Како ће тећи конститутивна седница Скупштине Србије

Председница Народне скупштине Србије Ана Брнабић заказала је конститутивну седницу парламента за уторак, 17. новембар, са почетком у 10 часова.

За седницу је, како је навела, утврђен дневни ред са шест тачака - потврђивање мандата народних посланика, избор председника и потпредседника Народне скупштине, именовање генералног секретара, избор чланова скупштинских радних тела и сталних парламентарних делегација у међународним институцијама.

Брнабићева је седницу заказала након што је Републичка изборна комисија (РИK) 5. новембра донела укупан извештај о резултатима избора одржаних 25. октобра, а 6. новембра и решење о додели мандата и извештај о спроведеним изборима који је достављен Народној скупштини.

Према Пословнику Народне скупштине, првој седници, до избора председника Народне скупштине, председава најстарији народни посланик, а у раду му помаже по један, најмлађи, народни посланик са четири изборне листе које су добиле највећи број посланичких мандата и генерални секретар Народне скупштине.

На првој седници Народне скупштине врши се потврђивање мандата народних посланика, избор председника и потпредседника Народне скупштине и именовање генералног секретара Скупштине.

Врши се и избор чланова радних тела Народне скупштине и избор чланова сталних парламентарних делегација у међународним институцијама.

Мандати народних посланика потврђују се на основу уверења о избору за народног посланика и извештаја државног органа надлежног за спровођење избора народних посланика о спроведеним изборима.

Скупштина на првој седници, на предлог председавајућег, већином гласова присутних посланика, образује комисију од три члана, којој председава најстарији члан.

Kомисија, на основу извештаја државног органа надлежног за спровођење избора народних посланика, утврђује да ли су подаци из уверења о избору сваког народног посланика истоветни са подацима из извештаја државног органа надлежног за спровођење избора и о томе подноси извештај Народној скупштини.

На основу извештаја, председавајући констатује да је државни орган надлежан за спровођење избора народних посланика поднео извештај о спроведеним изборима и о томе која су уверења о избору за посланике у сагласности са извештајем, чиме је потврђен мандат тим народним посланицима.

Након потврђивања мандата, народни посланици полажу заклетву.

Избор председника и потпредседника парламента

Kада је реч о избору председника Народне скупштине, предлог кандидата за председника подноси најмање 30 народних посланика.

Предлог се подноси председавајућем, у писаном облику, а представник предлагача има право да образложи предлог.

О предлогу кандидата за председника Народне скупштине отвара се претрес, а након претреса, председавајући утврђује листу кандидата за председника Народне скупштине, по азбучном реду презимена.

Пре избора председника, Скупштина одлучује да ли ће се гласати тајно или јавно.

Ако је гласање јавно, гласа се прозивком, а тајно гласање за избор председника Скупштине врши се у складу с одредбама Пословника којима се уређује одлучивање Скупштине тајним гласањем.

За председника Народне скупштине изабран је народни посланик за кога је гласала већина од укупног броја народних посланика.

Ако су предложена два кандидата а ниједан није добио потребну већину, поступак избора се понавља.

Kада је реч о избору потпредседника Народне скупштине, Народна скупштина утврђује број потпредседника на предлог председника Народне скупштине.

Најмање 30 народних посланика може да предложи једног или више кандидата за потпредседника Народне скупштине, али највише до одлуком утврђеног броја потпредседника.

Предлог кандидата за потпредседника Народне скупштине подноси се председнику Народне скупштине, у писаном облику, а о избору се може гласати тајно или јавно. Ако се гласа јавно, гласа се прозивком.

За потпредседника Народне скупштине изабран је кандидат за кога је гласала већина од укупног броја народних посланика.

Ако је предложено онолико кандидата колико се бира, а није изабран одлуком утврђен број потпредседника Народне скупштине, понавља се поступак избора за онај број потпредседника Народне скупштине који није изабран.

Генералног секретара Народне скупштине, Скупштина именује на предлог председника Скупштине, а генерални секретар именован је ако је за предлог гласала већина од укупног броја народних посланика.

Формирање посланичких група и скупштинских одбора

Према Пословнику, у Народној скупштини образују се посланичке групе, а посланичка група је образована подношењем председнику Народне скупштине списка чланова који је потписао сваки члан посланичке групе. На списку се посебно назначава председник посланичке групе и његов заменик.

Kада је реч о конституисању одбора Народне скупштине, посланичке групе предлажу кандидате за чланове и заменике чланова одбора, сразмерно броју народних посланика посланичке групе у односу на укупан број посланика у Народној скупштини.

У саставу одбора приликом утврђивања сразмерног учешћа посланичких група у укупном броју чланова и заменика чланова одбора, обезбеђује се већина оних странака које чине парламентарну већину.

Председник Народне скупштине подноси Народној скупштини предлог одлуке о избору чланова и заменика чланова одбора на основу предлога посланичких група.

О предлогу одлуке одлучује се у целини, јавним гласањем, а чланови и заменици чланова одбора су изабрани ако је за предлог одлуке гласала већина од укупног броја народних посланика.

Kада је реч о конституисању сталних парламентарних делегација Народне скупштине у међународним институцијама, Скупштина одлучује о утврђивању састава сталних парламентарних делегација за учешће у раду Парламентарне скупштине Савета Европе, Парламентарне скупштине Организације за европску безбедност и сарадњу и других мултилатералних парламентарних институција и организација.

Предлог одлуке о саставу сталних делегација подноси председник Народне скупштине, у консултацији са председницима посланичких група, водећи рачуна о пропорционалној заступљености политичких странака и заступљености полова.

Kонституисањем Скупштине почиње да тече рок од 90 дана за формирање нове Владе.

Ванредни праламентарни избори одржани су 25. октобра.