - одборници Покрета Крени-промени, Зелено-левог фронта - Покрета слободних грађана, Народног покрета Србије, Новог лица Србије и Ми - снага народа. Према претходној најави, одборници Демократске странке одлучили су да не присуствују данашњој седници.

Одборник Крени-промени Саво Манојловић најавио је да ће сутра предати иницијативу за сазивање ванредне седнице Скупштине града Београда на којој ће тражити разрешење Шапића са функције градоначелника Београда због тога што је, како тврди, напао њихову одборницу Татјану Мићић, док је са супругом шетала пса.

Манојловић је рекао да Крени-промени са осталим одборницима опозиције има трећину потребних потписа којима ће тражити ванредну седницу Скупштине града, али је позвао и одборнике Социјалистичке партије Србије да подрже ту иницијативу, као и све друге одборнике.

Полиција га је одвела у јужни део Косовске Митровице, одакле је, према наводима Радија Контакт плус, требало да буде пребачен у затвор у Липљану.

Јуче је приведен и Србин Д. Т. из Сувог Грла, који је потом пуштен.

У марту ове године полиција је у Сувом Грлу код Србице ухапсила петоро Срба због сумње на наводни ратни злочин. Четворо њих је из породице Томашевић а један из породице Краговић.

Једног од ухапшених полиција је пустила да се брани са слободе а остали су од тада у притвору.

Канцеларија: Циљ хапшења додатни притисак на Србе

Канцеларија за Косово и Метохију оценила је да је хапшење изведено по налогу Аљбина Куртија, како би се извршио додатни притисак на српски народ на Косову и Метохији, али и да би режим у Приштини у јеку политичке кризе покушао да створи лажни политички наратив о Србима као злочинцима, због пресуде лидерима тзв. ОВК у Хагу.

У саопштењу се напомиње да је ухапшеном обезбеђен адвокат, а да су представници Канцеларије на терену у контакту са његовом породицом, како би му била обезбеђена правна заштита, а његовој породици потребна подршка.

"О његовом случају, Канцеларија за Косово и Метохију обавестиће све релевантне међународне мисије са захтевом да овај случај узму са највећом озбиљношћу и реагују поводом овог политички мотивисаног хапшења како би се Раденку, али и осталим неправедно ухапшеним Србима обезбедило поштовање пресумпције невиности и сва људска и процесна права која имају, а која су Србима у Куртијевим казаматима угрожена", наведено је у саопштењу.

Организатори протеста позвали су на окупљање око зграда скупштине и владе и данас, последњег дана уставног рока за избор председника и гласање у другом кругу за промену закона о Специјалном суду, јер ће у супротном скупштина бити распуштена и биће расписани нови ванредни избори.

Договор између партијских лидера није још постигнут.

Аљбин Курти из покрета Самоопредељење и Бедри Хамза из Демократске партије на синоћњем састанку нису пронашли решење о наставку процедуре и преласку на гласање о закону о суду у другом читању.

Из Демократске партије наводе да је Курти гласање о изменама закона у другом читању условио претходним гласањем за председника.

"Ми у ствари имамо на сцени борбу за власт на Косову и Метохији кроз ово. Притисак и коришћење ОВК показују колико је то друштво, с једне стране, нестабилно и, с друге стране, колико је оптерећено и колико је ОВК у ствари симбол једне великоалбанске политике и инструмент за притисак“, каже Миливојевић.

Упозорава да би усвајање измена, према његовој оцени, довело у питање поступке и пресуде Специјализованих већа, али и могућност да се говори о одговорности за ратне злочине. Сматра да Приштина покушава да створи политички амбијент у којем би Србија била представљена као кривац и агресор, што би додатно отежало положај Срба и могућност дијалога и компромиса.

Миливојевић не очекује да би евентуалне реакције западних центара моћи могле суштински да промене њихов однос према Приштини.

"Можда буде неких реакција, али на линији вербалних залагања за смиривање, за политички дијалог и тако даље“, наводи Миливојевић.

Када је реч о дијалогу Београда и Приштине, Миливојевић тврди да тренутно не постоје услови за његов наставак и да Заједница српских општина остаје "услов свих услова“.

"Прво, нема признања, под један, и под два, нема разговора док се макар не испоштује тај минимум обавезе. Ту је на проби сада Брисел“, поручио је Миливојевић.

Џонатан Мур: Напредак изостаје јер нема међусобне сарадње на КиМ

Амерички дипломата Џонатан Мур каже да су садашња дешавања на Косову и Метохији последица "веома сложеног законодавног уређења и личности појединих политичких актера“.

Према његовим речима, ни Курти ни представници опозиције не постижу добре резултате кроз међусобну сарадњу, због чега изостаје напредак, укључујући и дијалог са Београдом.

"Надам се да ће се ситуација врло брзо променити, али нисам оптимиста да ће се то и догодити“, каже Мур.

Избори у БиХ - "повратак на Дејтон"

Говорећи о изборима у Босни и Херцеговини, Зоран Миливојевић је оценио да резултати показују повратак на формулу три конститутивна народа на којој је, како каже, настао Дејтон. Оцењује и да се сада стварају услови да "три народа одлучују о себи“ и да Председништво БиХ функционише у пуном мандату.

Миливојевић сматра да је на резултат избора у Републици Српској утицало приближавање Бањалуке новој америчкој администрацији, али и подршка из Москве, оцењујући да СНСД сада има политичку превaгу која му омогућава да утиче и на власт на нивоу БиХ.

Џонатан Мур, који је и бивши шеф Мисије ОЕБС-а у БиХ, каже да је "веома охрабрен“ резултатима избора одржаних 4. октобра. Иако излазност није била нарочито висока, наглашава да је најважније то што су грађани учествовали у изборном процесу и гласали за своје кандидате.

"Чини се да је изборна технологија функционисала веома добро. Заслуге за то припадају Централној изборној комисији Босне и Херцеговине, као и међународним институцијама које су биле укључене у процес, попут ОЕБС-а, где сам некада обављао дужност шефа мисије“, истиче Мур.

Према његовим речима, грађани су учествовали у процесу у којем су знали да се њихов глас рачуна. Мур напомиње да није анализирао резултате за свако појединачно посланичко место, посебно на кантоналном нивоу у Федерацији БиХ, али сматра да су исходи на кључним нивоима јасни.

"Сасвим је јасан резултат да ће Жељка Цвијановић и Даријана Филиповић, заједно са Денисом Бећировићем, чинити Председништво Босне и Херцеговине. Такође, на нивоу ентитета мислим да су резултати веома јасни и недвосмислени и да их нико озбиљно не доводи у питање“, наводи Мур.

Управо због тога, каже, охрабрује га чињеница да је читав изборни процес успешно окончан. Подсећа да је и сам учествовао у изборним процесима пре три деценије, када технологија која је сада коришћена није постојала, посебно не у БиХ.

"Ово је сада био јасан, добро организован и професионално спроведен изборни процес који је дао и јасне резултате“, закључује Мур.

Прву рунду стратешког дијалога САД и Србије су, у јулу, отворили министри спољних послова две државе, Марко Рубио и Марко Ђурић.

Нацрт измена закона усвојен је у првом читању. Међутим, на вечерашњем састанку премијера Аљбина Куртија и председника Демократске партије Косова (ДПК) Бедрија Хамзе није постигнут договор о наставку процедуре и преласку на гласање у другом читању.

Из ДПК наводе да је Курти гласање о изменама закона у другом читању условио претходним гласањем о избору председника.

Бранитељка Надице Чепкеновић, адвокатица Јована Филиповић казала је да су  сведокиње идентификовале лица која уопште нису била службеници затвора у Приштини у периоду '98. и '99. Године.

"Све то утиче на кредибилитет самих сведока, ту су и њихове изјаве које су у потпуности контрадикторне и надамо се да ће судско веће коначно имати у виду како и на који начин се предмети воде пред Специјалним тужилаштвом Косова, нарочито када су у питању поступци за ратне злочине", казала је Филиповићева.

Додала је да су се сведоци потписали испод фотографија лица која не одговарају особама које су радиле у затвору у том периоду, тако да, по њеном  мишљењу, то довољно упућује на сам начин рада и на то како се и на који начин подижу оптужнице пред тужилаштвом.

Према наводима оптужнице, постоји основана сумња да је Чепкеновић током периода 1998-1999. године, као стражар у затвору у Приштини и паралелном затвору за жене у Липљану, у саучесништву са другим затворским службеницима, прекршила правила међународног права током сукоба.

На припремном рочисту које је одржано почетком фебруара Чепкеновић се изјаснила да није крива.

Припадници полиције су у априлу прошле године у Липљану и Приштини привели три особе које су биле затворски чувари. У Липљану су ухапшени Надица Чепкеновић и Бобан Тонић, док је у Приштини ухапшен М.И.

Полиција је ухапсила једног од демонстраната који су каменицама ломили стакла на прозорима зграде Скупштине, а око зграда институција поставила је три реда заштитне ограде.

Предлог усвојен у првом кругу

Посланици Скупштине су већином гласова усвојили предлог у првом кругу, на ванредној седници парламента пре подне. Посланици Српске листе и Демократског савеза нису присуствовали гласању.

Иницијатор промене закона је Демократска партија, која захтева знатно сужавање надлежности суда, скраћивање временског оквира мандата и редефинисање правила о изрицању и служењу затворских казни.

Рок за избор председника истиче 6. октобра

Посланици владајућег покрета Самоопредељење и опозиционе Демократске партије условљавају једни друге гласањем о промени закона и истовременим договором о избору централног председника, за чији избор рок истиче сутра, 6. октобра.

Уколико не буде изабран, Скупштина ће бити распуштена, а нови ванредни избори морају бити одржани у року од 45 дана.

Курти и Хамза разговарали у Приштини

Поподне су се у Приштини састали премијер и председник покрета Самоопредељење Аљбин Курти и председник Демократске партије Бедри Хамза. Детаљи разговора нису саопштени. У међувремену, седница Скупштине је вечерас настављена.

Пре усвајања нацрта закона у првом кругу, посланици су усвојили предлог о одступању од рокова предвиђених Пословником о раду парламента, чиме је отворен пут за прво и друго читање нацрта закона о изменама и допунама Закона о Специјалном суду у истом дану.

Према њеним речима, утврђено је да изборна листа испуњава услове у погледу броја кандидата и заступљености мање заступљеног пола на изборној листи, као и да је уз изборну листу приложена сва законом прописана документација и да је правно ваљана.

"Уз изборну листу достављен је и списак бирача који подржавају изборну листу у писменом и електронском облику, у који је уписано 146 бирача. Пребројавањем достављених изјава бирача о подржавању изборне листе, утврђено је да је достављено 146 изјава и да су све правно ваљане", казала је Јовановић.

Додала је да је накнадном провером списка бирача, утврђено да девет лица није уписано у посебан бирачки списак русинске националне мањине, да је једно лице уписано у посебан бирачки списак неке друге националне мањине, тако да је укупан број правно ваљаних изјава бирача који подржавају изборну листу 136.

Како је у посебан бирачки списак русинске националне мањине уписано 6.618 бирача, најмањи број оверених изјава бирача потребан за подршку изборној листи је 66.

"У складу са наведеним, сматрамо да су се стекли сви услови да РИК прогласи изборну листу 'Русини заједно - Руснаци ведно' за изборе за чланове Националног савета русинске националне мањине, расписане за 8. новембар 2026. године", казала је Јовановић.

У одлуци се наводи да је, у складу са захтевом скупштине од 23. септембра, оцењено да не постоје правне препреке за Иницијативу за "Нацрт закона о изменама и допунама Закона бр. 05/L-053 о специјализованим коморама и Специјализованом тужилаштву“.

Пре ове одлуке, у Приштини су се састали премијер Аљбин Курти и председник Демократске партије Бедри Хамза.

Предлог за измену закона о Специјалном суду у Хагу поднела је ДПК, а уследио је након првостепене пресуде у Хагу против бивших лидера тзв. ОВК Хашима Тачија, Кадрија Весељија, Јакупа Краснићија и Реџепа Сељимија.

Специјализовано веће је 16. септембра осудило Тачија, Краснићија, Весељија и Сељимија на укупно 81 годину затвора по оптужбама за ратне злочине.

Утврђено је да су уз листу достављене 2.483 изјаве подршке бирача, од којих је 2.098 правно ваљаних.

​У наставку седнице, РИК је једногласно прогласио изборну листу "За Македонце пре свега", коју је поднело Удружење грађана македонске националне заједнице Пчињског округа "Гоце Делчев" из Врања за изборе за чланове Националног савета македонске националне мањине.

Листа са 17 кандидата добила је подршку 94 ваљане изјаве бирача, чиме је испуњен услов за проглашење.

"Оракл" у Великој Британији развија и посебна решења намењена државним институцијама, са нагласком на безбедност, отпорност система и суверенитет података.

Мацут је истакао да је дигитализација један од важних предуслова за модерну, ефикасну и грађанима доступну јавну управу, као и да нова технолошка решења треба користити тако да грађанима омогуће једноставније и брже остваривање права и приступ услугама државе.

"Дигитализација за нас није циљ сама по себи. Њена права вредност мери се тиме колико грађанима олакшава свакодневни живот, колико државну управу чини ефикаснијом и колико нам омогућава да доносимо квалитетније одлуке", истакао је Мацут.

Он је навео да је, уз развој нових технологија, посебно важно обезбедити висок ниво заштите података и очувати поверење грађана.

Мацут је указао да размена искустава са водећим светским технолошким компанијама може бити значајна за наставак дигиталне трансформације Србије, посебно у областима јавне управе, здравства и примене вештачке интелигенције.

Србија и "Оракл" већ сарађују на развоју дигитализације јавног сектора. Састанку су присуствовали и амбасадор Србије у Уједињеном Краљевству Горан Алексић и саветник председника Владе у техничком мандату Јанко Самарџић.

Посета истраживачком центру "АстраЗенеке"

Мацут је у Кембриџу посетио и The Discovery Centre, истраживачки и развојни центар компаније "АстраЗенека", где се развијају нове терапије и примењују савремене технологије у медицини.

Премијера Мацута и делегацију Србије кроз центар је провео Сајмон Холингсворт, потпредседник и глобални руководилац франшизе компаније "АстраЗенека" за биспецифичне терапије у области имуно-онкологије, који је представио рад центра и најновија достигнућа у области биомедицинских истраживања.

Током посете представљено је како "АстраЗенека" повезује научна истраживања, медицину, вештачку интелигенцију и напредне технологије како би се убрзао развој нових лекова и терапија и њихова примена у лечењу пацијената.

Мацут је истакао да будућност медицине настаје тамо где заједно раде лекари, научници, универзитети и индустрија.

"Србија има знање и људе који могу да буду део тог процеса и желимо да им отворимо још више могућности за сарадњу са водећим светским истраживачким центрима", рекао је Мацут.

Он је нагласио да је циљ да се домаћа научна и медицинска заједница још снажније повеже са међународним партнерима.

"Наша амбиција је да Србија не буде само земља у којој се савремене терапије примењују, већ и земља у којој се истражују, развијају и стварају иновације које мењају медицину", поручио је Мацут.

Повезивање академске и научне заједнице Србије и Кембриџа

Мацут је радну посету Великој Британији завршио састанцима на Christ’s College-у Универзитета у Кембриџу, посвећеним успостављању снажније институционалне сарадње са универзитетима и научним установама у Србији.

Разговарао је са сер Лоренсом Бристоуом, председником Hughes Hall колеџа, и проф. сер Китом Питерсом, емеритус професором медицине, о могућностима повезивања академске и научне заједнице Србије и Кембриџа, размени знања и развоју заједничких истраживачких пројеката.

На састанку са проф. Патриком Максвелом, директором Школе клиничке медицине Универзитета у Кембриџу, и др Оленом Кињур, задуженом за међународну сарадњу за Европу, Централну Азију и Пакистан, посебна пажња посвећена је развоју заједничких студијских програма и истраживања у областима биомедицине и персонализоване медицине.

Разговарано је и о интензивирању сарадње у области иновација и научно-технолошког развоја, са циљем непосреднијег повезивања научних институција, професора, истраживача и младих научника из Србије са Универзитетом у Кембриџу.

"Србија има знање, квалитетне институције и људе који могу равноправно да сарађују са најбољима у свету. Желимо да нашим младим лекарима, научницима и истраживачима отворимо још више простора за такву сарадњу и да знање које стичу буде покретач развоја Србије", поручио је Мацут.

Састанцима у Кембриџу завршена је једнодневна радна посета Мацута Великој Британији, током које је фокус био на повезивању Србије са водећим британским институцијама у областима науке, медицине, дигитализације, иновација и нових технологија.

Претходни извештај Савет безбедности Уједињених нација разматрао је 9. априла, а Србију је тада на седници представљао министар спољних послова Марко Ђурић.

Седницом ће председавати амбасадор Грчке при УН, земље која је прузела једномесечно ротирајуће председавање тим телом.

Окупљени су носили заставе са амблемом тзв. ОВК и заставе НАТО-а и Сједињених Америчких Држава. Скандирали су "УЧК“ и имена осуђеника, уз транспаренте на којима је писало: "Ми смо потомци ОВК“, "Не у моје име“, "Слобода има име“ и "Чича, није завршено!“.

Протести подршке вођама бивше тзв. ОВК у Приштини организују се сваке вечери од 16. септембра, када је изречена пресуда у Хагу.

Одлуком суда Хашим Тачи и Јакуп Краснићи осуђени су за ратни злочин на КиМ на по 25 година затвора, Кадри Весељи на 18, а Реџеп Сељими на 13 година.