Милан Антонијевић о протестима и блокадама: Важно је поштовати закон и када се борите за владавину права

У више градова Србије на више тачака студенти у блокадама спречавају пролаз у улицама које су међу најпрометнијима. У неким тренуцима под блокадама су биле и поједине магистрале као и део пруге Београд–Бар. Позвали су на грађанску непослушност и обуставу рада до испуњења три захтева – расписивања ванредних парламентарних избора, распуштање скупа у Пионирском парку и ослобађања приведених студената.

Власт поручује да неће попустити притиску са улице, а полиција наставља са рашчишћавањем блокада, као и са привођењима осумњичених за нападе на њу, за насилничко понашање и кршење јавног реда и мира.

Правник Милан Антонијевић наводи за РТС да је блокада улица тактика која се раније појављивала током протеста.

"У претходним месецима полиција и државни органи нису реаговали на блокаде, па чак ни када су биле блокиране магистралне саобраћајнице или ауто-путеви. То је у некој мери било у складу са законом, јер је право на слободу окупљања широка категорија у нашем праву и подржана бројним пресудама Европског суда за људска права", наводи Антонијевић.

Међутим, Антонијевић истиче да се сада држава другачије поставила.

"Сада је држава одлучила да примени закон и ограничи могућност блокирања одређених саобраћајница. Покрећу се прекршајни и кривични поступци. Држава је могла то радити наравно и раније, али чини ми се управо због људских права да се томе није прибегавало у претходним месецима", додаје гост Јутарњег програма.

Европски стандарди – протест да, али не блокада у бесконачност

Он подсећа и на праксу Европског суда за људска права, посебно пресуду Атаман против Турске, према којој блокада може бити део протеста, али не може бити трајно средство.

"Постоји и пресуда у предмету 'Атаман против Турске' која каже да чак и мали број људи може организовати протест и на тај начин ограничити саобраћај, али то не може бити трајна пракса или шира тактика. Што се тиче овог случаја са блокадама и померањем контејнера, мислим да би на Европском суду вероватно било тешко добити спор", указује Антонијевић.

Антонијевић каже да је могуће да се блокаде користе као тактика да се протест продужи у бесконачност, али да то вероватно неће успети јер је укључен мали број људи.

Указује да је за блокаду довољно око двадесетак људи, али да то изазива неред и лошу комуникацију са грађанима који желе нормалан живот и слободан саобраћај.

"Мали број грађана који изађе може направити такву блокаду, двадесетак људи може да направи такав један неред. То није добро и лоше утиче на комуникацију са грађанима, јер сви желе нормалан живот и саобраћај. Једино је повољно што се то дешава током лета, када нема школских обавеза, сада не водите децу у школу, али уопште није добра порука да се скупови продужавају оваквим методама", наводи гост Јутарњег програма.

Захтев за изборима – држава остаје чврста у ставу

Када је реч о захтеву за ванредним изборима, указује да је држава јасно саопштила да их неће бити до краја 2026. или почетка 2027. године, па не види да било који притисак, укључујући блокаде, може променити ту одлуку.

"Ви овде имате захтеве одређеног броја студената који су у блокади и држава је рекла да неће изаћи у сусрет самим онима који траже ванредне парламентарне изборе, да смо релативно скоро имали изборе и то се мора слушати. Значи, ако желите да имате дијалог између оних који врше блокаду и државе, онда морате слушати поруке које добијете од државе. Оне су очигледно у овом тренутку изузетно чврсте и не видим да се могу пољуљати било којим контејнером који је изгуран негде на улице Београда или било ког града у Србији", наводи Антонијевић.

Сматра да генерални штрајк нема велики потенцијал успеха, посебно имајући у виду да ранији позиви за штрајк нису дали резултате.

Он наглашава да се економска активност полако враћа, а људи размишљају о функционисању државе и својих буџета. Ако они који блокирају улице не понуде јасан одговор, јавља се незадовољство.

Грађанска непослушност и границе легитимности

Каже да је грађанска непослушност легитиман облик изражавања, али када утиче на друге, посебно када се затварају школе и факултети, онда последице трпе и они који нису део протеста.

Као пример наводи професоре који су се придружили студентским протестима, па нису држали предавања и испите, што је довело до прекида наставе. Сада се, како каже, наставни процес полако враћа у нормалу, а професори морају поново да остваре свој ауторитет и постављају услове за полагање испита, без обзира на притиске.

"Али мислим да је то сада на сваком факултету да поради и на свом и на ауторитету професора. Они су га донекле и задобили негде рационалним односом према према студентима, али не бих волео да се било који професори уљуљкују у неке аплаузе које добијају од студената у блокади, јер то није добро, не показује добру поруку, ни према онима који легитимно не желе да учествују у блокади, а професори су или студенти", наводи Антонијевић.

Истиче да постоји много отворених питања која друштво мора да разматра кроз дијалог и да се слушају различите стране.

"Ако вам сви из државе са пуно ауторитета јасно кажу да ванредних избора неће бити до краја 2026. или почетка 2027. године, онда се са том информацијом мора рационално поступати. Значи, не можете сада направити протест који ће трајати годинама. То је нерационално. Шта ће држава одговорити на то, остаје да се види", наводи гост Јутарњег програма.

Полиција и контрола поступања

Антонијевић наводи да поступање полиције током блокада треба пажљиво анализирати. Истиче да, иако можда постоје појединачни инциденти, не види системску тортуру коју спроводи полиција, односно намерну и константну примену прекомерне силе. Наглашава да се снимци изоловани из контекста могу чинити агресивним, али ако дође до напада на полицајца, он је овлашћен да реагује – мада не сме да користи силу над особом која је већ савладана и лежи на земљи, а таквих случајева, по његовим сазнањима, није било.

Полиција, каже он, има законско право да уклања грађане са раскрсница и да их легитимише, поготово у случају непријављених скупова који не уживају исту правну заштиту као пријављени протести. Привођења, као што је случај са женом која није желела да се легитимише, такође спадају у законску процедуру.

Он напомиње да је важно поштовати закон, чак и када се боримо за владавину права, и упозорава да ни увреде, претње, нити противправно понашање не смеју бити нормализовани. Подсећа да је држава у претходних седам месеци углавном била уздржана у санкционисању блокада, али сада сваки случај мора бити анализиран – укључујући и потенцијално повређене полицајце и грађане.

Антонијевић позива на мање тензија, разумевање обе стране и враћање дијалогу као једином решењу, истичући да је то и премијер поручио.

Цело гостовање Милана Антонијевића можете погледати у видеу на почетку текста.