Завршена расправа о буџету, сету енергетских закона и изменама Закона о војсци, наставак седнице сутра

Скупштина Србије завршила је у 18 часова рад за данас, а трећа седница јесењег заседања биће настављена сутра у 10 часова расправом о амандманима на Предлога закона о органској производњи, који је 27. тачка дневног реда од укупно 58 тачака.

Посланици су расправљали и о амандманима на предлоге Закона о гасу, Закона о нафти, Закона о обавезним резервама нафте, деривата нафте и резерва гаса, а заправо су говорили о проблему гашења Рафинерије нафте у Панчеву, гасификацији Ћићевца, недовољним капацитетима гасних складишта и производњи гаса у пољопривреди.

Посланик Народног покрета Србије (НПС) Борислав Новаковић рекао је да када са радом престане Рафинерија нафте у Панчеву, престаје и Петрохемија, што значи да 2.500 људи остаје на улици, а са кооперантима 3.500 до 4.000 људи, док ће у Нафтној индустрији Србије без посла остати 12.000 људи.

Навео је да од пореза на плате у Рафинерији приходују Панчево и Нови Сад, а Војводина од пореза на добит, као и да се после престанка рада Рафинерије остаје и без радних места и без буџетских средстава.

У расправи о амандманима на Закон о гасу, председник Народног покрета Србије Мирослав Алексић позвао је тужилаштва и полицију да провере како је "Србијагас" спровео тендер и набавку за гасификацију Ћићевца, наводећи да су четири понуђача била синхронизована, а један није, да је он понудио двоструко нижу цену рада и да су потом уследиле претње, док се партнери тог понуђача нису повукли.

Њему је одговорио министар одбране Братислав Гашић, који је рекао да је гасификација Ћићевца била дата "некој израелској фирми, коју смо на једвите јаде успели да истерамо, јер није довела ни метар гаса до Ћићевца" и да се не може сада причати о томе да неке фирме нешто дају "испод цене".

Посланик групе "Александар Вучић – Србија не сме да стане" Маријан Ристичевић истакао је да пољопривреда има могућност да произведе гас, да само жетвени остатак Војводине има енергетску вредност која се мери са 1,3 милиона нафте и да земљиште нижег квалитета треба искористити за производњу биомасе, а да се по фармама дижу гасна постројења.

Борислав Новаковић рекао је да капацитет гасног складишта Банатски двор није довољан за Србију, да Србија улаже у складишта у Мађарској и Румунији, а да су потребни капацитети у Србији, да би буџетски новац остао овде, а у техничком смислу лакше је повући гас.

Посланица групе "Александар Вучић – Србија не сме да стане" Александра Томић рекла је да је планирано проширење Банатских двора за 750 милиона кубних метара и навела да је почетак радова планиран у 2026, а завршетак у 2027. години.

Министар просвете Дејан Вук Станковић поручио је да министарству није циљ да угаси Пету београдску гимназију, већ да се деца врате у образовно-васпитни процес.

"Деведесет одсто ученика Пете београдске гимназије учествује активно у настави у две основне школе у којима се привремено одвија настава, да деца не би губила наставу, јер уколико губе наставу, поставља се питање да ли могу законито да заврше прво полугодиште", рекао је Станковић током расправе у Скупштини Србије.

Он је, одговарајући на питање посланика Странке слободе и правде Душана Никезића да ли је план државе да узме зграду Пете гимназије и промени јој намену, истакао да не постоји никакав план за преузимање Пете београдске и промене њене намене и навео да је више пута поновио да не постоји никакав план за гашење школе.

Станковић је, одговарајући Никезићу који је тражио да буде разрешена директорка Пете гимназије Данка Нешовић, рекао да је није он именовао за директора, већ претходни министар просвете.

"Зашто је Данка Нешовић именована? Па због тога што је школа била у ванрендном стању, због утицаја блокадера и обустављања наставног процеса, односно прављења хаоса у школи. Због тога је именован в.д. директора, с циљем да се организује наставни процес и да у другом делу свог в.д. мандата организује конкурс за новог директора школе. По закону, госпођа Нешовић је требало то да уради 23. октобра. Међутим, школа је поново била у блокади", навео је Станковић.

Нагласио је да Министарство жели да у Петој београдској гимназији буде институционално нормализован наставно-васпитни процес, а онда и да се постепено поврати кредибилитет те школе.

"Министарство просвете, на чијем сам ја челу, неће гасити Пету београдску, али ће је припремити да функционише законито и у складу са стандардима педагошке праксе", истакао је Станковић.

Током расправе о амандманима на сет закона из области одбране, полемисало се и о платама у компанији "Јумко" из Врања.

Министарка привреде Адријана Месаровић, одговарајући на питање посланика Србија центра Слободана Петровића, изјавила да до краја године 100 радника компаније "Јумко", која производи војну опрему, неће добити отказе.

Слободан Петровић је показао платне листиће из "Јумка" на којима се види да је једном раднику те компаније, са 36 година радног стажа, за октобар исплаћена зарада од 54.413 динара, што је мање од минималне зараде. Навео је и да је другом раднику, који има мање радног стажа, за октобар исплаћено 44.246 динара.

Министар одбране Братислав Гашић рекао је да је претходна власт "тотално угасила 'Јумко'", а да је садашња власт омогућила да почне производња.

Гашић је рекао да су Војска Србије и Министарство одбране пуно уложили у "Јумко" – "да буде наш понос и да га свуда са поносом истичу, промовишу и да су захвални на свему што је урадио за Војску Србије", додајући да све оно што буде потребно за служење војног рока војска има на залихама.

Kоментаришући плате два радника, Гашић је рекао да можда ти радници нису радили цео месец и да је сигуран да пословодство "Јумка" у последњих 12 година "ни на који начин неће да исплати ништа што је противзаконито".

Министар одбране Братислав Гашић изјавио је током расправе у Скупштини Србије да суштину предложених измена Закона о војсци представља жеља да 10.000 породица војника који раде по уговору може да добије будућност, одбацујући тврдње опозиције да власт променом закона жели да стекне јефтине политичке поене.

"Основа данашњег закона и промене Закона о војсци нису ваше политичке приче, већ да војници по уговору, које имамо од 2006. године, не морају да сваке три године продужавају своје уговоре, до своје 43. године и да тада оду на улицу, већ да сада, после првог уговора о раду, ако задовољавају све оно што од њих војска тражи, могу да пређу на уговор за стално у војсци Србији и да до своје 53. године заснују стални радни однос", рекао је Гашић.

Додао је да се то ради како би се побољшао квалилет живота војника.

"Ми ништа друго нисмо ни мењали у овоме, сем да после првог уговора имају право да заснују стални радни однос у Војсци Србије и да буду до 53. године живота, да могу да подигну кредит, да могу да купе стан, да могу своје породице да помогну много боље и више него што су до сада могли. Да могу да прођу и разне безбедносне провере и све остало", рекао је Гашић.

Одбацио је тврдње опозиције да се Закон о војсци мења да би председник Републике имао сву власту у њој, а шеф посланичке групе Српске напредне странке (СНС) Миленко Јованов је упитао посланике опозиције да одговоре "како се то пише закон за Вучића" када му мандат престаје 2027. године, или следеће године, уколико скрати мандат.

На то му је посланик Народног покрета Србије Мирослав Алексић одговорио да није ствар у томе за кога се пише закон, већ да такве одредбе у закону не би требало уопште да постоје.

Након једночасовне паузе, настављена је седница Скупштине на којој се расправља о амандманима на законске предлоге.

Посланици су, након паузе, завршили расправу о амандманима на измене Закона о војсци Србије и прешли на разматрање амандмана на Предлог закона о војном образовању.

Скупштински Одбор за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу на данашњој седници није усвојио извештаје Врховног јавног тужиоца Загорке Доловац о раду тужилаштва у Србији.

Одбор је одбио да усвоји извештаје Врховног јавног тужиоца Загорке Доловац о раду тужилаштва у Републици Србији за 2021, 2022, 2023. и 2024. годину.

У Скупштини Србије одређена је једночасовна пауза, после које ће бити настављена расправа о амандманима на законске предлоге који су на дневном реду ове седнице.

Посланици су стигли до 20. тачке дневног реда, односно амандмана на измене и допуне Закона о Војсци Србије.

Завршили су расправу о амандманима на Предлог закона о буџету за 2026. годину и сету економских закона.

У Скупштини Србији је настављена расправа о амандманима на законске предлоге међу којима је и Предлог буџета за 2026. годину, али су се посланици повремено освртали и на јучерашње локалне изборе у Мионици, Сечњу и Неготину.

На тврдње посланика Зелено-левог фронта Радомира Лазовића да се јуче у три мала града у Србији догодило насиље, одговорио је шеф посланичке групе Српске напредне странке Миленко Јованов, који је рекао да се једино право насиље у Србији јуче десило у Београду и да су, како је рекао, "крв просули блокадери".

"Док они оптужују нас и ове дивне људе који се боре за своју политичку идеју и никога не нападају, никога не дирају, ничије шаторе не руше, док они њих нападају, у њих пуцају и њих боду ножем. То је права истина, то је оно што је чињеница", рекао је он.

Навео је да је битно да грађани знају да се испред Скупштине налазе и неки други шатори у којима седе људи који више "подржавају блокадерску политику него што подржавају власт".

"Нас, заправо, уопште не подржавају. Никоме тамо није фалила длака с главе, нико ни у кога није пуцао, нико никога није убадао ножем, ништа се није десило. И то је та велика разлика и надам се да ће грађани имати довољно разумевања да схвате, баш као што су схватили и јуче, ко је генератор насиља и мржње у нашем друштву, а ко није", рекао је он.

Лазовић је изнео тврдњу да је насиље било организовано и да би државни апарат требало да ради за грађане, а не за интересе владајуће странке, наводећи и да ће међународна јавност бити обавештена о јучерашњим догађањима.

На његову тврдњу да је "министар културе у бекству", министар одбране Братислав Гашић је упитао – а зашто би он бежао.

"Моје питање за вас и за све остале који причате о том бежању јесте – а кад ћете ви у затвор. Пошто сте ви маршалат поклонили, који је био под заштитом државе од 1987. године. Па чак сте о трошку Војске тадашње Југославије морали да скинете све заштићене везе које су биле, и центар везе у маршалату, па сте га поклонили упола цене Американцима и дизали са њима чаше шампањца. А ово, то јест целу Улицу кнеза Милоша, ставили под заштиту државе 2005. године", рекао је Гашић.

У Скупштини Србије почела је седница Одбора за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу на којој се разматрају извештаји Републичког јавног тужиластва и Врховног јавног тужилаштва.

На дневном реду седнице су извештаји Републичког јавног тужилаштва, односно рад јавних тужилаштава на сузбијању криминалитета и заштити уставности и законитости у 2020, 2021, 2022. и 2023. години, као и извештаји Врховног јавног тужилаштва, односно рад јавних тужилаштава на сузбијању криминалитета и заштити уставности и законитости у 2023. и 2024. године.

Поред чланова Одбора, позив за присуство на данашњој седници је упућен и врховном јавном тужиоцу Загорки Доловац, али она није дошла.

Уместо ње седници присуствују њена три сарадника – Зорица Стојшић, Миљко Радисављевић и Тамара Мировић.

Седници преседава председник Одбора Угљеша Мрдић.

Посланици Скупштине Србије наставили су трећу седницу јесењег заседања расправом о амандманима на законе који су на дневном реду, а међу којима је и Предлог закона о буџету за 2026. годину.