Извор: РТС

Доктори наука у посланичким клупама – да ли висок степен образовања доноси и висок степен аргументације

Србија је изабрала најобразованији парламент на свету, оцена је часописа "Сајенс". Међу посланицима Студентске листе је неколико десетина представника академске заједнице, а многи су доктори наука или медицине.

Професори универзитета, социолози, политиколози, економисти и лекари, као и астрофизичар, електроинжењер и хемичар, сели су у посланичке клупе републичког парламента, што је неуобичајено за досадашње сазиве.

"Имамо технократски парламент. Грађани су гласали за народне посланике и посланице који имају високо образовање, што није репрезентативно у односу на структуру становништва у Србији, али очигледно је да је политичка борба била таква да су се грађани управо определили за такву листу“, каже професор Бојан Вранић са Факултета политичких наука у Београду.

Према његовим речима, то ће унети нову динамику у рад парламента, у којем се очекују већи степен аргументације и можда нешто више демократске политичке културе.

Одговорност и за изговорено

Очекује се и да се култура говора врати у цео јавни простор.

Професорка емеритус Иванка Поповић са Технолошко-металуршког факултета у Београду сматра да је дошло време одговорности, не само за учињено, већ и за изговорено.

"То је прилика да већ одмах у Скупштини видимо како ће се то и у пракси дешавати, јер верујем да постоје механизми да се спречи непримерен говор у Скупштини. Механизми досад нису били коришћени, јер је претходној власти одговарало да на тај начин сеје раздор међу нама. Јако је важно да сви заједно учествујемо у обнови", указује Поповићева.

Политички обрт покренула је академска заједница, предвођена студентима, подсећају у кући српске науке, уметности и знања.

"Природно је да та друштвена структура преузме одговорност за управљање државом, па је, према мом мишљењу, тако и дошло до тога да се велики део наше академске заједнице укључи и у рад парламента", сматра академик Зоран Кнежевић, председник Српске академије наука и уметности.

Концентрација знања у парламенту

Академик додаје да би концентрација знања у парламенту требало да допринесе његовом ефикаснијем раду, доношењу квалитетнијих закона, напретку државе и бољем животу грађана.

Велики број академски образованих људи у близини центра политичког одлучивања представља наду за српске истраживаче да би положај науке и високог образовања у земљи могао да се побољша.

Часопис Сајенс наводи да је Студентска листа обећала већу академску аутономију, стабилније финансирање науке и приступачно образовање, као и заустављање одлива мозгова из земље.

Читај ми!