Рачак, 26 година касније – Вилијем Вокер и контроверзни извештај који је променио истину

У селу Рачак на Косову и Метохији, општина Штимље, пре 26 година, 15. јануара 1999. догодио се оружани сукоб српске полиције и припадника албанских терористичких формација, такозване ОВК.

Акција је уследила због сазнања да се у селу налазило јако упориште такозване ОВК, и да се на том потезу догодио низ напада и убистава припадника полиције. У тој области од јула 1998. до јануара 1999. убијене су 24 особе – полицајци, војници и цивили, а 25 људи је рањено.

Акцију су на позив полиције пратили и посматрачи ОЕБС-а, али и новинари из неколико страних телевизијских и новинских кућа, који су могли на лицу места да сниме опкољавање и заузимање једног од важних упоришта ОВК.

После сукоба српске полиције са албанским екстремистима у селу Рачак пронађена су тела 45 Албанаца. Уследила је оптужба, на којој је посебно инсистирао Вилијам Вокер, да се догодио "масакр над цивилима".

"Видео сам све примесе масакра... много тела, много мушкараца убијених ватром из различитих праваца, али већином изблиза. То је језив, ужасан призор", рекао је Вокер новинарима у Рачку, наводећи да су му мештани рекли да су убиства починили српски полицајци.

Вокер који се у то време на Косову и Метохији налазио у својству руководиоца верификационе мисије ОЕБС-а, пред бројним камерама телефонирао је Веслију Кларку, команданту НАТО-а за Европу, и саопштио му: "Ово је масакр, стојим овде и видим тела".

Лешеви су, затим, пребачени у локални џамију, а приштински дневник Коха диторе је, у данима који су следили, објављивао читуље "херојима ОВК убијеним у борбама за Рачак".

Српски истражитељски и тужилачки тим био је спречен да приђе Рачку.

Упорна објашњења Србије да су у Рачку у борби убијени наоружани терористи, који су ноћу преобучени у цивилну одећу, готово нико није желео да чује. Западни званичници и штампа прихватили су Вокерову верзију као једину и званичну.

Иницијална каписла за бомбардовање

Иако експертиза финских патолога које је ангажовала Европска унија није доказала да је реч о масакру над цивилима, тај догађај је пресудно утицао на доношење одлуке о бомбардовању Југославије од стране НАТО-а 1999. године.

Тадашњи амерички председник Бил Клинтон је изјавио: "Треба да запамтимо оно што се догодило у Рачку... невини људи, жене и деца су одведени из својих домова у једну јаругу, присиљени да клекну у прашину и покошени паљбом".

У бомбардовању, које је почело 24. марта и трајало 78 дана, тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе.

Тачан број погинулих никада није објављен, а процене се крећу између 1.200 и 2.500. НАТО је у нападу на зграду РТС-а усмртио 16 радника. То је био први случај да је једна медијска кућа проглашена за легитимни војни циљ.

Бомбардовање је завршено 10. јуна, усвајањем Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених Нација и потписавањем Кумановског споразума, којим је власт на Косову и Метохији преузела међународна војна управа.

Привремене приштинске институције једнострано су прогласили независност 17. фебруара 2008. године.

Од оптужнице у Хагу до оптужнице у Приштини 

Случај Рачак био је део хашке оптужница против неколико високих званичника Савезне Републике Југославије, на челу са тадашњим председником Слободаном Милошевићем, али је тужилац одустао од тог дела оптужнице. 

Милошевић је преминуо, а у процесима против Николе Шаиновића, Милана Милутиновића и генерала Војске СРЈ – Хаг је одустао од Рачка.

Ипак, Приштина тврди да је то био "масакр над цивилима” због чега је почетком 2023. године тамошње тужилаштво расписало међународне потернице за 18 Срба које сумњичи за убиства у Рачку.