Пословни форум Србија-Узбекистан почео је у Палати Србија, а присуствују и председници две земље, Александар Вучић и Шавкат Мирзијојев који ће се обратити привредницима.
Учествује више од 100 компанија, а форум је отворио председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж.
"Једни друге не видимо само као тржишта на којима треба нешто продати, већ као капије - Централне Азије, на које наша привреда и те како може да рачуна, али и капије Европе и Западне Европе, на коју колеге из Узбекистана могу да рачунају", рекао је Чадеж.
Спољнотрговинска размена између Србије и Узбекистана износила је 41,8 милиона долара у 2025. години и била је за 27 одсто више у односу на 2024. када је вредела 32,9 милиона долара, речено је раније Тањугу у Привредној комори Србије.
Према подацима Републичког завода за статистику, извоз српске робе у том периоду износио је 26,39 милиона долара, док је увоз робе из Узбекистана био 15,46 милиона долара.
Међу водећим извозним производима били су: моторна уља, контејнери од алуминијумске фолије, хидраулични системи, бурад, хартија и картон.
Србија је из Узбекистана највише увозила поткошуље и памучне мајице, мушке кошуље, панаталоне и шорцеве.
Вредност 10 најважнијих извозних производа из Србије у Узбекистан достигла је 5,55 милиона долара у другом кварталу ове године, при чему су у извозу доминирале машине и опрема за прехрамбену индустрију и пољопривредни сектор.
Највећи појединачни извозни артикал су машине за припремање воћа, језграсто воће и поврће са износом од 1,33 милиона долара, што је 19 процената укупног извоза.
Подаци којима располаже Привредна комора Србије, показују да напредна опрема за прераду хране чини скоро трећину српског пласмана на узбекистанско тржиште.
Вредност 10 водећих увозних производа из Узбекистана у Србију остварена у првом кварталу 2026. године износи 1,29 милиона долара, где је структура изразито фокусирана на вештачка ђубрива, текстилне сировине и производе, као и сушено воће.
Стратешки најзначајнија група у увозу јесу минерална и хемијска ђубрива, која чине више од половине укупног пласмана из Узбекистана.
Највећи појединачни артикал је уреа са садржајем азота преко 45 процената, који чини 37 процената укупног увоза.
Према подацима Агенције за привредне регистре Србије, на територији наше земље регистровано је седам активних привредних субјеката чији су власници држављани Узбекистана, односно правна лица регистрована у Узбекистану.
Нето улагања резидената Узбекистана у Србију износила су 0,2 милиона евра у периоду од 2017. до 2025. године.
Узбекистан је један од водећих светских произвођача и извозника памука са значајном производњом воћа, поврћа и житарица.
Поред прераде памука и других пољопривредних производа, индустрија обухвата производњу аутомобила, текстила и хемикалија.
Србија и Узбекистан тренутно немају потписан споразум о слободној трговини, али је то питање отворено на данашњем првом заседању Мешовите српско-узбекистанске комисије за економску сарадњу у Палати Србија.
Узбекистанска страна је, како кажу из Привредне коморе Србије, заинтересована за успостављање блиске сарадње у области пољопривреде, посебно за размену пољопривредних и прехрамбених производа, продају пољопривредне механизације и увоз семена и садног материјала из Србије.
Наши технолози тренутно дају професионални допринос имплементацији Стратегије развоја пољопривреде Узбекистана до 2030. године, која се и заснива на диверсификацији досадашње производње - од традиционалних култура и производње памука и житарица до унапређења воћарства, повртарства и виноградарства.