Пуне руке посла за Европску комисију, приче о проширењу ЕУ опет актуелне – чему може да се нада Србија

Нова Европска комисија Урсуле фон дер Лајен добила је подршку Европског парламента, са 370 гласова од укупно 688 присутних посланика. Комисија у којој ће за проширење бити задужена Словенка Марта Кос, а за спољну политику и безбедност Естонка Каја Калас преузима дужност 1. децембра.

"Зелено светло" Европског парламента означило је крај дуге политичке транзиције у ЕУ, док је кампања за европске изборе почела још прошлог пролећа. Био је дуг период одобравања током јесени у Европском парламенту, али сада је у целини изгласана и Европска комисија.

Александра Јоксимовић из Центра за спољну политику и некадашња амбасадорка Србије у Великој Британији рекла је за РТС да је састав ЕК такав да су поједини комесари изазвали контроверзе, али и да је ово први пут од 1993. године да су сви предложени комесари потврђени.

Проширење и услови

Слободан Зечевић са Института за европске студије пак истиче да су сада учесталије приче да ће бити проширења ЕУ, међутим, сад је питање на кога се оно односи – да ли само на Црну Гору или на још неке земље.

"Црна Гора је мала земља, има мали број становника и геостратешки је интересантна ЕУ", указао је Зечевић и додао да се сада поставља питање да ли ће и Србија бити примљенa у ЕУ до 2030. године.

Према његовим речима, Марта Кос је политичарка која је део либералне структуре и навикла је да поставља високе прагове за ЕУ, али у прошлости за улазак није увек било тако.

"Говори да морају да се испуне услови, али да се разумемо, Србија и Црна Гора никада неће бити на нивоу Немачке", напоменуо је Зечевић.

Каја Калас долази из Естоније, балтичке земље, напоменула је Јоксимовићева и додала да има изоштрене ставове када је Русија у питање, као и да њен став није усамљен.

Изазови, Украјина и кластер 3

Јоксимовићева подсећа на политичку нестабилност у Немачкој, као и да ће Каласова прво посетити ту земљу. 

Истиче, такође, да Брисел не може ништа без држава чланица, а да би дошло до проширења морају све чланице да се усагласе.

"Сада се поставља питање да ли пријем Украјине у ЕУ може да погура, а да Црна Гора, Србија и балканске земље које су најдаље одмакле у процесу приближавања ЕУ буду следеће", навела је Јоксимовићева.

Зечевић сматра да су велики изазови пред Европском комисијом.

"ЕУ економски заостаје за разлику од САД. Отварају се многи проблеми, потребно је да ЕУ покрене раст, политику одбране и проширења. Питање је да ли има капацитете за све то", рекао је Зечевић.

Зечевић истиче да је Србија због спољне политике добила критике у вези са отварањем кластера 3, али сматра и да унутрашња ситуација мора да буде стабилна.