Лајчак се повлачи - ко ће бити његов наследник у дијалогу Београда и Приштине

Мирослав Лајчак одбројава последње дане на месту специјалног представника Европске уније за дијалог Београда и Приштине. Након продужавања мандата и нагађања хоће ли добити наследника, извесно је да ће у фебруару ту дужност преузети неко други. Иако нема званичне потврде, бираће се између два скандинавска политичара – Петера Соренсена и Пеке Хависта – јединих пријављених кандидата. Бивши словеначки председник Борут Пахор одустао је од трке, иако је раније најавио да је спреман да прихвати задатак посредника.

После скоро пет година посредовања у дијалогу Београда и Приштине, искусни словачки дипломата ће морати да препусти своје место неком другом. Иако је на дужност ступио са великим личним очекивањима, али и надама Београда, познаваоци прилика не дају прелазну оцену његовом раду. На исти начин се гледа и на резултате бившег шефа европске дипломатије Жозепа Бореља, чији је Лајчак био избор.

"Следећој администрацији остаје Бриселски споразум и Охридски анекс, али то су наметнуте приче и не могу се сматрати платформом за наставак суштинског дијалога, јер Србија има резерве, као и због чињенице да Лајчак наступа са позиције де факто признања", наводи Зоран Миливојевић, дипломата.

Полазна тачка за нову администрацију, како истиче, треба да буде испуњење обавеза из Бриселског споразума из 2013. и формирање Заједнице српских општина. Тај задатак биће у рукама једног од двојице кандидата. Иако нема званичне потврде, спекулише се да су у трци за Лајчаковог наследника Финац и Данац.

"Оно што је сада са извесношћу познато јесте да ће наследник Мирослава Лајчака имати ужи мандат, односно искључиво ће се бавити питањем дијалога Београда и Приштине, за разлику од Лајчака, који је покривао и друга регионална питања. Такође, јасно је да ће се у бављењу односима Београда и Приштине нова висока представница Европске уније, Каја Калас, ослањати на представника за дијалог који ће се бавити искључиво овом темом, по узору на модел који је примењиван током мандата Жозепа Бореља", наводи Душан Гајић, диписник РТС-а из Брисела.

Два скандинавска политичара у трци за наследника

У биографијама двојице могућих кандидата налази се богато искуство у региону Западног Балкана. Међутим, фински медији већ искључују једног од њих из трке, преносећи да Пека Хависто уместо европске функције чека нову позицију у Уједињеним нацијама.

"Пека Хависто је био министар спољних послова Финске, прошле године је био кандидат за председника Финске, али је изгубио. Међутим, он је сигурно држао различите позиције на Балкану и врло добро познаје регион. Има завидно међународно искуство у међународним организацијама као што су УН и ЕУ. С друге стране, Питер Соренсен је искусни дански дипломата, представник Европске уније у Сарајеву, радио је за УН у Приштини и службовао у Скопљу, те такође добро познаје регион и његову динамику", наводи Милош Павковић, истраживач Центра за европске политике.

Нови погледи на дијалог Београда и Приштине

Будућност дијалога, ипак, не зависи од тога ко ће посредовати, оцењују стручњаци. Дипломата Зоран Миливојевић верује да успех дијалога зависи од три фактора: нове стратегије Европске уније, резултата избора на Косову и Метохији, као и приступа нове америчке администрације.

"Једини као посредник који може да се појави је Ричард Гренел, који је именован за специјалног представника за операције и већ има однос према овом питању. Сасвим сигурно неће занемарити ову тему, али остаје питање у којој мери. Ако администрација Доналда Трампа процени да им је овај процес важан, онда ће, по методологији из првог мандата, инсистирати на решавању питања, док ће Европска унија бити стављена у други план", каже Миливојевић.

Нови специјални представник Европске уније за дијалог требало би да преузме дужност почетком фебруара, након што се земље чланице изјасне о предлогу високе представнице Каје Калас.

Читај ми!