Побуна против Америке: Прва пацка Трампове Беле куће влади Аљбина Куртија

Лидери опозиционих странака косовских Албанаца чекали су у реду испред америчке амбасаде у Приштини, непуна два сата пре него што је Вашингтон објавио да на неодређено време прекида стратешки дијалог са владом Аљбина Куртија, што је сматра најозбиљнијим шумом у односима две стране још од почетка косовске кризе крајем деведесетих година.

"Наш однос са Косовом заснива се на заједничком циљу: јачању мира и стабилности као основе за међусобни економски просперитет. Нажалост, недавне акције и изјаве привременог премијера Куртија представљају изазове за напредак постигнут током многих година. Стратешки дијалог је имао за циљ јачање економских и дипломатских веза у корист америчког и косовског народа. Надамо се да ћемо наставити са таквим напорима у будућности када то буде прикладно. Знамо да је ово циљ који народ Косова даје приоритет", навела је америчка амбасада у Приштини.

Одлука о суспензији уследила је тачно две године после оштрог упозорења, које ја тадашњи амерички изасланик Габријел Ескобар испоставио Аљбину Куртију, укључујући прилично јасан став Вашингтона да ће у недостатку кооперативности блокирати приступ европским и америчким фондовима, вратити севера Косова под пуну контролу Кфора, замрзнути чланство у међународним организацијама.

Прва пацка Вашингтона

Након тога, Вашингтон је само једном "казнио" Куртија и то непосредно после овог упозорења, тако што је прецртао учешће Косовских безбедносних снага на великим маневрима НАТО. Та одлука била је, међутим, кратког даха јер су припадници КБС-а, од тада, учествовали на неколико вежби Алијансе. 

Поступци Куртијеве владе, који су како су објаснили Американци "повећали тензије и нестабилност и ограничили способност САД да продуктивно раде на заједничким приоритетима" подигли су праву панику међу опозиционим лидерима.

У приштинско посланство САД одмах су позвани лидери Демократског савеза Косова, Демократске партије Косова и Алијансе за будућност Косова, који су, претходно, оштро осудили поступке Куртијеве владе тврдећи да су односи две стране пали на најнижу могућу тачку.

"Косово пролази кроз најмрачније тренутке у историји. Одавно смо, моја партија и ја, упозоравали на неодговорно и деструктивно понашање Куртија и његове владе. Данас смо се нашли у ситуацији коју нисмо могли ни да замислимо", рекао је лидер Алијансе за будућност Косова, Рамуш Харадинај.

Једнако панична оцена стигла је и из седишта Демократске партије Косова, која је оценила да је угрожено "поверење и партнерство са најважнијим стратешким савезником - Сједињеним Државама".

Влада у Приштини: Стање редовно...

Куртијева влада, пак, није деловала претерано забринуто због одлуке Вашингтона, тврдећи да су односи две стране "стабилни", те да Приштина "остаје најозбиљнији партнер за мир и стабилност у региону".

"Одлуке владе су увек било засноване на законима и уставу и усмерене ка елиминисању извора нестабилности и јачању владавине права, посебно на северу", написао је на Фејсбуку портпарол Куртијеве владе, Препарим Кријезиу.

Ипак, суспензија стратешког дијалога представља озбиљан ударац за косовске власти, пре свега јер је председница Вјоса Османи, у јануару, по повратку из САД, славодобитно најавила скору финализацију споразума.

Османи је, после саопштења америчке амбасаде, наводећи да "без подршке САД Албанци никада не би стигли до места на којем се сада налазе".

Позвала је све стране да "очување овог светог савеза схвате с максималном одговорношћу и озбиљношћу". 

Стратешки дијалог део је дипломатске акције САД широм света усмерен ка јачању стратешке сарадње на пољима попут безбедности, економије и спољне политике. Овакав споразум са САД су, до сада, постигли Велика Британија, Италија, Грчка, али и Северна Македонија и Албанија.

Већ месецима, западне дипломате најављују казнене мере Вашингтона према Куртијевој влади, али је та коначна одлука у недоглед одлагана пре свега јер ниједан од бројних сценарија Стејт департмента није предвиђао да би се територија на којој администрација у Вашингтону има већи утицај него у десетак сопствених савезних држава, могла супротставити америчким жељама.

Курти и Американци

Реторика америчких дипломата најоштрија је још од 2014. године, када је тадашња амбасадорка у Приштини Трејси Ен Џејкобсен на албанском језику тамошњим лидерима рекла „Mos e dhi punen“, односно „Ово не смете да засерете“, пошто нису успевали да се договоре о саставу нове владе.

Ова амбасадорка је уједно била и главни разлог свађе Американаца и Куртијевог Самоопредељења, јер су је присталице овог покрета током демонстрација годину дана раније озбиљно повредиле, након чега је уследила салва осуда из Вашингтона.

Филип Рикер је Куртија је назвао „кловном који жели да буде насилан“, а другачије мишљење о њему у то време нису имали ни остали амерички званичници, сматрајући га за проблематичног кавгаџију без јасног политичког концепта и ваљане подршке међу Албанцима.

Недуго пошто га је међународна заједница прецртала са списка потенцијалних решења за невоље које су се гомилале у врху косовских власти, Курти је на првим изборима на којима је Самоопредељење озбиљно учествовало освојио 12 одсто гласова и најавио скок у хијерархији на косовској политичкој сцени.

У новој подели политичких улога, Самоопредељење се одлучило за серију жестоких акција, које су почеле почетком октобра 2015. године, када су Курти и група посланика његове странке бацили сузавац током седнице косовског парламента и изазвали додатни гнев ионако нимало им наклоњених међународних званичника.

Побунили су се и против Бриселског споразума и демаркације са Црном Гором, тражећи да влада одустане од тих споразума. Прикључио им се тада и шеф Алијансе за будућност Косова Рамуш Харадинај, који је на заседањима комисије за демаркацију мапама гађао шефа тог тела. Популарност Самоопредељења наставила је да расте.

Американци се сматрају најзаслужнијим што је прва Куртијева влада из 2020. године трајала непуна два месеца, пре него што јој је у парламенту изгласано неповерење.

Годину дана потом Курти је још једном убедљиво победио на изборима и формирао нови кабинет, заклињући се да неће правити нове компромисе у односима са Београдом, те да је план који је начинио некадашњи фински председник Марти Ахтисари „крајња цена” коју је спреман да плати за западну подршку једностраном проглашењу независности 2008. године.

Аналитичари сматрају да је стратегија лидера ове организације везана за север Косова под приличним знаком питања, те да ће, хтео то или не, морати да попусти под притиском Америке.

Уколико попусти, ризикује да постане предмет озбиљних критика косовских Албанаца, јер је протраћио кредит у Вашингтону због терања ината. Ако, пак, не пристане, Запад би могао да га изолује из свих будућих политичких комбинација, као што је то већ једном САД учинио после напада на Трејси Ен Џејкобсен.

За скептике, додатни притисак могао би додатно да ојача Куртијеву популарност на Косову.