Висока излазност, (не)извесна трка – шта доноси мотивисаност бирача у ванредној изборној години

Локални избори у десет градова и општина донели су рекордну излазност у последње две деценије, знатно изнад републичког просека и очекивања. Професор Факултета политичких наука у Београду Бојан Вранић указује да висока излазност не гарантује победу, али појачава конкуренцију и отвара простор за миграцију бирача између странака и покрета. Његов колега Милан Јовановић истиче да управо масован одзив грађана даје кључни легитимитет изборима, јер показује спремност бирача да директно утичу на власт и политичке процесе.

Од 53 одсто у Кладову до 79 у Лучанима, на локалне изборе у 10 градова и општина у просеку је изашло око 69 процената бирача – више него на свим изборима у Србији у последњих 20 година. Кандидати су мотивисали готово све бираче на које су рачунали.

"Ови избори поручују да имамо такмичење. Такмичење је и даље неизвесно. Видели смо на овим и претходним локалним изборима прошле године да висока излазност не значи нужно победу, али значи већу позорност бирача на оно како политичке странке и покрети комуницирају са њима. То значи да може да дође до миграције бирача. До тога је дошло на овим локалним изборима – део традиционалних гласача Социјалистичке партије Србије, али вероватно и Српске напредне странке гласао је за студентску листу", каже професор Факултета политичких наука у Београду Бојан Вранић.

Највиша излазност од 2007. до данас забележена је у другом кругу председничке трке 2008. године – 68 одсто. Најнижа – 49 процената – уписана је на парламентарним изборима 2020, у сенци опозиционог бојкота и пандемије коронавируса. Локални пулс 29. марта скочио је изнад свих прогноза.

Професор Факултета политичких наука у Београду Милан Јовановић изјавио је за Око да је излазност максимална у односу на "несређеност бирачких спискова".

"Већина присутних је заиста изашла на биралишта. Зашто је то за изборе важно? Ако нешто даје легитимитет изборном процесу, онда је то излаз грађана, одзив да искористе своје право и оно што је најважније – грађани показују опредељење да изборима утичу на власт, мењају је и бирају оне који ће у неком периоду ту власт да врше власт", навео је Јовановић.

Уочи најављеног гласања за републички парламент, отворено је питање да ли политички актери могу још да загребу по гласачком резервоару, и чиме. Вранић указује да је мобилизација бирача висока.

"Налазимо се у таквој фази. На републичким изборима можемо да очекујем поларизовану политичку сцену. Када је она подељена, у Србији је излазност углавном изнад 60 одсто и борба се своди на такмичење између два блока", закључује Вранић.

Иако без великих и универзитетских градова, и уз све локалне особености, ова изборна недеља је показала да је бирачко тело у Србији изузетно мотивисано. Надајмо се, пре свега за гласање.

Прилог је емитован у оквиру емисије Таковска 10 на Радио-телевизији Србије.

Читај ми!