Завршена расправа о предлогу буџета и више сетова закона у Скупштини, посланици постављају питања

Министарка привреде Адријана Месаровић изјавила је да су ресорно министарство и Фонд за развој посебно фокусирани на подршку мање развијеним локалним самоуправама у Србији, односно самоуправама треће и четврте групе развијености.

Месаровић је у Скупштини Србије, одговарајући на питање посланика Милије Милетића да ли је могуће да Фонд за развој више помогне неразвијеним општинама, рекла да је ресорно министарство фокусирано и на подршку локалним самоуправама, градовима и општинама које имају изразито негативна демографска кретања.

Истакла је да је, у односу на све конкурсе, увек већи проценат издвајања за бесповратна средства када је реч о локалним самоуправама које спадају у трећу и четврту групу развијености.

"Користим ову прилику да позовем све наше привреднике, предузетнике, посебно из руралних средина, из руралних подручја, односно подручја мање развијености, или са изразито негативном стопом демографског кретања, да се јаве на све актуелне конкурсе Министарства привреде", навела је Месаровићева.

Милетић је питао министарку за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милицу Ђурђевић Стаменковски да ли ће бити могућности да се укину пенали за ранији одлазак у пензију, а Ђурђевић Стаменковски је рекла да је то у надлежности ПИО фонда, али да министарство разматра ту иницијативу у дијалогу са ПИО.

"Конкретна идеја коју сте на овој седници изнели јесте у разматрању и нашег Министарства и ми смо као једну од тачака дијалога коју водимо са ПИО фондом навели ту иницијативу зато што верујемо да би то обрадовало велики број наших грађана", навела је Ђурђевић Стаменковски.

Посланик Покрета радника Слога – струка Ђорђо Ђорђић упитао је министра здравља Златибора Лончара зашто у Сремској Митровици нема још магнетне резонанце, иако је раније било најављено, наводећи да су запосленима у сремскомитровачкој болници потребни неки апарати који би омогућили да се здравствени проблеми грађана решавају у локалном дому здравља, а не у Новом Саду и Београду.

Mинистра правде Ненада Вујића информисао je, како тврди, да je Вишем суду у Сремској Митровици угашен телефон због дуга, а да ће убрзо бити и струја, да нема дневница поротницима, упитавши Вујића о чему се ради.

"Ако једна држава то себи дозволи, шта да се очекује даље", упитао је Ђорђић.

Лончар је, одговарајући на питање, рекао да је набавка магнетне резонанце у Сремској Митровици потписана прошле године и да је требало да је добију ове године, да, како наводи, није било "блокадера".

Нагласио је да због блокада такође нема скенера, кола хитне помоћи, покретне амбулатне и апотеке.

Што се тиче опреме, Лончар је рекао да за то новац дају Покрајинска влада и секретар, те да он није надлежан, додајући да ће позвати покрајинског секретара колико данас, како би се то решило.

Лончар је најавио да ће, "ако ситуација у држави буде мирна", магнетне резонанце бити крајем јануара следеће године.

Према његовим речима, уколико се активира уговор са Светском банком, биће магнетне резонанце, скенера, кола хитне помоћи и у другим градовима.

Нагласио је како пацијенти немају ништа од блокада.

Министар правде Ненад Вујић рекао је да је чудно искључење телефона судији поротнику, указујући да су можда искључили његов приватни телефон.

Вујић је рекао како ресорно министарство води рачуна о трошковима.

"Министарство уредно преноси новац који је потребан за рад судова", навео је Вујић, тврдећи како се никад није десило да је струја искључена због дугова.

Вујић је навео да Министарство правде, у сарадњи са министарством финансија има у плану да побољша и тај материјални положај и уведе додатну финансијску дисцплину, како би на време знали у будућности који су то трошкови.

Премијер Србије Ђуро Мацут изјавио је да су подаци који се тичу просечних личних зарада и потрошње, али и минималних доходака, доступни јавности и проверљиви и додао да у Србији постоји јасан тренд повећања плата у односу на период пре 10 или 15 година.

Мацут је то рекао у Скупштини Србије, одговарајући на питање посланику Покрета радника Слога – струка Ђорђа Ђорђића, који је указао да министар финансија Синиша Мали често спомиње како је просечна плата 2012. била 313 евра, а да је 2025. године 913 евра, као и да нема незапослености и да људи много боље живе.

Ђорђић је упитао Мацута да ли су свесни разлике у ценама ове године и 2012. и у том контексту навео да је цена горива била 123 динара, а да је данас 210, уље 120 динара, а сада је 199 динара, цигарете су биле 160, а сада су 460 динара.

"Да ли ви знате како људи у Србији живе? Не верујем", рекао је Ђорђић, а Мацут је указао да су подаци које је Ђорђић навео потпуно јавни и да је укупни доходак државе вишеструко увећан у последњих 10 година.

"То је потпуно јасно. О детаљима свакако можете више да разговарате и да вам да објашњење министар Мали, али све те тврдње, или све што кажете, засновано је на јасним подацима. Не можемо говорити паушално о неким стварима како је било. Просто то је тачно и то је тако, то су показатељи", навео је премијер.

Како је нагласио, не може се рећи да девизне резерве у земљи нису толике колике јесу, као и резерве злата. Истакао је да су то факти који су врло проверљиви, јер на међународној берзи Србија тргује и налази се на берзи као активна земља и може да купује и продаје оно што има.

"Подаци су врло егзактни и сигурно су најтачнији у последње време и не треба да сумњамо у то", навео је.

Мацут је, наводећи да је дошао из области која је врло социјално утемељена, а с обзиром да и даље обавља посао лекара, казао да јако добро зна како изгледа просечна Србија.

"Не можемо говорити да не знамо шта се дешава. Ми знамо и унутрашњу структуру која је у нашем систему, али знамо и како живе људи који се нама и жале. Сигурно причамо и разговарамо на ту тему. Тако да, заиста, не бих могао да се сложим са тим да не знамо како живе људи у Србији", навео је премијер Србије.

Истакао је да ради у државној клиници која није резервисана само за оне који су платежно моћни да могу да иду у приватне клинике или приватне здравствене системе, већ да има пацијенте свих социјалних група и свих категорија.

Одговарајући на питање "где се то боље живи", Мацут је нагласио да је био члан једне комисије за ретке болести при здравственом фонду и да одлично зна са каквим су се проблемама сусретали пацијенти који нису могли да добију лекове, а болују од малигних болести.

"Значајно је промењена социјална слика Србије, наравно великим ангажовањем и Министарства здравља и Републичког фонда здравства, бројне ствари које се односе на здравство су много унапређене", рекао је премијер Србије.

У Скупштини Србије настављен је рад, а у поподневном делу седнице посланици постављају питања члановима владе.

Институт посланичких питања је предвиђен сваког последњег четвртка у месецу када је редовна седница у току у периоду од 16.00 до 19.00.

Посланици су током преподнева завршили обједињену начелну расправу о свих 58 тачака дневног реда, међу којима је и Предлог закона о буџету за 2026. годину и почели расправу о појединостима, која ће бити настављена сутра.

Председавајућа Марина Рагуш одредила је паузу у раду седнице Скупштине Србије, а од 16.00 часова посланици ће имати прилику да постављају питања министрима у Влади Србије.

Постављање питања представницима извршне власти предвиђено је сваког последњег четврткла у месецу током редовног скупштинског заседања.

Посланици су раније данас завршили обједињену начелну расправу о свих 58 тачака дневног реда и прешли на разматрање амандмана на предложене законе.

Шеф посланичке групе "Александар Вучић – Србија не сме да стане" Миленко Јованов изјавио је да, када је реч о НИС-у, нико ништа не отима Русима и истакао да је безобразлук да се држава Србија оптужује да је урадила било шта на штету Руске Федерације.

Јованов је, током расправе у Скупштини Србије, одговарајући на наводе посланика "Ми – Снага народа" Александра Павића да посланици владајуће коалиције спремају амандман којим се, како Павић тврди, "издваја 1,4 милијарди евра за национализацију НИС-а", упитао Павића како се то држава спрема да "отме НИС", а оставила је 1,4 милијарде евра да то плати.

"Ако отимамо, онда не плаћамо. Друго, ја не знам више коју акробацију председник Вучић није направио у политичком и геополитичком смислу да не би отео", истакао је Јованов.

Нагласио је да нико ништа не отима и да нико ништа није отео.

"Да је хтео да отме, већ би отео. Да је хтео то да уради, већ би било завршено. Да је то била идеја, већ би било спроведено... То да се ова држава оптужује да је урадила било шта на штету Руске Федерације је безобразлук и лаж", рекао је Јованов.

Одбор за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава прихватио је седам амандмана на Предлог закона о буџету за 2026. годину, међу којима је и амандман којим се предвиђа издвајање додатних 164 милијарде динара – што је приближно 1,4 милијарде евра – за обезбеђење енергетске сигурности и стабилности.

У образложењу овог амандмана на члан 2, који је поднео народни посланик Верољуб Арсић, наводи се да се он предлаже зато што је у циљу набавке "финансијске имовине", ради обезбеђења енергетске сигурности и стабилности земље, потребно обезбедити и финансирање те намене.

Истиче се да се он предлаже у циљу обезбеђења енергетске сигурности и стабилности земље потребно предвидети набавку финансијске имовине до износа од 164 милијарде динара, као и обезбедити финансирање наведене намене.

За ову намену првобитно је био планиран износ од 600 милиона динара, а предложеном изменом ова ставка се увећава на 164 милијарде динара.

Посланик "Ми - Глас из народа" Бранко Павловић упитао је током расправе зашто предложеним изменама Закона о војсци није предвиђено поновно увођење војног рока, с обзиром да се, како каже, у региону праве војни савези против Србије.

"Да ли ми чекамо да Албанци на такозваном Косову, а на нашем Косову и Метохији, потпуно изграде своју војску?", упитао је Павловић. 

Критиковао је и набавку вишенаменских борбених авиона "рафала" из Француске, наводећи да је у питану земља која је признала независност тзв. Косова, јер, како тврди то носи ризике да то скупо оружје неће моћи да се користи ако затреба. 

Сматра и да је цена висока и утиче на исцрпљивање буџетских могућности за витално важне ствари као што је служење војног рока.

Посланица посланичке групе "Покрет радника Слога - Струка" Соња Пернат је рекла да предложени буџет Србије за наредну годину није развојни, већ, како она тврди, "расипнички и коруптиван" и упитала зашто и даље нема ништа од тзв. "закона родитељ-неговатељ".

Борислав Новаковић из Народног покрета Србије оценио је да у овом тренутку јасно да за НИС постоји само "лоше и катастрофално решење" тврдећи да се иде према лошем расплету и да нас очекују несташице и проблеми и питао  представнике власти шта се дешава у овом тренутку.

Говорећи о јучерашњем инциденту испред Скупштине, он је упитао председницу парламента Ану Брнабић зашто не прокоментарише нападе на посланице те странке, на шта му је посланица СНС-а Биљана Пантић Пиља одговорила да је управо његова посланичка група и опозиција у сали Скупштине активирала сузавац и противпожарне апарате.

Министарка привреде Адријана Месаровић одговорила је на критике опозиције на рачун политике државних субвенција поручујући да је за њу страшно што се критикује немачки Континетал, за који каже да запошљава скоро три хиљаде српских грађана и представља 14. извозника по реду у Србији и директно доприноси расту нашег БДП-а и јачању економије. 

Она је тако током скупштинске расправе одговорила посланику Народног покрета Србије Бориславу Новаковићу, који је критиковао субвенције државе тој немачкој фирми, а на критике опозиције поводом отпуштања запослених у компанији Драклсер-Мајер навела је да је "срамно" да неко пребацује Дракслер - Мајер овој власти, јер је, како подсећа, та компанија у Србију дошла 2011. године.

Месаровић је додала и да у тој компанији без посла неће остати "хиљаду људи", како тврди опозиција, већ 396, од којих је за већину већ нађен нови посао.

"Компанија Линглонг ће у највећој мери те запослене преузети. Држава Србија је директно са руководством Дракслер-Мајера преговарала и успела да за та лица оствари три и по пута већу висину отпремине, коју ће примити по години стажа", рекла је Месаровић.

Седница је настављена нешто после 10 часова. Председава потпредседница Скупштине Марина Рагуш.

Седници присуствује 115 народних посланиика. Посланици у наставку седнице траже обавештења или објашњења од државних институција.

Посланик посланичке групе "ПСГ-СДА Санџака-ПДД" Шаип Камбери питао је МУП зашто нема одговора на његов захтев да општина Прешево добије сопствену регистрациону ознаку за моторна возила, а Владу је питао због чега је блокиран новац за албански национални савет из фондова владе привремених институција у Приштини, као и шта се дешава са иницијативом за програм за пријем лица из албанске и бошњачке националне мањине у полицијску службу на локалном нивоу.

Посланик Јединствене Србије Војислав Вујић питао је Владу да се део средстава преусмери у Врњачку Бању, како би се завршио национални ватерполо центар у том граду.

Посланик групе "Ми - Снага народа" Борислав Антонијевић представнике власти питао је зашто се говори о затварању рафинерије НИС-а у Панчеву, ако она може да ради са четвртином капацитета и да прерађује српску нафту, као и шта се десило са бушотинама НИС-а у Анголи, као и са иницијативом грађана Јагодине за измештање планиране пруге која треба да прође кроз тај град.

Он је упитао Државну ревизорску институцију (ДРИ) због чега "гледа кроз прсте" Министарству финансија на, како каже, грешке у раду, као и зашто не реагује на грешке у раду других буџетских корисника.

Све народне посланике је упитао зашто нису гласали за резолуцију о геноциду у Независној држави Хрватској током Другог светског рата, коју је његова посланичка група предложила.

Посланица "Покрет радника Слога - Струка" Соња Пернат упитала је министра здравља Златибора Лончара ко је скинуо забрану на пијаћу воду у Зрењанину и на основу којих анализа, јер је, како тврди, вода неисправна, додајући да је уз то и скупа.

Посланица Странке слободе и правде Јелена Милошевић питала је данас министра унутрашњих послова Ивицу Дачића и председницу Скупштине Србије Ану Брнабић ко је поставио маскиране особе испред Дома Народне скупштине "које би да легитимишу" посланике.
"Ако су поштени грађани, како тврдите, шта ће им маске? Ако су криминалци, како ми тврдимо, шта раде испред Народне скупштине", упитала је она обраћајући се Ани Брнабић.

Јелена Милошевић питала је Дачића када је криминалцима предао овлашћења да могу да легитимишу и ко им је дозволио да синоћ насрћу из мрака на посланике када су изазили из Дома Народне скупштине и показала фотографије.

"Да ли ћете ове криминалце из парамилитарног кампа да преселите у Неготин, Мионицу и Сећањ где се у недељу одржавају избори", питала је она за скупштинском говорницом.

Посланик Србија центра Стефан Јањић питао је министра културе Николу Селаковића шта се дешава са избором директора Радио-телевизије Србије, докле се с тим стигло и да ли постоји неки нови кандидат или ће Драган Бујошевић и даље остати в.д. директор те медијске куће.

Он је питао и где је министар унутрашњих послова Ивица Дачић и да ли је све у реду са њим, додавши да је важно да грађани имају функционалног министра полиције имајући у виду шта се све дешава испред Скупштине.

Посланица Српске напредне странке Андријана Александров рекла је да су у среду имали прилику да виде "право лице блокадерске опозиције, да руше, ломе и по могућности убију" и да је јуче "једна мушка кукавица насртала и мучки ударала песницом жену" испред Дома Народне скупштине.

"Видимо политику насиља, мржње, рушења, ломљења и посебну мржњу према женама", истакла је Андријана Александров.

Она је рекла да су "политичке жртве Дијана Хрка, Гордана Узелац и Бранка Лазић" и додала да су политичке жртве и "сви грађани који су веровали у политику опозиције и њена лажна обећања".