Зечевић: Берлински процес је амбициозна замисао, План раста ЕУ засенио све друге иницијативе

Слободан Зечевић наводи да се земље Западног Балкана налазе на различитим позицијама у процесу уласка у Европску унију.

"Прича се да су Црна Гора и Албанија веома близу уласка у Европску унију. Што се тиче осталих држава, свако има своје проблеме. У Босни и Херцеговини је институционални систем који не функционише, Северна Македонија има проблем са Бугарском у виду геостратешке намере. И на крају ми који имамо своју политичку кризу", рекао је Зечевић.

Зечевић истиче да је Берлински процес била амбициозна замисао, пре свега Немачке и Ангеле Меркел, да се започне економско уједињење Западног Балкана које би допринело приближавању тих држава Европској унији.

"У међувремену је било доста нових иницијатива, као што је Трампова иницијатива о отвореном Балкану, која је имала сличне намере. Затим, оно што је најзначајније у овом тренутку, план раста за Западни Балкан и Европску унију који је издвојио шест милијарди за државе које намеравају да се учлане, који практично засенио ове друге платформе за разговоре", рекао је Зечевић.

Састанак у Лондону, који државе треба да приближи ЕУ, одржао се у држави која је из ње иступила.

"Британија има улогу у безбедносној заштити Европе, пре свега од руског малигног утицаја", рекао је директор Института за европске студије додајући да Лондон сматра да поједине европске државе нису довољно снажне да се супротставе том утицају.

"Спољнополитичке резолуције ЕП нису обавезујуће, али имају моралну и политичку снагу и утичу на друге институције"

Берлински процес се догодио у тренутку када је и Европски парламент усвојио нову резолуцију о Србији у којој се помињу проблеми у вези са корупцијом, владавином права, изборним условима, слободом медија.

Зечевић је навео да је резолуција Европског парламента врло критична када је реч о ситуацији у Србији.

"Она полази од становишта да је мањак демократије у Србији довео до других проблема, пораста корупције, нестабилности државе, проблема и у правосуђу", каже Зечевић и додаје да се апострофира догађај у Новом Саду и пад надстрашнице као пример да српска држава није могла да одговори на трагедију и њене узроке из чега је изашла политичка криза која и даље траје.

"Мислим да је текст врло критичан, наравно Влада Србије говори о томе да су резолуције Европског парламента необавезујуће, што је тачно. Резолуције Европског парламента у области спољне политике немају моћ одлучивања Европског парламента за разлику од економије, где ЕП са Саветом Европске уније и Саветом министара заправо доноси одлуке", објашњава Зечевић, али и подсећа на њихову снагу.

"Резолуције ЕП у области спољне политике имају једну моралну и политичку снагу у смислу да Европски парламент није оно што је Скупштина Уједињених нација. Значи, Европска унија има и елементе федералне државе, тако да Европски парламент када донесе неку резолуцију, то има доста утицаја на друге институције. Није обична причалница. Европски парламент је орган који у неким сегментима има и моћ одлучивања", нагласио је Слободан Зечевић, директор Института за европске студије.

Цео разговор можете погледати у видео-запису на почетку текста...