Истраживање о положају Срба на КиМ: Институционална неизвесност и исељавање међу кључним изазовима

Политичке и међуетничке тензије, неповољна економска ситуација и ограничене могућности запошљавања, су такође међу најважнијим изазовима за Србе на KиМ. О њима говори невладина организација "Центар за афирмативне друштвене акције" – CASA, са седиштем у северном делу Kосовске Митровице, у свом новом истраживању јавног мњења "Увид у изазове, потребе и ставове српске заједнице на Kосову".

Резултати истраживања, наводе из НВО CASA, пружају преглед кључних политичких, институционалних, безбедносних и социо-економских изазова са којима се српска заједница суочавала током 2025. године.

Две трећине испитаника: Погоршан положај Срба са КиМ

Доминантна перцепција грађана јесте да се положај заједнице током протекле године додатно погоршао, при чему 33,90 одсто испитаника сматра да се положај Срба веома погоршао у односу на претходну годину, док 33,96 одсто оцењује да се погоршао.

То значи да више од две трећине испитаних грађана региструје погоршање положаја заједнице. Насупрот томе, само 2,57 одсто испитаника сматра да је положај побољшан, док 2,74 одсто оцењује да је много бољи.

Недостатак могућности за запослење, који је раније био рангиран као највећи проблем, сада се налази на петом месту. То указује да се перцепција проблема међу грађанима мења и да политичка и институционална питања све више потискују економске проблеме као доминантну забринутост.

Истовремено, структура запослености показује колико су институције које функционишу у српском систему и даље значајне за економску одрживост заједнице: међу запосленим испитаницима, 59,06 одсто ради у институцијама у српском систему, док 9,06 процената њих ради у институцијама локалног система или под патронатом владе у Приштини.

То значи да евентуалне институционалне промене у здравству и образовању нису само питање административне реорганизације, већ потенцијално имају директне последице по запосленост, социјалну сигурност и локалне економије.

У истраживању се констатутује да се грађани не противе институционалном учешћу, већ се противе начину на који се интеграција спроводи.

Један од најважнијих налаза истраживања јесте снажан контраст између ставова грађана према различитим облицима институционалног укључивања.

Против интеграције здравства и образовања, за повратак у институције на северу

Док велика већина испитаника не подржава најављену интеграцију образовања и здравства у постојећем политичком и институционалном контексту, око 85 одсто подржава повратак Срба у косовске институције на северу Kосова и Метохије.

Подршка повратку у институције порасла је у односу на претходну годину, овај резултат показује да српска заједница није нужно против институционалног укључивања као таквог.

Ставови грађана пре свега зависе од начина на који се процеси спроводе, нивоа поверења, правне сигурности и заштите колективних права. Другим речима, истраживање показује да постоји простор за институционално укључивање, али да грађани очекују да оно буде засновано на дијалогу, правној сигурности, заштити права и јасним институционалним гаранцијама.

Присилна интеграција отерала би половину Срба са КиМ

Готово половина испитаника разматрала би одлазак у случају једностране интеграције, што је и најозбиљније упозорење које произлази из истраживања.

Због евентуалне интеграције образовног и здравственог система 47,09 одсто испитаника изјавило је да би напустило KиМ уколико би интеграција била спроведена без претходног договора са представницима српске заједнице и као једнострана одлука Приштине.

Само 17,47 одсто испитаника сматра да таква интеграција не би утицала на њихову одлуку о останку, док 35,45 одсто није могло да процени њен утицај.

Истовремено, истраживање показује да проблем грађани не виде првенствено у квалитету постојећих здравствених и образовних услуга, већ у неизвесности око њиховог будућег институционалног статуса. Посебно су важна питања очувања наставе на српском језику, признавања диплома и професионалних квалификација, заштите права запослених и очувања доступности здравствене заштите.

Приштинске институције не одговарају на потребе грађана

Српска заједница локалне и институције са централом у Приштини у великој мери доживљава као недовољно способне да одговоре на потребе грађана, посебно због ниског нивоа транспарентности, слабе комуникације и ограничених могућности за стварно учешће грађана у доношењу одлука.

Посебан проблем представља институционална фрагментација.

Паралелно функционисање система Приштине и Београда не пружа грађанима једноставне алтернативне путеве, већ често производи додатне административне препреке и отежава остваривање права у областима попут личних докумената, социјалне заштите, имовинских права и приступа јавним услугама.

Миграције – дугорочан изазов за српску заједницу

Истраживање потврђује наставак тренда исељавања српске заједнице са KиМ. Међутим, грађани миграције све мање посматрају само кроз економску призму.

Поред економских разлога, политичка нестабилност, осећај безбедносне несигурности и институционална неизвесност све више утичу на одлуку о одласку, нарочито међу становницима севера.

Истраживање упозорава да миграција представља дугорочан демографски изазов за одрживост и будуће присуство српске заједнице.

На основу налаза истраживања, препоруке су да је пре свега, потребно унапредити комуникацију институција са грађанима на српском језику, повећати транспарентност, успоставити јасне канале комуникације и омогућити стварно учешће грађана у доношењу одлука.

Посебну пажњу треба посветити младима, женама и другим недовољно заступљеним групама.

Поједностављивање администрације

Kада је реч о приступу правима и јавним услугама, истраживање препоручује поједностављивање административних процедура, бољу координацију институција, доступност услуга на српском језику, подршку грађанима при прибављању докумената и смањење практичних последица институционалног дуализма.

У области миграција препоручују се мере за повећање безбедности, стварање нових могућности за запошљавање, посебно за младе, жене и рањиве групе, као и свеобухватан програм који би подстакао останак И створио услове за одржив повратак расељених.

Неопходне правне гаранције за заштиту права

Kада је реч о евентуалној и било каквој интеграцији образовања и здравства, истраживање препоручује да су неопходне јасне правне и институционалне гаранције за заштиту права српске заједнице, укључивање локалних представника, запослених, стручне јавности и цивилног друштва, очување наставе на српском језику, континуитет здравствене заштите, признавање диплома и професионалних квалификација и заштиту радних и социјалних права запослених.

Посебно се препоручују транспарентније информисање грађана, постепен и фазни приступ евентуалним институционалним променама, укључивање међународних актера у праћење процеса, као и разматрање привременог мораторијума на једностране процесе интеграције до постизања ширег политичког и институционалног консензуса.

Друштвена и егзистенционална неизвесност

Налази истраживања указују да се српска заједница на Kосову и Метохији налази у стању изражене институционалне, друштвене и егзистенцијалне неизвесности.

Истовремено, резултати показују да грађани нису затворени за институционално учешће.

Напротив, висока подршка повратку Срба у приштинске институције на северу KиМ показује да постоји спремност за институционално укључивање када оно грађанима пружа осећај сигурности, заштите права и могућност стварног учешћа.

Kључни изазов зато није само питање да ли ће доћи до институционалног укључивања, већ како ће оно бити спроведено.

Истраживање закључује да одржива стабилизација захтева превазилажење институционалне фрагментације, бољи приступ правима и јавним услугама, јачање правне сигурности и транспарентности и укључивање локалне заједнице у процесе доношења одлука.

У супротном, постоји ризик даљег продубљивања неповерења, убрзавања исељавања и дугорочног слабљења присуства српске заједнице на Kосову и Метохији.

Извештај "Увид у изазове, потребе и ставове српске заједнице на Kосову", НВО CASA је урадила у оквиру пројекта "Од интеграције ка новом друштвеном уговору за истински мултиетничко Kосово",у партнерству са Spaces for Societal Changes/Spaces, уз финансијску подршку Амбасаде Kраљевине Холандије у Приштини.

Истраживање је спроведено крајем 2025. године међу 600 испитаника у 17 општина.