Председница Одбора за КиМ: Извештај Унмика не говори довољно о егзодусу Срба, Соренсенов ангажман делује конструктивније

На седници Савета безбедности УН посвећеној шестомесечном извештају о раду Унмика, указано је на потребу пуне примене постигнутих споразума, укључујући и формирање Заједнице српских општина, док је српска страна оценила да извештај не одражава у потпуности тежак положај српске заједнице на Косову и Метохији.

 Шеф УНМИК-а Петар Дуе нагласио је значај доследне примене свих договорених споразума, посебно оних који се односе на оснивање Заједнице српских општина.

У извештају је указано и на забринутост мањинских заједница због неједнаког приступа правди, као и на осетљивост питања имовинских права, која захтевају додатну пажњу.

Министар спољних послова Србије Марко Ђурић оценио је да извештај не одражава у потпуности стварност на терену, наводећи да изостаје осврт на, како је истакао, "тихи егзодус“ Срба са КиМ.

Према његовим речима, у кратком периоду око 20 одсто српског становништва напустило је Косово и Метохију услед притисака, док се Срби суочавају са ограничењима права, слободе кретања и нападима на имовину и верске објекте.

Више од 700 напада на Србе за четири године

Председница скупштинског Одбора за Косово и Метохију Данијела Николић каже за РТС да је безбедносна ситуација нестабилна и оптерећена честим инцидентима.

"Само током 2025. године забележено је 137 етнички мотивисаних напада, а када се посматра период од последње четири године, тај број прелази 700“, навела је Николићева.

Како је додала, такви подаци указују да су безбедносни ризици "присутни на сваком кораку и у сваком тренутку“, што додатно утиче на одлуке људи да напусте покрајину.

"Тихи егзодус“ као кључни проблем

Николићева је указала да се у извештају Унмика недовољно говори о исељавању Срба, које, како је оценила, представља један од најозбиљнијих проблема.

"Свака институционална претња за Србе представља потенцијални егзодус“, навела је Николићева, додајући да се осећај несигурности додатно продубљује у ситуацијама када се доводе у питање основна права и идентитет.

Подељени ставови у Савету безбедности

Говорећи о седници Савета безбедности, Николићева је оценила да су јасно уочљиве поделе међу државама чланицама.

Констатовала је да један део међународне заједнице инсистира на поштовању међународног права и Резолуције 1244, док други подржавају ставове Приштине, укључујући и захтеве за чланство у Уједињеним нацијама.

Улога Унмика и спорења о мандату

Коментаришући иницијативе да се смањи или укине Унмик, Николићева је истакла да је присуство те мисије и даље неопходно.

"Без обзира на ставове појединих држава, чињеница је да безбедносни и институционални услови на терену нису такви да би се улога Унмика могла сматрати завршеном“, истакла је Николићева.

Додала је да Србија инсистира на јачању улоге те мисије, као и на доследном поштовању међународних споразума.

Дијалог и ЗСО као "тема свих тема“

Николићева је нагласила да је формирање Заједнице српских општина кључно питање у дијалогу Београда и Приштине.

"За нас је то тема свих тема“, поручила је, додајући да се без конкретних корака у том правцу не може очекивати суштински напредак у дијалогу.

Она је указала да је на Европској унији да подстакне Приштину да започне процес формирања ЗСО, јер је, како је навела, реч о преузетој обавези.

Улога Петера Соренсена и могућности за наставак дијалога

Говорећи о ангажману специјалног изасланика Европске уније за дијалог Петера Соренсена, Данијела Николић оценила је да је његов приступ донекле другачији у односу на претходни период и да отвара простор за конструктивније разговоре.

"Његова улога посредника је другачија у односу на Мирослава Лајчака и разговори са њим делују конструктивније“, навела је Николићева.

Истакла је да су представници Београда у разговорима са Соренсеном указали на неопходност формирања ЗСО и на једностране потезе Приштине који, како је оценила, додатно отежавају дијалог.

Притисци и свакодневни живот Срба

Осврћући се на свакодневни живот Срба на Косову и Метохији, Николићева је указала на појачане притиске, нарочито уочи великих празника.

Навела је пример уклањања српских застава у Грачаници, оценивши да такви потези додатно продубљују осећај несигурности и угрожености.

"Када вам бране право на име, писмо, заставу и идентитет, онда је јасно у каквој се ситуацији налази један народ“, истакла је Николићева.

Цео разговор са Данијелом Николић можете погледати у видео-запису на почетку текста