Посланици швајцарског парламента за РТС: Злостављања Срба на КиМ морају бити заустављена

Последња хапшења за наводне ратне злочине у Штрпцу и Гњилану, а пре тога притварање директора и затварање здравствених и образовних институција, део су свакодневнице Срба на КиМ.

Колики значај има расправа о кршењу права Срба у швајцарском парламенту и може ли отворити простор за ширу европску дебату о људским правима српске заједнице у јужној покрајини?

Кршења људских права

Посланик парламента Швајцарске Кристијан Имарк каже за РТС да његова земља 27 година има трупе на КиМ, те да се то питање мора посматрати са становишта неутралности, али и трошкова, док се на Косову и Метохији и даље крше људска права Срба.

"Желимо да то исправимо и хоћемо да се то заустави. С једне стране, имамо листу људи код којих су кршења људских права документована од стране УН и независних институција, што значи да таква кршења постоје", навео је Имарк.

Напоменуо је да су, са друге стране, добили појединачне изјаве Срба о томе како та кршења изгледају. "То схватамо веома озбиљно", поручио је Имарк.

Разговори са Србима на КиМ

Швајцарски посланик Андреас Гларнер изјавио је за РТС да су чули за злостављање Срба на КиМ, те су разговарали са људима и позвали их да испричају своја искуства, а посебан утисак је оставила жена за коју каже да је "искрена и да говори из срца".

"Немамо сумње да је рекла истину и да постоје кршења права, због чега смо имали много питања за министра одбране – о смањењу плата, пензија, социјалних давања, па и основних услуга, али смо истакли и питања злостављања, хапшења и притисака на политичке активности Срба на Косову, као и одузимања земљишта и имовине у општинама", наводи Гларнер.

Додаје, такође, да су забележена и кршења права на српски језик, приступ правди, као и притисци на српске медије и информативни простор мањина.

Пробијају се аргументи Србије

Бивши дипломата Зоран Миливојевић сматра да реакција Швајцарске показује да питање Срба на КиМ у тој земљи добија на тежини, као и да се аргументи Србије полако пробијају, посебно јер у тој земљи постоји значајна албанска популација и њен лобистички утицај.

"Западни део међународне заједнице је у конфронтацији када је реч о КиМ, па је овај пробој зато за нас важан, док је две трећине међународне заједнице која не признаје Косово на нашој страни. Важан нам је став западних центара моћи, посебно Швајцарске", истиче Миливојевић.

Додаје, такође, да је реакција Швајцарске модел како се може ући у језгро политичких центара где смо до сада били на "танким ногама", као и да је важно да и политичке групације у другим земљама буду ангажоване око аргумената које разумеју.