Старовић: Застој око кластера 3 због Брисела, без друштвеног консензуса о европском путу Србије

Србија ни после четири године чекања није добила зелено светло из Европске уније за отварање кластера 3. Савет ЕУ поручује да ће темпо евроинтеграција зависити од "напретка у владавини права и нормализацији односа са Приштином". Београд први пут после скоро 15 година није послао представника на Самит ЕУ-Западни Балкан. Министар за европске интеграције Србије Немања Старовић каже да највећу одговорност за блокаду европског пута Србије сноси Брисел.

"Европска комисија је дала активну препоруку за отварање кластера 3 и она има адекватан механизам, апарат и власт да процени да ли је Србија са своје стране испунила све оно што је на европском путу било неопходно да се испуни", истиче Старовић.

Наводи да је процес европског пута Србије динамичан и жив и да у том погледу треба посматрати приступање чланству у СЕПА простору, спровођењу Програма европске територијалне сарадње и реформске агенде, као и повлачење средстава из Плана раста ЕУ за Западни Балкан.

"Годишњи извештај ЕК је критичан у једном делу, али је закључен на основу података од августа 2024. до августа 2025. године. Препознали су и похвалили резултате реформских процеса у претходна четири месеца – у септембру, октобру, новембру и децембру, а тога нема у годишњем извештају. У том периоду смо усвојили Измене и допуне Закона о јединственом бирачком списку и установили избор чланова за Савет Регулаторног тела за електронске медије", наглашава министар за европске интеграције.

На питање како коментарише податак да је четворо чланова новог Савета РЕМ-а поднело оставке, односно да је амбасадор ЕУ у Београду Андреас фон Бекерат поново затражио инклузиван процес када је реч о РЕМ-у, Старовић указује да очекује другачију реакцију Делегације ЕУ у Србији.

"Били су активни учесник у целокупном процесу који је трајао годину дана. Неспорна је чињеница да је поступак за избор чланова Савета РЕМ-а био најинклузивнији и најпартиципативнији политички процес у Србији у претходних 25 година. У њему су учествовали опозиција, цивилно друштво, Делегација ЕУ у Србији, ОЕБС, амбасадори Квинте, представници Норвешке и ЕК… Имајући у виду све то, очекујем јаснији став у којем ће се препознати напор Народне скупштине Србије и утврдити чија је кривица за тренутно стање", објашњава саговорник Јутарњег програма.

"Немамо друштвено-политички консензус у Србији"

Старовић сматра да у Србији не постоји широки друштвено-политички консензус о томе да је приоритет државне политике и национални интерес приступање Србије чланству Уније.

"Немамо општи консензус који би обухватио власт, опозицију, цивилно друштво и друга професионална удружења. Не остављамо политику по страни. Тако је било у случају РЕМ-а или током измена Устава из 2022. Није било ни номиналне подршке проевропског дела опозиције", тврди Старовић.

Говорећи о одлуци да Србија не пошаље представнике на Самит ЕУ о Западном Балкану у Бриселу, саговорник објашњава да је њен циљ био заштита кредибилитета процеса проширења заснованог на заслугама држава кандидата.

"Одсуство консензуса за отварање кластера 3 је лоша порука нашим грађанима и обесхрабрује носиоце реформских процеса у земљи. Истовремено, поклон је свима онима који се противе чланству Србије у ЕУ. Наше одсуство у Бриселу сигнал је грађанима да са таквим потезима нисмо сагласни. Наставићемо да сарађујемо на радном нивоу", напомиње Старовић.

Када је реч о инсистирању ЕУ да Србија усклади спољну и безбедносну политику са бриселском, поготово у односу према Русији, министар за европске интеграције каже да усклађивање треба да се одвија постепено.

"Поједине чланице Уније очекују да наше усклађивање буде потпуно, што није могуће. Ми смо у том усклађивању напредовали са 51 на 67 одсто од 2023. до 2025. године. То су наши аргументи у разговорима са представницима ЕУ", истиче саговорник.

"Европски пут Србије стратешки избор"

Старовић наводи да сваке године постоји неки изазов са којим се држава суочава док трају преговори о приступању ЕУ.

"Али, не би требало да се водимо тиме. Убеђен сам у то да ће наредна година донети бројне позитивне искораке у процесу приступања чланству, чак и у формалном делу преговарања. Очекујем и отварање кластера 3 током кипарског заседања у првих шест месеци наредне године. Хоризонт наших амбиција није толико ограничен", наглашава Старовић.

Тврди да званични Београд интензивно ради на стварању предности за отварање других кластера и поглавља, као и на прикључењу зони без роминга унутар ЕУ.

"Својим делима требало би да прикажемо колико смо посвећени реформским процесима који нас воде ка чланству, а битно је да наше грађане информишемо о томе шта смо све као држава и друштво постигли на том путу", указује Старовић.

У том погледу, напомиње да је пут Србије ка ЕУ стратешки избор државе.

"Ту не мислим на директну финансијску помоћ ЕУ, која износи око четири милијарде евра. Мислим на индиректне користи које имамо пројектујући слику стабилности и предвидивости, односно европске будућности нашег друштва. Зато ћемо ускоро покренути свеобухватну информативну кампању за наше грађане", закључује Немања Старовић у разговору за Јутарњи програм Радио-телевизије Србије.