четвртак, 21.11.2024, 22:00 -> 23:46
Четвртком у 9: Може ли Србија да приђе ЕУ, колико се мета удаљава и зашто је Црна Гора бољи кандидат
Бивши амбасадор Србије у Грчкој и Турској Душан Спасојевић рекао је за РТС да је Србија добила један услов различит од свих кандидата за ЕУ а то је КиМ. ЕУ све што ради у Србији ради из интереса, желе да је контролишу, желе да буде у предворју, али не желе да је приме, каже историчар са Балканолошког института САНУ Богдан Живковић. Ближа ЕУ од Србије је Црна Гора, сматра Страхиња Суботић из Центра за европске политике.
Први пут, после 10 година, постоји добра шанса да једна или две државе ускоро заврше преговоре о чланству у Европској унији. То је рекла будућа комесарка за проширење Марта Кос, али није мислила на Србију, већ на Црну Гору и Албанију. Ко најдуже чека да уђе у ЕУ, а ко је пречицама дошао до улазних врата, о реформама, о фактору Русија и КиМ, Тонину Пицули говорили су гости емисије Четвртком у 9.
Бивши амбасадор Србије у Грчкој и Турској Душан Спасојевић рекао је да је Србија скоро 25 година на путу ка ЕУ.
"Србија не може толико да се приближи ЕУ колико се та мета удаљава. Добили смо један услов који је различит од свих а то је дијалог о Косову и Метохији“, навео је Спасојевић.
Истиче да га не би изненадили да критеријуми не буду уједначени већ да буду геостратешки.
Ближа ЕУ од Србије је Црна Гора, сматра Страхиња Суботић из Центра за европске политике.
"То није изненађујуће јер Црна Гора нема проблем са територијалним интегритетом. Албанија дуго стоји у реду за ЕУ, заједно са Северном Македонијом, али не очекујем да ће Албанија пре Србије ући у Унију“, рекао је Суботић.
Непопуларно ширење ЕУ међи чланицама
Историчар са Балканолошког института САНУ Богдан Живковић подсећа да се Европска унија 10 година не шири, а даље ширење је непопуларно међу чланицама.
"Свако ширење угрожава тржишта, и то се тешко може бранити међу грађанима ЕУ. Црна Гора је мала земља и она је идеалан кандидат за ЕУ, а са друге стране доказаће се да је проширење живо“, оценио је Живковић.
Спасојевић каже да су и Бугарска и Румунија примљене у ЕУ из геополитичких разлога као и већина чланаца које су ушле у ЕУ после 2000 године.
"Не видим да је ЕУ извукла неке поуке. О овом процесу је важно говорити реалистично и промишњено и имати скептицизам, не треба хрлити и имати велика очекивања, јер након тога долазе разочарења“, напоменуо је Спасојевић,
Према његовим речима, процес је постао превише бирократизован, примера ради - нико од грађана не зна шта значи кластер, важно је процес учинити демократскијим, неопходно је више визије и мање ситничарске геополитике.
Фокус на геополитици неће нам обезбедити улазницу за ЕУ, каже Суботић додајући да је то главно ми као најзначајнија земља Западног Балкана бисмо били већ члан.
"Неопходан рационални приступ када говоримо о ЕУ"
Суботић истиче да кад смо отворили преговоре са ЕУ, Србија је пристала да се све мери владавином права, геополитика је такође блокирајућа и дијалог о КиМ је такође блокирајући када је реч о напредовању ка ЕУ. Међутим, говорећи о томе када ће Србија бити усклађена са ЕУ, он каже да је у реду подизати критеријуме.
Европска унија екстремном бирократизацијом почиње да личи на некадашњи Совјетски Савез, рекао је Живковић и напоменуо да морамо имати рационални приступ када говоримо о ЕУ.
"ЕУ све што ради у Србији ради из интереса, желе да је контролишу, желе да буде у предворју, али не желе да је приме“, каже Живковић.
Бивши амбасадор Србије у Грчкој и Турској је рекао да питање Косова и Метохије има највећу тежину за улазак у ЕУ, а поготово за поједине чланице ЕУ које су спонзори тзв. Косова и које су учествовале у агресији против Србије.
"Зато кажем да је потребно одбацивање предрасуда, без тога не можемо да стигнемо далеко“, истакао је Спасојевић.