Амбасадор Србије у Кијеву: Од почетка рата Београд послао помоћ вредну више од 60 милиона евра

Кијевљани са којима је разговарала репортерка РТС-а кажу да не памте овако хладну зиму у последњих 10 до 20 година.

Претходних месеци најчешћа мета руских напада била су енергетска постројења, у јануару и фебруару кад се температура спуштала и до минус 25 степени. У Украјину је стизала хуманитарна помоћ, од Европске уније само три милијарде долара за обнову енергетске инфраструктуре и 11.000 генератора.

Украјинцима је помагала и наставља да помаже и Србија. Амбасадор Србије у Кијеву Андон Сапунџи каже да је од марта 2022. године Београд упутио различите врсте помоћи, вредне преко 60 милиона евра.

Сапунџи наводи да се помоћ се кретала од хуманитарне, до помоћи у резервним деловима за оштећене електране.

Додаје да је послата и помоћ за склоништа и за вртиће у Сумској и Харковској области.

У припреми нови пакет помоћи

Према његовим речима, Србија управо припрема траншу помоћи која би ишла кроз Агенцију Уједињених нација за обнову и развој као и другу у лековима и медицинском материјалу.

Сапунџи, којем је ово друга зима у Кијеву наводи да је претходна, како кажу локалци, била изузетно блага док је актуелна нешто што се ретко доживљава.

"Видите и по улицама, мушкараца нема, они су или на фронту или негде већ другде. Дакле, не чисти се снег довољно, јако је много фрактура, падова. Људи седе у становима где је температура од 3 до 5, па каже кад загреју до 13 степени, јако је лоше", напомиње Сапунџи.

Како каже, топле воде често нема данима.

"Направљени су 'центри за несаломивост', како их Украјинци називају, где људи  могу да се мало загреју, напуне телефоне, неке друге уређаје, поједу нешто топло. И тако просто преживљава читава нација", објашњава амбасадор Сапунџи.

Указује на то да четири и по милиона људи у Кијеву не одустају, не напуштају град и надају се најбољем, а то би наравно био што скорији мир.

О српској дијаспори

Каже да се тамошња српска заједница разбацана по целој земљи свела са неколико стотина пре рата на пар десетина људи.

Наводи да је већином реч о особама из мешовитих бракова, има неколико малих предузетника који су остали у Украјини или имају неке своје мање угоститељске објекте.

"Већином су и оно што бисмо ми звали двојни држављани, мада Украјина то још увек не признаје. Обраћају се због проблема са документима, како и у свим другим амбасадама. Али кажем, нема их много, доста су разбацани по читавој земљи", закључује Андон Сапунџи.